VUČIĆEVI ANALITIČARI I TEORIJE ZAVERE PROTIV MUDRE VLASTI

[nedeljko]

Branko Radun, nazovimo ga političkim analitičarem, jer se tako najradije potpisuje, spada u grupu mudraca čije bavljenje nekom strankom predstavlja jasan pokazatelj da ona, na ovaj ili onaj način, ne godi njegovom poslodavcu, Aleksandru Vučiću.

Zato predstavlja pravo zadovoljstvo kada se Radun pozabavi Demokratskom strankom Srbije na način na koji je to učinio u nedeljniku „Pečat“ tekstom „Brčkanje Vojvodine“, koji je u delu u kojem o njoj piše jednako razumljiv kao njegova usmena izlaganja sopstvenih misli i stavova.

Rečeni analitičar se time pridružuje, istina – ne prvi put, veoma raznorodnoj grupi što kritičara, što prostih panjkatora Demokratske stranke Srbije, koji sa različitih, dijametralno suprotnih stanovištva „utvrđuju“ da je DSS promenio politiku i izdao sam sebe. Tako se našao u redu „razočaranih pristalica pravog DSS-a“, bivših istaknutih i uglednih funkcionera DSS koji su iz stranke istupili, manje istaknutih i još manje uglednih bivših članova DSS zaposlenih u Gradu Beogradu – osnivača udruženja građana „Samostalni DSS“, čelnika Srpske radikalne stranke i pronicljivih kolega analitičara koji DSS-u pripisuju da napadajući politiku i konkretne poteze SNS i Aleksandra Vučića državu približavaju „srpskom Majdanu“.

Svima im je zajednička tvrdnja da Demokratska stranka Srbije radi za zapadne ambasade, pri tome čas u korist Vučića, čas u korist Pajtića. Petar Luković i Beba Popović se za sada ne pominju, iz nepoznatih razloga. Tako je u proteklih godinu dana najpre optuživana da po nalogu stranih ambasada radi za Vučića, a potom, po nalogu istih zapadnih ambasada, da radi na rušenju Vučića. To je nešto što raduje, jer potvrđuje ispravnost politike DSS i glupost njenih kritičara.

Demokratska stranka Srbije je najpre, u septembru-oktobru 2014. godine optužena da se odrekla svojih temeljnih načela i promenila politiku. Krunski dokaz: usudila se da govori o još po nečemu, a ne samo o politici neutralnosti (koju su građani Srbije toliko dobro razumeli da su je podržali na izborima sa 4,3% podrške). Tada jedan bivši funkcioner DSS, istupajući iz stranke, piše: „DSS je sva sazdana od načela, te rušenje političke neutralnosti zapravo znači rušenje stranke“ , a drugi veli: „Sanda Rašković Ivić je nesumnjivo dobila zeleno svetlo stranih centara moći da preuzme DSS“.

Valja i ovom prilikom da se ponovi da politika neutralnosti nije temeljno načelo političkog delovanja DSS, već programski stav utvrđen 2012. godine, a koji se razlikuje od dotadašnjeg. Programski stavovi se menjaju, u skladu sa izmenjenim političkim okolnostima. Tako je, sasvim opravdano, u skladu sa svojim temeljnim načelima, Demokratska stranka Srbije menjala svoj stav u odnosu na Evropsku uniju, kada je EU promenila svoj stav prema Srbiji i izjasnila se da je protiv ulaska Srbije u EU, a za politiku neutralnosti.

Taj stav je zadržala i danas, to je jasno svakome, makar i male političke pismenosti, pa valjda i Branku Radunu. To što političku neutralnost DSS danas radije definiše kao stav da „ne treba pristupati bilo kom vojnom i političkom savezu“, to je stvar ocene da je takva retorika jasnija i običnim ljudima prihvatljivija. Demokratska stranka Srbije se i danas zalaže za politiku neutralnosti, ali i govori o tome koji su preduslovi da se ta politika ostvari. Osnovna načela stranke su ostala neupitna: ravnoteža demokratskog i nacionalnog, odnosno podjednako zalaganje za ostvarenje nacionalnih i državnih interesa i uspostavljanje demokratije i vladavine prava u Srbiji.

