Да ли богословствујете?...

[Никола Ђоловић]

Постоји једна огромна предрасуда да богословље припада само теолозима, клиру и монасима. Што је та предрасуда већа тиме она постаје мрачнија. Богословље припада свима који су крштени у име Оца, Сина и Светога Духа и исповедају то крштење доласком на Сабрање у Цркву. Штавише, свако ко је крштен и црквен, одговоран је према себи и другима да богословствује. Христос би рекао на то, да се свећа не држи под столом, него на столу да светли свим људима. Богословље, дакле, исходи из начина живота у Литургијском Христу. Не може се вера униформисати и институционализовати на ниво само оних који служе у Цркви. То само показује одговорност колико треба потпуније да упознамо и разумемо Онога у Кога верујемо и Коме се клањамо. Зато у православљу нема шаблона и статичности. Другим речима, у првим вековима Хришћанства, сви људи су се бавили богословљем, од пекара до физичког радника.

[Маша]

Ретки су Богослови (учени) који те не поклапају својим знањем.

[Никола Ђоловић]

Ретки су Богослови (учени) који те не поклапају својим знањем.

onda su fariseji a ne bogoslovi.

sve zavisi i kako mi poimamo njihova znanja.

imao sam prijatelja koji je svaku moju dobronamernu misao uvek krstio nadmenoscu a nije video da samo zelim da iz ljubavi podelim sa njim znanje koje je Hristos kao Sveznanje.

[Маша]

Управо на то мислим - надменост. Мада, гле ко им каже  0110_hahaha (мислим на себе)

А што се тиче твог питања, зависи од особе са којом причам, од тема, ...

Пазим шта причам, а не као некад, кад ме покојна мама звала ''православни муџахедин''.

Мош мислити какав сам наступ имала, из најбоље намере.

А наилазим на сопствени мук, а у тим ситуацијама обратим се Богу са молбом да ми да реч коју да кажем у свом незнању или једноставно да се прекине прича на тему вере.

[oLjuba]

Интересантна је мисао "богословље", у којој ми описујемо наше "словење" Бога (Бога словити). Увек сам видео разлику између теологије и словенског богословља (и не само ја), када у грчком изразу та мисао садржи превагу на науку о Богу. Словити Бога је ипак дубља мисао, када ми можемо и богослужбено да словимо, или славословимо Бога.

Ово друго сваки крштени човек има право да чини, и шта више Црква га позива на то, јер се у богослужењу не греши него се са-исповеда. Дакле увек смо у јединомиљшу, и зато нас Анафора пред символом наше вере позива на: "в јединомислии исповјеми".

Чим ми почињемо да нешто птељамо ван богослужбеног богослвоља, т.ј. УЧЕЊА Цркве, ми можемо да видимо да на том индивидуалном нивоу и епископи долазе у сукоб са њом.

А када говоримо о богословљу као науци, или ауторитету учења у Цркви, дакако то не може свако да ради нити има ту слободу од Цркве. Када одем у отаџбину још увек видим на једном зиду "грамату" св. Николаја Жичког, коју је део једном простом сељаку да може да организује локалне богомољачке скупове. Дакле, није се могло баш тако произвољно бавити тим стварима.

Свети Оци богословље повезују са благодаћу, а не научним способнистима, нити са збиром информација фототипског памћења или неког другог (којих у психологији има много). Таленти интелектуалности нису сами по себи дар за богословствовање, и ми то тако лако откривамо у овим нашим данима, где се своја лична интелегенција преузноси као важнија од самог јединства Цркве.

Цитатологија ван контекстуалности не може да постоји као продукт манипулисања чињеницама, тако да не сумњамо у аконтекстуалност следећих мисли Светих Отаца. Свети Симеон НБ каже: "Чујем како многи, који нису способи да разумеју божанске ствари, филизофирају о њима и, будући испуњени греховима богослове о Богу..., без благодати духа Светог, који увек даје смисао и разум... Зашто ви људи не бринете о томе да видите себе у бољем стању, него не водећи бригу о свом исправљању ви покушавате ( да решите) оно што се тиче Бога и ствари везаних за њега".

