СВЕТА СОФИЈА - HAGIA SOPHIA (oteta hrišćanska svetinja)

[александар живаљев]

СВЕТУ СОФИЈУ У ЦАРИГРАДУ ЋЕ ЗА ВРИЈЕМЕ РАМАЗАНА ПРЕТВОРИТИ У ЏАМИЈУ

 

АТИНА 7.јуна ИНТЕРФАКС - Храм Свете Софије у Цариграду биће за вријеме рамазана, који почиње у понедјељак, биће претворен у џамију.

До 5. јула у храму ће се сваки дан читати Куран, што ће бити преношено на једном државном ТВ каналу, саопштава гречки сајт "Greek Reporter".

"То је провокативни и необјашњив акт, а такође демонстрација неуважавања православних хришћана цијелог свијета", - изјавила је грчка опозициона "Нова демократија".

1934. године Света Софија је добила статус музеја, а сагласно туреском законодавству, вјерске службе у музејима су забрањене. Храм се налази на списку Свјетског наслијеђа УНЕСКО. 

http://www.interfax-religion.ru/?act=news&div=63309

[Dominika]

Страшно, кад се то гледа ...

 

[zuti car]

Ne znaju kako vise da nerviraju Rusiju (i naravno grcku i nas uz put) . 

[Heruvim]

Stravicno hriscani u svetu opadaju dobri moji i mili moji braca i seje.... Jaca opet posast koja nas mrzi i ubija....

[Агница]

Stravicno hriscani u svetu opadaju dobri moji i mili moji braca i seje.... Jaca opet posast koja nas mrzi i ubija....

"Не бој се мало стадо.,јер би воља Оца вашега да вам даде царство"!

Послато са ST23i уз помоћ Тапатока

[Дијана.]

 

 

[Дијана.]

 

[Дијана.]

Аја Софија поново на удару

Радикални исламисти верују да ће председник Ердоган попустити под њиховим притисцима и да ће чувену цркву претворити у џамију

Аутор: Војислав Лалићуторак, 07.06.2016. у 08:05

(Фото Спутњик)

Турска је помпезно обележила 563. годишњицу освајања Константинопоља која је привукла знатижељу више од милион гостију – житеља града на Босфору и посетилаца из унутрашњости земље. Тим поводом су се огласили и радикални исламисти који изнова траже да се Аја Софија претвори у џамију како би могли да клањају Алаху у некада највећем хришћанском светилишту.

Све је било на нивоу: обележавање годишњице пада Константинопоља, који је освојен 29. маја 1453. године, у недељу је одржано под покровитељством председника Тајипа Ердогана. Свечаност је директно преношена на турском, енглеском, француском, шпанском, арапском и руском језику. У церемонији је учествовало 1.200 извођача, војни оркестар као и специјална јединица обучена у униформе које су аскери носили у време Османске империје.

Говорећи на свечаности Ердоган је очитао лекцију Русији, САД и Ирану због недовољног ангажовања да оборе режим у Сирији, због чега пати народ те земље. „Шта ће тамо Иран и Русија. Шта ће тамо амерички војници који на униформама носе закрпе (амблеме) једне терористичке организације”, изјавио је Ердоган алудирајући на ознаке курдске групе која се бори против џихадиста и коју подржава Вашингтон. У Анкари сматрају да је то терористичка организација.

Да подсетимо: султан Мехмед Други је после вишемесечне опсаде 29. маја 1453. године заузео Константинопољ. Тако је почео успон Османске империје, а суноврат Византијског царства. Султан је ушао у историју као Мехмед Освајач који је отворио капије за нове војне походе Турске ка Балкану и југоисточној Европи. После вековних погрома, у Истанбулу је преостало мање од три хиљаде Грка.

