Коалиција Двери - ДСС

[Grizzly Adams]

Богато село, редовна плата, нова радна места...

 

Све то настаје тако што се сви ухватимо за руке, чврсто зажмуримо и интензивно мрзимо НАТО пакт.

[cloudking]

Ја нисам члан Двери, само симпатизер.

 

Можда бих била и члан да нису ушли у коалицију са ДСС .

Искрено мало разочарана због коалиције .

 

razumem te.

 

Da je DJB usao u koaliciju sa Dverima kao sto je pisalo po medijima izgubili bi moj glas za vjek i vjekov...

[nedeljko]

ИЗБОРНИ УСЛОВИ НИКАД НИСУ БИЛИ ГОРИ

 

„Изборним неуспехом бих сматрала не улазак у парламент. Све остало је изборни успех. Ја верујем да ћемо имати више од пет посто, растемо јер је наша политика потпуно другачија од онога што се нуди на политичкој сцени Србије.“

Председница Демократске странке Србије, Санда Рашковић Ивић је у интервјуу за Истиномер причала о коруптивним радњама на сам дан избора, међународној политици, економском патриотизму.

„У последње две године је 94 особа је пребијено и физички нападнуто због локалних избора. Сада се на парламентарним изборима очекује још већи и учесталији напади. Треба забранити уношење мобилних телефона на бирачка места, јер људи морају да сликају свој гласачки листић како би показали да су гласали за Српску напредну странку. Такође је потребно да буду оловке у боји, и да не могу да се користе сопствене што је још један коруптивни начин изнуђивања гласова. Ми смо своје предлоге проследили амбасадору ОЕБС-а и њему се то приметно допало као идеја и предлог“, рекла је Санда Рашковић Ивић.

Она је додала и да се ДСС залажем за концепт економског патриотизма. „У том смислу желимо подстицај домаћег произвођача, а да би то могли мирно да одрадимо, потребне су нам слободно руке од међународног утицаја, односно Међународно монетарног фонда. Они су посредници између ЕУ и Србије, и поред политичког утицаја о прихватању независности Косова и увођења санкције Русији, ми смо условљени и тим економским делом од стране ЕУ посредством ММФ-а. Потребно је зауставити продају земљу странцима као и предузећа која приходују буџету Републике Србије“

О прошлости и владавини Војислава Коштунице, Санда Рашковић Ивић је изјавила да што се тиче приватизације, ДСС сноси један део одговорности за оне неуспеле. Оно што је било лоше је Закон о приватизацији. Било је добрих приватизација попут Мобтела, али је било и оних лоших. Ми у ДСС-у не бежимо од одговорности и учимо на нашим грешкама. Преосталу одговорност сноси Синиша Мали који је поред Цветковића био један од главних оперативаца.

Актуелна политика премијера Александра Вучића је конформна међународним интересима, па су тако плате и пензије отете без икакве везе. „Ми нисмо били пред банкротством, нити смо те плате и пензије искористили за реиндустријализацију или неке инфраструктурне пројекте, него само да добијемо позитивну критику од ЕУ да је наш буџетски дефицит мањи и да можемо да наставимо приближавање унији“, објаснила је председница Демократске странке Србије.

Уз подршку коју је дала Истиномеру у кампањи за законско санкционисање свих оних не испуне предизборно обећање доласком на власт, председница ДСС-а је дала и предлог да се донесе закон о пореклу имовине. „Људи уђу у политику у подераним фармеркама и прљавим патикама а изађу из политике богати као крезови“, закључила је Санда Рашковић Ивић.

 

 

http://www.dss.rs/izborni-uslovi-nikad-nisu-bili-gori/

[nedeljko]

АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ: ДСС НИЈЕ ЕКСТРЕМНА ДЕСНИЦА

 

„Позицију последњег на листи „заузео“ сам на сопствену иницијативу. Али оно што је за ово питање важно је моје лично осећање, мој лични однос према политици. Речју, представља ми част да са последњег места на листи подржим политику која се залаже за војну и политичку неутралност Србије, која је против Бриселских споразума, продаје Телекома и ораница…

Никада нећу бити попут оних који су, док су били у ДСС-у говорили да су против Бриселских споразума, а стали на листу странке која је њихов креатор и потписник, који су говорили да су против уласка у ЕУ, а сада су на листи странке која се хвали отварањем нових поглавља у преговорима. Увек ћу износити свој став, са првог, последњег места, или ван листе. Имам га, нисам га мењао. Многи други на српској политичкој сцени у последњих 6-7 година јесу. И то драстично. Али свако од нас својим поступцима говори о себи“, каже у интервјуу за „Данас“ проф.др Александар Поповић, некадашњи министар у обе владе Војислава Коштунице, сада члан Главног одбора ДСС.

Да ли ћете активно учествовати у кампањи ?

