ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА - поуке и утисци

[Guest - . . .-]

 

Као што то многи знају, ова Литургија се служи за време великог поста-средом и петком, служи се и прва три дана страсне седмице.

Ево неколико текстова о овој Литургији:

Литургија пређеосвећених Дарова

Литургија пређеосвећених Дарова може се, без икаквог претеривања, окарактерисати као душа или центар великопосних богослужења. У неким старим богослужбеним рукописима позната је као „Литургија Четрдесетнице". У ствари, то је служба која најбоље симболизује ово свештено доба године, време поста.

Суштина ове службе крије се у самом њеном имену: „Литургија пређеосвећених Дарова". Према томе, она се разликује од литургија св. Јована Златоуста и св. Василија Великог, у којима се савршава Евхаристија, приношење и освећење светих Дарова. У току „Литургије Велике Четрдесетнице" приносимо „пређеосвећене", тј. свете Дарове који су већ освећени на претходној Литургији. Ови свети Дарови приносе се како бисмо имали прилику да се њима причестимо и осветимо.

Да бисмо разумели како и зашто је настао обред Причешћа пређеосвећеним Даровима, треба да погледамо његову историју. Корени овог обреда леже у пракси ране Цркве. У првим вековима хришћанске историје, верници су приступали примању светих Дарова на свакој Литургији. Они су практиковали и да се, оних дана када није било Литургије, причешћују светим Даровима који су преостали од недељне Литургије. Из овог обичаја, у манастирима се развио нарочити молитвени чин. Сви монаси молили су се заједно пре и после Причешћа, благодарећи Богу што им је омогућио да буду причасници светих Тајни. Они су ово чинили после Вечерња или после Деветог часа (око 3:00 после подне). Временом је ово молитвено правило формулисано као кратка служба, нешто слично литургијском обреду. Тако се развио данашњи обред „Изобразитељна", који се у данашњој пракси служи између Шестог и Деветог часа. Само име „изобразитељна" указује на чињеницу да ова кратка служба донекле изображава (представља) Литургију. У том смислу, она је претходила Литургији пређеосвећених Дарова.

У току Великог поста, пуна Литургија служи се само суботом и недељом. Рана пракса Цркве, потврђена канонима Васељенских сабора, забрањује служење светих Литургија током недеље у време Великог поста, пошто ови дани треба да се проводе у посту и покајању. Света Литургија се не уклапа у покајни карактер великопосних дана. Литургија је пасхална Тајна, празник Цркве испуњен радошћу и духовним весељем.

По сведочењу св. Василија Великог, верници тога времена имали су обичај да се причешћују не само суботом и недељом, већ и још двапут недељно - средом и петком. Зато се поставља питање: како су они могли да се причешћују ван Литургије? Одговор на то је већ дат: они су могли да се причешћују светим Даровима освећеним на једној од претходних Литургија. Тада је пошћење значило потпуно уздржавање од хране до сунчевог смираја, а причешћивање светим Даровима било је врхунац, крај посног дана. Из тога разлога, у ове недељне дане причешћивање се вршило после Вечерња.

Обред Литургије пређеосвећених Дарова састоји се од вечерње службе, на крају које се износе свети, пређеосвећени Дарови и читају молитве пре Причешћа. Следи Причешће, а потом одговарајуће молитве после Причешћа. Веза између ове службе и поста огледа се у њеном посебном, „тужном" карактеру. Света трпеза и свети сасуди у којима се држе свети Дарови, покривени су тамним покровцима. Молитве се читају са осећајем смерности и благости. Све у свему, целокупна служба је обележена посебним осећањем тајновитости.

Први део Литургије пређеосвећених Дарова састоји се од великопосне вечерње службе, са неким специфичним разликама. Свештеник је обучен у тамне одежде. Само Вечерње не почиње уобичајеним „Благословен Бог наш„, већ литургијским возгласом „Благословено Царство..." На тај начин, нагласак целе службе стављен је на ишчекивање Царства Божјег, исту ону наду која обележава читав Велики пост.

Затим, као и на другим вечерњим службама, чита се 103 псалам. Овај „уводни" псалам почиње речима: „Благосиљај, душо моја, Господа. Господе, Боже мој, узвеличао се јеси веома.."
Овај псалам, који хвали Бога, Творца свега света, јесте нека врста увода у Вечерње, а тиме и у целокупан циклус дневних богослужења, јер, према старозаветном предању, вече и долазећа ноћ сматрају се почетком дана.
После овог увода, ђакон (ако га нема, онда свештеник) позива вернике на причешће на Великој јектенији, јектенији мира, која почиње речима „у миру Господу се помолимо...".
Затим се читају псалми 119 и 133. Ови псалми су део 18 катизме (поглавља) Псалтира, књиге псалама. Псалми су познати као „химне узласка-успињања." У старозаветно време они су певани током пењања степеницима у Јерусалимски храм.
У току читања ових псалама за певницом, свештеник у олтару припрема свете Дарове на жртвенику. Пређеосвећено Јагње (Тело Христово, натопљено Његовом пречасном Крвљу), које је остављено на олтару од претходне недеље или суботе, преноси се на жртвеник. Затим се неосвећено вино и вода сипају у путир, и свети сасуди се покривају, као што се ради на пуној Литургији. Све се ово савршава тихо, без пратећих молитава. Поредак свете службе подвлачи ту специфичну црту: све молитве већ су прочитане на Литургији у недељу на којој свети Дарови беху освећени.
 

