ПРОГОН СПЦ у Црној Гори

[Зоран]

Свештеницима СПЦ црногорски МУП блокирао захтеве за боравак

Из ове ситуације, коју прате и представници међународне заједнице, може се изаћи само тако што ће МУП Црне Горе монаштву одобрити боравак као и до сада, каже протојереј мр Велибор Џомић

Молбе за привремени боравак у Црној Гори и жалбе на одбијање тих захтева дела свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске месецима, па и годинама, остављани су „на чекању” због чега су они сада дошли у ситуацију да буду проглашени странцима који нелегално бораве у тој држави.

Овако у Митрополији црногорско-приморској објашњавају случај свештеника и монаха Српске православне цркве, њих 86, за које је МУП саопштио да немају одобрен боравак у тој држави. Митрополија је јуче обавестила јавност да је реч о „својеврсном насиљу над свештенством на начин који није запамћен у историји”.

Министар унутрашњих послова Црне Горе, Иван Брајовић, позван је у званичном саопштењу из Митрополије да одговори на питања „из којих разлога и на основу којих прописа МУП као другостепени орган није у законском року одговорио на благовремене жалбе на негативне закључке и решења којима су у првостепеном поступку одбијене молбе више десетина свештеника и монаха за одобрење привременог боравка”. Наведено је и да се неки од ових предмета држе у архивама МУП-а и по две године, као и да, према важећем закону, страна лица нису у нелегалном статусу у Црној Гори све до коначне одлуке у њиховим поступцима.

МУП замера СПЦ што није регистрована и делатност обавља, како наводе, „мимо закона”. Протојереј мр Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске, међутим, истиче да се у овом случају игноришу бројни докази државних органа из којих се јасно види да Митрополија има својство правног лица и сва права која из тог својства проистичу.

– Митрополија има свој матични број, верску делатност, па чак и порески картон. Постоји и више судских пресуда којима је јасно потврђено да Митрополија има својство правног лица. Закон из 1977. године није прописао обавезу тадашњих цркава и верских заједница да се, након његовог доношења, наново региструју. Сваком правнику је јасно да тај закон, без обзира на његове мане, поштује оно што се у праву назива континуитетом правног субјективитета. Исти је случај, рецимо, и са Которском бискупијом и Барском надбискупијом. Парадоксално је да већински део црногорске владе признаје својство Митрополије као правног лица, а МУП и још неки то не признају као да је реч о органима управе из различитих држава – наводи Џомић.

Он додаје и да Закон о раду и запошљавању странаца из 2008. године прописује да свештенство свих цркава и верских заједница ослобађа обавезе добијања радне дозволе за вршење верске службе у Црној Гори.

– Из ове непријатне ситуације, коју прате и представници међународне заједнице у Црној Гори, може се изаћи само тако што ће МУП уважити благовремене жалбе и поништити првостепена акта те свештенству и монаштву одобрити привремени боравак као што је то и раније чињено – истиче Џомић.

Њему је, иначе, МУП пред попис у Црној Гори поништио личну карту и одјавио пребивалиште у овој земљи, где живи већ 17 година. Занимљиво је, међутим, да је председник Филип Вујановић изјавио у једном интервјуу да ће га у складу са председничким овлашћењима, он лично предложити за добијање црногорског држављанства.

Јелена Чалија

-----------------------------------------------------------

Проблеми у Македонији

Односи српске цркве и државних власти веома су напети и у Македонији, где се Охридска архиепископија која је део СПЦ, третира, практично, као нелегална. Иако су је признале све православне помесне цркве, власти Македоније одбијају да је региструју и тиме реше њен статус. У Словенији, где се налазе парохије које припадају Митрополији загребачко-љубљанској, велики број свештеника данас има словеначко држављанство. Протојереј ставрофор Милан Дудуковић, парох у Цељу, објашњава да је свештеницима омогућено да лакше дођу до држављанства и на тај начин реше свој статус.

-----------------------------------------------------------

Коректан однос власти у Хрватској

Протојереј ставрофор Никола Шкорић, архијерејски намесник сплитски, објашњава да Епархија далматинска има око 32 свештеника, од којих двадесетак нису држављани Хрватске. „Има доста свештеника из БиХ и неколико из Србије. Од првог дана, они морају да затраже привремени боравак и сталну радну дозволу. После пет година непрекидног боравка у Хрватској, добијају хрватске исправе, личну карту за стални боравак. Дешавало се да, из разних разлога, захтев за привремени боравак не буде одобрен на време, па свештеник има прекид у боравку. У таквим ситуацијама, обраћали смо се надлежном министарству за верска питања и са њима то решавали да свештеник не би имао прекид у боравку. Иначе, црквена општина је дужна да сваког свештеника пријави и редовно уплаћује држави за њега порезе и доприносе”, каже отац Никола Шкорић.

