Da li je oprostaj uvek lekovit?

[Лапис Лазули]

2 hours ago, ivona рече

ne smem dalje da se ukljucim, ljudi ce pomisliti da banalizujem stvari,medjutim stvarno nije tako i kad bi se nasao neko da to zaista iz teoloske perspektive priblizi,svakako crkvne mnogo vise bi znacilo u sustinskom smislu za sve nas koji vise borave u refleksijama o svom bolu i potrebi za oprostajem radi ovih ili onih argumenata. 

 sve si rekla, koga zanima razume ce  

 

 

[Лапис Лазули]

Oce nas koji si na nebesima

Da se sveti Ime Tvoje

Da dodje Cartsvo Tvoje

Da bude Volja Tvoja i na zemlji kao sto je na nebu

Hleb nas nasusni daj nam danas 

I oprosti nam dugove nase kao sto mi oprastamo duznicima svojim

I ne uvedi nas u iskusenje

nego nas izbavi od zla.

 

 

Pa se ti moli posle da ti ne budu oprosteni dugovi ako nisi oprostio.

 

[ivona]

7 hours ago, Живана рече

Oce nas koji si na nebesima

Da se sveti Ime Tvoje

Da dodje Cartsvo Tvoje

Da bude Volja Tvoja i na zemlji kao sto je na nebu

Hleb nas nasusni daj nam danas 

I oprosti nam dugove nase kao sto mi oprastamo duznicima svojim

I ne uvedi nas u iskusenje

nego nas izbavi od zla.

 

 

Pa se ti moli posle da ti ne budu oprosteni dugovi ako nisi oprostio.

 

To.

[Јелена011]

Ako dobro razumem to kod vas ide ono linearno? Svakodnevno?

Neko te povredi, sta god, od sitnica do krupnih stvari, vi pucnete prstima i oprostili ste?

Al je vas svetih ovde leleeee

Ja mogu samo reci jedno, mnogo toga sam mislila da sam oprostila dok nisam krenula da radim na sebi i dok nisam zakopala mnogo duboko, gde se videlo da je itekako ostalo mnogo toga zakopanog pa i posle mnogo mnogo godina. Ne pricam o oprastanju budali koja vas isece na putu naravno  ali neke stvari se ne oprastaju magicnom formulom niti u kratkom vremenskom periodu, ne zato sto ne postoji volja nego zato sto kroz taj proces treba prolaziti vremenski odredjen period i to je proces u kome mi ucimo o sebi.

 

[bixi975]

Naravno da je ljekovit oprostaj,ali da se molimo Bogu da nam oprosti ,ne kao sto mi oprastamo duznicima svojim,nego po velikoj milosti svojoj.Jer uglavnom oprastamo po razumu,trebanju i sl,rijetki su i blago dusama njihovim koji oproste svim srcem svojim.

[ivona]

58 minutes ago, Јелена011 рече

Ako dobro razumem to kod vas ide ono linearno? Svakodnevno?

Neko te povredi, sta god, od sitnica do krupnih stvari, vi pucnete prstima i oprostili ste?

Al je vas svetih ovde leleeee

Ja mogu samo reci jedno, mnogo toga sam mislila da sam oprostila dok nisam krenula da radim na sebi i dok nisam zakopala mnogo duboko, gde se videlo da je itekako ostalo mnogo toga zakopanog pa i posle mnogo mnogo godina. Ne pricam o oprastanju budali koja vas isece na putu naravno  ali neke stvari se ne oprastaju magicnom formulom niti u kratkom vremenskom periodu, ne zato sto ne postoji volja nego zato sto kroz taj proces treba prolaziti vremenski odredjen period i to je proces u kome mi ucimo o sebi.

 

Jelena ovo su veoma tanane i suptilne stvari i pretpostavila sam da ce se naci neko ko ce posve ljudski odreagovati i reci nesto u stilu ''Važi na plaži''  Ako vec zelimo neku pristojnu komunikaciju koja ima formu dijaloga mislim da je isto tako ok ne zacementirati svako drugo vidjenje teme tako sto ce se drugome kroz posalicu nametnuti neka etiketica čisto da poželi dovidjenjce iz teme jer smo mi od onih koji se izdaju za nešto što nisu. Da, upravu si, nismo sveti. Ali niko od nas to nije ni rekao. Mozda se ne bih ususdila da skrecem temu sa ovog dela foruma u crkvenom pravcu da upravo nismo na forumu koji ako smem da kazem najlepsi deo virtuelnog sveta kroz koji Crkva može da se obrati coveku , a i on njoj. Jedan od načina je svakako da svako ko ima nesto da kaze ,a  spesenjskog je karkatera ima odredjenu odgovornost da to i naglas kaže. Bez ikakve namere da ospori težinu bola koju trpi neko ko je duboko ranjen. Stvar je u perspektivi. Kako gledas na taj oprostaj i ceo proces oprastanja o kome se pricala. Kako je moguce voleti svoje ''neprijatelje''? Da li im prvo oprostimo pa ih onda zavolimo ili kako to ide? Ili o cemu pa ja pricam, kao bitno je da ja oprostima, a da ga volim ne dolazii u obzir, taj deo racunice ne ulazi u formu. Kako uostalom jedan roditelj moze da oprosti nekome ko je naudio njegovom detetu ili nasoj voljenoj osobi? Da li se to dešava? Da, culi smo i znamo za takva iskustva. I kada je oprostaj zaista lekovit? i sta se leci. Ja? ili moje bice tj nacin na koji postoji. Bice da je drugo. Ja je konstrukt koji trpi cinioce i promene koje su ponekad ili u vecini slucajeva van kontrole ega i deo je mnogo šireg pojma koji koristimo da bi prepoznali jednu autentičnu pojavu kao što je ljudska ličnost. Kako znam da sam ja? tj da jesam? jer postojis ti koji to potvrdjujes. Dakle relacija odnos kako god da zelis je neizostavni deo naseg postojanja. Dakle oprostaj radi ja nije u potpunosti delotvoran ako isljucuje drugog tj. nas odnos prema njemu. Kako sad od tog drugog koji je ''pakao '' da dodjemo do toga da tvoje postojanje zavisi od njegovog i obrnuto? Kao prvo,  iskustvo Crkve i u njenom uzem smislu evharistije.  I ako cu ja poput tebe ili jos par milijardi stanovnika ove planete odmah nakon Sv. pricesca verovatno vec u Maxiju naleteti na kasirku koja me zesce iritira je je nedopustvo nekulturna i i u nesreci svog dehumanizovanog posla stigne da dehumanizuje u vecini slucajeve nas koji cekamo u redovima(mlak primer, ali u sitnicama je djavo) malo li se puta uhvatim kako povisujem ton i gledam je kao idealni objekat za eksperiment ponistavanja materije, ipak svaki put nakon tog ''pada'' prisetim se svega sto vezujem za liturgiju i iskustvo onoga sto unosim i iznosim iz Crkve. Ucenja Crkve se stiču naravno i van hramova. O svemu tome ima mnogo na ovom forumu. Evo nije me mrzelo da ekstrahujem  iz jedog predivnog članka mitropolita Zizijulasa ''Evharistja i Cartsvo Božije'' koga u celosti preporučujem da pročitate, delove koji će svakako bolje da potkrepe ovo o čemu sam vam gore pisala. U svakom slucaju prastaje ako vam je sve ovo napisano suvisno.