После ове припреме и читања 18. катизме, вечерња служба се наставља певањем стихира из редовних вечерњих псалама, почевши од речи „Господе, теби завапих, услиши ме..." Стихире на „Господи воззвах...", одређене у богослужбеним књигама за сваки дан, смењују се са текстовима из псалама. На крају ових стихира, свештеник врши уобичајен вечерњи Вход (улазак), улази у олтар кроз Царске двери, завршавајући вход песмом „О радосна светлости..."
 

После Входа на Вечерњи, врше се два читања (тзв. паримеји) из Старог завета. Једно је из Књиге Постања (или из Књиге о Јову), а друго из Прича Соломонових. Између ова два читања служи се обред који нас подсећа на време када је пост био неизоставни део припреме за Крштење. За време читања из првог старозаветног поглавља, свештеник ставља упаљену свећу са кадионицом на солеју и благосиља вернике речима „Светлост Христова просвећује све!". Свећа симболише Христа, Светлост света. Ова упаљена свећа, која се подиже изнад Јеванђеља за време читања из Старог завета, указује на чињеницу да су у Христу, који је просветлио своје апостоле, испуњена сва пророштва, како би и они могли да „разумеју Писмо". Стари завет води ка Христу, баш као што и Велики пост води ка просветљењу оних који се крштавају. Светлост светог Крштења, сјединивши људе са Христом, отвара њихов ум за разумевање Христовог учења.

После другог читања из Старог завета, из средине цркве допире свечана и дирљива песма: „Да исправитсја молита моја... „. Ови стихови узети су из псалма 140. За време певања, док сви присутни у храму клече, савршава се кађење испред престола и жртвеника. Смењујући се са другим стиховима из истог псалма, ове песме се понављају шест пута.
У пракси Руске цркве, после читања ових стихова чита се великопосна молитва св. Јефрема Сирина „Господе и Владико живота мога", док се у пракси Српске цркве чине само три метанија (поклона).
Потом следи Усрдна јектенија за све чланове Цркве, као и за катихумене.
Од среде 4. недеље Великог поста, после Усрдне следи посебна јектенија за катихумене који се тада припремају за „свето просвећење", тј. Крштење. У стара времена, свето Крштење вршило се на Велику суботу. После отпуштања катихумена, почиње други део Литургије пређеосвећених Дарова, обред светог Причешћа.

Следи свечани моменат преношења светих Дарова на свети Престо. Гледано споља, овај вход личи на Велики вход пуне Литургије, али по суштини и по духовном значењу, он је потпуно различит. У пуној евхаристијској служби, Велики вход јесте преношење/приношење још неосвећених дарова. Црква приноси себе, свој живот, живот својих чланова и сву твар као жртву Богу, присаједињујући ову жртву у једну савршену жртву Христу. Сећајући се Христа, Црква се сећа свих оних које је Он узео на самога себе ради искупљења и спасења. Пренос Светих дарова симболички представља појаву Христа и завршетак пошћења, молитве и ишчекивања, долазак те помоћи, утехе и радости коју смо ишчекивали.
Свечано преношење Светих Дарова са жртвеника на Часну трпезу праћено је певањем древне химне „Сада Силе небесне..".
Вход са већ освећеним Даровима врши се са крајњом побожношћу и поштовањем. За време Входа, уз звоњење звонца, верници врше земно метаније (поклон). У српској пракси, после Великог входа на Литургији пређеосвећених Дарова чита се молитва св. Јефрема Сирина „Господе и Владико...".
После читања ове молитве, одмах почиње припрема за свето Причешће. Његова суштина лежи у Молитви Господњој, „Оченашу", којом се увек завршавају припреме за свето Причешће. Кроз изговарање Христове личне молитве, ми узимамо на себе Дух Христов, присвајамо Његову молитву Оцу, Његову вољу, Његову жељу, Његов живот.

Сада се причешћују свештеници, а потом, после појања стиха „Вкусите и видите како је благ Господ!", почиње причешћивање верника.
Служба се потом завршава и свештеник позива да „изађемо у миру!" На крају службе чита се Заамвона молитва. Завршне молитве на пуним Литургијама и на Литургији пређеосвећених Дарова познате су као Заамвоне молитве због тога што их свештеник чита испред, или на месту, где је у старој цркви био „амвон", тј. посебно узвишено место, одакле се читало Јеванђеље.
„Заамвона молитва" на Пређеосвећеној Литургији изузетно је лепа. Она одсликава везу између служења Литургије пређеосвећених Дарова и великопосног времена. Света Четрдесетница јесте време духовног подвига и тешке борбе са страстима и гресима. Ипак, нема сумње да ће победа над невидљивим непријатељем бити дана свима онима који се, по речима Заамвоне молитве, боре „да се добрим подвигом подвизавају и да се као победитељи греха јаве". А дан Светог Васкрсења већ је близу.

