САБОР НА КРИТУ 2016.

[александар живаљев]

На официјелном сајту Светог и Великог Сабора, управо је објављен јучерашњи прес-комунике из кога се види да је још у четвртак, 23.06, прије подне, на Синаксисису Предстојатеља утврђен текст Посланице Сабора:

https://www.holycouncil.org/-/news-bulletin-number-3?inheritRedirect=true&redirect=%2F

Неофицијални сајтов још ништа не јављају о садржини Посланице.

[александар живаљев]

Завршна сједница Сабора помјерена је са 17 на 18 сати и биће директно преношена.

(Да напоменем да су инославни посматрачи били само на почетној и биће и на овој завршној сједници, које су, дакле, иначе отворене за јавност)

https://www.holycouncil.org/live

[александар живаљев]

Радна сједница је и даље настављена, па још увијек нема преноса завршног засиједања.

https://www.holycouncil.org/live

[александар живаљев]

amen. gr: синмци јучерашњег дана 1) владике Иринеј и Јероним, 2) владике Максим и пергамски Јован

[Џуманџи]

7 hours ago, александар живаљев рече

 Можда ће вам изгледати невероватан податак који је изнео Амерички архиепископ Димитрије: проценат мешовитих бракова код Јевереја у Америци је 55%. Дакле, већински. Према томе, ово је општи феномен и као мерило мора узети пастирске потребе. Осим тога, поједини саборски Оци су инсистирали на томе да не можемо рећи да се мешовити брак дозвољава просто ”по икономији”. Јер, тиме брачнике принуђавамо да се осећају другостепени, са осећајем некакве кривице. ”Немојмо да људе оптерећујемо кривицом, доста им је кривица које осећају”, рекао је један епископ.

 

Ух, добро је! Искрено, била сам шокирана оним излагањем +Порфирија кога јако ценим. 

7 hours ago, александар живаљев рече

Одлуке једног, макар и Васељенског, Сабора не могу да имају ipso facto непогрешив карактер. Сваки нараштај прихвата један Сабор на свој начин прилагођавајући га егзистенцијалним условима своје епохе. Према томе, коначни ауторитет јесте харизматички (а не јуридички) ауторитет Истине као догађаја живе личностне заједнице која је Христос, присутан као Црква, “дар Светога Духа “ у свакој епископско-евхаристијској заједници. 

 

Зилоти dislike this

[БРЂАНИН]

7 hours ago, Humbert Humbert рече

Зашто би Јустин Поповић (и то ТЕК 1974.) пред скоро крај живота, у зрелим годинама као човек и теолог, објавио ту књигу,

Није баш тако једноставно. И та књига је из рукописа, записа... Ако се добро сјећам ВлАт. је негдје усмено говорио да је био против објављивања те књиге али Ава је пред крај живота безгранично вјеровао својим ученицима... Погледати овде: http://documents.tips/documents/justin-popovic-zapisi-o-ekumenizmu-atanasije-jevtic-ed-tvrdos-2010-ocr.html

На страни 33 Вл. Ат. каже:

Треба знати да ова књига није писана посебно на ту тему, него је склопљена на брзину из још недовршених рукописа Оца Јустина, који је тада радио на завршној 3. књизи своје Догматике, која даје далеко потпунију и богатију слику Јустинове Еклисиологије.

Ипак на овој теми је немугуће све изрећи о овоме... 

 

 

[александар живаљев]

27 minutes ago, Џуманџи рече

Ух, добро је! Искрено, била сам шокирана оним излагањем +Порфирија кога јако ценим. 