Три дана после пада Константинопоља султан Мехмед је наредио да се Аја Софија претвори у џамију. Уследио је нови злочин: дограђен је један минарет (касније још три), малтером су прекривене фреске како хришћански свеци не би прогањали султана док клања Алаху, у правцу Меке постављен је михраб. Он је и на тај начин желео да покаже себи и свету доминацију муслимана над хришћанима. Тога се очигледно нису ослободили ни његови данашњи потомци, укључујући и председника Ердогана.

Дан уочи обележавања годишњице пада Константинопоља, у суботу, неколико хиљада муслимана се окупило испред Аја Софије тражећи да се она поново претвори у џамију.

„Покидајте ланце, отворите капије Аја Софије џамије. Бог је велики”, узвикивали су окупљени грађани, припадници конзервативног Удружења омладине Анадолије.

У Истанбулу има довољно богомоља за клањање. Џаба. „Ми у име стотина хиљада браће тражимо да нам се омогући да клањамо у Аја Софији... Њено затварање симболизује лош третман Турска на Западу”, истиче председник Удружења омладине Анадолије Салих Турхан, пренели су локални медији.

Тако нешто се могло очекивати. Радикални исламисти у последње време приметно дижу главу, траже да се исправи та „историјска грешка”. Многи Турци као да још не могу да се ослободе освајачке логике. Они сматрају да је Ататурк, који је Аја Софију претворио у музеј, у ствари, „издао симбол исламског света и освајања Истанбула”. Велики реформатор је на тај начин покушао да се приближи западној Европи, која Турској није могла да опрости тај грех. Хришћани му замерају што није ишао до краја и претворио Аја Софију у оно што она јесте, у цркву. Ататурк се очевидно није усудио да изазива задригле исламисте, па се одлучио за компромис.

Историја се немилосрдно поиграла са Аја Софијом (Црква Свете мудрости). Она  је изграђена 537. године. Више од девет векова била је централно хришћанско светилиште, а после пада Константинопоља 480 година је коришћена као џамија. Ататурк ју је 1934. године претворио у музеј – дакле ни црква ни џамија. Како тада тако и сада. Учестали насртаји исламиста подстичу и хришћане да траже да се она поново претвори у оно што јесте – у цркву.

Конзервативци дижу главу јер очигледно рачунају да ће Ердоган пре или касније попустити под њиховим притисцима, поготово зато што је он своју политичку каријеру започео у окриљу фундаменталистичке РЕФАХ партије која је због тога забрањена. Али, тешко је поверовати да ће се он данас, на почетку 21. века, усудити да као Мехмед Освајач, пре пет столећа, поново претвори Аја Софију у џамију, иако га многи оптужују да се понаша као султан.

http://www.politika.rs/scc/clanak/356570/Svet/Aja-Sofija-ponovo-na-udaru

AddThis Sharing Buttons

[александар живаљев]

ПРВИ ПУТ ПОСЛИЈЕ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА У КОНСТАНТИНОПОЉСКОЈ СВЕТОЈ СОФИЈИ ОДРЖАН ЕЗАН

Већ је познато да је за вријеме овогодишњег Рамазана свакодневно читан Куран у Светој Софији, по наређењу предсједника Турске Ердогана (а мимо турског законодавства о забрани вјерске службе у музејима).

Јуче у суботу, 2.07, први пут је у Светој Софији послије 1934. одржан езан (муслимански позив на обавезну молитву) уз директан ТВ пренос и присуство начелника туирске државне управе за религиозне послове, Мехмета Хермеза.

Иначе, у послиједње 4 године езан се чуо са минарета око Свете Софије, али га хоџе нијесу изводиле у заштићеним просторијама самог храма, већ из посебне "молитвене собе" ван храма.

http://www.pravoslavie.ru/94956.html

[Дијана.]

Отимање Свете Софије

 

22:39 04.07.2016(освежено 05:10 05.07.2016) Преузмите краћи линк

Сенка Милош

13248357

Tи млади имами који предводе молитву испред Аја Софије, колико знам, увек долазе из Меке, места где је Каба, централа свих муслимана. Они су долазили вероватно на захтев неких људи који то организују. Дакле, нису то неке струје из Турске, струје које траже промене. Мислим да се ту ради о озбиљнијим поступцима, каже за Спутњик исламолог Бекир Макић.