Ако под тиме подразумевате да ћу приметити да министри из СНС-а обмањују јавност говорећи како је за време њихове владавине запослено преко 100.000 људи, а званични подаци кажу да је број запослених пао за преко 20.000, ако под тиме подразумевате да ћу говорити да је просечна плата у 2015. мања него у 2014., да ова власт не скида спомен плочу Аћиф ефендији, српском крволоку, да, учестоваћу у кампањи.

ДСС ваши опоненти свраставају у екстремну десницу , делите ли њихово мишљење ?

Нити сам ја екстремни десничар, нити је ДСС екстремна десница. Ова власт се служи измишљањем екстрема, како би се о томе, а не о последицама њене и евроунијатске политике ДС-а причало. Екстреми су они који крше Устав и законе, који се служе насиљем, физичким и вербалним.

Шта су напади на Санду Рашковић Ивић ?

Напади на Санду Рашковић нису само напади на политичку противницу, овде разговарамо о примитивном тумачењу положаја жене. Овде разговарамо о кршењу прописа ове земље, потписаних конвенција, и свакако европских вредности на које се новопечени европљани-нападачи из СНС позивају. На крају, однос према председници ДСС, је последица изостанка основног кућног васпитања.

Како коментаришете то што је Андреја Младеновић на листи СНС , да ли је то за вас било очекивано?

У реду је и да свако, па и мој пријатељ Андреја Младеновић промени битно став и постане предизборни коалициони партнер странке која је у тзв. “Влади Косова” коалициони партнер странке Хашима Тачија. Али мислим и да је у реду да он и сви они који су на основу анти-ЕУ политике добили мандате у Скупштини града њих сада, када су постали присталице ЕУ интеграција, мандате врате.

 

 

http://www.dss.rs/saopstenje-dveri-dss-pregovori-sa-eu-ponizavajuci-za-srbiju/

[nedeljko]

 

ДСС-Двери: Целокупни процес евроинтеграција Србије састоји се од срамних и понижавајућих уцена

 

 

Став Хрватске да Србија треба да испуни услове које јој она поставља не указује само на лоше односе две државе, већ потврђује и чињеницу да целокупни процес евроинтеграција Србије представља испуњавање широког спектра политичких услова који се пред њу постављају са различитих страна, саопштили су Демократска странка Србије и Двери.

Европска унија преко поглавља 35, као услова за отварање свих осталих поглавља, захтева од Србије да настави сарадњу са приштинским властима на конституисању државности Косова и фактички се одрекне Устава Србије и Резолуције СБ УН 1244, наводи се у саопштењу.

Поглавље 31 о заједничкој спољној, безбедносној и одбрамбеној политици постаће полуга за увођење санкција Русији, истичу ДСС и Двери, а друга поглавља за даљу распродају кључних привредних и природних ресурса, па је јасно да је целокупан процес преговора пут понижавања Србије.

Без обзира да ли ће Хрватска своје ставове да измени или ће Србија да поклекне и пред њеним уценама, потврђује се да Европској унији ни најмање није стало да Србија себе уреди и развија, већ да опредељеност српске власти за вођење екстремистичке политике “ЕУ нема алтернативу“ користи искључиво за остварење својих и вашингтонских геостратешких интереса, стоји у саопштењу.

(Н1)

[nedeljko]

ПРЕДСТАВЉАНЕ ИСТАКНУТЕ НЕСТРАНАЧКЕ ЛИЧНОСТИ НА ЛИСТИ ДВЕРИ-ДСС

 

На конференцији за новинаре, присутнима су се обратили ванстраначке личности које су препознале значај патриотског окупљања око изборне листе „Двери- Демократска странка Србије- Санда Рашковић Ивић- Бошко Обрадовић“ и који су сви на листи кандидати за народне посланике на парламентарним изборима у Републици Србији.

Први се присутнима обратио Миладин Шеварлић, агроекономиста и професор Пољопривредног факултета у пензији. „Схватио сам да неформалним активностима тешко можемо да допринесемо да сви чују наше ставове који се односе на стручне приступе из области пољопривреде и села. Посебно ћу се залагати за повећање буџета за пољопривреднике, будући да они данас имају најмање субвенције у Европи, и једини су који не добијају субвенције за дизел гориво. Такође ћу се активирати у кампањи против ГМО, али и заштити државне имовине у сектору пољопривреде. Најновији случај лошег пословања је продаја ПКБ-а за продају од трећине вредност у односу на процењену“, рекао је Шеварлић

Затим је Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара у времену НАТО агресије на СРЈ, рекао да је коалиција „Двери-ДСС“ , једина која је нашла за сходно да позове једног ратног ветерана. „ Потребно је заштитити права ратних ветерана и војних инвалида у законском оквиру, чиме би се заштитила. Побољшање материјалне, технолошке и структурне организације војске, полиције и свих безбедносних снага потребно је успоставити, јер су они носиоци стуба друштва. Данашњи припадници војске, полиције и служба безбедности носе велики ризик у изазовима којима присуствујемо у овом времену, жртвујући животе а да за то буду срамно плаћени.Ова коалиција ће се борити да се допринесе усвајању ових програмских решења на очувању стандарда, професионализације и увођењем војног рока“, рекао је он.