Vremenom se pokazalo da su prigovori o promeni politike DSS, upućivani uz konstataciju da se radi o Vučićevom i projektu zapadnih ambasada, sasvim neutemeljeni i besmisleni. Tada, u oktobru prošle godine, još jedan od bivših fukcionera DSS, izuzetnog obrazovanja, kulture i elokvencije, kojeg iskreno i neizmerno poštujem, istupajući iz DSS piše novoizabranoj predsednici DSS:

„Podjednako ozbiljnim smatram odsustvo bilo kakvog nagoveštaja da će Stranka pod Vašim vođstvom biti jasna i čvrsta opozicija po Srbiju pogubnom režimu Aleksandra Vučića. Ponoviću ono što sam unutar Stranke govorio, vladajuća stranka, udeljujući milostinju Demokratskoj stranci Srbije pripuštanjem u beogradsku vlast, ne samo što joj vadi zube kao opoziciji već joj uzima i dušu“. Drugi, manje obrazovan, kulturan i elokventan, govori takođe u oktobru 2014. godine da „zapadne sile aplaudiraju kako je uništen DSS“. Treći kaže napuštajući DSS „da mu je posebno neprihvatljivo da se stranka udružuje sa Dverima i radikalima“, dok istovremeno radikal Nemanja Šarović veli: „DSS i Dveri su lažna opozicija. Oni su sredstvo kojim Vučić nastoji da potpuno uništi i marginalizuje SRS“. Kasnije to ponavlja i Vojislav Šešelj. Dakle, svi su tada, ne tako davno, pre samo devet meseci, bili jedinstveni u oceni da je DSS Vučićeva lažna opozicija i da su novo rukovodstvo DSS-a instalirale zapadne ambasade da bi se otupeo otpor Vučićevom režimu koji one podržavaju.

Sam Branko Radun, oštroumni analitičar, tada, u oktobru 2014., piše: „…No, da li to sve znači da Sanda nema šanse da podigne DSS i napravi nekakav „evroskeptični” politički blok? Naravno da ne. Ona ima solidnu medijsku podršku u koju su se uključili brojni mediji i zdušno je promovisali kao budućeg „lidera srpske desnice” (ma šta to značilo). Takva medijska pažnja i napadna promocija političke ličnosti kod nas je retko viđena, naročito ako se uzme u obzir procenat podrške DSS-u. To nekima podgrejava sumnju da je reč o projektovanju buduće patriotske opozicije sadašnjoj vlasti Aleksandra Vučića od strane moćnih stranaca…No, na stranu srpske kafanske teorije zavere…“.

Tada Radun, ostavljajući na stranu „srpske kafanske teorije zavere“, ali očigledno uveren u njihovu tačnost, još ističe: „Drugo, ako je DSS „opoziciona stranka nepomirljivo suprotstavljena vlasti SNS-a pre svega u domenu nacionalne, unutrašnje i ekonomske politike”, zašto onda demonstrativno ne napusti koaliciju sa SNS-om recimo u Beogradu i Novom Sadu. Dobro, mora stranka od nečeg da živi, ali onda ostavimo preterano moralisanje i usiljeno patriotsko poziranje po strani, i nazovimo stvari pravim imenom. Ništa ne košta predstavljati se kao nepomirljiva opozicija i na rečima radikalno biti protiv Briselskog sporazuma ili EU integracija, a pritom ostajati u koaliciji u prestonici i nekim gradovima sa vladajućim strankama.“

Eto tačke u kojima se slažu Radun, radikal Nemanja Šarović i predsednik mu Šešelj, citirani bivši funkcioneri DSS, pa i jedan broj zbunjenih, istinskih oponenata Vučićevom režimu, koji sumnjaju u DSS pod uticajem tekstova koji nalaze da je ona Vučićev projekat, kukavičko jaje podmetnuto patriotskom biračkom telu.

Tada toj grupi kritičara DSS još uvek nisu pristupili Andreja Mladenović, opskurni Dragan Daničić, prevrtljivi Nebojša Bakarec, novopečena nada SNS Milenko Jovanov i slični… Oni su, naime, još verovali da postoji šansa da se pod njihovim uticajem politika DSS zaista promeni i da ona uistinu postane stranka nalik SDS Borisa Tadića, SNP Nenada Popovića i sličnih tzv. opozicionih stranaka.

