Разговор са оцем Дионисијем из ман. Липовац

[PredragVId]

25 minutes ago, Васијан рече

је присуствовала и учествовала на више од 500. Св. Литургија у истом Манастиру,

Па ако сте уз то, и на 500 Литургија у Хиландару узели Свето Причешће, онда је боље да се држим подаље од Вас. Али да будем искрен, ја вас не познајем.

[Васијан]

Што се мене тиче, немам шта да Вам опростим, опростите Ви мени ако сам Вас нечим узнемирио.

Ја сам се само осврнуо на Вашу тврдњу везану за учесталост причешћивања у Хиландару. У истој поруци сам се надовезао на пост суботом, желећи да нагласим да то није светогорска пракса, а тиме ни предањска, већ да је у супростности са ставовима увекпоштованог о. Дионисија, а притом и несрећних Артемијевих Сведока.

Такође мислим да требамо да се опходимо према свима са истим хришћанским поштовањем, без обзира да ли је у питању верник или хиландарски монах. Када смо у пажњи, немамо шта да бринемо, без обзира са киме дискутујемо - монахом, лаиком, свештеником, владиком...

 

 

 

[PredragVId]

16 minutes ago, Васијан рече

Но, сматрам да број присуствовања и учествовања уопште није битан, већ као у свему - чињенице и истина

Потпуно се слажем са вама. Живели!

[PredragVId]

2 minutes ago, Васијан рече

Што се мене тиче, немам шта да Вам опростим, опростите Ви мени ако сам Вас нечим узнемирио.

Овај се одговор односио на Милана Ракића а не на ВАСИЈАНА.

[kamila]

Imam samo da kazem mnogo mi je drago sto sam upoznala oca Dionisija, divna osoba i mislim da je otac Dionisije prozorljiv.

[Васијан]

4 minutes ago, PredragVId рече

Овај се одговор односио на Милана Ракића а не на ВАСИЈАНА.

Онда опет опростите, нисам добро разумео. 

Што се тиче Вашег питања мени. Не, нисам се причешћивао на свих 500. Литургија. Тај број је "од прилике". А да јесам, на пример, зар мислите да бих то радио без благослова на своју руку у једном таквом месту?

[PredragVId]

6 minutes ago, Васијан рече

Такође мислим да требамо да се опходимо према свима са истим хришћанским поштовањем, без обзира да ли је у питању верник или хиландарски монах. Када смо у пажњи, немамо шта да бринемо, без обзира са киме дискутујемо - монахом, лаиком, свештеником, владиком...

Није иста слава Сунца и Месеца. Није исто поштовање према свима. "Са добрима поступаш добро а са злима насупрот њима." - цитат је из Псалтира.

Друго "Артемијеви сведоци" - па шта вам је то? Нисам чуо за тај званичан назив? Опростите мени неинформисаном.

[Васијан]

Управо сада, PredragVId рече

Није иста слава Сунца и Месеца. Није исто поштовање према свима. "Са добрима поступаш добро а са злима насупрот њима." - цитат је из Псалтира.

Друго "Артемијеви сведоци" - па шта вам је то? Нисам чуо за тај званичан назив? Опростите мени неинформисаном.

Наравно, али ако тежимо аутентичном Јеванђељу онда надилазимо Псалтир...

"Артемијеви Сведоци" је назив који сам прочитао овде на форуму и сматрам да је најоригиналније описује следбенике бившег еп. Артемија.

[PredragVId]

Бог је Реч и ми се речима споразумевамо. Ако сте се причестили на око 500 Литургија око 500 пута онда, бог да ми прости што вас због ваших (можда и неистинитих речи) (али ипак верујем) праведно избегавам.

[Васијан]

7 minutes ago, PredragVId рече

Бог је Реч и ми се речима споразумевамо. Ако сте се причестили на око 500 Литургија око 500 пута онда, бог да ми прости што вас због ваших (можда и неистинитих речи) (али ипак верујем) праведно избегавам.

Имате "апсолутну" слободу пред Господом за свако своје размишљање, став и дело.

Но, питао бих Вас, како то да не бежите од о.Дионисија који се причешћује, ево, већ неколико деценија сваки дан? 