На крају се присутнима обратио и дугогодишњи начелник Центра за заштиту од зрачења Клиничког центра Србије, Радомир Ковачевић, о теми којом се бави већ седамнаест година. Он је рекао да се у Србији данас се код једног детета дневно утврди малигно обољење, такође и једно дете умре као малигно оболело. „Проблем НАТО бомбардовања јесте мирнодопски, иако је на почетку био војни. Последице су оно што погађа данашње потомство. Много је спонтаних побачаја, мртворођене деце, као и оне које су рођене са тешким манама. Због тога је потребно прекинути сваку сарадњу са НАТО пактом“, закључио је др Ковачевић.

Осим присутних говорника, на изборној листи „Двери-ДСС“ налазе се и друге ванстраначке личности, попут аналитичара Ђорђа Вукадиновића и председника Асоцијације малих и средњих предузећа предузетника Србије, Зорана Вујовића. Такође се на листи налазе и представници Равногорског покрета, као и Српског либералног савета.

 

 

 

 

[nedeljko]

Отворено писмо Политичког савета Двери Љиљани Смајловић

Поводом текста „Квислинг“ главне и одг. уреднице „Политике“ и председнице УНС-а, Љиљане Смајловић, достављамо Вам интегрално писмо које на порталу politika.rs није пренето у целости.

 

У тексту главне уреднице  Политике појављује се више проблематичних ставова. То је неприкладно поређење између историјских и актуелних околности. То је недопустиво преношење историјске и политичке одговорности неког човека на његове потомке. То је срамно жигосање једне политичке странке (Двери). То је директно обезвређивање једне изборне листе (Двери-ДСС, Санда Рашковић Ивић, Бошко Обрадовић). То је отворено навијање за политику владајућих странака и њихових страних налогодаваца.

Нема никаквог основа поредити потписивање Бриселског споразума у 2013. години, што је несумњиви чин издаје државних и националних интереса, чему се противио ДСС под вођством Војислава Коштунице, и директан окупациони положај квислиншке владе Милана Недића у присуству немачке оружане силе и у време геноцида над српским народом у НДХ.

Проширивање политичких оцена једне историјске личности на његове потомке представља дубоко дискриминаторски, неморални и недемократски чин. Политичко жигосање једне странке која никада није била на власти (Двери) на овако агитаторски начин, и то у току предизборне кампање, представља удар на елементарну равноправност политичких чинилаца у нашој земљи.

Политичко обезвређивање једне изборне листе, која се понаша на примерен и демократски начин под изразито недемократским притисцима, у ситуацији када се мишљења и ставови супротни  од ставова странака на власти нигде не чују, пошто је српску медијску сцену прекрио мрак цензуре и самоцензуре, представља срамно нарушавање равноправности изборних услова.

 

Шта, дакле, чини Политика?

Она задржава комунистичку верзију историјске стварности, коју су обезвредиле резолуције Европског парламента. Она подржава титоистичку оцену историјских догађаја коју су историјска сазнања довела у питање и коју је влада Војислава Коштунице правно дезавуисала доносећи Закон о изједначавању партизанског и равногорског покрета. Она продужава најгоре своје пропагандне тренутке из предизборних околности деведесетих година прошлог века.

Политика се, дакле, ставила у службу политике владајућих странака и њених персоналних представника: на начин дубоко туђ и моралним и демократским начелима. Политика, њена уредница и поједини новинари, директно су се укључили у предизборну кампању на страни владајуће структуре.

 

У Београду, 21.марта 2016.

Чланови Политичког савета Двери:

• Проф. др Коста Чавошки, академик, редовни члан САНУ, професор на Правном факултету у Београду у пензији,

Проф. др Јасмина Вујић, професор на Факултету за нуклеарну технику Калифорнијског универзитета у Берклију, инострани члан Академије инжењерских наука Србије и Академија наука и умјетности Републике Српске,

Мр Владимир Димитријевић, публициста, професор у Чачанској гимназији,

Др Слободан Јанковић, научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду у Београду,

Мирослав Крстић, привредник из Београда,

Др Зорица Кубуровић, лекар хитне помоћи у пензији, писац,

Проф. др Александар Липковски,  редовни професор на Математичком факултету у Београду, председник Националног савета за просвету,

Проф. др Мило Ломпар, редовни професор на Филолошком факултету у Београду,

Проф. др Љубомир Протић, редовни професор на Математичком факултету у Београду у пензији, дугогодишњи директор Математичке гимназије у  Београду и Завода за унапређивање васпитања и образовања,