No, šta se događa? Uporna i oštra konfrontacija DSS sa politikom SNS-a (i njegovih satelita) i zaključak Predsedništva DSS da je učešće u vlasti u Beogradu za stranku politički štetno, bez obzira što se radi o lokalnoj vlasti, ocena da je projekat „Beograd na vodi“ neprihvatljiv, a leks specijalis za Beograd na vodi korupcionaški i neustavan zakon…stvari iz osnova menjaju.

Grupa članova DSS, kojima su učešće u SNS-ovoj gradskoj vlasti i pripadajuće prinadležnosti i privilegije preče od svega, pokreće novi talas napada na DSS, ali sa potpuno novom tezom: Demokratska stranka Srbije sarađuje sa Pajtićevom DS i radi na formiranju novog DOS-a, koji ako treba i nasilno, a za račun zapadnih centara moći, treba da ruši patriotu Vučića. Naravno, u tome, kao i za saradnju sa Vučićevom SNS koja joj se prethodno pripisivala, ima, po njima, podršku zapadnih ambasada. Ma ne podršku – nalog! Po tome, zapadne ambasade su iz svojih centara, Vašingtona, Berlina, Londona… dobile nove instrukcije sa obaveštenjem da im više nije miljenik Aleksandar Vučić, već su to razgaćeni i nabildovani Bojan Pajtić i Sanda Rašković Ivić.

Valjda su utvrdili da Aleksandar Vučić ne sprovodi naloge prihvatljivom dinamikom, da zateže sa priznavanjem nezavisnosti Kosova, ne pritiska Dodika u dovoljnoj meri, ne sarađuje sa NATO, ne distancira se dovoljno od Rusije, ne sarađuje u ekonomskoj kolonizaciji Srbije po planu MMF-a, odbija da Srbija realizuje infrastrukturne projekte od koristi za Albaniju i Kosovo, uskopistio se pa neće da proda Telekom, Aerodrom, EPS… Ma, kako da ne!

Toj novoj „srpskoj kafanskoj teoriji zavere“ pridružuju se i vešto prikriveni provučićevi portal mudraci, koji insistiraju na tezi da se Srbija približava „srpskom Majdanu“, nasilnom, pučističkom prevratu u izvedbi zapadnih službi i domaćih izdajnika koji ne podržavaju odgovornu i mudru Vučićevu politiku, a da su stranke kao DSS, koje odrešito kritikuju aktuelnu vlast, „korisne budale“ u pripremi te akcije.

Otvoreniji provučićevi politički analitičari menjaju u hodu rezultate svojih dubokoumnih promišljanja srpske političke scene, pa tako Branko Radun, u sred vrućeg avgusta, piše: „Pored ovih opšte poznatih odnosa i kombinacija naziru se i nove, koje na prvi pogled nisu do sada delovale realno. Pre svega, ideja da se stvori novi DOS podrazumeva da on u sebi sadrži i patriote i evropejce, da bi se pokrio širi politički prostor i pariralo veoma širokom pozicioniranju Vučića i Dačića. Iako se može činiti da je tradicionalno autonomaški, proevropski DS u potpunoj opoziciji centrističkom evroskeptičnom i proruskom DSS-u, to i nije baš tako.“

Da li je političkom analitičaru Branku Radunu udarila u glavu dugotrajna letnja vrelina, na čije moguće posledice upozoravaju lekari, kao što je grupi bivših članova DSS udarila u glavu gradska vlast, misli li Radun to što piše, šta zaista misli, ako uopšte misli, teško je reći. Tek, svojim poslednjim tekstom u „Pečatu“, u kojem je izneo koliko originalnu, toliko imbecilnu tezu o značaju i ulozi „hrvatskog lobija“ u srpskom političkom životu i manje originalnu tezu, jer ju je pre njega lansirao Vučićev „Samostalni DSS“, o saradnji DSS i Pajtićevog DS, potvrdio je da je u poslednjih godinu i nešto dana naučio da je iako skromno plaćeno, ipak je neka vajdica opljunuti po Demokratskoj stranci Srbije i izneti najbesmislenije moguće optužbe.