[PredragVId]

3 minutes ago, Васијан рече

13 minutes ago, PredragVId рече

Бог је Реч и ми се речима споразумевамо. Ако сте се причестили на око 500 Литургија око 500 пута онда, бог да ми прости што вас због ваших (можда и неистинитих речи) (али ипак верујем) праведно избегавам.

 

 

[Васијан]

Да, но ја Вам рекох да се нисам причестио на 500. Литургија. Не пратите саговорника, већ сте заокупирани собством...

[Васијан]

On 4/19/2016 at 21:08, JESSY рече

  Део горчине излива се у виду заблуда које шире појединци у нашој Цркви. Код нас су се појавили, чак и међу свештеницима, они који погрешно тумаче 9. Канон Св. апостола, где се каже: «Све верне који улазе (у Цркву) и слушају Свето Писмо, али не остају и за време молитве и Светог причешћивања, треба одлучити као оне који изазивају беспоредак  у Цркви». Многи овај 9. канон Св. апостола погрешно тумаче као заповест свим присутнима да се причесте, а заправо се њиме прописује само да се литургији присуствује до краја

 

 

Упоредићемо ставове који се износе у овом интервјуу (под именом Архим. Дионисија, а све ми се чини Владимира Димитријевића, или монахиње која пише текстове које објављује манастир у Липовцу) са ставовима Преподобног Оца Никодима Светогорца које је Он изнео у својој књизи " ДУШЕКОРИСНА КЊИГА О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА ".

 

Преподобни, насупрот горњем цитату, казује :

 

 

"...  И да би се сачувало то неопходно предање Господа од стране будућих хришћана и да се временом не би заборавило то што су апостоли тада радили, они су и написали у својим 8-ом и 9-ом Правилу заповедајући са строгим проверавањем и казном одлучења да нико не остане без Причешћа Божанским Тајнама, када се служи Света Литургија. 

“Ако се епископ, или презвитер, или ђакон, или неко од свештенства при вршењу приношења не Причести онда је то требало да образложи, и ако је тај разлог благословен, бивало би му опроштено. А ако не образложи узрок нека буде одлучен од општења са Црквом, наносећи тако својом кривицом штету народу, који би са подозрењем гледао на онога који врши приношење, а притом то чини неправилно”2. То јест ако се неко не причешћује када се служи Света Литургија, нека каже разлог због чега се не причешћује, и ако се он може уважити, онда му је опроштено, а ако он не каже разлог онда треба да буде одлучен. 

А у 9-ом правилу они кажу: “Сви верни који улазе у Цркву и слушају Писмо, али не остају до краја на молитви и Светом Причешћу, чине саблазан и треба их одлучити од општења са Црквом”3. То јест ти верујући који долазе у Цркву и слушају Писмо, али не остају на молитви и Светом Причешћу треба да буду одлучени од Цркве, јер чине саблазан. 

Објашњавајући ово правило, Валсамон каже: “Назначење овог правила је веома строго, јер оно одлучује оне који долазе у Цркву и не остају до краја и не причешћују се”. И други канони на слицчан начин заповедају да сви људи буду спремни и достојни Причешћа. 

Антиохијски сабор је следећи светим апостолима, прво потврдио њихово горенаведено правило, а затим додао: “Сви који долазе у Цркву и слушају Свето Писмо, али због неког избегавања реда не учествују у молитви с народом или се одвраћају од Причешћа Светом Евхаристијом, да буду одлучени од Цркве дотле док се не исповеде и не покажу плодове покајања и замоле за опроштај, и на тај начин добију могућност поновног причешћивања”4. То јест сви ти који долазе у Цркву и слушају Свето Писмо, али се не моле са осталим народом или одбијају Божанско Причешће, треба да се одлуче дотле док се не исповеде и не покажу плодове покајања и док не замоле за опроштај, после чега им може бити опроштено. 