Не ради се ту о "излагању" (ставу) + Порфирија, већ о томе да је грузијски патријарх Илија Други, поновио у писму васељенском патријарху и Сабору да његова црква не учествује због догматских разлога, наиме кршења канона 72 5-6.Васељенског Сабора, који не дозвољава брак са неправославним.

http://www.pravoslavie.ru/94623.html

Не разумијем се много у црквено брачно право, знам само да је код нас између два рата постојала пракса да се бракови католичко-православни признају, и да је налажен "компромис" да једно дијете родитељи одгајају у једној а друго у другој вјери. Послије рата је доминирао грађански брак, а сада имамо жалбе многих свештеника у Хрватској, да жупници траже од православног брачника да остане у својој Цркви (они сами обично траже прелазак на римокатолицизам), али да дјецу одгајају католички.

Руси (митрополит Иларион Алфејев 4. јуна) су изјавили да они немају проблем брака са инославним, да је тога увијек било у Русији, али под условом да се дјеца одгајају у православљу.

Сада је на Сабору донијета одлука да се придржава поменутог канона, али да икономијски епископ може да одобри брак са неправославним. Хоће ли то продубити канонска неслагања не знам. Само је то пренио митрополит Порфирије.

[Џуманџи]

6 minutes ago, александар живаљев рече

Само је то пренио митрополит Порфирије.

Знам да је само преносио, него ме више зачудио став којим је говорио, као да се слаже и да је то потпуно Ок, лоше исписах пре.

Само бих их питала - а шта да нас је само пар десетина хиљада и то широм света, како бисте онда држали до овог канона.

[александар живаљев]

Нема оправдања за упад Румунске цркве у Тимочку крајину

Патријарх Вартоломеј понудио посредовање Васељенске патријаршије у спору који годинама оптерећује односе СПЦ са суседном сестринском црквом, каже митрополит Порфирије

Аутор: Јелена Чалијапетак, 24.06.2016. у 22:00

(Фото Раде Крстинић)

Од нашег специјалног извештача

Делегати десет помесних цркава који учествују на заседању Светог и великог сабора на Криту потписивали су усвојене документе о значају поста и мисији православне цркве у савременом свету.

Ово је саопштено на редовној конференцији за медије, а новинаре је интересовало и да ли је током преподневног заседања било речи и о „брегзиту”.

Портпарол делегације Васељенске патријаршије отац Јован Хрисавгис одговорио је да се, „према његовим сазнањима”, није разговарало о исходу британског референдума о изласку из ЕУ. На Сабору се, у четвртак по подне, дискутовало и о теми коју је иницирала СПЦ. Реч је о односу српске и Румунске православне цркве.

– Поглавари две цркве су се срели, са њима је било и неколико архијереја, чланова делегација, и свако је изнео своје ставове. СПЦ је изнела своје виђење тог проблема указујући да се врши неканонски упад у територију наше јурисдикције. Румунска делегација је изнела свој став и више указивала на националну димензију тог проблема него на црквену, а то је да Власи које они сматрају Румунима треба да имају богослужење на румунском језику. Са наше стране то није оправдан црквени разлог, с обзиром на то да у Тимочкој епархији постоји више свештеника влашког порекла који говоре влашки језик и тако комуницирају са верницима Власима православне вероисповести. Али, чак и да није тако, немају право да упадају у нашу канонску територију – каже митрополит Порфирије, портпарол делегације СПЦ на Светом и великом сабору на Криту.

Он додаје да је васељенски патријарх Вартоломеј понудио – уколико се не нађе решење за билатералне односе двеју црква оне могу тражити посредовање Васељенске патријаршије.

Проблем у источној Србији годинама оптерећује односе сестринских цркава, а више пута се помињало, од стране СПЦ, да би могло доћи и до прекида односа са Румунском патријаршијом. 

[александар живаљев]

АРХИМАНДРИТ САВА ЈАЊИЋ ПРИЈЕ ЈЕДАН САТ НА ПОУКАМА У СВОЈОЈ РУБРИЦИ:

Православни сабор на Криту данас је завршен уз похвалне речи Васељенског Патријарха. Ипак, одсуство представника 2/3 православног света доводи под знак питања његов свеправославни значај. Званичан захтев СПЦ да сабор остане отворен, како би се за неколико месеци наставио саборни процес новим седницама, уз учешће четири Патријаршије које нису учествовале у овом сабрању, наишао је, нажалост, на неразумевање организатора, што баца сенку на цели догађај. Инсистирање организатора да се тако озбиљна питања закључе за само шест радних дана, крајње је проблематично, тако да овај сабор поставља много више питања него што је успео да их реши. 