Čovek mora da se upita kakvu je to pamet potrebno imati da bi se porodila ideja o saradnji Demokratske stranke Srbije i Pajtićeve Demokratske stranke na formiranju novog DOS-a, sa sve valjda Tadićevom, Čedinom, Živkovićevom, Čankovom i sličnim evrofilnim i pronatovskim strankama, kada DSS sa njima nema ni jedne tačke političkog slaganja i kada se one u svemu programski slažu sa Srpskom naprednom strankom, a Vučić sa pojačanim entuzijazmom sprovodi izdajničku politiku koju su oni trasirali.

Spasonosno rešenje da izađe iz nevolje objašnjavanja neobjašnjivog Radun nalazi u „hrvatskom lobiju“. Pazi ti vraga, ko bi se još setio „hrvatskog lobija“, da nije Raduna. Fakin jedan… Radun još veli: “Kod nas su polemike uglavnom na niskom nivou. Svode se na sitno poentiranje i maliciozne zaključke tipa: „Glup ti je tekst”.

Priznajem. Ali kako odoleti da se sa te četiri reči, kratko, jasno i tačno ne odgovori na laprdarije koje je potpisao i objavio u „Pečatu“.

 

http://opozicionar.com/vucicevi-analiticari-i-teorije-zavere-protiv-mudre-vlasti/

[feeble]

Nedeljko, je li ovo tvoj tekst ili je neko drugi pisao? Ne pise ko je autor.

[nedeljko]

Санда Рашковић Ивић: Oдговoр Бранку Радуну – О “вожду у сукњи” и патриотском блоку

 

• Email

Веома сам захвална г. Бранку Радуну, што пишући о најављеном формирању патриотског блока у Србији, доприноси, како сам каже, „код нас ретко виђеној” медијској пажњи и „јавној промоцији једне политичке личности”.

Како, међутим, г. Радун тврди да та заступљеност једне теме и једне личности – случајно моје – у медијима „некима подгрева сумњу да је реч о пројектовању будуће патриотске опозиције садашњој власти Александра Вучића од стране моћних странаца”, можда би он сам могао да нам нешто више каже о томе. Наиме, г. Радун који већ два пута за само десетак дана пише о патриотском блоку, ДСС-у и мени, чиме се сврстава у ред најупорнијих писаца о тим темама – могао би да нам понуди одговор да ли то чини из сопствених побуда или то од њега неко захтева. Можда „моћни странци”? Можда „моћна” ја? Можда неко трећи?

Овде се отвара и питање да ли би евентуални страни наручиоци текстова о патриотском блоку поздравили то када г. Радун тврди да „госпођа ипак није без шанси” да поврати стари сјај ДСС-у? Или би пре поздравили када само пасус пре тога каже да „Санда као фина госпођа тешко може да се у балканској политичкој кафани неком наметне”. Афирмишући две потпуно супротстављене тврдње, не верујем да је г. Радун иједног читаоца „Политике” успео да увери у било коју од ове две тврдње. Мене је, међутим, толиким контрадикцијама успео да увери да је свој осврт о патриотском блоку писао сам. Јер то доиста нико не би платио. Узгред, требало би да као искусан аналитичар барем хронолошки тачно поређа след чињеница, јер нису господа Поповић и Ковачевић напустили странку након Коштуничиног одласка, већ су то учинили пре моје кандидатуре, а то мења поенту коју господин Радун жели да постигне.

Г. Радун је довољно еманципован аналитичар да би упадао у замке мачизма, пишући о једној жени, ословљавајући ме чак као „фину госпођу”. Али, истовремено, није довољно вешт писац док сопствени став крије иза нечега аморфног, што назива „балканском политичком кафаном”, којој се једна „фина госпођа” никако не може наметнути. Подсећам г. Радуна да су код нас жене добиле право гласа пре 70 година, пре него у једној Белгији, Италији или Швајцарској. За то време, бирачима у „балканској политичкој кафани” наметнуле су се многе жене, међу којима и једна председница Републике (Биљана Плавшић) и цео низ градоначелница. Тако да сопствене недостатке није лепо приписивати једној еманципованој нацији.