Дакле, видите браћо моја, да сви хришћани подлежу безусловном одлучењу и треба да се често пручешћују и то на свакој Литургији, да не би били одлучени ни од стране Апостола ни од стране Светог Сабора. ... "

 

"Зато и божанствени Златоуст следећи света Правила светих Апостола и светих Сабора, о којима смо раније говорили, посебно размишљајући о свим тим свестенодејствима Божанске Литургије и увидевши да она имају за циљ Причешће верних, износи закључак да они који долазе на Литургију и не причешћују се нису достојни ни самог уласка у Цркву. Он каже: “Видим да се многи причешћују Телом [и Крвљу] Христовом покренути пре обичајем и законским односима, него разумним расуђивањем. Јер када дође време свете Четрдесетнице, свако, без обзира какав он био, то јест достојан или недостојан, се причешћује Тајнама. Такође свако то ради и на празник Богојављења чак и ако му није време да се причешћује. 

Али ни Богојављење ни Четрдесетница не чине људе достојним Причешћа, већ их таквим чине искреност и чистота душе. С том чистом душом ти можеш да се причешћујеш сваки пут [када присуствујеш на Литургији], а без ње се никада не причешћуј, јер, каже Павле, сваки пут када то чините објављујете смрт Господа, то јест сећате се вашег сопственог спасења и доброчинства које вам је учињено. "

 

 

 

[Васијан]

Цитат

Има само једно правило које заповеда причешћивање – то је 8. апостолско, по којем су свештенослужитељи који учествују у служби обавезни да се причесте, или да покажу уверљиво оправдање за непричешћивање. Следеће, 9. правило, које смо претходно поменули, говори о мирјанима: они би требало да учествују молитвом у вршењу тајанства, присуствујући тајинству до краја службе. Када би се и њиме налагало обавезно причешћивање, због чега би се то одвајало од 8. правила: једноставније би било,  заповедати свим учесницима – и свештенослужитељима и мирјанима – да се причешћују Св. Тајнама на свакој Литургији. Али као што сте видели апостоли су одвојили у делу причешћивања свештенике од мирјана.

И до дан данас свештеници се причешћују на свакој литургији коју врше (при чему, ако није пост, не морају да посте пре тога, нити да се исповедају), а мирјани се причешћују тек после темељите припреме. Тако је било одвајкада, а сада има покушаја да се и та древна пракса измени у духу протестантизма, тј. да се изједначе мирјани са свештеницима, па да се и они причешћују без припреме постом и молитвом, без покајања и без исповести. Све ове новотарије нису случајне и плодови су поменуте филозофије кварења хришћанства.

Ово је чисто исповедање клерикалистичке јереси, јер никада у Цркви није постојало раздвајање у Причешћу између клира и лаика. 

Лаж до лажи и јерес до јереси.

Погледајмо шта каже Преп. Никодим Светогорац, следујући Предање Православне Цркве :

 

 

" Поред тога, када је Господ предавао ту Тајну Својим ученицима, Он им није рекао у облику савета: “Ко хоће нека једе Моје Тело, и ко хоће нека пије Моју Крв”, већ је Он рекао: “Ако неко хоће да иде за Мном” (Мт. 16:24) и “ако хоћеш да будеш савршен” (Мт. 19, 21). Али је заповеднички узвикнуо: “Узмите, једите, ово је Тијело Моје”, и “пијте из ње сви, ово је Крв Моја” (погл. Мт.26, 26-2). То јест ви непрекидно треба да једете Моје Тело и обавезни сте да пијете Моју Крв. и поново говори: “Ово чините у Мој спомен” (Лк.22:19). То јест ту Тајну. Ја вам је предајем и то не да се она врши само једном, двапут, или трипут, већ свакодневно (како то објашњава божанствени Златоуст) у спомен на Моја Страдања, Моју Смрт и цео Мој домострој спасења. Те Господње Речи јасно одређују два неопходна [момента] у Причешћивању: један је садржан у обавезној заповести, а други – у постојаности, на коју указује реч “чините”, што разумљиво означава да нам се не заповеда да се просто само причешћујемо, већ и да то чинимо непрестано. Дакле свако сада види да православном хришћанину није дозвољено да наруши ту заповест, без обзира који чин поседује, већ то представља његов дуг и обавезу коју треба непрекидно да испуњава као Владикине заповести и поставке."