[александар живаљев]

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ

Црква се не намеће силом ни политиком

Учешће СПЦ на Сабору на Криту неће пореметити односе с Руском црквом

Аутор: Јелена Чалијасубота, 25.06.2016. у 22:00

Патријарх Иринеј (Фото Р. Крстинић)

Од нашег специјалног извештача

Крит, Хања – Долазак високе делегације Српске православне цркве на Свети и велики сабор на Криту изазвао је велику пажњу међу представницима медија који су извештавали са заседања које је окупило поглаваре и делегације 10 од 14 аутокефалних цркава. За колеге из Србије и грчки и руски новинари имали су исто питање: Хоће ли СПЦ напустити заседање? Али, судећи по њиховим реакцијама, нису прижељкивали исти одговор: први би више волели да чују да нема одласка, а други да ће напустити заседање. Испунила су се очекивања оних првих: српска црква остала је до краја Сабора. Четири помесне православне цркве, Руска, Бугарска, Грузијска и Антиохијска, у последњем тренутку су донеле одлуку да не дођу на Крит. СПЦ је „у минут до дванаест” одлучила да ипак присуствује заседању. Из Београда, делегацију од 24 архијереја и шест саветника, предвођену патријархом српским Иринејем, испратили су медијски написи о подељености међу епископатом по питању учешћа на Сабору, размирицама, пучу...

– Чули смо такве вести, али ми смо били врло јединствени у одлуци да дођемо на Сабор. Највише се разматрало да ли да идемо на заседање због тога што на њему не присуствују све православне помесне цркве, јер ако је васељенски сабор, то претпоставља присуство свих. А тај моменат да не долазе сви био је разлог за размишљање да ли и ми треба да идемо. Неколико недеља пре почетка заседања на Криту, ми смо сазвали Свети архијерејски сабор СПЦ у Патријаршији у Београду. Тада смо били јединствени да треба ићи на заседање на Криту, а ако има неких проблема или нечег што треба да се каже, да се то реши и каже на самим седницама – каже патријарх српски Иринеј у интервјуу за „Политику” који смо обавили непосредно пред почетак јучерашње последње радне седнице Светог и великог сабора.

Да ли ће учешће српске цркве на заседању на Криту пореметити односе с Московском патријаршијом?

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

 

[Џуманџи]

+Максим најреалнији.

[александар живаљев]

ЗАВРШНИ ГОВОР ВАСЕЉЕНСКОГ ПАТРИЈАРХА Г. ВАРТОЛОМЕЈА

Рекао је да је данас заједно направљена историја, а да су 4 помјесне цркве неоправдано одсуствовале са Сабора

 

 

[александар живаљев]

34 minutes ago, Џуманџи рече

+Максим најреалнији.

Једва чекам сјутрашње "Белешке"

[Udruzenje Postanje]

On 6/24/2016 at 16:53, александар живаљев рече

Наравно, кључно питање остаје: до које границе заједништво може поднети различитост. Али управо зато потребан је искрен и одговоран дијалог, пре свега са католицима али и са осталим хришћанима, а не став умишљености и снисходљивог опхођења према свима који нису православни.

 

 

Zajednistvo podnosi razlicitosti do granice onoga u cemu smo isti i to je mera rasta istine u Hristu koju neko moze da primi. A mera jednakosti u kojoj smo jedno u Hristu u cemu smo svi jednaki je smrt u cemu se i On izjednacio sa nama covekom , da bi i mi vaskresenjem sa Njim bili jedno