Протестантске "цркве"

[shalom777]

Haha, kad se sjetim jednog od  njihovog bogosluženja kojem sam prisustvovao...

Jedno pola sata plesali su uz pjesmu, sledeće sadržine:

''Slava Tebi,Isuse,

Slava Tebi,Bože.

Slava Tebi,Bože,

Slava Tebi,Isuse.''

I tako u nedogled.

Haha, extra im je stihar, karađorđe...A vidiš, nije to obični stihar, već ujedno ima prišiven i epitrahilj i još po nešto. Praktični ljudi. :cheesy1:

[Дарко]

Баптисти

Године 1521. у немачком градићу Цвикауу појављује се секта анабаптиста (у преводу: прекрститеља, који су претече данашњих баптиста), коју је основао Тома Минцер, бивши лутерански пастор. Стварање секте баптиста има предуслове у чињеници да је у свом саставу имала људе и вође радикалније од реформатора. Баптисти нису задовољни само делимичним променама које су увели реформатори, него траже и социјалне и политичке промене. Ево главних карактеристика баптистичког учења.

Најпре догматска усаглашеност неких елемената са Светим Писмом и званичним учењем

Православне цркве. Ти елементи су следећи:

• богооваплоћење Господа Исуса Христа од Пресвете Дјеве Марије;

• распеће Христово;

• васкрсење Христово;

• вазнесење Христово;

• не прогнозирају други Христов долазак;                                                                                    • празнују недељу, Божић, Васкрс, Духове.

Наравно, постоје и одступања:

• Свето Писмо је једини извор дела;

• не постоји прародитељски грех;

• чланови могу бити само новокрштене особе;

• крштавају се (и то обредним урањањем у воду) само одрасле особе, старије од 15 година, проверене и процењене од стране осталих чланова;

• члан, дакле, мора бити проверен, што значи беспрекоран у познавању Светог Писма, у уредности коју прописује Црква којој жели да припада;

• нема класичног/званичног свештенства. Постоје „ђакони" и „проповедници" који се бирају међу верницима;

• не постоје свете тајне, већ обреди: крштења, вечере Господње, брака и слично;

• одбацују се молитвено обраћање Богородици и светитељима;

• не поштују се св. мошти и иконе;

• једна од најкарактеристичнијих црта баптиста јесте доследност у настојању ка одвајању Цркве од државе. У време настанка баптиста ова идеја била је радикална, а почев од Француске буржоаске револуције наовамо у готово свим европским државама она је и остварена.

Начелно гледано, баптисти су, као једна од првих организованих секти са, за оно време, прилично дисциплинованим чланством, били идејни ослонац настанка и неких других секти на пример, адвентиста и Јеховиних сведока, а на социјално-политичком плану француском и руском лаицизму.

По питању војног рока они не одбијају служење, али прихватају само цивилно служење. Тако је и председник САД, Бил Клинтон, будући да је баптиста, одбио да иде у рат у Вијетнам. С обзиром на тренутно понашање, или су се догме баптиста измениле или су оне, можда, факултативне, или Клинтон више није баптиста, а може бити и да бомбардовања Републике Српске и СР Југославије заправо није ни било.

Баптисти су најбројнија псеудохришћанска секта. Рачуна се да их у целом свету има око шездесет милиона крштених, што са члановима породица кандидатима за крштење и симпатизерима, превазилази број од сто милиона. С обзиром на то да су многобројни, те да су од свих нововековних хришћанских деноминација догматски најприближнији традиционалним црквама, у свету се води полемика да ли су баптисти секташи или се, можда, може говорити и о баптистичкој цркви. Став СПЦ јесте да баптисте, иако су догматски блиски традиционалним црквама, не можемо назвати црквом, пошто немају јерархију (свештенство), те немају апостолску и светодуховну везу са оснивачем Цркве, Господом Исусом Христом. Следствено томе, „новокрштени" не прима Светог Духа, нити Светог Духа уопште има у баптистичким богомољама. Ово је сасвим довољно да се закључи да баптисти не могу никако бити црква. Мислимо да ће Господ Бог у датом тренутку ценити добротворне и хуманитарне активности баптиста које они спроводе кроз разне организације и разна удружења као што су „Љуби ближњег свог" и слично. Поред ових организација постоји и издавачка кућа „Алфа и омега".

