Који је смисао вере ако си песимиста?

[Иван ♪♫]

Analiticki pristup:-)

grešite obojica, delimično, jer čovek nije samo racionalno, već i emotivno biće, i više možda emotivno nego racionalno. Duša, duh se ne trenira samo, ona se gaji, raste.

[Grizzly Adams]

Наравно. Нико није ни рекао да је човек само рационално биће, али није ни потпуно ирационално. Ми можемо да имамо утицај и контролу над својим умом. Можемо да пратимо шта се у њему дешава и расуђујемо о томе. И свети оци уче да треба "стражити над својим умом", пратити своје мисли и осећања, научити да их препознамо и савладамо.

 

Наш унутрашњи живот није нешто што једноставно препуштамо случају, па шта буде нека буде. Као што пратимо температуру, пулс и друге телесне знаке, тако треба да пазимо и на унутрашње знаке, научимо шта који значи и шта са којим да се ради.

[Никола Поповић]

ух, мрзи ме да прочитам сада све стране, али... моје мишљење је да неки просто природно нагињу ка песимизму, а неки ка оптимизму. Хајде нека то буде први фактор. Други, а можда и најјачи фактор по мени је стање душе и поверење у Господа. Чини ми се да песимизам највише произилази од чињенице да не верујемо довољно Господу да ће бити добро и отуда све сумње, мрачне помисли, безнађе, а самим тим и песимизам... Није лако песимисти. Само то знам. 

[Ronald]

grešite obojica, delimično, jer čovek nije samo racionalno, već i emotivno biće, i više možda emotivno nego racionalno. Duša, duh se ne trenira samo, ona se gaji, raste. [/quot

Procitaj vezano za Isusovu molitvu i vidjeces da za neke stvari moras malo i da se tjeras u pocetku jer ako ti ocekujes da ce sve doci samo od sebe I prepustiti se emocijama onda tesko, to bi iskljucivalo podvig a dusa ne moze bez toga zadobiti blagodat. U pocetku to je jedna vrsta treninga kasnije Gospod udostoji covjeka odredjenom darovima I ljubav ispuni njegovu dusu. Pa ne bi monasi imali odredjene pravila koja im u pocetku pomazu da bi kasnije zadobili blagodat:-) Nije lose pokusati prema sebi biti sto vise racionalan, a pun ljubavi za druge. To jeste najteze, ali nekako se kretati prema tome. Grizzly je govorio za pristup poslu, ali on se moze primjeniti I na sve ostalo u ljubavi sa Bogom. Grizzly je napravio dosta toga u zivotu I mislim da bi se mnogi ljudi mogli ugledati na njega bar kada je taj dio u pitanju, nazvao bih to optimisticnim analiticki pristupom:-)

[Ненад Р.]

То није песимизам. То је реализам.

Баш тако. Бог никада није, нити ће бити прсимиста. Бог је светлост, љубав и једина нада и као такав Он све реално и праведно сагледава.

Мени је вера донела знатно више оптимизма.

[Иван ♪♫]

Наравно. Нико није ни рекао да је човек само рационално биће, али није ни потпуно ирационално. Ми можемо да имамо утицај и контролу над својим умом. Можемо да пратимо шта се у њему дешава и расуђујемо о томе. И свети оци уче да треба "стражити над својим умом", пратити своје мисли и осећања, научити да их препознамо и савладамо.

Наш унутрашњи живот није нешто што једноставно препуштамо случају, па шта буде нека буде. Као што пратимо температуру, пулс и друге телесне знаке, тако треба да пазимо и на унутрашње знаке, научимо шта који значи и шта са којим да се ради.

Zato sam i rekao da delimično niste u pravu. Ali i to sve što si nabrojao nije dovoljno samo po sebi. Od toga se ne raste previše, rekao bih.

[Ronald]

Zato sam i rekao da delimično niste u pravu. Ali i to sve što si nabrojao nije dovoljno samo po sebi. Od toga se ne raste previše, rekao bih.

Iki to je osnova za rast, nista bez toga:-)

[Grizzly Adams]

Zato sam i rekao da delimično niste u pravu. Ali i to sve što si nabrojao nije dovoljno samo po sebi. Od toga se ne raste previše, rekao bih.

 

То је тачно. Без вере то је само гимнастика...

[Иван ♪♫]

То је тачно. Без вере то је само гимнастика...

A vera je bez dela mrtva. A da bi bilo dela potrebna je plemenitost, ljubav. A da bi bilo plemenitosti treba je gajiti u sebi. A to nije samo stvar racia, već i želje, opredeljenja, odrastanja. Tek tu bih ja stavio molitvu: „Očisti me Bože! Gospode, pomiluj me grešnoga"

[Иван ♪♫]

Iki to je osnova za rast, nista bez toga:-)

Jedna od...!

[Grizzly Adams]

Наравно. Само је овде тема била песимизам, па сам прокоментарисао да се на то може утицати. Човек може да промени доста тога ако је упоран. На пример, ако запишеш неку врсту "подсетника" па сваког јутра (после молитве нпр.) прочиташ и подсетиш се то ће утицати доста на твоје расположење у току дана. А након неког мало дужег времена и утицати на живот уопште. То је у ствари веома моћан "алат" за живот, може доста тога да промени.

[Ronald]

Jedna od...!

Da jedna, ali bitna:-)

[aliluja]

Nekoga pesimizam i pokrene ka veri... da bi promenio nešto u svom životu.. jer se je zbog svog pesimizma smučio sam sebi...

Mislim da vera menja strukturu pesimizma.. daje mu neki novi oblik i time mu menja smisao.. Tada pesimizam dobija neko novo ime.. kao da se je zamonašio.. Šta znam.. može da bude neki Blagi Motivizam..

[Ronald]

Cuo sam od jedne visoko obrazovane i nacitane osobe da kaze:" Smatram sebe racionalnim bicem i svejedno mi je da li mi neko izjavljuje ljubav ili mrznju, mada mi vise izjavljuju ovo drugo". Podsjeti me Ivan sa ovim racionalno i emocionalno na to.

[Иван ♪♫]

Cuo sam od jedne visoko obrazovane i nacitane osobe da kaze:" Smatram sebe racionalnim bicem i svejedno mi je da li mi neko izjavljuje ljubav ili mrznju, mada mi vise izjavljuju ovo drugo". Podsjeti me Ivan sa ovim racionalno i emocionalno na to.

Interesantno, i ljubav i mržnja se retko izjavljuju, više se zapravo pokazuju kroz gestove (a mržnja mnogo mnogo ređe), i zato mislim da je to jedna veoma razočarana osoba, a zbog čega, i da li iz dobrog ili lošeg razloga, ne znam.

Mislim, samo s nadovezujem, volim ja tako da razmišljam.