Данас на одређеним форумнима видимо трагедију неразумевања појма богословља, где рецимо, одређени људи својом многоглагољивошћу, и подвалшћеношћу (пријатељским толерисањем на уштрб истини), у име ко зна кога дозвољавају себи да имају тапију "на истине наше вере" (само зато што им је тастатура доступна), а да, рецимо јавно, не знају шта је "антиминс" (то се једном десило). То је трагедија на већини ових форума. Није богослвоље научна дисциплина у својој суштини, и зато видимо трагично схватање "теологије" као неког личног хобија (или психолошког "проналажења себе"), него је оно начин или образ живота, једино и увек црквеног, али у каноничности општеприхваћење црквености (колико год да то чудно звучи истинито је, јер Србин по свом нахођењу скраћује службе до непрепознатљивости). Зато Св. Атанасиеј В. нас овако учи о богословљу: "Без чистога ума и без опонашања (ОПОНАШАЊА) живота светих нико не може да разуме речи светих". А св. Василије, чак мало иронично: "Свако је богослов упркос хуљаду мрља које леже на његовој души". Данас најчешће видимо код већине теолога стари презир, којег су заокружили комунисти и така га оставили данашњим младим генерацијама, рекло би се и "црквеним", који под велом "учености" нису способни да схвате "благодат" као мерило учења, па јавно на форумима видимо исмејавање свештеника (попова), а сад јавно се то преноси и на владике.  И то је нормалан процес све до своје кулминације, када ће тек тада да се преузму ствари ради смиривања, јер ће се појавити презир и непослушност према највећим чиновима у Цркви.

Желим да подвучем да се све више губи основна култура а камоли религиозност, кроз ту призму лимитивног досезања до "богословља", јер данашње образовање је много сужено уодносу на старо, и нажалост, то је тако лако препознатљиво на овим форумима.

Ствар је таква да по истинама Цркве, како се оне њоме предају, не може свако да богословствује а да не дође у суком са учењем Цркве које она сваки дан текстуално исповеда, а да не говорим славослвно или доксолошки.

Не, не може сако да се бави богослвољем као науком, и то није никаква "предрасуда", него је начин како Црква чува своје истине. А другачије, сви би ми постали протестанти. 

[w.a.mozart]

Bogoslovlje je hleb naš nasušni... da ..bogoslovstvujem dok se kupam,dok hodam gradom,dok se svadjam sa rodjacima...

imam prijatelje sa kojima pričam o Bogu na veoma spontan i neopterećujuć način ali pri tom imamo podatke i poznajemo-relativno dobro-N.zavet

razmišljam o Hristu i svom odnosu prema Njemu...to je jedino vredno što imam u životu...ne računajući tu nokiju 5800 xpress music mob. telefon  0104_cheesy

[Никола Ђоловић]

Интересантна је мисао "богословље", у којој ми описујемо наше "словење" Бога (Бога словити). Увек сам видео разлику између теологије и словенског богословља (и не само ја), када у грчком изразу та мисао садржи превагу на науку о Богу. Словити Бога је ипак дубља мисао, када ми можемо и богослужбено да словимо, или славословимо Бога.

Ово друго сваки крштени човек има право да чини, и шта више Црква га позива на то, јер се у богослужењу не греши него се са-исповеда. Дакле увек смо у јединомиљшу, и зато нас Анафора пред символом наше вере позива на: "в јединомислии исповјеми".

Чим ми почињемо да нешто птељамо ван богослужбеног богослвоља, т.ј. УЧЕЊА Цркве, ми можемо да видимо да на том индивидуалном нивоу и епископи долазе у сукоб са њом.

А када говоримо о богословљу као науци, или ауторитету учења у Цркви, дакако то не може свако да ради нити има ту слободу од Цркве. Када одем у отаџбину још увек видим на једном зиду "грамату" св. Николаја Жичког, коју је део једном простом сељаку да може да организује локалне богомољачке скупове. Дакле, није се могло баш тако произвољно бавити тим стварима.

Свети Оци богословље повезују са благодаћу, а не научним способнистима, нити са збиром информација фототипског памћења или неког другог (којих у психологији има много). Таленти интелектуалности нису сами по себи дар за богословствовање, и ми то тако лако откривамо у овим нашим данима, где се своја лична интелегенција преузноси као важнија од самог јединства Цркве.

Цитатологија ван контекстуалности не може да постоји као продукт манипулисања чињеницама, тако да не сумњамо у аконтекстуалност следећих мисли Светих Отаца. Свети Симеон НБ каже: "Чујем како многи, који нису способи да разумеју божанске ствари, филизофирају о њима и, будући испуњени греховима богослове о Богу..., без благодати духа Светог, који увек даје смисао и разум... Зашто ви људи не бринете о томе да видите себе у бољем стању, него не водећи бригу о свом исправљању ви покушавате ( да решите) оно што се тиче Бога и ствари везаних за њега".