Први пут после 85 година у Аја Софији је проучен езан за сабах-намаз, јутарња молитва поводом обележавања 27. ноћи месеца Рамазана. Читању молитве претходио је програм коме је присуствовао и председник Управе за верске послове Турске Мехмет Гормез.

© ФОТО: PIXABAY

Читање Курана у Аја Софији „на граници фанатизма“ (видео)

Аја Софија изграђена је као црква у шестом веку, а 1453. године, када су Турци заузели тадашњи Константинопољ, претворена је у џамију. То је и остала скоро петсто година, док Мустафа Кемал Ататурк 1931. није забранио хришћанске и муслиманске службе и храм претворио у музеј, симбол секуларне, модерне републике.

Осам и по деценија касније, Света Софија је симбол битке за душу Турске, између исламиста и секулариста. Пре месец дана хиљаде верника окупило се испред Аја Софије тражећи да она поново буде џамија. „Покидајте окове, отворите Аја Софију“, узвикивали су окупљени.

Исламолог мр Бекир Макић каже да у последњих седам година добар део исламских учењака тражи од турских власти да се Аја Софија проклања, јер би то осликало снагу муслимана, снагу Турске. Случајности не постоје, па и ово што се сада дешава није случајно, каже Макић за Спутњик.

© WIKIPEDIA/

Аја Софија би могла да постане џамија

„Оно што се сервира медијима, а медији сервирају нама, то је за неупућене, да се скрене пажња са нечега што је круцијално. То је негде договорено и јако тешко могу да поверујем да је урађено другачије. Треба ми заиста ваљан аргумент. У етар се убаци нешто да се људи забаве, а тамо негде се одрађују крупне ствари, виталне, стратешки значајне. Све што се данас у свету дешава, дешава се из политичких побуда“, каже Макић.

Он са жаљењем додаје да чак и оно што је свето у вери данас поприма друге димензије. Људи данас клањају на трговима, иако су џамије празне, иако је место за молитву за нас џамија. Сви желе да их неко снима, да се види да је ту нешто круцијално урађено, каже Макић.

„Важно је рећи да ти млади имами који предводе молитву испред Аја Софије, колико знам, увек долазе из Меке, места где је Каба, централа свих муслимана. Они су долазили вероватно на захтев неких људи који то организују. Дакле, нису то неке струје из Турске, струје које траже промене. Мислим да се ту ради о озбиљнијим поступцима. Није то онај младалачки подухват, да се види шта радимо. То раде из жеље да се осети снага у томе, иако код нас муслимана не постоји светиште мимо Меке и Медине, нити има било чега што ће бити између човека и Бога, па то не може бити ни грађевина“, каже Макић.

© SPUTNIK/ MR HICKS46

Аја Софија или Света Софија у Истанбулу, једно од највећих градитељских достигнућа у историји човечанства

Ипак, он не види никакав проблем у томе да се Аја Софија врати верницима, јер мисли да не би изгубила вредност као свето место на које ће се сви враћати, на коме ће се сви духовно напајати, и муслимани и хришћани. Међутим, Макић је сигуран да би у политичком смислу таква одлука донела велике проблеме, посебно у светлу најновијих турбуленција.

Најбурнија реакција на клањање у Аја Софији стигла је из Грчке. Реаговало је Министарство спољних послова које је акције Анкаре описало као регресивне и на граници са фанатизмом. Поједини молитве у Светој Софији виде као одмазду за одлуку Немачког парламента да се османски масакр над Јерменима у Првом светском рату призна као геноцид, што је поздравио и римски папа.

