Радош Љушић: ЗАНЕМАРЕНИ ГРОБОВИ ОБРЕНОВИЋА У МАНАСТИРУ РАКОВИЦА

[александар живаљев]

Гробови Обреновића невидљиви

Проф. др Радош Љушић, историчар | 17. јун 2016. 14:15

Посетиоцима манастира Раковица није лако да нађу споменике Обреновића

 

Обреновићи нису успели да саграде себи маузолеј као Карађорђевићи, те су њихове кости расуте свуда по Србији, углавном у црквама и манастирима, док неки почивају и у иностранству (кнегиња Јулија, краљица Наталија). Највише их је у Београду, у Саборној цркви (кнез Милош и кнез Михаило), цркви Светог Марка (кнез Милан, краљ Александар, краљица Драга, кнежевић Сергеј) и манастиру Раковици. У манастиру Крушедолу почивају два Обреновића - кнегиња Љубица и краљ Милан.

Некада, пре реновирања манастира Раковица, са десне стране од улаза, у порти манастирској, видео се диван споменик Миливоју Петровићу Блазнавцу и Томанији Обреновић. У гробу Томанијином похрањени су њен муж, господар Јеврем, син Милош и остала њихова деца. Споменик им је подигао унук и син краљ Милан. Тако је манастир Раковица постао гробно место Јевремове гране династије Обреновић, која је дала Србији два краља Милана и Александра Обреновића.

Ту, у порти манастирској, раније је похрањено осмо дете, Теодор, кнеза Милоша и кнегиње Љубице, рођено и умрло 1830. године. Његову надгробну плочу открио је Бранко Вујовић, а ја сам пронашао документа о његовом рођењу и смрти. Никада, па ни данас, није било белега о надгробној плочи и дечјој сени коју покрива, а могао се овај пропуст исправити током преуређења манастирске порте.

Ова прича о манастиру смислена је зато што су Јеврем Обреновић и његови потомци похрањени поред Миливоја Петровића Блазнавца (1824-1873), министра војног, намесника књажеског и председника владе. Ово зближење у загробном животу Блазнавца и Обреновића објашњава се чињеницом да је Миливоје био ванбрачни син кнеза Милоша, један од једанаесторо кнежеве ванбрачне деце. Будући да је кнез Милош са кнегињом Љубицом изродио осморо деце, скупно, имао би, колико је данас познато, деветнаесторо деце и, несумњиво био првак у породу међу свим српским владарима.

Прва, надалеко позната личност сахрањена у порти манастирској, тик уз саму цркву, јесте Васа Чарапић, војвода вожда Карађорђа, погинуо ослобађајући Београд 1806. године. Његов гроб је лако препознатљив јер му је краљ Петар Карађорђевић подигао надгробну плочу на црквеном зиду. Недалеко од цркве, према улазу у манастир, налазе се још гробна места двојице патријараха, Димитрија и Павла.

Овај текст пишем да бих исказао хвалу што је манастир Раковица обновљен и уређен, какав је требало одувек да буде, али то чиним и због неправде која је учињена мртвим Обреновићима, који су свом народу много дали, а он им је, најчешће, узвраћао незахвалношћу.

Посетих ових дана манастир Раковицу, али не видех гробницу Обреновића и Блазнавца. Тражих свештеника који у манастиру саслужава и запрепастих се његовим незнањем ко све у манастирској порти почива. Ипак, упитах га где је гроб Блазнавца и Томаније.

- Тамо је, уза зид - рече и показа ми нехајно руком. Пођох у том правцу и видех да има неких гробних споменика, али не и овог.

Притече ми у помоћ једно цивилно лице, које је слушало моју и свештеникову препирку и понуди се да ми помогне, рекавши ми да су гробови и спомени унутра и показа ми једну затворену просторију. Отишао је по кључеве и успео је да их пронађе тек после десетак минута.

- Зашто су споменици затворени и невидљиви за посетиоце? - упитах. Ако ја, који знам за њих, не могу да их нађем, како ће за њих знати и наћи их они који никада нису чули за ове људе?

- Морали смо да их оградимо и закључавамо да бисмо их сачували.

- Од кога?

- Од посетилаца, који све односе.

- Како их нису однели пре него сте их озидали, а век и по су били отворени и доступни људском оку!

Заћутао је.

Читаоци ће видети, из приложене слике, само врата без икаквог обележја, те добронамерни посетилац манастира неће знати шта она скривају. Можда је ово учињено у најбољој намери, али последице такве намере су погубне, јер споменици као да више не постоје. Ограђивање је урађено, верујем, недобронамерно, карађорђевићевски грубо за једну хришћанску богомољу.

Да ли је ово један од последњих неблагородних потеза Српске православне цркве и српског народа према државотворној династији Обреновић?

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:610726-%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B8