Света Литургија пређеосвећених Дарова једна је од најлепших и најдирљивијих служби Православне цркве. Истовремено, то је важан позив на чешће причешћивање светим Христовим Даровима. У овом богослужењу одјекује глас далеких векова, глас живог, раног црквеног Предања. Тај глас опомиње да верници не могу да живе живот у Христу ако стално не обнављају своју везу са Извором живота, причешћујући се Телом и Крвљу нашег Господа. Јер, Христос је, по речима св. апостола Павла, „наш живот" (Кол. 3:4).

протојереј В. Потапов

превод протојереј Ђуро Крошњар

http://www.manastirliplje.com/pravoslavlje%20arhiv230409/index%202.htm

[Guest - . . .-]

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА, Литургија раније освећених дарова (грч. Λειτουργία των προηγιασμένων), богослужење на коме се не врши чин приношења и освећења Часних дарова, него су Часни дарови (Тело и Крв Христова) освећени на претходној Литургији Св. Василија Великог и Св. Јована Златоустог (од Сиропусне до Цветне недеље).

Историјат

Настала је у првим вековима Хришћанства (по сведочењу Св. Симеона Солунског), и њен суштински садржај потиче од Апостола и њихових наследника Епископа, а њена данашња форма резултат је развоја током времена. Ова Литургија настала је због тога што су дани Великог поста дани жалости и кајања. У те дане, Литургија се није служила (јер је Литургија радосна слава), осим у дане суботе и недеље, који славе успомену на стварање света и Христово Васкрсење. Пошто је било Хришћана који су желели да се причешћују сваки дан поста, а не само два пута седмично, и да би им се удовољило, нађен је начин који је омогућио њихово причешћивање током седмице, а да се не повреди жалост верних и строгост поста: наиме, на недељној Литургији, освећивано је дарова више него обично и чувано за оне Хришћане који су желели да се причесте сваки дан. Из оваквог начина причешћивања, прописаног у дане Великог поста, развило се током времена посебно богослужење - Литургија пређеосвећених дарова. Трулски сабор (692) наредио је да се ова Литургија савршава у свим црквама, а данас се она врши: У среду и петак Великог поста, у прва три дана Страсне седмице и у друге дане Великог поста, по потреби.

Није познато ко је саставио изворни текст Литургије пређеосвећених дарова. Њу је записао, и тако сачувао од заборава и даљих радикалних промена, Григорије Велики (или Двојеслов, Дијалог), Епископ римски (604), када је био апокрисијар у Цариграду (578-582). Сређен чин ове Литургије уведен је прво у Цариградској цркви, а 615. године уведена је у Литургију пређеосвећених дарова песма "Ныне силы небесныя". Даље кориговање ове Литургије приписује се цариградском Патријарху Герману (VIII век), док се њен данашњи облик приписује такође цариградском Патријарху (XIV век).

Припрема и освећење Агнеца

Свештеник врши Проскомидију као обично, истовремено спрема и Агнец за ову Литургију: пошто извади Агнец за Литургију тог дана, вади још онолико Агнеца из припремљених просфора колико ће се Пређеосвећених служити те седмице. Притом, говори над сваком просфором посебно: "У спомен...", "Као овца..."; затим: "Жртвује се Јагње Божје...", "Један од војника...", и ставља све извађене Агнеце на дискос више дневног Агнеца. Затим улива вино и воду у путир по чину Проскомидије, и завршава овај чин као обично.

После призивања Светога Духа на дневној Литургији, кад благосиља Агнеце, говори: "И учини овај Хлеб..." - у једнини, а не у множини, јер је један Христос. После, када говори: "Светиње светима", подиже све Агнеце заједно, а не само један. Разлама само један, редовни Агнец, ставља честицу ИС у путир, и улива топлоту по обичају. Затим стави губу на длан леве руке и на исту постави један Агнец, намењен за Литургију пређеосвећених дарова, окренувши његову мекану страну горе. Онда кашичицом натапа Светом Крвљу Агнец унакрст, по крсту који је урезао на Проскомидији. Тако натопљен Агнец, полаже у нарочито за то одређени кивот, и то кором на доле. (Дно кивота, ако није позлаћен, претходно се прекрије белим чистим папиром). То исто чини и са осталим Агнецима, стављајући их у кивот, који на крају затвори и остави на своје место. После тога се причешћује и завршава Свету Литургију као обично.