Милослав Самарџић, новинар, власник и уредник издавачке куће „Погледи“ из Крагујевца

Др Срђа Трифковић, професор, публициста, геополитички аналитичар,

Милорад Црњанин, новинар у пензији,

Проф. др Зоран Чворовић, доцент на Правном факултету у Крагујевцу

[nedeljko]

Бошко Обрадовић: Да је данас жив, Ђинђић би био на политичкој позицији Двери

 

 

Бошко Обрадовић, лидер Двери,у Недељнику први пут говори о томе шта заправо хоће нова српска десница. Ко је крив за губитак Косова? Зашто је против ЕУ и НАТО, али и против да Србија постане руска губернија? Открио је ко је за њега највећи српски националиста, а кога највише цени из грађанске опције…

 

„Противимо се уласку Србије у ЕУ, али смо за сарадњу са ЕУ и са свим земљама Европе појединачно. Противимо се уласку Србије у НАТО, али смо за сарадњу са НАТО-ом кроз Партнерство за мир у коме је и Русија. Ми смо за стратешку сарадњу с Русијом у политичком, економском и војно-безбедносном смислу, али смо против тога да Србија буде руска губернија“, поручио је у разговору за Недељник Бошко Обрадовић, први човек Двери, које у коалицији са ДСС-ом излазе на предстојеће изборе.

Обрадовић, међутим, на питање да ли би за себе рекао да је десничар или националиста, одговара:

„У 21. веку политички термини деснице и левице практично више не постоје. Српски покрет Двери баштини најбоље традиције и српске деснице и српске левице. Шта то конкретно значи? Ми смо за активан повратак државе у нашем друштву. Ми смо родољубиви политички покрет. Ми смо за повратак редовног служења војног рока, јер сматрамо да је војска једна од најзначајнијих државних институција. И ми држимо до заштите и очувања националног идентитета како српског народа, тако и свих мањина које живе у Србији. То су погледи деснице. Али ми смо против крупног капитала који газдује Србијом. Када говоримо о социјалној солидарности, помоћи социјално најугроженијим категоријама становништва, задругарству или о томе да банке морају да поделе терет кризе са грађанима или привредом, онда смо аутентична српска левица“.

Обрадовић је у разговору изнео да му се чини да је председник Републике Српске Милорад Додик, попут Зорана Ђинђића, прешао пут од политичара који је дошао на власт под менторством западних центара моћи, а онда као државник у први план ставио српске националне интересе.

 

 

„Ђинђић је изгубио главу зато што је указао на дупле стандарде Запада, отворио тему Косова и Метохије како не би дошло до независности, и што се у тим последњим месецима свог живота практично окренуо позицији патриотског политичког дискурса“, рекао је Обрадовић.

На питање да ли то значи да би Ђинђић данас био десничар, Обрадовић је одговорио: „Да је данас жив, Зоран Ђинђић би био на политичкој позицији Двери.“

У великом разговору за Недељник лидер нове српске деснице говори и зашто га Вучић првенствено подсећа на Мила Ђукановића, зашто је октобра 2000. гласао за Коштуницу и како данас гледа на Милошевићеву улогу у историји Србије. Обрадовић у разговору објашњава зашто Двери нису исто што ДСС или радикали. Он, такође, за Недељник говори шта за њега и Двери представља Косово и како би они решили проблем са јужном спрском покрајином. Преноси и шта за њих представља Војводина, шта Санџак и како виде будућност Републике Српске, али и како виде однос Срба и Хрвата.

Обрадовић у Недељнику први пут говори о томе шта заправо хоће нова српска десница и образлаже ставове о ЕУ и НАТО, али и однос према Русији. Открио је ко је за њега највећи српски националиста, а кога највише цени из грађанске опције…

Да ли лидер Двери купује увозну робу у иностраним трговинским ланцима и шта је данас економски патриотизам, шта мисли о обавезној вакцинацији деце, да ли Србију види као монархију, али и како реагује када чује да Двери зову „звери“, читајте у штампаном издању Недељника које је на киосцима од 24. марта.

Извор: Недељник

[nedeljko]

[nedeljko]

24мар2016 Проф. др Иван Дојчиновић: За погубне реформе образовања криви су и СНС и ДС

 

 

Већ петнаест година траје агонија реформе образовања у Србији. У овој области се најбоље осећа континуитет подвала које долазе из истог лонца, од Тинде Ковач и Вигора Мајића до Срђана Вербића.

 

Наставни планови и програми су у процесу сталних измена, уз увођење нејасних стандарда, компетенција, исхода, евалуација и других новотарија које само уносе још већу пометњу у ионако дезоријентисано образовање. Стално се истичу само права ученика, без сагледавања њихових обавеза, што је довело до потпуног урушавања достојанства и угледа наставника.