Иницијатива да се Аја Софија поново претвори у цркву, крајем прошле године дошла је и из Русије, заступници Државне думе подржали су идеју да се она врати Православној цркви у време најзатегнутијих односа Русије и Турске.

Теолог ђакон Ненад Илић каже да су жеље православних у овом случају само жеље, а реалност да се Света Софија налази у Истанбулу и да о томе одлучују власти Турске. Када би се на томе инсистирало, вероватно би дошло до демонстрација и нереда, зато је најбоље да храм остане музеј, а симболички значај који има за нас нико не може да уклони, каже Илић за Спутњик.

„Цела ствар је у томе колики симболички значај за православље има Аја Софија, а колики за ислам. У исламу она нема толики значај, зато нема разлога да се после толико година, колико је била музеј, враћа у џамију. Све ово је пре свега јасна политичка порука, нема везе ни са вером, ни са религијом. А како ће се одвијати даља политика, првенствено зависи од односа Турске и Русије. Очигледно је да сада та моћ гази преко свега и преко верских осећаја“, оцењује ђакон Илић.

Он се нада да је читање Курана у Аја Софији  за време Рамазана био пробни балон и да се убудуће, с обзиром на политички развој ситуације између Русије и Турске, на томе неће инсистирати. Ово је било играње симболом, закључује Илић.

© AFP 2016/ ANDREAS SOLARO

Масовно убиство Јермена папа назвао геноцидом

„Симбол је данас нешто метафорично, а дубински, симбол је у ствари присуство невидљиве реалности у видљивој. Угрожавање тог симбола је утицање на наш однос према невидљивој реалности. То је озбиљна прича. У овом случају ради се ипак о световном значењу те речи, таквом поигравању. Симбол — дубински је нешто што нам нико сем нас не може пореметити и то је ипак много важније“, закључује Илић.

Аја Софија, ремек-дело византијске архитектуре и уметности уопште, била је највећи храм на свету безмало хиљаду година. Готово сваки историчар уметности ће признати да је срж овог храма византијска, али и истаћи да је свој најлепши део, нестварно лепе мозаике, сачувала управо зато што су, када је претворена у џамију, прекривени малтером. Ова симболика требало би да буде подједнако важна и муслиманима и православнима, јер ово је „Црква свете мудрости“, која је надживела и многе политичаре и многе политике.

http://rs.sputniknews.com/komentari/20160704/1107007515/AjaSofija-otimanje-Turska-Rusija1.html

[александар живаљев]

Патријарх тражи поштовање према Светој Софији

10. Јул 2016 - 7:52

Цариградски патријарх Вартоломеј I подсећа муслимане на хришћанску прошлост овог светог храма

Респект пред хришћанском прошлошћу Свете Софије у Цариграду захтевао је патријарх Вартоломеј I. У једној честици поводом овогодишњег рамазана, Патријарх је изразио турским муслиманима високо поштовање њихове религије и њихових светиња.

 

За време једне недавне омилије у цариградској цркви Свете Недеље Патријарх  је изјавио да он очекује такав однос муслимана према црквиСвете Софије.

Повод овој изјави су били речитативи и позиви хоџе на молитву у овај храм и прокламовање исламског закона вере: ”Нема другог Бога осим Алаха. Мухамед је његов пророк”.

Готово хиљадугодишња црква

Овај ререзентативни храм је био хришћанска црква, доцније турска џамија, да би 1931.г. био преображен у музеј. От тада је сваки религиозни/богослужебени чин у њему забрањен.

За време политичког мандата председника Реџепа Тајипа Ердогана све су учесталије религиозне церемоније у овој некада најзначајнијој цркви целокупног хришћанства, након пада Цариграда 1453. г. преображеној у џамију.

Патријарх Вартоломеј је подсетио да је овај свети храм готово хиљаду година био хришћанска црква. Она је и даље од стране хришћана поштована као светиња и представља један од највиших домета у историји хришћанске уметности целокупног човечанства.

Протођакон ЗА