објављено: 15.06.2011

Извор: Политика

[Милан Меденица :)]

с једне стране црногорска власт мисли да је баш паметна, ал ће Црква последња да се смеје, пошто ће овим добити право да уведе још више свештеника и монаха, као и да гради још цркава.  0102_laugh  0110_hahaha 0102_laugh crvenilo

свака част, момци само напред, гоните Цркву - још краће ћете да трајете  0102_laugh greengrin :group111:

[Зоран]

СПЦ правно не постоји за МУП Црне Горе

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Односи црногорских власти и Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве из дана у дан се погоршавају, а нова тачка спорења је то што ће премијер Игор Лукшић са Ватиканом потписати „уговор привилегије једној вери”, као и то што је МУП-а Црне Горе јуче саопштио да Српска православна црква правно не постоји. Осим тога, спорења су и саопштење Министарства унутрашњих послова (МУП) којим се тврди да је највише свештеника СПЦ који „немају никакав статус нити одобрен боравак”, као и то што ће митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) морати да се појави пред подгоричким Судом за прекршаје због наводног говора мржње.

Премијер Лукшић, како је саопштено из његовог кабинета, требало би да 24. јуна са представницима Ватикана потпише уговор између две државе, којим ће се регулисати положај и правни статус Католичке цркве у Црној Гори.

Митрополија црногорско-приморска (МЦП) реаговала ја на ову вест оценивши да би предстојећи уговор Црне Горе са Ватиканом „био незаконит због нарушавања уставне и законске равноправности цркава и верских заједница”. МЦП је саопштила да није против уговорног решавања односа, али се „тај процес мора решити на равноправан начин и у истом обиму права а не само са једном црквом”.

Координатор Правног савета Велибор Џомић за „Политику” је казао да није упознат са тиме да црногорска држава планира потписивање сличних уговора са другим верским заједницама и да „уколико се то догоди, неће се говорити о сличним већ истоветним уговорима јер би различит обим права у њима нарушавао начело равноправности верских заједница”, као и да такав међународни уговор „мора бити ратификован у црногорској скупштини”.

„Важећи црногорски закони такве уговоре не допуштају ни са једном црквом или верском заједницом”, каже Џомић. „Ваљда се прво донесе нови закон о правном положају цркава и верских заједница и у њему предвиди таква могућност, а потом се приступи разговорима и потписивању истоветних уговора.”

Док се данас очекује да почне процес против митрополита Амфилохија, МУП Црне Горе поручио је јуче да је највише свештеника СПЦ који „немају никакав статус нити одобрен боравак” као и да би им било паметније да прибаве потребну документацију за привремене дозволе за боравак него што полемишу са појединим институцијама.

„Свештеници свих конфесија решавали су боравак у Црној Гори на законит начин, изузев појединаца који немају никакав статус нити одобрен боравак и не пролазе регистре, од чега је највише оних који служе у Српској православној цркви”, наведено је у саопштењу МУП-а.

У саопштењу МУП-а Црне Горе јуче је наведен скоро невероватан податак да Српска православна црква правно не постоји. МУП пише да сходно Закону о положају верских заједница, подносиоци захтева „не поштују обавезу пријаве чињенице оснивања и престанка рада верске заједнице, њеног органа или организације”.

„У Регистру верских заједница који води МУП, у Црној Гори је регистровано 14 верских заједница, међу којима су Мешихат исламске заједнице у Црној Гори, Барска надбискупија Бар и Црногорска православна црква, али СПЦ као верска заједница није евидентирана”, пише у саопштењу МУП-а.

Новица Ђурић

објављено: 23.06.2011.

Извор: Политика

[Зоран]

Црква овде и сада

Разговор са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским др Амфилохијем

Kао мали гледао сам бомбардовање, испоставиће се касније, само једно у низу које долази из истог центра. Иза тих бомби остале су да зјапе наше ране. Отуда је несхватљива посета НАТО-а Београду. Схватам да се ми понашамо као затвореници који пуштени из затвора не могу да се привикну на слободу, већ се својевољно враћају на робију, каже за „Печат" Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић.

Одржавање војне конференције НАТО-а у Београду патријарх је назвао поганим леком за српске ране. Да ли такве ране зацељују?

Сетимо се да је војна алијанса бомбардовала Републику Српску 1995. године, Србију и Црну Гору 1999. године. Ако одемо даље у прошлост присетићемо се да су прве европске бомбе падале на Подгорицу 1915. године, онда редом европске немачке бомбе 1941. и 1943. године на Београд, савезничке 1945. године. Потом су по нама падале европске и НАТО бомбе на Републику Српску 1995, и 1999. године на СРЈ. Све зло је дошло из истих центара, одакле су падале бомбе на српске територије. А да ли се Србија и њен народ данас осећају као заробљеници који пуштени на слободу прижељкују робију, не знам, али знам да те НАТО бомбе гледам и данас како сипају, падају као крушке са небеса. Ране не целе, јер НАТО нас и данас бомбардује.

Који нам се лек нуди за косовске ране?

