Negativne misle

[DejanRS]

Pozdrav svim forumašima.Novi sam ovdje i dugo pratim ovaj sajt.Mene već dva mjeseca(ako ne i više) muči jedan problem a to su negativne ili opsesivne misle.Kroz svoj život prošao sam svašta.Jedno 7 - 8 puta bio sam u životno opasnoj situaciji.Nikad do svoje 32 godine nisam obraćao pažnju šta sam radio prije.Išao sam hrabro i neustrašivo.Medjutim traume iz prošlosti me proganjaju zadnja dva mjeseca.Kada krene jedna negativna misao stiže i druga,zatim i treća tako unedogled.Jednostavno sve to crpi moju energiju.Uvijek mi se stalno vrti po glavi mogao si poginuti.Kod mene je sve to spojeno sa anksioznožću i OKP.Mislio sam da trazim pomoć od psihijatra ali moja porodica se oštro protivi tome.U zadnje vrijeme svaku veče se Bogu molim i priznajem da mi je lakše.Kad imam vremena pročitam akatist Čajničkoj Bogorodici.Ima li neka slična iskustva.

[ВИЛМА]

Uprkos protivljenju porodice, mislim da treba potražiti pomoć psihijatra.

[Драшко]

Поздрав

Ниси усамљен, многи од нас имају разне помисли и често нас муче овакве или онакве опсесије.

Молитва нам је свима најјаче оружје, и ја волим акатист Чајничкој Богородици и имам њену иконицу, донео баш из Чајнича

Поразговарај са неким свештеником у кога имаш поверења. 

Поразговарај и са неком психологом ако имаш у близини.

Најбитније је да не држиш за себе.

 

[Јелена011]

Ako sam dobro razumela imas preko 30 godina i mislim da je to dovoljno da sam rasudis.

Takve stvari su prilicno ozbiljne, moja ti je topla preporuka sto pre da nađes dobrog psihijatra. Ne psihologa nego psihijatra. Sa prisilnim mislima udruzenim sa jos po necim nije se igrati, jer moze stanje da se pogorsa.

Molitve naravno da pomazu, ali ovo su ozbiljne stvari, a Bog nam je dao i lekare. Kad polomimo nogu ne molimo se da sama zaraste. Ne brini, nije to ni bauk niti sad znaci da si ti ne znam kakav, psihijatar moze samo da pomogne.

Kazes da to traje par meseci i to su super vesti jer sto duze traje moze ti vise naskoditi i otezati zivot. Sto pre potrazi pomoc strucnjaka pa da ti bude lakse i da mozes da zivis punim plucima.

Ako imas izbor raspitaj se u okruzenju gde zivis ko se takvom problematikom bavi i samo napred.

[DejanRS]

Pratio sam preko nekih foruma koji je najbolji psihijatar u Sarajevu.Većina forumaša nije zadovoljna radom psihijatara kazu nakon razgovora sa njima bili su jos vise utučeni.Dobio sam jednu informaciju za privatnu kliniku kažu da je za sad najbolja.Medjutim cijene jednog razgovora su više nego paprene,a takvih tretmana treba ponoviti više puta.Moja primanja ne mogu podmiriti sve te troškove(za sada).Što je najgore sad kad treba da branim magistarski,crpi mi energiju nametne misli.Kao da je sam demon ušao u mene i ne da mi da se skoncentrišem.Ako je postojala pozitivna osoba u mom okruženju to sam bio ja.Uvijek sam se sa lakoćom nosio sa svim životnim preprekama.Samo sam roditeljima ispričao o čemu je problem,za sada ne mogu još nikom da se povjerim,jer svoju privatnost čuvam za sebe.Bojim se da neko negdje ne izleti.Po pravoslavnom učenju koliko sam upoznat,duševne bolesti ne postoje.

[Јелена011]

To ti mozes da vidis prosto malo je nemoguce ovako na daljinu, samo pazi, na forumima ima svacega, uvek uzimaj sa rezervom misljenja ljudi.

Naravno da postoje dusevne bolesti, ali nije ni sve ono "dusevna bolest" jer kad tako kazes ono nekako zvuci kao da je etiketa, kao bolestan si, lud, caknut sta god.

Postoje i dusevni i duhovni problemi. Postoje i svestenici i molitva, ali postoje i lekari i psihoterapeuti koji pomazu ljudima shodno svom znanju i strucnosti.

I to je sve ljudski i u redu. Ako si ceo zivot bio neko ko je pozitivan, ko je mogao da se izbori sa svim, tesko je osetiti se "slabim" ali to nije slabost. Ne znaci da ce te sad neko ne znam, zatvoriti u ludnicu do kraja zivota.