Као аргументи се потежу тоалети и таблети, док је материјални положај наставника из године у годину све тежи.  Врхунац је потпуно непотребно прошлогодишње смањење плата просветним радницима, које их је довело до самог руба егзистенције.

Систем образовања у Србији је пре гломазан и нефункционалан, уз постојање великог броја непотребних агенција, савета и завода. Као директна последица хаотичности у образовању дошло је до потпуног урушавања квалитета наставе.

Насилним увођењем инклузије на потпуно непримерен начин, нормалан рад наставника је постао готово немогућ. Школа је изгубила своју васпитну димензију, стручно усавршавање наставника је доведено до апсурда, школе су пуне нестручних кадрова доведених без конкурса, на тржишту уџбеника је завладао потпуни хаос. То је петнаест година реформи Вучића и Пајтића.

Двери једине имају компетентан тим врхунских стручњака спреман да одмах заустави суноврат образовања и преузме сву одговорност у овој области. Где су ваши тимови за будуће министарство просвете?

 

Проф. др Иван Дојчиновић,

Члан Председништва и координатор Савета за образовање и науку Двери

[nedeljko]

Дневно.хр: ДСС-Двери опаснији по Хрватску од Шешеља - који се имплицитно сврстао на страну Вучића субота, 26. март 2016.

Србија излази на једанаесте парламентарне изборе од обнове вишестраначја 1990. године. Актуалног премијера Александра Вучића и његову Српску напредну странку, недостижне политичке популарности, покушат ће ипак на изборима срушити неколико коалиција и политичких странака. Осим двају коалиција либералних, регионалистичких и мањинских странака, оне око Пајтићеве Демократске странке (ДС) и оне око Тадићеве Социјалдемократске странке (СДС), снаге ће одмјерити и двије изборне листе с израженим српским националистичким програмом: Српска радикална странка (СРС) Војислава Шешеља те коалиција Демократске странке Србије (ДСС) и Српског покрета Двери.

Шешељеви радикали хрватској су јавности познати, а у медијском простору наше домовине имају и незаслужено велик простор узмемо ли у обзир да су задњих пола десетљећа животарили с јавном потпором од свега неколико постотака, оставши два мандата изван Народне скупштине. Када се Војислав Шешељ вратио из Хага – након што у више од десетљећа Трибунал није успио српском политичару доказати кривњу за приписане злочине – странци је популарност порасла, али не до разине коју су радикали прижељкивали. Шешељ је, наиме, почео гостовати по реалитy емисијама, јављати се с простачким и шовинистичким објавама на друштвеним мрежама те судјеловати на јавним просвједима палећи заставе различитих држава и међународних установа. Напосљетку, можда и најважније за српску националистичку перспективу, Шешељ се у својим политичким изјавама имплицитно сврстао уз премијера Александра Вучића, радикалског ренегата. При томе је важно схватити како је Вучићева политика, с више или мање темеља, међу српским националистима перципирана као анти-национална, радикално про-еуропска и издајничка. Вучића се оптужује за одрицање од Косова путем Бриселског споразума и разних каснијих дипломатских уступака приштинским властима, за катастрофалну господарску ситуацију, удаљавање од Русије и брзо приближавање Еуропској унији и Њемачкој, као и за стварање корупцијског сустава на највишој разини. Вођа српских напредњака, другим ријечима, виђен је као „српски Санадер“.

Шешељево прикривено служење режиму ипак није новијег датума. Још од 1990-их радикалског се челника из српске опорбе оптужује да канализира српски национализам у смјеру у којем он постаје политички ирелевантан, па да је зато идеални корисни идиот сваког београдског режима. Јер, ако је Српска радикална странка једина опорба влади (а не заборавимо да је на готово свим изборима до 2008. СРС била друга најјача странка у Србији), тада у успоредби с тиме заиста свака влада – било Милошевићева, било оне либералније – постаје пожељан партнер међународним чимбеницима. Шешељ је, зато, само политички клаун чије изјаве и поступци више помажу проказивању српске политике као шовинистичке и екстремистичке у међународном јавном мнијењу него што икад збиља могу користити српским националним интересима.