Данашње стање на Косову и Метохији представља наставак његове нацифашистичке окупације из Другог светског рата са дугорочним последицама. Бројна су искушења Цркве на Косову и Метохији. Као прво и основно искушење, како за њу, тако и за правду и праведност на Космету уопште, јесу плодови домаћег и међународног насиља - једнострано проглашење независности Косова. Дубоке су и предубоке косовске ране, старе и нове: разрушени храмови, отета црквена и народна имовина, стотине хиљада протераних православних Срба са својих вековних огњишта, немогућност њиховог повратка, све веће сиромаштво и егзистенцијална угроженост преосталих Срба, али и свих становника Косова. Тамошњи преостали народ који је издржао петовековно турско ропство издржаће несумњиво и ово ново и најновије, веран свом косовском завету.

Прогон монаштва у Црној Гори, чини се, природан је наставак покушаја урушавања наше Цркве ван територијалних граница Србије. Чиме потакнута власт спроводи овакве мере?

То је само једно од безакоња органа власти у Црној Гори. Мислим на спречавање пријављивања и добијања дозвола за боравак неких свештеника, монаха и монахиња, који немају црногорско држављанство, али од којих многи, а неки и по 15 или 20 година, бораве у Црној Гори и служе у Српској Православној Цркви. Међутим, садашњи МУП Црне Горе се позива на Закон о верским заједницама из 1977. године по којем су новоформиране верске заједнице дужне да се пријављују и региструју. То је први пут у историји да инспектори полиције пресрећу монахе, монахиње и свештенике и ти обиласци манастира трају последњих месец дана. Инспектори буквално престрављују свештенство упадајући у светиње, претећи им да ће бити избачени, нарочито онима који нису регулисали свој боравак у Црној Гори. Међуњима има монаха и свештеника из Русије, Сирије, БиХ, Србије. Тако нешто је несхватљиво и неприхватљиво, па с правом могу да кажем да је ово у историји Црне Горе незапамћено насиље полиције над свештенством и монаштвом Православне Цркве. Сличног насиља није било ни у време турско, ни у време млетачко, ни у време Аустроугарско, ни у време нациста, ни комуниста. Запрепашћујуће је да владајући режим примењује тај закон на Српску Православну Цркву, установу која постоји у Црној Гори преко осам векова и представља кичмену мождину Црне Горе, она је и створила Црну Гору у време династије Петровића. Упркос томе ова власт СПЦ сврстава у ред неких црквених заједница готово непостојећих, од чијих се свештеника очекује да се пријављују на шалтеру црногорске полиције. Сама СПЦ и њени службеници не беже од обавезе да пријаве, испоштују закон и чињеницу да је Црна Гора постала независна држава која има свој Устав. Али, у истој мери, ми тражимо не само од државе већ и њених органа да испоштују Цркву и њена вековна права, како би се сачувао њен идентитет и постојање непрекинуто кроз векове. Држава је била и нестајала и мењала своје границе, а Црква је без прекида остала до данас, што значи да ништа друго не тражимо већ само оно што нам законом припада. А светиње траже разумевање.

Колико су у вези с прогоном монаштва и свештенства у Црној Гори најновији резултати пописа становништва?

Што се тиче пописа резултати још нису саопштени и вероватно ће се то десити половином јула ове године. Међутим, што се самог пописа тиче треба рећи да без обзира на то како се народ декларисао у погледу народности, језика и припадности вери, Црква по својој природи не припада, нити је условљена ни променама, ни државом. Она собом обухвата сваки земаљски народ. На претходни празник Свете Тројице, рецимо, изречена је јасна порука да се сви земаљски народи саберу у један народ и Цркву Божју. Митрополија у Црној Гори обавља своју вековну мисију и локалну, и месну, али и универзалну, па без обзира на то како се народ декларисао по националној и верској припадности, односно језику којим говори, Црква по својој природи није условљена - она је васељенска и обухвата сваки земаљски народ. Отуда нема нико право да своје идеолошке предрасуде намеће Цркви и да је ограничава на неку државу или неки народ. Црква има своје вековне законе, поштује државу, устројство и власт. Наравно не може да поздрави сваког властодршца, али тражи од државе, без обзира на то како се зове, да испоштује Цркву и њено вековно устројство и да јој не намеће своје идеолошке принципе, независно од тога да ли је реч о националистичким или племенско-партијским. Ако је Константин пре 1.700 година донео Едикт у којем је написао да порушене цркве треба да буду обновљене, а одузета црквена имовина враћена, онда се надамо да ће на почетку 21. века савремена такозвана„модерна демократска власт" имати интересовања за Цркву, њена права и мисију.

Да ли сте помишљали да заштиту права потражите од међународних установа, суда у Стразбуру?