Данас на одређеним форумнима видимо трагедију неразумевања појма богословља, где рецимо, одређени људи својом многоглагољивошћу, и подвалшћеношћу (пријатељским толерисањем на уштрб истини), у име ко зна кога дозвољавају себи да имају тапију "на истине наше вере" (само зато што им је тастатура доступна), а да, рецимо јавно, не знају шта је "антиминс" (то се једном десило). То је трагедија на већини ових форума. Није богослвоље научна дисциплина у својој суштини, и зато видимо трагично схватање "теологије" као неког личног хобија (или психолошког "проналажења себе"), него је оно начин или образ живота, једино и увек црквеног, али у каноничности општеприхваћење црквености (колико год да то чудно звучи истинито је, јер Србин по свом нахођењу скраћује службе до непрепознатљивости). Зато Св. Атанасиеј В. нас овако учи о богословљу: "Без чистога ума и без опонашања (ОПОНАШАЊА) живота светих нико не може да разуме речи светих". А св. Василије, чак мало иронично: "Свако је богослов упркос хуљаду мрља које леже на његовој души". Данас најчешће видимо код већине теолога стари презир, којег су заокружили комунисти и така га оставили данашњим младим генерацијама, рекло би се и "црквеним", који под велом "учености" нису способни да схвате "благодат" као мерило учења, па јавно на форумима видимо исмејавање свештеника (попова), а сад јавно се то преноси и на владике.  И то је нормалан процес све до своје кулминације, када ће тек тада да се преузму ствари ради смиривања, јер ће се појавити презир и непослушност према највећим чиновима у Цркви.

Желим да подвучем да се све више губи основна култура а камоли религиозност, кроз ту призму лимитивног досезања до "богословља", јер данашње образовање је много сужено уодносу на старо, и нажалост, то је тако лако препознатљиво на овим форумима.

Ствар је таква да по истинама Цркве, како се оне њоме предају, не може свако да богословствује а да не дође у суком са учењем Цркве које она сваки дан текстуално исповеда, а да не говорим славослвно или доксолошки.

Не, не може сако да се бави богослвољем као науком, и то није никаква "предрасуда", него је начин како Црква чува своје истине. А другачије, сви би ми постали протестанти.  

lepo napisano...

i naravno, neke stvari se podrazumevaju...

ne mogu svi da bogoslove jer su razliciti darovi Duha Svetoga...od ucitelja do pastira...

opet, misljenja sam da bogoslovlje nije privilegija samo klira, teologa i monaha...

ali svi mogu da slavoslove i svedoce Boga, cak i nepismeni duhovi, cak i mentalni bolesnici koji dolaze u Crkvu,

cak i oni koji psihologizuju blagodat, cak i oni koji se ne bave bogoslovljem...

ili je i protestantizam kada neko ume da voli?

ali se slazem da ima dosta ljudi koji misleci da bogoslove ruse jedinstvo Crkve svojim delima kao oni koji se plase pape, ekumenizma, novotarija, i slicnih prica...

[Ivan Vladimir]

Sv.Grigorije Bogoslov

Sv.Jovan Bogoslov

Sv.Simeon Novi Bogoslov

...

ma da'l sam nešto propustio

?

ili biće po novom da ima još nekog, ha?

ne bi me čudilo  klapklap

[w.a.mozart]

po novom...  klapklap klapklap

[Ivan Vladimir]

da vi gospon' niste starotarac?

[w.a.mozart]

10500

[Ivan Vladimir]

ma nema veze bro'

nek' si živ i prav!

[w.a.mozart]

0110_hahaha

[Toma]

Па наравно да богословствујем. И Богу хвала на томе!

Није ли Бог Највећа и Најинтересантнија Особа на свету?

И све што се Њега тиче - није ли најзанимљивије?

Е сад до мене је на шта од Његове неограничене Силе ћу обратити

пажњу данас. И шта од Његове Цркве ће ми бити упечатљиво.

А оно што ми је на срцу - биће и у устима.

Некада, у почетку веросиповедања, све је било тако 'екстатично' и

Божија Благодат је извирала из свега и увирала у мене. Сада се та

иста Његова Благодат малчице теже задобија али се 'исплати' задобити је

и проследити је свакоме за кога приметим да жели слуштати.

[Дејан]

0110_hahaha

Паписто  kov