Радње пред почетак Литургије

Пред свету Литургију пређеосвећених дарова, савршавају се Великопосни часови: 3., 6. и 9. са Изобразитељном, док сама Литургија почиње вечерњем. Кад се заврши 9. час, обично лосле молитве: "Господе и Владару живота мога...", свештеник и ђакон стају пред свете двери, поклоне се три пута, целивају свете иконе и моле се као обично пред почетак Литургије, изостављајући само молитву: "Господе, пружи руку своју..." Ушавши у олтар, чине три поклона пред Престолом, и целивају Свето Јеванђеље и Престо. Затим ђакон узима стихар са орарем, прима благослов од свештеника и облачи се ништа не говорећи. Облачи се и свештеник у потпуну свештеничку одећу, осењујући крсним знаком сваки поједини део одеће. При томе само говори: "Господу се помолимо", и ништа више. Кад се обуку, оперу руке ништа не говорећи; и по завршетку Изобразитељне, свештеник говори отпуст.

После тога стану обојица пред Престо, поклоне се три пута, и целивају: свештеник Свето Јеванђеље, а ђакон Престо, не говорећи ништа. Затим ђакон ћутке приклони главу пред свештеником, свештеник га ћутке благосиља крсним знаком, и ђакон, поклонивши се, одлази на амвон и говори громко: "Благослови, владико." А свештеник почиње Свету Литургију: "Благословено Царство..."

Поредак Литургије

Проскомидија

Проскомидија за ову Литургију се обавља заједно да проскомидијом Литургије на којој се врши освећење Дарова, који се онда деле на овој Литургији. За поредак Проскомидије, погледати чланак: Проскомидија

Литургија верних

Ђакон: Благослови, владико.

Свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Чтец: "Ходите поклонимо се..." (три пута), и Псалам 103: "Благосиљај душо моја Господа..."

Ђакон улази у свети олтар, а свештеник стојећи пред светим Престолом,

чита тихо молитве вечерња, зване светилничне (почевши од четврте):

Молитва 4: "Ти кога Свете Силе..."

Молитва 5: "Господе, Господе, Ти све држиш..."

Молитва 6: "Боже велики и чудесни..."

Молитва 7: "Боже велики и вишњи..."

Када се заврши читање псалма, ђакон говори са амвона Велику јектенију.

Ђакон: У миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За мир свега света, за непоколебљивост светих Божијих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За најсветијег Патријарха (или високопреосвештенога Митрополита, или преосвештеног Епископа) нашег (име), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и верни народ, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За благоверни и христољубиви род наш и за Православне Хришћане, да им Господ Бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За овај град (или: за ово село; за свету обитељ ову), за сваки град, крај и оне који вером живе у њима, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике и сужње, и за њихово спасење, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Ђакон: Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник тихо говори молитву Првог антифона: "Господе сажаљиви и милостиви..."

Свештеник: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Чтец: Чита Први антифон 18. катизме (Псалам 123): "Јер кад Господ не би био с нама.." Само у среду пете недеље поста 7. катизма (Псалам 48): "Чујте ово сви народи.."

По завршеном антифону, ђакон говори Малу јектенију.

Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник тихо говори молитву Другог антифона: "Господе, немој нас у јарости твојој прекорити..."

Свештеник: Јер је твоја моћ, и твоје је царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Чтец: Чита други антифон 18. катизме (Псалам 128): "Много ми досађиваше..." Само у среду пете недеље поста 7. катизма (Псалам 50): "Помилуј ме Боже..."

За то време, свештеник дигне свето Јеванђеље и стави га иза антиминса усправно, лицем према себи.

Затим развија антиминс, одлази и узима свети дискос са Предложења и ставља га на развијени антиминс.

По завршеном антифону, ђакон говори Малу јектенију.

Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник тихо говори молитву Другог антифона: "Господе Боже наш, опомени се нас..."

Свештеник: Јер си благ и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Чтец: Чита трећи антифон 18. катизме (Псалам 132 и 133): "Гле, што је тако добро или красно..." Само у среду пете недеље поста 7. катизма (Псалам 54): "Чуј, Боже, молитву моју..."

За то време свештеник метанише пред светим Престолом,

узима из кивота свети Агнец, и ставља Га пажљиво и побожно на свети дискос.

По завршеном антифону, ђакон говори Малу јектенију.

Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник: Јер си ти Бог наш, Бог који милује и спасава, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Народ: "Господе, завапих Теби..."

Свештеник прима кадионицу и окади свети Хлеб (освећен на прошлој Литургији)

и свети Престо унаоколо. Затим метанише три пута пред светим Хлебом,

па кад се почну певати стихови: "Положи, Господе...", стави свети дискос

са светим Хлебом себи на главу држећи га обема рукама, и идући полагано

око светог Престола, преноси га пажљиво и побожно на Предложење.

Ђакон иде испред свештеника са свећом и кади, појци и народ певају тихо стихове,

и сав народ и појци тада клекну на земљу.

Свештеник стави свети дискос на Предложење, улије у свети путир вино и воду,

и покрива дискос и путир покривачима, кадећи их, али не говорећи ништа,

изузев на крају, при стављању воздуха: "Молитвама светих Отаца наших,

Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас. Амин."