Надамо се да је то и за саму власт у Црној Гори неочекивани потез. Не знам да ли је Србија у том погледу нешто радила, али што се нас тиче, несумњиво, не дај Боже, уколико би државна власт у Црној Гори наставила прогон над Митрополијом, СПЦ, свештенством и монасима, ми смо спремни да се обратимо и Бриселу и Стразбуру и свим релевантним међународним установама, захтевајући заштиту својих права, а истовремено и реституцију црквене имовине. Што се тиче Закона о реституцији црквене имовине познато је да га је Србија донела и да се очекује доношење закона о реституцији и другим физичким и друштвеним лицима. Очекујемо, не само да се не одузима имовина која је опстала у време комунистичке диктатуре, већ да се и оно што је опљачкано у то доба врати Цркви. Надамо се да ће превладати разум, јер постоји тенденција у Црној Гори да се одузме свеукупна имовина Цркве. Све је почело са причом о храму Св. Богородице на Ћипуру, па на Крушевцу, првим пробним балонима, али се надам да до тога неће доћи, као да неће доћи ни до рушења цркве на Румији коју су Турци срушили 1571. године, а ми обновили. Надам се, а Влада је то обећала, да ће омогућити обнову Цркве Св. Богородице на Светом Стефану. Уверени смо да ће неке врсте дечјих болести наше новокомпоноване европске демократије бити пролазне и да ће ова држава испоштовати свој Закон и свој Устав. Једна од основних чињеница њихових одредби је заштита и поштовање права цркава и верских заједница, и њихових вековних права.

Да ли ће се Митрополија црногорско-приморска морати да региструје у Црној Гори?

Нема никаквог закона који тражи да се региструјемо, нити било каквог разлога да ми то прихватимо, сем под притиском неког насиља, до кога, надам се, неће доћи.

Оптужбом да сте криви што спречавате рушење храмова стали сте у ред са вашим претходницима, митрополитима Црне Горе. Да ли се историја понавља?

Наравно даћу се појавити на суђењу као грађанин Црне Горе. Не постоји ниједан разлог да се не појавим, мада морам да признам да је веома чудна оптужба којом се на терет митрополиту ставља чињеница да је бранио рушење храма. Уосталом то се већ догодило са мојим претходником Данилом Дајковићем, а једине демонстрације које су организоване у Црној Гори после рата биле су против овог митрополита, зато што је бранио да се сруши црква Светог Петра на Ловћену и тако погази завештање Петра Петровића Његоша. У Црној Гори је тога било и раније, па не би требало заборавити да је његов претходник митрополит Арсеније био осуђен на правди Бога 1954. године на 11 година затвора, а његов наследник митрополит Јоаникије без суда и пресуде, по неком претходном суду, убијен је 1945. године. Ни данас му не знамо ни гроба, ни мрамора. То је нешто што се нажалост у Црној Гори дешавало и пре Амфилохија, па је можда ово са мном и најбезазленије.

Манастир Морача

Издавачка кућа„Светигора" представила је прошле недеље монографију „Манастир Морача" у којој се сажима вековни живот у том манастиру, као и непролазне уметничке и културне вредности које су се током више векова стварале и чувале. Монографија „Манастир Морача" је пета по реду књига у едицији „Немањићки манастири".

Митрополит црногорско-лриморски Амфилохије Радовић је, говорећи о манастиру Морача, истакао да је он током свог вишевековног постојања прошао многе недаће. Манастир је био изложен нападима Турака, без крова је био 70 година, спаљена је манастирска библиотека, а сам простор на којем је изграђена је био обична пустиња, навео је митрополит Амфилохије. „Тај манастир је једна од најзначајнијих средњовековних светиња. Сачуван, са континуитетом сабира у себе времена и векове, историју, народну душу, сведочанствоје онога што смо били и што смо кроз векове Богу приносили на дар и онога што ћемо оставити за будућа поколења", нагласио је митрополит. Он је рекао да је манастир прошао кроз многа распећа, али да је остао неуништив и неизбрисив захваљујући присутности божје силе.

Професорка Аника Сковран је указала да су многе цркве и манастири у Србији доживели тешку судбину, укључујући и манастир Морачу, изузетан споменик Немањићке лозе. Тај манастир је имао важну улогу за Србију и представља један од споменика који су од оснивања до данас остали сведок историје и уметности.

Књижевник Матија Бећковић је истакао да ова едиција „Светигоре" заслужује сваку похвалу јер ће код младих нараштаја развити свест о значају онога што им остаје у наслеђе, о непроцењивом благу којим могу да се поносе у свету. Српски манастири нису били само храмови, него и прве престонице, библиотеке, болнице...и о сваком од њих постоји историја настанка, рекаоје Бећковић.

Извор: недељник Печат бр. 171, 24. јун 2011, стр. 26-28 (наслов интервјуа у Печату: НАТО бомбе и данас сипају по нама)

Извро: Српска Православна Црква

[Зоран]

Интервју протојереја Велибора Џомића „Побједи“

- Какав је став Митрополије Црногорско-Приморске о предстојећем уговору Црне Горе са Светом столицом?

- Митрополија Црногорско-Приморска се већ годинама залаже за рјешавање правног положаја цркава и вјерских заједница на озбиљан и одговоран начин у складу са свим међународним стандардима. Из тих разлога је прије неку годину и организовала међународни научни скуп на ту тему. Објављен је и зборник изузетно значајних реферата учесника тога скупа међу којима су била и најзначајнија правничка имена из европских институција. На скупу су узели учешћа и представници Владе Црне Горе. Тај зборник је достављен на многе адресе, првенствено у Влади, а, судећи по свему, те радове многи нијесу прочитали. Јер, да су прочитали данас не бисмо били у оваквој правној ситуацији.