Но, осим радикала, српски ће национализам на изборима бити представљен кроз коалицију Демократске странке Србије (ДСС) Санде Рашковић-Ивић и Српског покрета Двери Бошка Обрадовића. ДСС је национално-конзервативна странка коју је два десетљећа водио Војислав Коштуница, својевремено србијански премијер који је у међувремену након континуираних изборних неуспјеха напустио мјесто челника странке, а потом и странку саму. Такву упропаштену, странку је преузела Санда Рашковић-Ивић, политичарка с дугим стажем у медицини и дипломацији, кћерка Јована Рашковића, вође хрватских Срба с почетка 1990-их. Рашковићева је замијенила традиционално страначко заговарање војне неутралности са суверенизмом и отворила странку за потенцијалну сурадњу с блиским политичким опцијама, инзистирајући усто на оштрој критици Вучићева режима. Политичког савезника нашла је у Српском покрету Двери, странци произашлој из православне невладине организације Двери, познате по организацији „Обитељских шетњи“ (против хомосексуалних парада) и супротстављању западној либералној идеологији. Осим савезништва с Русима, ДСС има и повијест снажних веза у дијелу западног политичког естаблишмента, а странка је до 2012. била чланица Еуропске пучке странке. Коалицијски партнер Двери, с друге стране, има снажну потпору Српске православне цркве, под чијим је окриљем покрет и створен. Патриотски блок, како називају своју коалицију, са својим кадровима, прагматичнијим националним програмом и реториком те међународним везама, представља политичку опцију која би, уколико би се приближила власти, могла бити опасна по хрватске интересе у југоисточној Еуропи.

Српско бирачко тијело има могућност бирати између политике подложништва еуро-атлантским интеграцијама оличене у Вучићевом режиму и либералној опорби, и с друге стране националистичке политике ДСС-а и Двери. Прва ће опција у сваком случају још неко вријеме остати доминантном, но ови би избори свеједно посредно могли утјецати и на маневарски простор хрватске дипломације у југоисточној Еуропи у сљедећим годинама па је од изузетне важности схватити политичке нијансе у нашему сусједству.

(Дневно.хр) 

[nedeljko]

 

Породична и антипородична Србија

 

 

 

 

 

 

Изборна кампања се захуктава. Као што смо и очекивали и најавили, Српски покрет Двери је под непрестаним нападима режима и режимских медија, као и дела лажне опозиције која изгледа има само један задатак, да покуша да умањи изборни резултат наше коалиције.

 

Уместо да овом приликом одговарамо на злонамерне и лажне прозивке, подсетићемо грађане Србије на чињеницу да су Двери пре свега и изнад свега породични политички покрет, који сматра да целокупну политику треба градити у интересу породице, као фундаменталне ћелије друштва. За наша залагања у домену породичне политике, Двери су постале и чланица Светског конгреса породица који окупља про-породичне организације из преко 80 земаља света са циљем стварања породичног модела друштва.

 

Анти-породичне мере

У кратким цртама подсећамо на анти-породичне мере које се намећу породицама у Србији у последњих неколико година:

• у школама Војводине уведен је предмет Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу, програм тзв. свеобухватног сексуалног образовања, у коме се наша деца уче о непостојећим сексуалним правима, кроз који се нашој деци издаје сексуална лиценца уместо да се уче о одговорном сексуалном понашању, у коме се не потенцира значај моногамних веза, а нарочито брака и породице, већ се нормално сексуално понашање изједначава са полигамијом, различитим сексуалним перверзијама , где се промовише необуздан секс, где се без икаквог вредносног суда изједначава рођење детета и абортус итд. На мала врате покушавају да укину фундаментално људско право, право родитеља да одлучују о образовању своје деце;
• нацртом новог Грађанског законика покушава се легализација сурогат материнства под паролом лечења неплодности, иако се нико никада на тај начин није нити лечио, нити излечио. Напротив, сурогација представља трговину материнством и децом, унижавање достојанства жене, која се своди на репродуктивну машину, у коме се тешко крше права деца, и која је чак и у тој фамозној Европској унији проглашена тешким нарушавањем достојанства жене;
• нацртом Грађанског законика се такође покушава легализовати еутаназија, тзв. милосрдна смрт, под паролом права на достојанствену смрт. Акт којим се некој особи одузима основно право, право на живот, никако се не може сматрати људским правом. Еутаназију би требало да спроводе лекари, који би на тај начин грубо прекршили етику и положену заклетву. Како рече један познати амерички биоетичар: „Medicine cannot be both our healer, and our killer!“ – медицина не може истовремено бити и наш исцелитељ и наш убица!
• истим нацртом покушавају да забране било какав вид физичке казне у васпитавању деце; опет се родитељима одузима право да одлучују о васпитању своје деце и уноси раздор између родитеља и деце,
• предлогом измена Закона о финансијској подршци породици са децом и даље су присутни цензуси за добијање родитељског додатка и дечијег додатка; законописци и даље не схватају да је проблем Беле куге проблем БРОЈ ЈЕДАН у Србији и да досадашње мере социјалне помоћи и мере солидарности треба заменити мерама директне финансијске подршке породицама, између осталог;
• уредбом о повраћају ПДВ-а на беби храну, одећу, обућу и опрему власт је дискриминисала многобројне породице уводећи цензус у висини примања и вредности имовине у власништву, поново без разумевања за депопулациону катастрофу са којом се суочавамо;
• изменама и допунама Закона о заштити становништва од заразних болести уведена је обавезна вакцинација под претњом високим новчаним казнама, ексклузијом деце и чак одузимањем деце, што је у супротности са правима родитеља и деце, и свакако у супротности са законским решењима већине земаља чланица ЕУ, на коју се тако фанатично позивају;
• већ три године родитељи тешко оболеле деце покушавају да свој статус изједначе са статусом хранитеља. И поред преко 60,000 прикупљених потписа заштитник грађана Саша Јанковић је осакатио предлог закона, популарно названог Закон родитељ=хранитељ, а закон се није нашао на дневном реду Скупштине Србије. Властодршцима очигледно није од политичког (тј. политикантског) значаја тешка ситуација у којој се налазе ове породице.
• кад смо већ код заштитника грађана, његова канцеларија је прошле године уредно известила јавност о положају у правима ЛГБТ заједнице у Србији, а заправо је превела извештај УН о овој теми о дану борбе против „хомофобије“, 17. маја. Иако је само два дана раније био Светски дан породице, нису се могли прочитати извештаји о тешком положају и правима најобесправљеније а истовремено најважније друштвене јединице, породице.
• ова Влада је дозволила одржавање геј параде, послушно извршавајући наредбе центара моћи из Брисела и Вашингтона. Зато нас чуде натписи у квази дневним новинама у којима се углед коалиције Двери-ДСС покушава срушити повезивањем са ЛГБТ популацијом. Подсећамо да су управо Двери, уз помоћ наших пријатеља из Русије, САД и Француске зауставиле одржавање геј параде 2013. године, због чега смо стекли велики углед међу нашим пријатељима широм света, и на шта смо поносни. Свака помисао на било какву критику тоталитарне идеологије хомосексуализма је незамислива у „слободној“ Европи.
• министар Вербић је решио да укине веронауку у школама, што је негирање слободе вероисповести, фундаменталног људског права. Слобода вероисповести није слобода да верујемо у шта желимо, већ да у складу са својим религиозним уверењима слободно живимо, да то не кријемо, да своју децу васпитавамо у том духу без ограничења и да у јавном простору сведочимо културу живота, па и политику у складу са нашом вером.
• последња вест, која јасно осликава анти-породично лудило ове власти је најава кажњавања родитеља са 50.000 динара ако оставе дечија колица у ходнику зграде. Уместо да сваку нову бебу славимо, ми дозвољавамо да нам ова продана власт уништи породицу до краја.