Ako te te misli toliko muce i ometaju svakodnevno funkcionisanje, pa neko ce ti pomoci da bolje funkcionises, da se bolje osecas u svojoj kozi, da mozes da ispunis svoje potencijale. I to je sjajno, ne znaci da si manje jak ili manje vredan.

Svi mi imamo u zivotu razne situacije u kojima se cini da nam je potrebna pomoc i jeste nam potrebna, mi smo samo ljudi, upuceni smo jedni na druge. Kako su se nekad hriscani ispovedali jedni drugima, to sto ce neko saznati svoju privatnost, a tebi je to recimo strano, moze da ti bude podsticaj, da se osetis jos jace. Jer ces osetiti i da nisi sam. Jednog dana ti ces pomoci drugome, drugog ce neko tebi i tako se ljudi i povezuju, osecaju da ih neko razume, oni razumeju druge.

Nije li to upravo sustina zajednice one hriscanske?

Samo polako, pokusaj da se raspitas za te ljude privatno ili drzavno, pa i da odes jednom i pokusas, sto da ne. Niko ti nista na silu nece uraditi, pokusaj da popricas sa nekim.

Svi mi imamo i krize i teske trenutke i kad smo pod stresom. Nije lako u ovom vremenu ni uciti, raditi, jos spremas taj rad...malo li je stresa to?

Sto da ne, ako moze da pomogne?

Te misli ako su u toj meri prisutne da remete funkcionisanje, mogu biti jako opasne i ono ako se prosto prepustis mogu da naprave veliki lom. Nije sporno da si jak i da si hrabar cim si dosao dotle, uspeo da zavrsis studije, zavrsavas taj master...dakle sve imas vec u sebi, samo malo regrupisavanje nece skoditi.

 

[Иван ♪♫]

Dejane, idi kod doktora, biće ti lakše već kad podeliš sa nekim. Možda ti da i neki lek, ali to je privremeno i osećaćeš se bolje, tako da nemoj da se eventualno plašiš lekova. Mada bolje ako može bez hemije. 

I vidi ako možeš da nađeš nekoga po preporuci, jer nisu svi dobri. Vidi po netu šta ljudi kažu i koga preporučuju.

Psihoterapija je svakako bolje rešenje, bolje i trajnije nego lekovi (osim ako nije neki hemijski disbalans). 

Rodbina se buni, jer šta će ljudi reći, ali time ti samo odmažu. Ako s nečim ne možeš sam da se izboriš, normalno je da tražiš pomoć

[Goku]

1 hour ago, DejanRS рече

Po pravoslavnom učenju koliko sam upoznat,duševne bolesti ne postoje.

Откуда ово? Не бих рекао.

[Јелена011]

Pre par godina ubio se jedan mlad decko,ja ga nisam poznavala al jeste moj suprug. On je imao neke probleme, bivalo mu je tesko, kazu da je bio utucen zadnjih par meseci i tako su mu svakakve misli padale na pamet. Secam se reakcije njegovih najblizih kad se obesio - hteo je da ode i porazgovara sa nekim ali mi mu nismo dali, da ne pomisli selo da je lud, pa kako bi se ozenio jednom...

Tad su gorko plakali recima e da smo mu dali da potrazi pomoc sad bi bio ziv. A bio je ono tek izasao iz puberteta, dvadesetak godina...

Okolina moze biti surova, pa cak i iz najbolje namere. Ako imas potrebu da se sa nekim posavetujes idi, ne osvrci se na to sta ce ko pomisliti jer niko ne zivi tvoj zivot i nije u tvojoj kozi.

[Данче*]

23 minutes ago, Јелена011 рече

Okolina moze biti surova, pa cak i iz najbolje namere.

Чудно је то, колико најближи могу да повреде у тој очајничкој жељи да нас заштите.

[DejanRS]

Jelena 011 mislim da si upravu.Za početak bih otišao psihoterapeutu,ako on ne pomogne onda psihijatru.Pratio sam neke forume znaju da nekad prepišu neke lijekove što mi stvara paranoju da ću doživotno da ih pijem.Moji roditelji smatraju da ja izmišljam,da mi nije ništa.Sad mi ostaje molitva Bogu i strpljenje.Čim završim sa magistarskim onda početi tražiti psihoterapeuta,a i kako završiti sa masterom kad me negativne misli iscrpljuju.Analiziram po čitav dan situacije u kojima sam bio koliko su bile opasne po život.Posjeta psihoterapeutima košta,a ja sam već dao izdatke na neke druge stvari.Ne mogu da vjerujem da baš me sad koči(kao u inat).Čitam nekad da negativne i opsesivne misli nastaju pod uticajem demona.Prilikom molitve osjetim olakšanje sigurnost.Naravno i kada sam u društvu prijatelja dosta dosta lakše sve podnosim,kao da tad nestaju.