Искрено, надам се да најављени уговор Свете Столице и Владе Црне Горе неће бити сада потписан. У контексту важећег правног поретка такав уговор би због нарушавања уставне и законске равноправности цркава и вјерских заједница био у супротности са Уставом и био би незаконит. Мислим да ни Светој столици, а ни Влади у овом и оваквом тренутку то није потребно. Митрополија Црногорско-Приморска није против уговорног рјешавања односа, али се тај процес мора извести на равноправан начин и у истом обиму права, а не само са једном црквом, како је оцијенио и уважени реис Фејзић у интервјуу ”Побједи”.

- Намјера је Владе да сличне уговоре потпише и са осталим вјерским заједницама?

- Нама те намјере Владе још увијек нијесу познате. Није у реду да о томе у држави са већинским православним становништвом ништа не знамо, а да се, са друге стране, са представницима Римокатоличке цркве воде преговори. Уколико се то и догоди онда неће моћи да се преговара о ”сличним” него о истовјетним уговорима, јер би различит обим права у уговорима нарушавао начело равноправности цркава и вјерских заједница. Говорим чисто правнички и у том погледу важећи црногорски закони, на жалост, у овом тренутку такве уговоре не допуштају ни са једном црквом или вјерском заједницом. А било је времена да се донесу нови прописи и створи таква могућност. Није на мени да одговорим зашто то није учињено, а приступило се припреми конкордата са Светом столицом.

- Да ли је Митрополија спремна на то?

-Митрополија је одувијек била спремна на то као што је, како видимо, спремна и Римокатоличка црква, али уговор увијек подразумијева сагласност двије уговорне стране и првенствено законску подлогу за такве уговоре. Тога, подвлачим, на жалост у овом тренутку нема.

- Да ли је прије тога потребно предузети неке кораке попут доношења новог закона о црквама и вјерским заједницама?

- То је једини правни пут. Наводио сам ових дана примјере Хрватске и Босне и Херцеговине. Прво се донесе нови закон о правном положају цркава и вјерских заједница и у њему предвиди таква могућност, а потом се приступи разговорима и потписивању истовјетних уговора. У случају овог конкордата, за који се надам да неће бити потписан, поступљено је супротно, а кућа се никада не гради од крова.

- Иступили сте прошле седмице, у тексту за портал Аналитика, који је и ”Побједа пренијела, са тезом ”да у овом тренутку и у садашњем правном систему Црне Горе не би било у складу са Уставом и важећим законима Црне Горе” ни ратификовање старог нити потписивање новог конкордата са Светом столицом. Те Ваше тезе су познате и читаоцима ”Побједе”. Ако претпоставимо да сте Ви у праву и да постоји добра воља свих страна како би, по Вашем мишљењу, било могуће изаћи из ове ситуације?

- Постоје два начина. Први и лакши је да премијер Лукшић са својим сарадницима још једном реално сагледа текст уговора у односу на правни систем Црне Горе. Своје ставове сам саопштио као правник. Надам се да те правне ставове не оптерећује чињеница да сам православни свештеник те да они неће само због тога бити игнорисани. Ако премијер Лукшић и његови сарадници упореде текст конкордата са важећим правним нормама не могу, а да не дођу до истог закључка. То треба да буде довољан разлог да и папи Бенедикту саопшти те битне чињенице и потписивање конкордата одложи до стварања законских услова. Нема разлога да папа то не уважи, јер се надам ни Светој столици није циљ да такав уговор буде оспорен на Уставном суду или пред Европским судом у Стразбуру. А ти поступци ће неминовно услиједити ако уговор који нарушава равноправност цркава и вјерских заједница и уводи дискриминацију буде потписан.

- Који је други начин?

- Познато је да међународни уговори морају бити ратификовани у Скупштини Црне Горе. Исти је случај и са евентуалним конкордатом. И он мора доћи на ратификацију у Скупштину. Постоји правна могућност да евентуални конкордат, ако уопште буде потписан, не буде ратификован док се створе нови законски услови. Влада би, уколико потпише сада конкордат, по хитном поступку требало да покрене поступак за доношење новог закона о правном положају цркава и вјерских заједница.

- Да ли је до сада било случајева, да кажемо, ”чекања на ратификацију”?

-Таквих случајева има у новијој пракси Владе и Скупштине Црне Горе, али и у другим државама. Подсјетићу да Конвенција Уједињених нација о присилном нестанку свих лица од 2007.г. чека ратификацију у Црној Гори. Споразум о положају хрватске мањине у Црној Гори и црногорске мањине у Хрватској је чекао ратификацију у Скупштини Црне Горе три године. Уколико би премијер, ипак, игнорисао оптерећујуће правне чињенице и потписао конкордат, те ако би конкордат чекао на ратификацију онолико колико чекају и важнији споразуми онда се поставља питање мотива и разлога због којих се тако поступа. Овдје је битан и морални, као и шири друштвени аспект тог питања. Ван памети да је да се данас суди црногорском митрополиту, а сјутра потписује конкордат са папом.