[Јелена011]

Bojim se da nisam bila jasna, ali nemam ni vremena ni snage za dalju elaboraciju. Akcenat na koji sam,ja stavila je bilo -vreme i pored vremena rad na sebi. To si upravo ti objasnila sa kasirkom ma kako banalno bilo, jel ako nam,treba liturgijskog i zivotnog iskustva da shvatimo da smo vezani i za kasirku, koliko nam tek vise treba za neke vece stvari. Tu nije dovoljno reci ja oprastam, iz tog razloga jedna molitva ne,cini prolece, i odatle moj akcenat za rad na sebi da shvatimo sta zapravo treba il ne treba da oprostimo tj gde je zaista zeka. Al to sigurno ne ide uz lepe zelje i namere i par molitvica nego je zivot u Crkvi i vremenski i shvakako zahtevan proces.

[Снежана]

2 hours ago, Јелена011 рече

l to sigurno ne ide uz lepe zelje i namere i par molitvica nego je zivot u Crkvi i vremenski i shvakako zahtevan proces.

Чуј "захтеван процес", то ми се некако дојми као да седиш и штрикаш и пушташ да  Бог и време одраде своје ... мислим слажем се ја са тобом, само што сва та прича око праштањамени више личи на бох меч у 15 рунди, па када дођеш до 15., када свака борба изгуби смисао, а ти ошамућен и дезорјентисан кажеш: "Устај цаво да те нокаутирам, нећеш ми се сад ту ваљати"...е, тек си онда, можда, на добом путу праштања.

[Јелена011]

Hahaha, boks mec, pre ce biti onaj mma, kako li se zovu one americke ultimajt fajt fore i fazoni, borba bez pravila i do smrti. Boks je fin, imas rukavice

To sam i htela reci, al to rvanje je jakovljevo rvanje s Bogom tj sa nama samima, zato me iritira vrlo mnogo veoma puno insistiranje na prastanju kao na nekom ritualu koji se valja obaviti jelte po automatizmu i pocinje sa abrakadabra pardon eto oprostio sam. Ne uzimam uopste u obzir svakodnevne trice i kucine, pa cak ni onaj aspekt ko si bre ti da kome sta oprastas svako svome gospodaru stoji il pada i koliko uopste nije nas posao da "prastamo" jer oprostaj grehova tj razresenje pruza samo Gospod, mi "oprastanjem" resavamo samo svoju povredjenost i rvemo se s Bogom, i vise ima veze s nama, jer kad taj fajt prođe i mi "oprostimo" shvatamo da je to bilo nama namenjeno, a da drugi je bio samo povod ne i uzrok. Onda tek mozemo pricati o odnosu i koje cemu. Al sve to ko prezivi pricace. Ne verujem ljudima koji kazu da lako prastaju, ne zato sto mislim da su neiskreni pa sad kao nesto muljaju foliraju sta god, nego mislim da ne poznaju dobro sebe.

Pricam mnogo,a nebitno je...

Laku noc

[Debora]

5 hours ago, bixi975 рече

Naravno da je ljekovit oprostaj,ali da se molimo Bogu da nam oprosti ,ne kao sto mi oprastamo duznicima svojim,nego po velikoj milosti svojoj.Jer uglavnom oprastamo po razumu,trebanju i sl,rijetki su i blago dusama njihovim koji oproste svim srcem svojim.

Ovo me zanima.

Šta je za tebe, za vas sve generalno: oproštaj srcem? Šta se pod tim podrazumeva konkretno?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ivona sve ti opraštam jer te volim!

[ivona]

Hvala ti 

[bixi975]

Znaci,oprostiti tako da kada pomislimo na tog ko nas je na neki nacin uvrijedio,ne osjetimo nista drugo u srcu osim ljubavi.

Zato i rekoh da se molimo da nam Bog oprosti po velikoj milosti svojoj.