Da li je oprostaj uvek lekovit?

[Иван ♪♫]

1 hour ago, Џуманџи рече

 

Ово је одустајање од другог, а не праштање, барем мени то тако делује...

To nije moja cela misao. I da, i ne. Ako nisi u stanju da popraviš tog drugoga, normalno je da ćeš da odustaneš, jer ćeš inače samo sebi napraviti štetu. Ko može tako da prepusti sve Bogu, i da se uopšte ne brine, ali ono stvarno da bude miran, a da to ne bude potiskivanje i negiranje koje ti samo naprave kuršlus u sistemu, onda samo napred.

Sveti Oci kažu: ako vidiš da neko tone, ti mu pruži ruku pomoći, ali ako vidiš da će i tebe da povuče - puštaj!

Ne znači da bukvalno i zauvek odustaješ od čoveka (u večnosti), ali moraš pre svega sebe i svoj mir da zaštitiš. Sve drugo je mazohizam i lažno čovekoljublje.

 

[Снежана]

1 hour ago, Иван ♪♫ рече

Ako nisi u stanju da popraviš tog drugoga, normalno je da ćeš da odustaneš,

Немогуће је поправити другог, можеш да поправљаш себе или однос са другим, али ако нема повратне реакције из било ког разлога,  на крају уместо да играш тенис, играш сквош.

[Џуманџи]

1 hour ago, Иван ♪♫ рече

Ako nisi u stanju da popraviš tog drugoga, normalno je da ćeš da odustaneš, jer ćeš inače samo sebi napraviti štetu.

А како себи (на)правиш корист?

Друга ствар, шта је са онима којима смо окружени (хтели то или не) годинама (комшије, колеге...), поготову ако се не мењају, а то се овде у теми никако не спомиње...

[Иван ♪♫]

22 minutes ago, Снежана рече

Немогуће је поправити другог, можеш да поправљаш себе или однос са другим, али ако нема повратне реакције из било ког разлога,  на крају уместо да играш тенис, играш сквош.

Moguće je. Na silu ne. Ali uticanjem - da.

 

[Иван ♪♫]

1 minute ago, Џуманџи рече

А како себи (на)правиш корист?

Ne razumem?

2 minutes ago, Џуманџи рече

Друга ствар, шта је са онима којима смо окружени (хтели то или не) годинама (комшије, колеге...), поготову ако се не мењају, а то се овде у теми никако не спомиње...

Pa odakle znam šta, svaka je situacija specifična. Uopšteno govoreći, stvar je u tome da promeniš stvari koje možeš, koje ne možeš probaš da ih sagledaš drugačije (da nije moja sujeta, pogrešna percepcija), a ako nema svrhe onda se skloniš, a ako ne možeš ni to onda moli Boga da te spasi da ne pukneš, i nastaviš i sam da uporno tražiš izlaz. 

 

 

[Ronald]

6 minutes ago, Иван ♪♫ рече

Moguće je. Na silu ne. Ali uticanjem - da.

 

Samo ako ti neko dopusti, a ovako cesto se desi da se iskvare i postanu bezobrazniji.

[Иван ♪♫]

I da, pravi oproštaj jeste lekovit, jer se skida veliko breme, i čoveku bude mnogo lakše, bude lak kao pero.

[Иван ♪♫]

Управо сада, Ronald рече

Samo ako ti neko dopusti, a ovako cesto se desi da se iskvare i postanu bezobrazniji.

Ma kakvo dopuštanje, nećeš mu čeprkati po životu, prosto dobronamerno kažeš šta imaš i to je sve, pa ako se misao primi primi. Posle shvati čovek i kaže pogrešio sam, i pomirite se čas posla. Onda je oproštaj lak, jer ima smisla.

Ali je nemoguće ovako uopšteno pričati i oproštaju jer uvek zavisi od situacije i kakva je nevolja u pitanju. Ne može se svakome reći, ajd ti oprosti, to ti je ,,hrišćanska" dužnost, ako je taj neko pretrpeo nasilje, pa to bi bilo dodatno poniženje. Dok u drugoj krajnosti za uvređenu sujetu svakako ima smisla reći: ajde pusti to.

Često se zamislim nad smrću prvomučenika Stefana, kamenovanog do smrti, čiju dušu Bog nije hteo da uzme dok nije i to iskreno rekao: Ne uračunaj im Bože u greh! Dakle, da pređe u onaj svet bez trunke ogorčenja u sebi. A Bog će suditi onim krvolocima. Ne znam, nisam pametan...

 

[Ronald]

6 minutes ago, Иван ♪♫ рече

Ma kakvo dopuštanje, nećeš mu čeprkati po životu, prosto dobronamerno kažeš šta imaš i to je sve, pa ako se misao primi primi. Posle shvati čovek i kaže pogrešio sam, i pomirite se čas posla. Onda je oproštaj lak, jer ima smisla.