Окадивши Пређеосвећене Дарове на Предложењу, свештеник се враћа светом Престолу,

савија антиминс, а ђакон кади свети Престо, олтар и сав храм.

Кад се запева: "Слава...", отварају се царске двери, и на: "И сада и увек..."

свештеник и ђакон чине Вход са кадионицом.

Ако се на Литургији чита Јеванђеље, а то бива на празник Обретења главе Св. Јована Претече,

на дан Светих Четрдесет Мученика, на храмовни празник, као и у прва три дана Велике недеље,

онда се Вход врши са Јеванђељем.

За време входа, свештеник чита молитву: "У вече, и ујутро, и у подне хвалимо..."

Ђакон: Благослови, владико, свети Вход.

Свештеник благосиљајући према истоку, говори тихо: "Благословен Вход..."

Ђакон: Премудрост, смерно стојмо!

Чтец: Исусе Христе, Светлости тиха, свете славе бесмртнога Оца Небескога, Светога, Блаженога; дочекавши залазак сунца и видевши светлост вечерњу, певамо Оца, Сина и Светога Духа Бога; достојан си да у сва времена будеш слављен гласовима радосним, Сине Божији, Ти живот дајеш; зато Те свет слави.

Кад свештеник и ђакон уђу у свети олтар, поставља се на царске двери

свећњак са свећом, а ђакон окачи кадионицу ο свећњак.

Ђакон: Пазимо!

Свештеник: Мир свима.

Ђакон: Премудрост!

Чтец: Прокимен. (и чита прву паримију из књиге Постања)

Ђакон: Пазимо!

Чтец: (Пева други прокимен)

Ђакон: Заповедите!

Чтец и сав народ у храму клекну. Свештеник обема рукама узима свећњак

са запаљеном свећом и кадионицом, окрене се светом Престолу и

чинећи свећњаком крст, говори гласно: "Премудрост, смерно стојмо!"

Затим се окрене на запад народу и говори гласно: "Светлост Христова просвећује све."

И оставља свећњак са кадионицом опет на царске двери, а чтец и сав народ устају.

Чтец: (Чита другу паримију)

Ако се сутра слави празник или свети који има бденије или полијелеј,

читају се овде и паримије празнику или светоме.

По завршетку паримија свештеник, гласно: "Мир ти!"

Ђакон: Премудрост!

Чтец: Нека узиђе молитва моја као кадило преда Те, уздизање руку мојих као принос вечерњи.

За то време свештеник узме кадионицу са свећњака и кади предњу страну светог Престола.

Сав народ у храму клечи. После тога чтец клекне, а појци десне певнице и народ на десној

страни храма устану и певају исто: "Нека узиђе...", па опет клекну.

Свештеник кади јужну страну светог Престола, а чтец, певачи леве певнице

и сав народ на левој страни храма клече. Чтец устане и говори стих први.

Чтец: Господе, κ Теби вапим, услиши ме; почуј глас мољења мојега када завапим Теби.

Појци и народ леве стране устају и певају: "Нека узиђе...", па опет клекну.

Свештеник кади источну страну светог Престола, а чтец, певачи десне певнице

и сав народ на десној страни храма клече. Чтец устане и говори стих други.

Чтец: Постави, Господе, стражу језику моме, и огради уста моја.

Појци и народ десне стране устају и певају: "Нека узиђе...", па опет клекну.

Свештеник кади северну страну светог Престола, а чтец, певачи леве певнице

и сав народ на левој страни храма клече. Чтец устане и говори стих трећи.

Чтец: Не дај срцу моме да застрани на зле помисли, да не измишља изговоре за грехе.

Појци и народ леве стране устају и певају: "Нека узиђе...", па опет клекну.

Свештеник одлази светом Предложењу, окади Пређеосвећене Дарове,

затим кади и Горње место, а сав народ клечи.

Свештеник тада оставља кадионицу па кад се заврши певање,

клекне пред свети Престо и пева: "Нека узиђе молива моја као кадило преда Те."

Затим свештеник устаје и чини три метаније, а сав народ наставља песму,

устајући: "Уздизање руку мојих као принос вечерњи."

Ако се на Литургији чита Апостол и Јеванђеље, иде следеће.

Ђакон: Пазимо!

Свештеник: Мир свима.

Чтец: И духу твоме.

Ђакон: Премудрост!

Чтец: Прокимен глас.. (каже који је глас прокимена и гласно прочита прокимен)

Народ: (Отпева прокимен по гласу који је назначен)

Ђакон: Пазимо!

Чтец: (Чита Апостол, а ђакон за то време кади Олтар, Иконостас и происутни народ у храму)

После Апостола Свештеник: Мир ти (читачу)!

Чтец: И духу твоме.

Ђакон: Премудрост!

Чтец: Алилуја. (трипут)

Народ: Алилуја. (трипут)

Затим ђакон узима Свето Јеванћеље и моли од свештеника благослов за читање Јеванђеља.

Ђакон: Благослови, Владико, благовјеститеља (име јеванђелисте).