 

 

"Не, брате мој, не. Ни то ти није дозвољено да радиш, зато што тада подлежеш одлучењу, како одређује свети и Васељенски V-VI Сабор, говорећи: “Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или било ко ко се убраја у свештенство, или мирјанин, немајући никакве безусловне потребе или препреке, због које би задуго био одстрањен из своје Цркве, већ живећи у граду не дође на Литургију три недеље (као дана) у току три седмице тада клирик да буде избачен из клира, а мирјанин да буде удаљен од општења”8. То јест, ко се налази у граду и не оде у Цркву три недеље (као дана) заредом, ако је он свештеник треба да буде лишен свог чина, а ако је мирјанин да буде одлучен. То исто одређује и Сардикијски свети Помесни сабор у свом 11-ом Правилу9. 

Дакле, ти подлежеш казни одлучења, љубљени, ако не радиш и једно и друго, то јест ако не идеш на Литургију и ако се не спремаш колико можеш за Причешће, уколико немаш никаквих препрека. Не смеш да нарушиш ни једно ни друго. 
Јер ако не нарушаваш све то, онда у потпуности шуваш сва свештенодејства Божанске Литургије, како смо раније рекли, и не преступаш чин који је Црква добила од Самог Господа нашег, од Апостола, од Сабора, а такође и од Светих. А чин је следећи: Свети Хлеб треба да се раздели на свакој Литургији, и ти верни који немају препрека треба да приђу да се Причесте. 

Како каже Симеон Солунски, “Божанска Литургија је – служба, чији је циљ свештени чин освећења Самог Пресветог Тела и Крви Христове, како би ти Дарови били дати свим вернима као Причешће. Дакле њен циљ је само Причешће”. 

Св. Николај Кавасила, епископ Дирахијски пише: “Дело свете службе Светих Тајни – је претварање Божанских Дарова у Божанско Тело и Крв. Њен циљ је да верни буду њима освећени” "

 

"Позовимо сада као сведока Василија Великог – основе праведних догмата Цркве, да би нам он рекао: “За вечни живот је неопходно Присаједињење Телом и Крвљу Христовом”12. И даље: “Онај ко се поново родио Крштењем треба да се храни Причешћем Божанских Тајни, јер нам је неопходно да се и надаље хранимо храном вечног живота, коју нам је предао Син Бога Живога”13. И будући да је био упитан од неке жене по имену Кесарија Патриција, он одговара у једном од својих писама: “Присаједињавати се и причешћивати се сваки дан Светим Телом и Крвљу Христовом је добро и корисно, тако како Сам Господ јасно каже: “Онај који једе Моје Тело и пије Моју Крв има живот вечни”. Ко сумња да непрекидно причешћивање животом није ништа друго него као живети разнолико?”14. То јест живети свим душевним и телесним снагама и осећањима. 

Монах Јов Исповедник каже: “Ако се говори о Светом Причешћу, онда је праведном и редовном хришћанину добро и природно да се често освећује и да прибегава тој Светињи, и да је жели више него што желимо да дишемо. И зато свако има разрешење да се непрекидно причешћује, тако да достојни ако је то могуће, немају препрека да се причешћују чак и сваки дан”.  "

 

 

"Постоје неки људи са великим страхопоштовањем, који не познајући Писмо, када виде неког хришћанина да се често причешћује почињу да га укоравају, говорећи да само свештеници могу то да раде. И ако ти хоћеш да се често причешћујеш онда и ти кажу постани свештеник. 

Таквим људима не одговарамо нашим сопственим речима, већ речима Светог Писма, светих Сабора, Светих и учитеља Цркве. Ми кажемо да се свештеничко служење састоји у томе да они приносе Божанствене Дарове и да се њиховим посредством, као органима Светог Духа, Његовим силаском врши освећење тих Дарова. А они такође заступају народ пред Богом и испуњавају друга свештенодејства, које не може да врши неко ко није посвећен у свештенички чин. Када дође време за Причешће и они сами се спремају да се Причесте, и тада се ни у цему не разликују од мирјана или монаха, сем тога што свештеници предају [Тајне], а мирјани их примају, а разлика је и у томе што се свештеници причешћују у олтару и то непосредно, без свете кашичице, а мирајни и монаси - ван олтара и то светом кашичицом. 