 

Породична Србија

Шта ће урадити Српски покрет Двери? Како ћемо се борити за породичну Србију? Представљамо само неколико мера наше обимне породичне политике:

Формирање Министарства за породицу, Националног савета за популациону политику и доношење Националне стратегије популационог развоја, чиме ћемо институционализовати и на национални ниво подићи бригу о добробити наших породица;

Охрабриваћемо породично оријентисане принципе у пословању; увешћемо подстицаје од 10.000 евра бесповратно, додељивања обрадивог земљишта на коришћење и суделовања државе на локалном нивоу при изградњи или куповини породичног дома и производне инфраструктуре, као и предности при откупу производа за породице које хоће да се врате на село и баве пољопривредом.

Прогласићемо материнство занимањем; свакој мајци троје и више деце са најмање 10 година радног стажа исплаћиваћемо националну пензију до пунолетства најмлађег детета;

Борићемо се против легализације сурогат материнства, еутаназије и измена предвиђених у новом Грађанском законику која би ограничила право родитеља да одлучују о добробити своје деце;

Донећемо Закон о заштити презадужених породица који ће онемогућити одузимање породичног дома презадуженим породицама;

Пребацићемо све кредите индексиране у страним валутама у динаре; додатно ћемо опорезовати стране банке; ставићемо под контролу увознички лоби;

Залагаћемо се за ослобађање од плаћања пореза при оснивању малих и средњих породичних предузећа у првих годину дана пословања;

увешћемо једнократну, бесповратну помоћ искључиво за домаћа породична мала и средња предузећа које ће се бавити производњом за сваког новозапосленог радника, а одузети исту привилегију страним компанијама;

немилосрдно ћемо кривично процесуирати сваког послодавца који врши дискриминацију жена при запошљавању на основу брачног статуса и у зависности од броја постојеће или планиране деце.

Залагаћемо се за повраћај или укидање ПДВ на беби храну и опрему за све породице, без обзира на висину прихода коју породица остварује или на вредност имовине којом располаже;

Залагаћемо се за додељивање дечијег и родитељског додатка свим породицама у Србији без обзира на висину прихода који породица остварује, путем измена и допуна Закона о финансијској подршци породици са децом.

Забранићемо промоцију идеологије хомосексуализма малолетницима; противићемо се легализацији истополних бракова и нарочито усвајања деце од стране истополних партнера  и залагати за очување уставне дефиниције брака и породице.