Свештеник: "Бог, молитвама светог..."

Ђакон: Амин.

Затим излази кроз Царске двери носећи Јеванђеље, и говори.

Ђакон: Премудрост, смерно стојмо; чујмо Свето Јеванђеље.

Свештеник: Мир свима.

Народ: И духу твоме.

Ђакон: Читање Светог Јеванђеља од (име јеванђелисте чије се Јеванђеље чита)

Народ: Слава теби, Господе, слава теби.

Свештеник: Пазимо!

Ђакон чита Свето Јеванђеље, а по завршетку читања свештеник каже.

Свештеник: Мир теби благовеститељу!

Затим ђакон стаје на уобичајено место и говори јектенију.

Ђакон: Рецимо сви из све душе, и од свега ума свога, рецимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, молимо Ти се, услиши и помилуј.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Још се молимо за благоверни христољубиви род наш и за све Православне Хришћане.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Још се молимо за најсветијега Патријарха (или високопреосвештенога Митрополита, или преосвештеног Епископа) нашег (име), и за сву у Христу браћу нашу.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Још се молимо за браћу нашу, свештенике, ђаконе, и за сво у Христу братство наше.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ако је манастир: Још се молимо за настојатеља ове свете обитељи (име),

и за сво у Христу братство његово.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Још се молимо за блажене и незаборавне свете патријархе Православне, за благочестиве цареве и благоверне царице, за осниваче овога светога храма (ако је манастир: свете обитељи ове), и за све до сада преминуле Православне оце и браћу нашу који овде почивају, и за Православне свуда.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овом, за оне који се труде, који певају, и за присутни народ, који очекује од Тебе велику и богату милост.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Свештеник говори Молитву усрдног мољења: "Господе, Боже наш, прими ово усрдно мољење..."

Свештеник: Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон: Оглашени, помолите се Господу.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Верни, помолимо се за оглашене.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их Господ помилује.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их научи речи истине.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да им открије Јеванђеље правде.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их присаједини својој светој, саборној и апостолској Цркви.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Оглашени, главе своје Господу приклоните.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник чита молитву за оглашене, пред распростирање антиминса: "Боже, Боже наш, Творче..."

Свештеник: Да и они с нама славе пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Само до среде четврте недеље Поста се говори:

Ђакон: Ви који сте оглашени изиђите; оглашени, изиђите;

ви који сте оглашени изиђите; нико од оглашених да не остане.

Α ви који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.

Од среде четврте недеље поста па све до Велике среде се говори:

Ђакон: Ви који сте оглашени, изиђите; оглашени, изиђите;

ви који сте за Просвећење, приступите; помолите се ви који сте за Просвећење.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Верни, помолимо се Господу за браћу која се спремају за свето Просвећење, и за њихово спасење.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их Господ Бог наш утврди и укрепи.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их просвети просвећењем богопознања и побожности.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их у погодно време удостоји бање поновног рођења, отпуштења грехова и одеће бесмртности.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их препороди водом и Духом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да им дарује савршенство вере.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их приброји своме светом и изабраном стаду.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Ви који сте за Просвећење, главе своје приклоните Господу.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник говори молитву за оне који се припремају

за свето Просвећење: "Покажи, Господе, лице своје..."

Свештеник: Јер си Ти просвећење наше, и Теби славу узносимо,

Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон: Ви који сте за Просвећење, изиђите; који сте за Просвећење, изиђите;

ви који сте оглашени, изиђите; нико од оглашених да не остане;

Литургија верних

Ђакон: А ви који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Премудрост!

Свештеник говори прву молитву верних: "Боже Велики и Прослављени..."

Свештеник: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За мир свега света, за непоколебљивост светих Божијих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Премудрост!

Свештеник говори молитву верних другу: "Владико Свети, Преблаги, молимо Тебе..."

Свештеник: По дару Христа твога, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Народ: Сада Небеске Силе с нама невидљиво служе: јер ево улази Цар славе; ево већ принесена тајанствена Жртва долази, свечано праћена. Са вером и љубављу приступимо, да причасници вечнога живота постанемо. Алилуја, Алилуја, Алилуја.

За то време ђакон улази у олтар и кади свету Трпезу, свето Предложење,

свештеника, свете двери, иконе и народ, говорећи притом 50. псалам.

Затим свештеник и ђакон стану пред свети Престо и говоре тихо: "Сада Небеске Силе..."(трипут),

клањајући се, па целивају крст и свети Престо и одлазе Пређеосвећеним Даровима на светом Предложењу.

Свештеник се клања три пута, говорећи тихо: "Боже, очисти ме грешнога...",

кади свете Дарове, узима воздух и стави га на плећа ђакону (ако не служи ђакон - себи на плећа),

узме у десну руку свети дискос и стави га себи на главу у леву руку узме свети путир,

и кад народ запева: "Ево већ принесена тајанствена Жртва..." излазе на северне двери,

и тако чине Вход. Ђакон иде напред и кади свештеника, а он, ништа не говорећи,

тихо и са страхом Божијим иде за њим; и улазе у свети олтар. За то време сав народ у храму клечи.