Да је то заиста тако и да се приликом Причешћа свештеници нимало не разликују од мирјана, сведочи и Божанствени Златоуст говорећи: "Један Отац нас је родио. Сви смо ми Његова страдална деца”. То јест сви смо рођени од једне мајке - светог Крштења. "Једна те иста Храна се свима даје". То јест Крв Господња је дата свима: и свештеницима, и мирјанима. "И чак не само да нам се даје једна те иста [Храна], већ нам се даје и из исте Чаше. Јер Отац је, желећи да нас приведе нежној љубави смислио то да ми сви пијемо из једне Чаше, која представља симбол безграничне љубави"32. И на другом месту Златоуст каже: "Свештеник се у неким стварима ни по чему не разликује од мирјанина. Када например следи причешћивање Светим Тајнама, ми се сви удостојавамо једног те истог, а не као у Старом Завету: једно је јео свештеник, а друго - непосвећено лице. Закон није дозвољавао народу да једе то што је јео свештеник. Данас већ није тако већ се једно Тело и једна Чаша нуди свима"33. Другим речима, данас се под благодаћу Јеванђеља за све налази спремно на Светом Престолу једно те исто Тело и једна те иста Чаша. Симеон Солунски пише: "Сви верни треба да се причешћују. То није само служење архијереја, већ је служење у томе да се свештенодејствује то Свешвето Тело Христово и Крв и да се даје свима вернима на Причешће, јер су једино ради тога они и предодређени"34. 

Јов Амартол пише у књизи "О Тајнама": "Сво саврштенство и циљ и дело [Литургије] се састоји у Причешћивању животворним и страшним Тајнама и Светињама. Зато се они најпре дају свештеницима у олтару, а затим народу који се припремио и који се налази ван олтара". 

Из овога безусловно следи да принесеним Даровима први треба да се Причесте свештеници, а затим - сав народ, сагласно свештеномученику Клименту који каже: "Да се Причести епископ, а затим - презвитери и ђакони и ипођакони, и чтеци и појци, и подвижници, а од жена - ђаконисе, девице, удовице, затим - деца и тада већ сав остали народ по чину, са страхопоштовањем и без буке&qu

Претходно споменути Јов каже још да онај човек који је достојан може да се причешћује сваки дан и то на исти начин како то раде свештеници, и то без разлике – оно што важи за свештенике важи и за мирјане, мушкарце и жене, децу и старце - или простије речено за све хришћане без обзира на узраст и чин. 

Ти свештеници, који не причешћују хришћане који приступају Божанаском Причешћу са страхопоштовањем и вером Бог осуђује као убице, сагласно написаном код пророка Осије: " А дружина је свестеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило" (?с.6,9). Другим речима, свештеници који су сакрили пут и вољу, и заповест Божију, и нису је објавили су убили Сихема и починили беззакоње у народу Мојем. 

Ја се само чудим и не знам да ли постоје такви свештеници који удаљују оне који приступају Тајнама. Јер они се чак нису ни замислили о томе да су речи које они сами говоре - лаж. Јер они сами на крају Литургије гласно призивају све верне, говорећи: "Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите". То јест приђите Тајнама и Причешћујте се; а затим се опет сами одричу својих речи и удаљују оне који приступају. Ја не знам како би се могло назвати овако лоше дело. "

 

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm

[Макрина]

20 hours ago, PredragVId рече

Па добро. Онда опростите.

Ево, ја сам присуствовао Светим Литургијама три пута у периоду у 2010. и у априлу месецу 2015. као гост манастира.

 

Извињавам се,нисам хтела да циттирам брата Предрага али не могу да склоним ово сада,у сваком случају,одломак из књиге оца Онуфрија Хиландарца"Светогорски богослужбени устав",на страни 200-стотој пише:

"Сви житељи Свете Горе се причешћују најмање једном седмично,обично суботом.У многим манастирима братија се причешћује два пута седмично.

Уколико се причешћује братија недељом,то у суботу прва трпеза бива посна са уљем и вином,док је увече трпеза обавеуно без уља.Током пак Свете четрдесетнице,братија се обично причешћује на свим литургијама.

У манастиру Светога Павла,током Светле седмице,друга трпеза је разрешена само на уље и вино,ради свакодневног причешћивања братије.

У манастиру Филотеју,братија се причешћује четири пута седмично,током читаве године."

Дакле,праксе су различите.