Први баптисти у Срба јавили су се 1905. Било их је око 70. Данас их је више, и то захваљујући једном Пећанцу, Србину. Пећка Патријаршија је после велике сеобе била неко време затворена, а приликом обнављања у 18. веку населила је на црквеном имању у својој непосредној околини више стотина Срба из Црне Горе. Тако ће настати село Љевоша, чији ће житељи више векова одано чувати и неговати манастир и имање, али ће, гле чуда, изнедрити тренутно водећег српског баптисту, Сима Ралевића!

Прве баптистичке „истине" Ралевић (1940) је дознао на одслужењу војног рока од једног војника баптисте. То га је потакло да размишља о животу и животним истинама, те баптистичким „поукама" и „суштинама". Тако му се у сну једне ноћи „јавио" Господ и рекао: „Симо, сруши стару кућу и зидај нову". Симо је то преносно схватио као поруку да треба да промени веру и сагради баптистичку богомољу. Тако се и десило да је, повише Пећке патријаршије, постојала велелепна, модерно архитектонски решена, баптистичка богомоља, а која је страдала приликом погрома албанских екстремиста.

Рачуна се, према броју крштења, да у Србији живи око 3.000 баптиста, а да их је, са члановима породица, кандидатима за крштење и симпатизерима, нешто преко 5.000. Имају 92 објекта у Србији и подељени су у два савеза, северни и јужни.

Баптисти су иначе, слично православним црквама, организовани по принципу аутокефалности, мада постоји тесна међусобна повезаност и сарадња, како догматско-теолошка, тако и социјална, финансијска и каритативна. Баптистима Европе координира центар из Лондона, под именом Савез баптистичких цркава Европе, а на нивоу света Унија баптистичких цркава света, са центром у Вашингтону.

[Guest ага пије млеко]

Моје искуство са баптистима је да су најотворенији према православљу у односу на друге протестантске заједнице. Са њима увек можеш пријатељски разговарати .

[Guest ага пије млеко]

Спадају у најтрадиционалније протестанте. Немају претерана застрањења по питању Суботе (адвентисти), божанства Сина божијег (Јеховисти) или говора језицима (пентикосталци)......тако да су, условно речено, најближи православљу у односу на друге....

[Лазар]

  Цитат

Спадају у најтрадиционалније протестанте. Немају претерана застрањења по питању Суботе (адвентисти), божанства Сина божијег (Јеховисти) или говора језицима (пентикосталци)......тако да су, условно речено, најближи православљу у односу на друге....

Можете ли мало појаснити ово о пентикосталцима ?

[Дарко]