Покренућемо националну кампању промоције лепоте детета у пренаталном периоду, рађања, брака и вишедетних породица. Окончаћемо геноцидну културу абортуса.

Са вашим поверењем заједно ћемо направити ове прве кораке ка стварању друштва по мери свих наших породица!

 

Др Немања Зарић
Члан Председништва Српског покрета Двери
Координатор Савета за породицу и социјална питања

[nedeljko]

[nedeljko]

Влада Србије укида Универзитет у Приштини

 

Последња изјава Марка Ђурића о укидању Приштинског Универзитета са седиштем у Косовској Митровици, додатно је изазвала узнемиреност, огорчење и очај, како међу студентима и запосленим на факултетима, тако и међу самим грађанима српске националности на Косову и Метохији.

 

Професори и остало службено особље факултета су одмах затражили смену директора канцеларије за КиМ, но до тога сигурно неће доћи из простог разлога што то није мишљење Марка Ђурића, већ званични став Владе у оставци и владајућег СНС-а, који не престаје да испуњава жеље својих западних ментора.

Господо професори, студенти и сви Ви који радите на факултетима, ако хоћете да смените Марка Ђурића, мораћете да смените пре свега, ову неспособну СНС власт, а предстојећи избори су одлична прилика за то.

Укидање факултета је очигледно предизборни програм СНС-a.

Са нестанком једне од последњих институција државе Србије на овим просторима, неминовно је, поред исељавања 10 000 студената и комплетно исељавање Срба, како са севера КиМ, тако и са читавог простора КиМ.

Жалосно је да се овим чињеницама, са нивоа државе, нико не бави, па стога позивамо све студенте, професоре и запослене, да смогну снаге и отворено се својим неслагањем и протестом супротставе овој одлуци и делу Владе Републике Србије.

Поставља се логично питање, које треба упутити и Председнику Републике Србије, Томиславу Николићу, шта се десило са његовим предизборним обећањима да ће све српске институције вратити на КиМ, чим дође на власт?

Господине Николићу, да ли видите шта Вам је снашло сопствени народ или сте и Ви као и Влада, председник и заступник нечијих других интереса, а не сопственог народа?

Позивамо и све грађане Косова и Метохије па и уже Србије да своје неслагање и незадовољство са ставовима званичног Београда, искажу свакодневним јавним протестима, и тиме покажу спремност у одбрани како својих факултета тако и читавог Косова и Метохије.

У супротном, врло брзо имаћемо још један егзодус српског живља са ових простора, захваљујући својој индолентности и неодговорности према сопственој и судбини својих поколења.

 

Информативна служба Српског покрета Двери

[nedeljko]

СРЕМСКЕ ОРАНИЦЕ НАШИМ ПАОРИМА

 

„Сремци би требало да гласају за нашу коалицију због тога што смо ми потпуно другачији од осталих. Видим да и друге странке, попут Чанкове скупљају потписе против продаје земље странцима. Продаја земље је у ССП-у, што значи да ми ако приступимо ЕУ,  бићемо у обавези да дозволимо продају земље странцима. Наша коалиција „Двери-ДСС“ каже да ми нећемо продавати земљу странцима и ми нећемо ући у ЕУ“, започела је обраћање присутнима Санда Рашковић Ивић.

Залажемо за то да се појача пољопривреда, село, домаћи произвођачи, домаћа мала и средња предузећа, а против смо продаје великих фирми као што је Телеком, ЕПС, лековите бање. То треба да остане у власништву Србије, као и спрске оранице које треба да се продају паорима из наше државе.

„Ми из коалиције „Двери-ДСС“ смо направили посебан тим за пољопривреду и село, који ће се бавити мањим градовима и развојем економије управо у тим мањим срединама, подстицањем малих и средњих предузећа. Такође, бавили би се и отварањем делова универзитета у мањим градовима, тако да би младост остајала или чак и можда долазила у неке градове који су тренутно слабије посећени. На тај начин би зауставили одлив младих из нашег окружења“, закључила је Санда Рашковић Ивић.

Ђорђе Вукадиновић, аналитичар и ванстраначка личност на изборној листи „Двери-ДСС“, изјавио је да је дошло крајње време да се у Србији догоде промене, и да треба стати на пут манипулисању мишљења грађана.

„Ја сам као нестраначка личност подржао ову коалицију „Двери- ДСС“, зато што она води једну разумну политику, евроскептицизам, економски патриотизам а опет разуман. Не оно срљање, понижавање, клечање на коленима, које води актуелна власт а чиме су пунили уста годинама, сада продају и предају претварајући се у издајнике. Ми смо као последњи мохиканци остали једини да сачувамо ову праву идеју евроскептицизма, и националних вредности“, изјавио је он.

 

 

 

 

 

 

 

http://www.dss.rs/sremske-oranice-nasim-paorima/