Жалећи што г. Радун, као цењени аналитичар, није успео да разјасни једну политичку појаву, дужна сам да отклоним неке нејасноће које се последњих недеља у медијима појављују о ДСС-у и патриотском блоку. Демократска странка Србије је опозициона странка непомирљиво супротстављена власти СНС-а, пре свега у домену националне, унутрашње и економске политике. Не једном, истакли смо да се Бриселским споразумом наноси непоправљива штета српским националним интересима, као и наставком ЕУ интеграција. Не једном, истакли смо да владина политика штедње директно угрожава животе широких слојева становништва, док распродаја природних и привредних ресурса укида могућност будуће економске обнове земље.

Истовремено, ДСС подржава сарадњу владе са Русијом и жели да та сарадња буде још интензивнија и обимнија, суштински аутентичнија. Држим да излазак Србије из вишедеценијске кризе није могућ без чврсте сарадње са Русијом, утолико пре што се она не би одвијала на штету наших билатералних односа са земљама ЕУ. То је и био разлог што сам на својој првој конференцији за новинаре после доласка на чело странке позвала наше чланове и симпатизере да изађу на улице и поздраве председника Путина.

То је, наравно, било сасвим у супротности са тврдњама парламентарне опозиције (ДС, СДС, НС) тих дана да није добар тренутак за долазак руског председника. Тиме је потпуно јасно да СНС и ДС међусобно конкуришу у удварању западним амбасадама, и да ДСС себе никако не види у тој утакмици. Зато нам је ДС још даљи од СНС-а, не само због тога што се 2007. и 2008. године, како се данас види из депеша „Викиликса”, први повукао из националне политике, коју је предводио ДСС. Тако је срушен тадашњи српски монолит у одбрани Косова и Метохије, и до данас није обновљен. Наравно, ДСС прати актуелна догађања између врха СНС-а и неких западних амбасада, снажно охрабрујући СНС да се одупре притисцима. Колико год ДСС политику СНС сматрао штетном по интересе Србије, никада се са западним амбасадама и њима припадајућим странкама не би удруживала против ње. Како је то један од наших темељних политичких ставова, то ће бити и став патриотског блока, који ДСС окупља.

Ако је г. Радун у овим ставовима пронашао нешто што би могло да наиђе на благонаклон став западних амбасада и на интерес да се на тој платформи удруже са ДСС-ом против Вучића, онда би било лепо да грађане Србије обрадује вешћу коју чекају већ четврт века – да су западне амбасаде постале прави пријатељи Србије. У противном, своје нејасне мисли мораће и даље да крије иза ставова „балканске политичке кафане”.

Председница Демократске странке Србије

[nedeljko]

Anđelković: Najbolji ekspoze od 1990. godine

 

Analitičar Dragomir Anđelković izjavio je danas da je ekspoze premijera Aleksandra Vučića najkvalitetniji od kada je u Srbiji ponovo uspostavljeno višestranačje, ali da je ključno pitanje da li će biti hrabrosti da se obećano sprovede kada počne da pada rejting.

 

Anđelković je naveo da je Vučićev ekspoze vrlo konkretan, što je potpuni kontrast ranijim slučajevima, kada su navođeni spiskovi lepih želja i kukano nad lošom prošlošću.

- Sada smo dobili konkretan ekspoze kao na zapadu, sa merama koje će se preduzeti, konkretnim datumima i rezultatima. Mislim da je svakako najkvalitetniji od kada je u Srbiji ponovo uspostavljen višepartijski sistem - istakao je on.

 

http://www.blic.rs/vesti/politika/andelkovic-najbolji-ekspoze-od-1990-godine/36x9vcs

[nedeljko]

Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da su dva ključna faktora doprinela rejtingu SNS - razočarenje građana u put kojim je zemlja išla posle 2000.  i "energija" vicepremijera.- Srpska napredna stranka se pojavila kao stranka postpetoktobarskog miljea, koja ipak ne predstavlja vraćanje na stanje pre 5. oktobra 2000. i to je za građane bio magnet - ocenio je Anđelković.