Кад уђу у олтар, народ устаје и пева: "Са вером и љубављу приступимо..."

Свештеник ставља свети дискос на свети Престо према својој левој,

а свети путир према својој десној руци, скида покриваче, узима воздух,

кади га и покрива њиме свете Дарове, ништа не говорећи.

Онда свештеник и ђакон метанишу три пута пред светим Престолом, говорећи молитву

светог Јефрема Сирина: "Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље,

властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави,

даруј мени, слузи твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове,

и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин."

Истовремено метанишу и сви присутни у храму.

Ђакон: Допунимо молитву своју Господу.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За предложене и Пређеосвећене часне Дарове, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да човекољубиви Бог наш, примивши их у свој свети и наднебески и умни Жртвеник, као мирис миомира духовнога, ниспошље нам за то божанску благодат, и дар Светога Духа, помолимо се.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Сво вече савршено, свето, мирно и безгрешно, од Господа молимо.

Народ: Подај, Господе.

Ђакон: Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.

Народ: Подај, Господе.

Ђакон: Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.

Народ: Подај, Господе.

Ђакон: Добро и корисно душама нашим. и мир свету, од Господа молимо.

Народ: Подај, Господе.

Ђакон: Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.

Народ: Подај, Господе.

Ђакон: Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.

Народ: Подај, Господе.

Ђакон: Измоливши јединство вере и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник, након полагања светих Дарова на свети Престо,

моли се тихо: "Боже неизрецивих и невидљивих тајни..."

Свештеник: И удостој нас, Владико, да смело и неосуђено смемо призивати Тебе небескога Бога Оца и говорити.

Народ: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својнм; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.

Свештеник: Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник: Мир свима.

Народ: И духу твоме.

Ђакон: Главе своје Господу приклонимо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник приклони главу и моли се тихо: "Боже, једини добри и милосрдни..."

Свештеник: Благодаћу и милосрђем и човекољубљем Јединороднога Сина твога, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник се моли тихо: "Чуј, Господе Исусе Христе Боже наш..."

Онда се свештеник и ђакон клањају трипут, говорећи: "Боже, очисти..."

Ђакон: Пазимо!

Тада свештеник с великим страхом Божијим и побожношћу пружи руку испод воздуха,

којим су покривени свети Дарови, дотакне се руком животворног Хлеба,

не подижући га, и говори гласно: "Пређеосвећене Светиње светима".

За то време сав народ у храму клечи и уставши пева: "Један је свет,

један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин."

И одмах се пева Причастен: "Окусите и видите, јер је благ Господ. Алилуја, Алилуја, Алилуја."

За то време свештеник скида воздух са светог дискоса и путира, као и звездицу,

а ђакон ушавши у олтар, говори тихо: "Разломи..."

Свештеник разлама свети Агнец на четири дела и говори: "Ломи се..."

Онда узме део ИС, начини њиме крсни знак над светим путиром и ставља га у њега,

ништа не говорећи. Ђакон налије крстолико топлоту у свети путир, ништа не говорећи.

И причешћује се светим Тајнама са страхом и побожношћу, претходно се помоливши

молитвом пред причест: "Верујем Господе и исповедам..."

Свештеник предајући ђакону свети Хлеб, говори тихо: "Теби ђакону (име)..."

Узимајући и сам свето Причешће, говори: "Часно и пресвето и пречисто..."

Ако свештеник служи сам, без ђакона, он сада не пије из светог путира.

Ако пак служи са ђаконом, свештеник сада узме свети путир и пије из њега,

ништа не говорећи. Ђакон пије из светог путира после заамвоне молитве,

употребљавајући свете Дарове.

И припремају свете Дарове за причешће верних, стављајући преостале честице у свети путир.

Онда ђакон, примивши свети путир из руку јереја, показују га са двери народу

говорећи: "Са страхом Божјим, и вером приступите."

Народ: Благосиљаћу Господа у свако време; прослављање Њега је у устима мојим.

Тада приступају верни и примају божанске Тајне. После светог Причешћа, свештеник благосиља народ.

Свештеник: Спаси, Боже, народ твој и благослови наслеђе твоје.

Народ: Хлеб небесни и чашу живота окусите и видите, јер је благ Господ. Алилуја, Алилуја, Алилуја.

Свештеник кади свете Дарове, даје ђакону свети дискос,

сам узима свети путир, и говори тихо: "Благословен..."

Свештеник: Свагда, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин. Нека се испуне уста наша хвале твоје, Господе, да певамо славу твоју, јер си нас удостојио да се причестимо светим твојим, божанским, бесмртним и животворним Тајнама; сачувај нас у твојој светињи, да се сав дан поучавамо правди твојој. Алилуја, Алилуја, Алилуја.

Ђакон оставља свети дискос на Предложење, а свештеник свети путир, онда ђакон стаје на своје место.