- Уколико би се поступило по овом другом начину, који је, по Вашем мишљењу, реалан тајминг да се припреми и усвоји закон ако постоји добра воља и ако не буде опструкције?

- Сматрам да је рок од годину дана, ако би се озбиљно радило, довољан за припрему и усвајање новог закона о правном положају цркава и вјерских заједница. Нема потребе да измишљамо топлу воду. Имамо међународне конвенције, имамо судску праксу Европског суда у Стразбуру, а имамо и упоредна искуства из земаља Европске уније и окружења. Све се то веома лако и правно-технички елегантно може уобличити уз уважавање вјерске структуре Црне Горе. Вјерујем да би такав закон у Скупштини био усвојен консенсусом што представља важну чињеницу. Постојећи комунистички закон од 1977.г. је, чак и по објављеним мишљењима Савјета Европе, анахрон и превазиђен. У правном погледу, он је и даље на снази и производи правна дејства уз све мане и недостатке које, као што знамо, стварају бројне проблеме. Он је, поред Устава, у овом моменту главна препрека за потписивање и ратификовање најављеног конкордата са Светом столицом. Ако би се ишло тим путем, а ја мислим да је то једини правно утемељени пут, онда би се морало приступити и дјелимичним измјенама и допунама још неких закона.

- Којих, на примјер?

- Имам информацију да је као узор за конкордат Црне Горе коришћен конкордат Босне и Херцеговине, а припремали су га, према мојим сазнањима, надбискуп Доминик Мамберти и амбасадор Антон Сбутега. Парадоксално је да су, како чујем, користили текст босанског конкордата, а да, судећи по најављеном потписивању конкордата, нијесу сагледали пут којим се до њега дошло, а то је прво закон, па онда конкордат. Према незваничним информацијама, предвиђена је католичка вјеронаука у јавним школама, а то, на жалост, још није законски дозвољено у Црној Гори. Значи, морало би се приступити измјени и допуни више закона из области образовања и увести вјеронаука, али не само за католике него за све који то желе. Затим, предвиђена је свештеничка служба у оружаним и полицијским снагама, а то значи да би се морало приступи измјени закона о војсци и полицији, али не само за католике него за све вјере. Такође, чујем да се предвиђа увођење римокатоличког празника ”свих Светих”, а то значи и измјену и допуну закона о свјетовању вјерских празника. Нелогично је да у Црној Гори празник Св. Петра Цетињског и Светог Василија Острошког буде радни дан, а римокатолички празник свих Светих нерадни. Има још парадокса. Конкордатом се, према мојим сазнањима из једне верзије конкордата, али и према неким ранијим службеним најавама из једне римокатоличке бискупије у Црној Гори, регулише и питање реституције одузете имовине у року од десет година са правом на новчану надокнаду, а у тој области још увијек нема закона. Никако се не може вратити имовина једној цркви, а не и другима којима је у исто вријеме и на исти начин одузета. Видјећемо садржај, али ако је остало ово о чему говорим, онда Црна Гора не би могла да оствари уговорене обавезе, па се поставља питање сврсисходности тог акта. То би било мртво слово на папиру. Нисам против тих рјешења и ми се залажемо за то одавно, али на правно утемељен начин.

- Како Ви то све сазнајете? Како је могуће да Митрополија Црногорско-Приморска сазна садржај још увијек тајног документа? Јесте ли дошли до тога из извора Владе или Свете столице?

- Могу да одговорим врло кратко. Нисам дужан да откривам своје изворе сазнања. Вјерујем да Ви као искусан новинар са великим искуством то лако можете да схватите и прихватите. Ни Ви мени сигурно не бисте открили како је могуће да знате о будућим сличним уговорима са Митрополијом и другим вјерским заједницама, а да ми то из Митрополије не знамо. Правно посматрано, конкордат није степенован као државна тајна, а признаћемо да је читав поступак око конкордата још увијек тајновит. Ипак, ради коректности и уважавања према Вама као главном уреднику и читаоцима ”Побједе”, довољно је да кажем да имам доста познаника из Риматоличке цркве у Црној Гори и шире. Уосталом, и дон Павао Медач је ових дана обзнанио дио садржаја конкордата. Мени је интересантнији дисонантан тон официјелног историчара Барске Надбискупије који је саопштен поводом конкордата прије неки дан, а из кога се уочавају и најављују неки нови захтјеви у погледу статуса грађана који се изјашњавају као Црногорци-католици.

- Има ли још нешто занимљиво?

- Наравно. Према мојим сазнањима, у конкордату се, потпуно непотребно гарантују нека права која су већ законима потврђена и све цркве и вјерске заједнице их већ користе у пуном капацитету. Ко још у свијету уговором гарантује нешто што је већ загарантовано и заштићено законом и међународним конвенцијама?