Kako je dodao, druga "stvar" je Vučić "koji se uhvatio u koštac sa korupcijom i drugim sistemskim devijacijama koje pritiskaju Srbiju".

http://www.blic.rs/vesti/politika/andelkovic-najbolji-ekspoze-od-1990-godine/36x9vcs

[nedeljko]

Branko Radun: Zapad trese Vučića

 

Dok su u prvoj fazi odnosa Vlade i medija najviše kritika i udara trpeli koalicioni partneri i predsednik Nikolić, u sledećoj su mete bili ljudi iz Vučićevog okruženja, da bi sada započeli i direktni udari po samom premijeru

 

Nismo videli nikakvih promena unutar vladajuće koalicije ili pak aktivnosti opozicije kao uzroka ove medijske frtutme. Očigledno je reč o nekom drugom centru moći. To mogu biti samo stranci. Tako i tumačimo razmenu vatre provladinih medija o “rušenju vlade” i ambasadora Kirbija koji govori da on “nije zainteresovan da ruši Vučićevu vladu”. Barem ne zasada.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:578387-Branko-Radun-Zapad-trese-Vucica

[nedeljko]

Nedeljko, je li ovo tvoj tekst ili je neko drugi pisao? Ne pise ko je autor.

 

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/vucicevsko-kafanski-analiticari-i-teorije-zavere-protiv-mudre-vlasti.html?alphabet=l

[Toma]

Малопре добих ово од пријатеља.
 

Не знам ко је написао, али занимљиво повезивање чињеница:

 

Откако је Александар Вучић на власти, Србију су задесиле укупно три природне катастрофе. Три природне непогоде више не чине случајност.

Били сујеверни или не, морате признати да Александар Вучић има неку проклету везу са Мајком природом. Откако је Вучић на влсти, Србију су задесиле три различите врсте природних непогода.

Да су се све природне непогоде дешавале без посебног правила, не би било коректно тврдити да постоји одређена скривена проклета веза са Вучићем.

Међутим, између снежне олује 2014. године, поплава 2014. године и поплава 2016. године и кључних политичких одлука Александра Вучића постоји одређена проклета веза.

Председник Србије Томислав Николић потписао је 29. јануара 2014. године указ о распуштању Скупштине на предлог тадашње владе, односно на предлог Александра Вучића.

Само четири дана касније, 1. фебруара 2014. године, снежна мећава код Фекетића заробила је више од 1.000 људи на путу.

Влада Александра Вучића формирана је 24. априла 2014. године.

Скоро две недеља касније, 13. маја 2014. године, обилне падавине обухватиле су читав Балкан. Србија је била потопљена. До 16. маја евакуисано је више од 7.500 људи. Вучић је тада рекао да су се 24 особе утопиле.

Председник Србије Томислав Николић расписао је ванредне парламентарне изборе 4. марта 2016. године.

Само три дана касније, 7. марта 2016. године, поплаве су поново почеле да даве Србију. Према тренутним подацима, ванредно стање проглашено је у 12 општина.

Сваки пут када је Вучић одлучио да распише изборе или када је формирао владу, нека природна катастрофа задесила је Србију.

Шта ли Србију очекује после 24. априла?

[nedeljko]

Иначе видим да сада опозиционар обојен жутим, ради и са "десницом".

 

 

Пајтић и Санда & хрватски лоби?

На први поглед није јасно како неки аналитичари попут Вукадиновића за једину праву опозицију овој власти промовишу ДС и ДСС, Пајтића и Санду Рашковић Ивић (док Двери и СРС то наводно нису). Шта више, предлажу и опозициону сарадњу ове две странке која би водила ка коалицији која би постал алтернативе постојећој власти. Многи ће рећи шта има заједно аутономашки, проевропски и пронатовски ДС са центристичким, проруским и антинатовским ДСС-ом. Па ДСС се после одласка Коштунице са њеног чела у многоме променила. Сада су антинатовски, евроскептични и проруски ставови у многоме избледели и представљају тек нешто више од реторичке декорације. Колико су се ствари суштински промениле замислимо само да Коштуница назове геноцидом оно што се десило у Сребреници или пак да етничко чишчење које Хрвати од миља зову Олуја назове легитимном како је то јавно Санда Рашковић Ивић учинила. То је просто немогуће, као што је било немогуће да Ђинђић летује у Хрватској у време шовинистичког лудила и промоције геноцида над Србима.