Пентекосталци

Име ове секте потиче од грчке речи „пентекостас", што значи „света педесетница",  празник силаска Светог Духа на апостоле. У нашем народу то се обележава као недеља на Духове или празник Свете Тројице. То се, подсетимо, десило десет дана после Христовог вазнесења или педесет дана после васкрсења Христовог. Званичне цркве, дакле, познају све ове празнике и славе их, а дан силаска Светог Духа (по претходној Христовој најави да ће се то десити апостолима) јесте и дан када су се апостоли, обдарени Светим Духом и научени разним светским језицима (иначе до тада неписмени), разишли по свету, да би ширили хришћанство и крстили све народе, у име Оца, Сина и Светога Духа. То је дан када је кроз Духа Светога и мисије апостола заживела Црква Христова на Земљи као продужетак његове мисије на Земљи и као тело Христово на Земљи, чија је Он глава.
Овај део Светог Писма очигледно је фасцинирао неке људе који су проучавали Библију, па тако и баптисту Спарлинга и његовог сина, који су поверовали да посебним молитвама и призивањем Дух Свети може да се спусти и на њих, те да их све обдари знањем светских језика, као и да их учини чудотворцима.
Спарлинг и његов син бивају потом искључени из Цркве, али 1886. оснивају „Покрет последњег изливања Духа Светога", који се, иначе, узима као претеча „пентекосталне заједнице", основане 1901. у Канзасу, у САД, а основао ју је бивши методистички проповедник Чарлс Пархам. Био је уверен да се на њега и његове ученике (као својевремено на апостоле) може спустити Свети Дух и обдарити их разним знањима и вештинама, као, наравно, и знањима страних језика. Обузетост Светим Духом у току служби следбеници су показивали великим ораторством, песмом и игром. Посебно стање обузетости чинило их је „способним" да могу осетити и неке натприродне знаке другог Христовог доласка. Овај покрет се, почетком века, шири по САД, а између два рата и по Европи и Скандинавији, па тако долази и у Србију.
Оно што је карактеристично за пентекостална богослужења јесу ораторство и песма, то јест изговарање такозваних „глосалија". Глосалије су речи и реченице које се изговарају приликом службе, а које по њима „надолазе" под дејством Духа Светога. Те речи могу бити чак и непознате и говорнику и слушаоцу, или познате само једном од њих, дакле, није битно да ли се саговорници разумеју. Из окриља пентекосталаца на Западу се, после Другог светског рата, шири посебан харизматски духовњачки покрет који залази и у званичне цркве.
Став званичних цркава према духовњацима није био позитиван. Сматрали су их обичним чудацима, чак комедијашима, као што су били квекери, једна харизматско-неопентекостална подгрупа. Они су се делили на „шејкере" (тресаче), који су се на богослужбеним призивањима, по наводном наиласку Светог Духа и обузети њиме, клатили, а друга група били су „џампери" (скакачи), који су под дејством тог духа скакали. Ипак, најдискретнији је био Папа Павле VI, који их је охрабрио и благословио, и то због њихове ревности, општецрквеног живота, дубље и догматски доследније евангелизације следбеника и прихватања светих тајни крштења, миропомазања и евхаристије, као и привољавања народа да у што већем броју бива у црквено-духовним сферама и да, макар и делимично, усваја хришћанско учење.
Тако пентекостална заједница опстаје, тим пре што је у основи то заједница врло богатих људи. Укупно броји око три милиона верника, а у Републици Србији око 30.000 хиљада. У Србији пентекосталци имају 50 својих богомоља. Заједно са баптистима организовали су више хуманитарних акција кроз организацију која се зове „Хлеб живота".
После података о адвентистима / суботарима, Јеховиним сведоцима, мормонима и пентекосталцима, потребно је навести податак који је веома важан са безбедносног аспекта. Наиме, по подацима који су из добијени Грчке, централе ове четири секте налазе се у САД, где су повезане са америчком обавештајном службом ЦИА и Саветом за националну безбедност САД.


Овде можете видети један део њиховог ''богослужења'':

[Дарко]

Отворио сам нову тему о пентекосталцима, па погледај тамо  slavabogu

[Solomon Kane]

Сачувај Боже,какав демонизам!

Имате их и код нас у БГ-у у Симиној улици преко пута Дома здравља.Пише на кући "храм Св.Тројице"...па ко ђускавац воли,нек изволи. 0104_cheesy

[Лазар]

Овај снимак је ужасавајући  slavabogu

[Јосиф II]

  Цитат

Најпре догматска усаглашеност неких елемената са Светим Писмом и званичним учењем

Православне цркве. Ти елементи су следећи:

• богооваплоћење Господа Исуса Христа и Пресвете Дјеве Марије;

klapklap  slavabogu  klapklap

[Дарко]

  Цитат

  Цитат

Најпре догматска усаглашеност неких елемената са Светим Писмом и званичним учењем

Православне цркве. Ти елементи су следећи:

• богооваплоћење Господа Исуса Христа и Пресвете Дјеве Марије;

 slavabogu  confused

Грешка у куцању, исправићемо 

[Guest ага пије млеко]

http://www.facebook.com/group.php?gid=102892716420865&v=app_2392950137#!/video/video.php?v=107412402633531&oid=102892716420865

[Ulični Muzičar]

bio sa 1993. jednom kod njih i ...

uplašili su me !

kao da padaju u trans ...

malo , malo , pa - aleluja , aleluja !

[Јован Чакарески]

Скроз су одлапели  319.gif 0202_238 4chsmu1

Шта би се десило кад би ову музику пуштали :

http://www.youtube.com/watch?v=MwcpvxKPM_E&feature=related

dada navijanje 319.gif

[Милан Меденица :)]

  Цитат

Сачувај Боже,какав демонизам!

стварно су ко ђавоимани ...