- На шта конкретно мислите?

- Зајемчује се слобода штампања, издавања и дистрибуције црквених књига, новина и часописа. То ни до сада није било забрањено. Затим, право на оснивање католичких радио и ТВ станица, а и то је већ регулисано законима. Да не говорим да се конкордатом Римокатоличкој цркви јамчи ”право приступа интернету”. Ко још може да повјерује да Римокатоличка црква до сада није имала приступ интернету у Црној Гори? Или, јамчи се право на изградњу католичких цркава. Сви знамо да се и без конкордата, у складу са државним законима, гради католичка катедрала у Бару, али и у другим мјестима. Не видим у чему је ту проблем.

- Поглавар Исламске заједнице реис Рифат Фејзић рекао је прекјуче ”Побједи” да сматра да би требало формирати радну групу која би кроз консултације изнијела проблеме и предлоге. Да ли сте, ако таква радна група буде формирана, спремн да будете у њој ако би биле представљене и остале вјерске заједнице?

- У радним групама се налазе стручњаци из ове области. Ми не бјежимо нити смо икада бјежали од стручног и аргументованог дијалога. Радне групе за израду прописа не смију да буду попришта политике и идеологије. О томе се расправља на другим мјестима. Подржавам реисов предлог о радној групи и не видим ниједан разлог да у томе не учествујемо на стручан начин и тако дамо пуни и конструктивни допринос.

- Да ли је за склапање евентуалног уговора са Митрополијом Црногорско-Приморском услов регулисање њеног правног статуса?

- Свим правницима је јасно да Митрополија у овом тренутку, без обзира на њену историјску улогу, има исти правни статус као и, рецимо, Барска Надбискупија и Которска Бискупија. То некоме може да се не свиђа или не одговара, али је тако у правној стварности Црне Горе. То су више пута потврдили судови током посљедњих неколико година. Ако се то питање не поставља католичким дијецезама зашто би се постављало само Митрополији?

- Ја га сада постављам Вама? Са терена права овдје сте прешли на терен политике. Молим Вас као правника, као водећег правника у Митрополији Црногорско-Приморској да одговорите на питање: да ли ће или да ли би са правне стране био валидан уговор ако га склопи или ако би га склопила било Митрополија ЦП било Патријаршија СПЦ без претходно правно регулисаног статуса ЦПЦ у Црној Гори односно МЦП? Раније сте навели да прије конкордата мора постојати закон. Аналогно, да ли и овдје прије потписивања уговора мора бити утврђено ко је тај ко га потписује или то по Вама није потребно?

- Веома сам расположен да опширно разговарамо о правним својствима и правном статусу Митрополије у Црној Гори. Не видим проблем у том питању, али видим да се то питање поставља само Митрополији, али не и Надбискупији и Бискупији. Правни статус Митрополије је неспоран са правне стране. Укратко, имамо на десетине важећих правних аката државних органа, Владе и правоснажних пресуда који то непобитно потврђују. Ријеч је о пресуђеној ствари по том питању. Правни документи се не оспоравају у медијима или у политичким изјавама него пред државним органима. Прије неки дан сте објавили да је Влада у 2010.г. на име дотација уплатила Митрополији нешто око 40 хиљада евра. Зар би Влада уплаћивала средства правно непостојећем субјекту? Што се тиче валидности уговора, морам да кажем да би био валидан било да га потпише Патријаршија било Митрополија. Уосталом, Света Столица уопште нема својство правног лица у Црној Гори па потписује папа, а не барски надбискуп или которски бискуп. Једно је сигурно и неспорно, држава Црна Гора препознаје и Патријаршију и Митрополију.

- Који би правни субјект у том случају требало да потпише уговор са Владом Црне Горе?

- Ако Црној Гори не смета римски папа онда не би требало да јој смета ни српски патријарх. Ако премијер Црне Горе одлази код папе на потпис конкордата онда је за очекивање да као православац то исто учини и у Патријаршији. Ипак, то није најважније питање. Рецимо, у Хрватској је уговор уговор потписао Митрополит Загребачко-Љубљански Јован, а у Босни и Херцеговини Патријарх Павле. У сваком случају, не постоји ниједна препрека да евентуални законити уговор потпише и Митрополит Амфилохије као предсједник Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори. На крају, ствар је Цркве да одреди свога представника и ту не видим ништа спорно.

- Уколико би тај уговор био потписан са Митрополијом Црногорско-Приморском као дијелом СПЦ шта би се, са формално-правне стране, догађало након евентуалног издвајања Митрополије у аутокефалну цркву или у случају неке сличне промјене у устројству Митрополије?