Значи Пајтић и Санда дакле ипак имају нешто заједничко – прохрватски ставови који очигледно годе ушима људи из моћних амбасада. Стога иако би њихови гласачи били огорчени овом потенцијалном сарадњом она ипак има будућност. Кад се благослову амбасада дода и новац који може да дође од тајкуна који би желели да уједине опозицију и да створе нови ДОС такав политички брак има велику шансу. При том не треба, као што смо већ рекли потценити ни моћ хрватског лобија који има овде своје јаке интересе. Код нас су новци и странци често били довољни да се неки политички брак формира или развргне. Можда и Пајтићево кокетирање са „српском Србијом уместо европске” представља приближавање ДСС који је ретерирао у односу на оне позиције које је имао. Но будућност ће показати, уколико дође до ове жуто-црне коалиције, колико овакви политички накарадни коалициони пројекти могу успети. Срби јесу забораван народ који често прашта и оно што не би требало, али сумњам да би прихватили овакво политичко кукавичије јаје.

Бранко Радун

 

 

А јел видиш да то ни Бранку није промакло........

[Кратос]

Nedeljko si ti DSS-ovac?

[nedeljko]

Радун: Одлука о изборима жеља да се обезбеди "јак и свеж" легитимитет

 

Политички аналитичар Бранко Радун каже да је одлука премијера Александра Вучића да се иде на ванредне парламентарне изборе резултат жеље да обезбеди "јак и свеж" легитимитет, који неће бити оспораван.

 "Доношење одлуке да се иде на парламентарне изборе, односно изборе на свим нивоима, је висила у ваздуху пола године и било је потребно само да се неке коцкице склопе око тога, али је очигледно да је та одлука била на премијеру Вучићу и да је он желео да у овој години има изборе", рекао је Танјугу Радун.

Он сматра да избори неће дати неке значајне промене и по рејтинзима странака и по резултатима избора из 2014. године, али ће донети неки нови, свеж легитимитет владајућој коалицији, а пре свега СНС-у".

 

 

 

http://www.novosadska.tv/vest.php?id=22299

[nedeljko]

Nedeljko si ti DSS-ovac?

 

Нисам

[nedeljko]

Анђелковић: Истовремени избори - миран циклус за развој

 

Аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да је добра одлука да се истовремено распишу избори на републичком нивоу, заједно са локалним и покрајинским,

• 

 

 

Драгомир Анђелковић

јер би тако Србији обезбедили миран циклус од неколико година да се посвети економском развоју.
Анђелковић је у изјави Танјугу рекао да, уколико већ постоји атмосфера у друштву у којој опозиција тражи изборе, а у владајућој коалицији многи говоре да су они потребни, није лоше да се избори реализују сада "у пакету" са локалним и покрајинским.
"Ако се на локалне и покрајинске изборе надовежу парламентарни, то неће у већој мери оптеретити државу, буџет нити стабилност земље", рекао је Анђелковић.

"То је боље, него да се догоди да имамо војвођанске и локалне изборе, а за пар месеци или годину дана и републичке, јер је то много стреснија ствар за друштво", рекао је Анђелковић.
Он међутим наводи да, иако је премијер Александар Вучић рекао да је опредељен за избопре, не треба са 100 одсто закључити да ће их бити.

"Премијер је рекао да је он опредељен за изборе, али не треба још са 100 одсто закључити да ће их бити. Он ће узети у обзир све факторе, од економских до геополитичких, и ако се то не одражава нагативно на развој Србије, мислим да ће онда расписати изборе. Реално је да их распише, али још остављам одређену резерву", каже Анђелковић.

[RYLAH]

Nedeljko si ti DSS-ovac?

Он је ДС (Двери Српске)

[Grizzly Adams]

Ај` не ситничари, само једно "с"...