Ђакон: Примнвши божанске, свете, пречисте, бесмртне, небесне и животворне, страшне Христове Тајне, стојећи смерно, достојно заблагодаримо Господу.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Измоливши сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник говори тихо молитву благодарности после Причешћа: "Благодаримо Теби..."

Онда осењује Јеванђељем антиминс.

Свештеник: Јер си Ти освећење наше, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник: У миру изиђимо.

Народ: У име Господње.

Ђакон: Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Свештеник стаје иза амвона и говори заамвону молитву.

Свештеник: Господе Сведржитељу, Ти си сву твар премудрошћу створио, и неисказаним твојим промислом и великом добротом увео нас у пречасне дане ове - на очишћење душа и тела, на уздржање од страсти, на наду васкрсења; Ти си у четрдесети дан уручио богонаписане таблице угоднику твоме Мојсију, даруј и нама, благи Господе, да се добрим подвигом подвизавамо, да ток Поста завршимо, веру неокрњену сачувамо, главе невидљивих змија сатремо, да се победитељи греха јавимо, и да неосуђено достигнемо поклонити се и светом Васкрсењу. Јер је благословено и прослављено дивно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин. Нека је име Господње благословено од сада и довека. (трипут)

Свештеник и ђакон улазе у свети олтар, и отишавши Предложењу,

свештеник говори молитву: "Господе Боже наш, Ти си нас увео..."

Онда ђакон употребљава свете Дарове, а свештеник изишавши раздаје народу од нафоре.

За то време чтец говори.

Чтец: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.

Чтец: Чита Псалам 33: "Благосиљам Господа у свако време..."

Свештеник пошто разда антидор, благосиља народ.

Свештеник: Нека благослов Господњи дође на вас, Његовом благодаћу и човекољубљем, свагда, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник даје уобичајени Отпуст.

Тада свештеник и ђакон свлаче свештене одежде и говоре захвалне молитве после светог Причешћа.

Затим: "Сада отпушташ у миру...", "Трисвето", "Оче наш...", и по возгласу тропар и кондак

светог Григорија Двојеслова.

ТРОПАР СВЕТОГ ГРИГОРИЈА ДВОЈЕСЛОВА, глас 4:

Правило вере, образац кротости, учитеља уздржања објави Те стаду твојему истина самих ствари;

тога ради стекао си смирењем висину, сиромаштвом богатство; Оче Григорије,

моли Христа Бога да се спасу душе наше.

КОНДАК, глас 3:

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Оче Григорије, ти си се показао сличан Пастиреначалнику Христу,

руководећи монахе ка Небеском Царству, и учећи стадо Христово његовим заповестима;

а сада се с њима радујеш и веселнш у небеским насељима. И сада и увек и у векове векова. Амин.

БОГОРОДИЧЕН, глас 6:

"Непостидна заштитнице Хришћана...", Господе помилуј. (12 пута)

"Часнију од Херувима...", "Слава...", "И сада..."

Онда умију руке, и поклонивши се заједно, излазе благодарећи Богу за све.

[Guest - . . .-]

Николај Успенски

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА
(историјско-литургички оглед)

 

текст на линку:

 

http://www.verujem.org/teologija/uspenski_predjeosvecena.htm

Филм о Литургији пређеосвећених дарова

 

[ČtecMiloš]

Kod nas ne natapaju tako annec vec većina sveštenika umoči agnec do pola sa donje strane u krv, a potom odmah ga stavi u kivot u darohranilnici. A pređeosvećena liturgija, je jedna od najljepših , i najpotresnih službi...

 

Inače da se pohvalim na prvoj fotografiji je moj vladika 0442_feel

[Booba]

никад нисам била, на жалост. увек нека јурњава, посао, бла,бла..никакво оправдање вредно помена. али јесам на канону Св. Андреја Критског (непоновљиво искуство, сваке године). е, пошто сам сад на породиљском, и имам пуууно сл. времена, пала подела-муж средом или петком,чува клинца а ја у цркву. хвала Богу.

[JESSY]

да, прошле године и причестила се...дивно осећање... :cheesy:

[Augustinus]

Чуј ба био???  facenew22222222 Ја служио.....  0212_rolleyes pivo

[Guest - . . .-]

Ми сутра служимо прву ове године.  facenew22222222

[obi-wan]

Филм о Литургији пређеосвећених дарова

De ima da se nadje ovaj film?

[marko_13]

Да, био сaм много пута...

[sleki]

 

 

Филм о Литургији пређеосвећених дарова

 

De ima da se nadje ovaj film?

 

Оћу и ја!

[kirios1]

da, prelepa je

[Zeebedee]

U koje doba se u vasem kraju sluzi? Uvece ili ujutru?

[JESSY]

Филм се продаје у појединим црквама и црквеним радњама...иначе литургија углавном свуда почиње у 7.30

[Guest - . . .-]

Планира ли неко ујутру да иде на Литургију пређосвећених дарова (или поподне, зависи какав је типик- правило служења)?