- У редовним канонским и државно-правним ситуацијама било какве евентуалне промјене црквеног статуса немају никаквог утицаја. У погледу субјективитета, увијек је ријеч о истој духовној институцији, у овом случају Православној Цркви, односно СПЦ. За аутокефалношћу Митрополије за сада не постоји реална црквена потреба. То је тема која је Цркви наметнута споља од одређених идеолошко-партијских кругова Црне Горе, са националистичко-етатистичких разлога, који немају никакве везе са Црквом и њеном универзалном еванђелском мисијом, али ни са грађанском државом, законом одвојене од Цркве, и обратно. У модерним европским државама то није ствар од државног интереса и надлежности, јер је Црква одвојена од државе, а пуна сарадња за опште добро је увијек могућа и потребна.

- Претпостављам да сте као правник упућени у рјешења којима су прибјегле разне државе приликом рјешавања ових питања. Реис Фејзић је, када је ИЗ у питању, истакао примјер Хрватске за који је рекао да је, по њему, ”перфектан”. Који би модел по Вашем мишљењу могао да послужи као примјер Црној Гори?

- Ниједан правни модел није перфектан и нема идеалних. Хрватски примјер је добар и због тога је потписан у име шест православних епархија СПЦ у Хрватској. Ако посматрамо наше окружење онда могу да се сложим са мишљењем реиса Фејзића, а ако посматрамо земље ЕУ онда је веома значајан примјер Њемачке гдје цркве и вјерске заједнице имају и јавно-правни статус. Вриједи знати да је у Грчкој, Норвешкој, Данској или Финској као чланицама ЕУ још увијек је у примјени систем државне цркве. Одвојеност цркава и вјерских заједница никако у Европи не значи ривалитет него одвојеност надлежности и сарадња ради општег добра човјека и друштва. Надам се да ће и у Црној Гори ускоро бити тако.

Протојереј мр Велибор Џомић,

координатор Правног савјета

Митрополије Црногорско-Приморске

Побједа, 22. јун 2011.

Извор: Радио Светигора

[Guest - . . .-]

Подгорица -- Паштровски парох СПЦ Синиша Смиљић, држављанин БиХ, јутрос је депортован из Црне Горе, јер је тамо дуго био пријављен као туриста, а радио као свештеник.

Смиљића је полиција јутрос спровела до границе са БиХ, након што што је у уторак увече приведен због сумње да је реметио јавни ред и мира и узбуњивао јавности.

Смиљић тврди да су га држали у неком подруму, у кавезу, са решеткама, где је био несносан смрад.

Смиљанић је боравио у Црној Гори на основу туристичке пријаве, и свој боравак користио у сврху за коју је пријављен, "већ да обавља верску службу у објектима Митрополије–црногорскео приморске на подручју Општине Будва", наводи се у саопштењу Управе полиције.

Смиљић је ухапшен са још четворо, због насилног уласка на Свети Стефан.

Полиција је реаговала након што је група руских новинара, у пратњи представника одбора за обнову храмова Светог Александра Невског и мештана, покушала да уђе на Свети Стефан, како би новинарима показали остатке цркве.

Полиција је саопштила да према њима "нису употребљавана средства принуде", пишу Вијести.

Извор

[Дејан]

E Crna Goro šta si dočekala

[suza]

au pa zar njima to najveci problem u  drzavi  ,bar svestenici su kolko tolko posteni i nisu neki razbojnici  ,da bi se iskljucivo sa tim bavila drzava to nejasno nekako

[danodi]

haos svuda, da li je ovo moguce? svestenici danas moraju da budu jaki kao stena jer je iskusenje na svakom koraku,neko se nameracio na SPC ,sa svih strana vetar ... 7896634

[marko_13]

Милогорцима се опасно љуља тло под ногама!

[Boba]

Bez obzira kakva smatramo da je to drzava mogli su da se prijave kao stranci i nema problema.Ne vidim da bi to bilo kakvo odricanje od Hrista ili bilo cega.

[Zayron]

E ovo je stvarno slučaj za nas, iznesem ga na našem panslavističkom sajtu a tražiću objašnjenje od Mirkana koji je tamo u nas za Crnogorca, inače je osnivačem tog našeg sajta! Zapamtiće oni kad proćeraše bosanca!

0212_rolleyes

[Guest - . . .-]

haos svuda, da li je ovo moguce? svestenici danas moraju da budu jaki kao stena jer je iskusenje na svakom koraku,neko se nameracio na SPC ,sa svih strana vetar ... sideways9

Јесте, али сам сигуран да Црква никада није била јача и свеснија проблема. Има Епископа и свештеника који чврсто стоје будите сигурни у то. Сви остали расколници, помрачени умови и непријатељи Цркве неће имати толико даха да издрже, јер борба није против тела и крви него против духова таме.

[Милан Меденица :)]

мислим да је потпуно исправно што су овог свештеника депортовали, ако је заиста вршио службу непријављен. нема право ни СПЦ да се понаша бахато.

друго је што црногорска влада користи ово за обрачун са СПЦ и са тиме се не слажем.

[Mironosica]

мислим да је потпуно исправно што су овог свештеника депортовали, ако је заиста вршио службу непријављен. нема право ни СПЦ да се понаша бахато.

друго је што црногорска влада користи ово за обрачун са СПЦ и са тиме се не слажем.

sideways9 dada u potpunosti se slazem sa Medom