Ali je nemoguće ovako uopšteno pričati i oproštaju jer uvek zavisi od situacije i kakva je nevolja u pitanju. Ne može se svakome reći, ajd ti oprosti, to ti je ,,hrišćanska" dužnost, ako je taj neko pretrpeo nasilje, pa to bi bilo dodatno poniženje. Dok u drugoj krajnosti za uvređenu sujetu svakako ima smisla reći: ajde pusti to.

Često se zamislim nad smrću prvomučenika Stefana, kamenovanog do smrti, čiju dušu Bog nije hteo da uzme dok nije i to iskreno rekao: Ne uračunaj im Bože u greh! Dakle, da pređe u onaj svet bez trunke ogorčenja u sebi. A Bog će suditi onim krvolocima. Ne znam, nisam pametan...

 

Iki mislim da ni Sneza ni ja nismo mislili na tu vrstu oprastanja vec na nesto mnogo slozenije jer sa odredjenim osobama mozes i da se pomiris, oprostis im, mozda i ukazes, ali oni nastavljaju po svome ili se ponasaju jos gore kad osjete da im neko uvijek oprasta. Tako dodjes u situaciju da oprastanjem popravljas sebe jer mozes sve vise i vise da pretrpis dok se druga osoba dodatno kvari.

[Џуманџи]

24 minutes ago, Иван ♪♫ рече

Ne razumem?

Nevermind.

[Снежана]

10 minutes ago, Ronald рече

Iki mislim da ni Sneza ni ja nismo mislili na tu vrstu oprastanja vec na nesto mnogo slozenije jer sa odredjenim osobama mozes i da se pomiris, oprostis im, mozda i ukazes, ali oni nastavljaju po svome ili se ponasaju jos gore kad osjete da im neko uvijek oprasta. Tako dodjes u situaciju da oprastanjem popravljas sebe jer mozes sve vise i vise da pretrpis dok se druga osoba dodatno kvari.

Управо то, нисмо сви добри и ако нам је свима дато, нисмо способни да видимо добро, нисмо сви спремни да радимо на себи, нисмо сви спремни да радимо на односу који једино може да створи личност, нисмо сви спремни да узрастамо. Просто има људи који то не могу или не желе и на то немаш утицај колико год ти опраштао и трудио се, е ту долази оно Васкетово "далеко ти лепа кућа".

[Иван ♪♫]

10 minutes ago, Ronald рече

Iki mislim da ni Sneza ni ja nismo mislili na tu vrstu oprastanja vec na nesto mnogo slozenije jer sa odredjenim osobama mozes i da se pomiris, oprostis im, mozda i ukazes, ali oni nastavljaju po svome ili se ponasaju jos gore kad osjete da im neko uvijek oprasta. Tako dodjes u situaciju da oprastanjem popravljas sebe jer mozes sve vise i vise da pretrpis dok se druga osoba dodatno kvari.

Uopšte ne razumem šta je tvoja poenta ovde?

Ti, nekim radom na sebi, da dođeš u situaciju da se druga osoba zbog tebe kvari? Pa šta ti imaš s tim? Šta treba, da češkamo po ušima one koji nas ugnjetavaju, i da pristajemo na zlo, samo da se oni slučajno ne bi naljutili i postali još gori. Malo sutra. Nisi ti, koji se trudi da popravi, kriv što neki drugi ruši. 

Ako neko nosi određenu vrednost, a drugi zavidi na tome, ne možeš reći onom prvom odreci se svoje vrednosti, da ovaj drugi ne bude zavidan. To bi bilo izvrtanje stvari i opravdavanje zla samim zlom, prihvatanja zla za referentni sistem, po kome se mere stvari. Na tu stranu nikako.

 

[Иван ♪♫]

19 minutes ago, Џуманџи рече

Nevermind.

Pa što onda uopšte i pričaš samnom, nemoj ni pokretati priču, ni davati replike. Ovde niko ne čita misli.

 

[Иван ♪♫]

Samo da se razumemo, nema ovde crno bele situacije, tipa ja sam dobro opraštajuće savršenstvo, a onaj drugi je najgori prestupnik koji ima da se pokaje. Svi smo krivi. Svi. Zato molitva i glasi ,,oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim". Anđeo koji je vodio Jevreje nije bio dužan da trpi ništa, jer nije grešan, ali je sišao. Trpljeni smo iz milosrđa. Tu je poenta. Pa onda i mi da budemo milosrdni prema grešnicima, koje neumorno prepoznajemo oko sebe.

Ali nije ni svaki greh isti. Niti je svako dužan da oprašta tek tako. 

 

[Џуманџи]

6 minutes ago, Иван ♪♫ рече

Pa što onda uopšte i pričaš samnom, nemoj ni pokretati priču, ni davati replike. Ovde niko ne čita misli.

Само сам питала, пошто сам мислила да се подразумева и друга страна: то што може(ш) себи да направиш штету (обично) имплицира да може(ш) и корист, па мало у том смеру да се развије тема, али сам после одустала, пошто видим да се одвија у тотално другом правцу.

Mea culpa