Који је смисао вере ако си песимиста?

[Ronald]

Еуфорија не ваља исто колико и песимизам. То су две стране истог новчића...

 

Ствар је у томе, што рече Жељко, да се човек "нацентрира". Онда си стабилан, нема еуфорије и неког вештачког заноса, већ ствари видиш реално. Ал` је онда хришћанин свестан једне ствари - шта год да се деси, нек се све преокрене, издали те пријатељи, издао те брат - Христос је увек ту. Он никада никога није издао. И само се кисело насмејеш на све њихове глупости и тераш даље. Јер знаш да на крају пута чека Он. И да ту сви ти људи овакви и ондакви, ни читав свет, не могу ништа да покваре.

Ja sam to nazvao opreznim optimizmom:-)

[Баба]

Ајде рецимо крените од упознавања себе и борбе са страстима. Има ли плоднијег стања за песимизам од тога кад увидиш колико мана имаш и колико не ваљаш. Ко ће се изборити са свим тим нагомиланим смећем, наопако какав сам, нема од тога ништа, то је немогуће, итд...А без тога, без тог увида и детектовања стања у којем се човек налази нема ни говора о некој промени, јер ваљда прво мораш да видиш шта то не ваља па тек онда да то исправљаш. Ето ту се већ на самом старту манифестује наша вера-невера. Ако човек нема вере тј. ако није оптимиста да се може изменити, очем онда причамо. А људи нестрпљиви, мисле то може одмах, "без крви", и онда прође неко време а резултати никакви, или их и нема, и онда дижу руке. Значи нема вере...А та промена је процес...

 

А ево ( опет) мог става по том питању:

 

Бог је створио човека и знао је да ће да овери( падне) значи да је он већ све припремио и да га поново подигне, јер Бог је ок лик и добар гари.

Јесу људи грешни али то није проблем ако желе да се спасу, сви ће се спасити.

Наравно треба се мало и помучити, али не треба очајавати.

Значи само пичиш у Цркву и трудиш се да будеш човек и то је то. Па куш лакше?!

Зар је то неки проблем?!

[Кратос]

А ево како ја на то гледам.

 

Добро је што ће Вучић опет победити. Јер ће се политичка сцена Србије прочистити. Сви шалабајзери који само одузимају гласвое од неке озбиљне приче ће нестати. На крају ни тај Вучић није тако лош. А мој оптимизам ми каже да ће из те вучићеве екипе доћи неки људи који ће све окренути и срушити и самог Вучића. Тако да је одлично што ће он победити опет.

Све је добро.

А онда еуфорија ми каже: Не да је све добро, него је све савршено. Јер Вучићеви су ипак неки десничари, то значи да када из његове екипе дођу ти неки нови ликови сви ће бити десничари а то је управо оно што ја волим и очекујем. Значи да је будућност Србије у десничарима а не неким метиљавим Радулима.

Вучић је довео Путина на митинг а ови после Вучића ће довести руску армију да потпрашимо Шиптаре и вратимо Косово. Јееее!!!

 

Што се тиче Звезде. Не бавим се нешто спортом нити га пратим па немам ни став. Али што да не, ко то може знати. Можда баш зато што изгледа немогуће можда се баш деси. Па погледај колико ми као народ освојисмо медаља за последњих 10 година, хаос.

Dobro to je taj zanesenjački euforični deo tebe daj da čujem malo taj skeptični.Nije u pitanju Crkva tako da mož slobodno da opustiš ruku.

 

.

[Баба]

 

Dobro to je taj zanesenjački euforični deo tebe daj da čujem malo taj skeptični.Nije u pitanju Crkva tako da mož slobodno da opustiš ruku.

 

.

 

 

Скептични: Ко зна да ли је то све заиста тако.

Тешко је веровати да ће наши политичари ишта добро урадити за овај народ.

Звезда је пукла.

АЛИ ( сад опет еуфорија) нема то ништа везе, јер Амери ће освојити свет, и онда ће сви они прећи у православље и то је то.

Опет побеђујемо МИ!

[Кратос]

Скептични: Ко зна да ли је то све заиста тако.

Тешко је веровати да ће наши политичари ишта добро урадити за овај народ.

Звезда је пукла.

АЛИ ( сад опет еуфорија) нема то ништа везе, јер Амери ће освојити свет, и онда ће сви они прећи у православље и то је то.

Опет побеђујемо МИ!

Ne može Ameri,Rusi i onda će ceo svet biti pravoslavni.

[Ronald]

Ne mora da znači.Recimo ja sam pesimista po pitanju da li će Zvezda u narednih 10 godina da ponovo bude prvak Evrope u fudbalu.Ne stvara mi nikakavu anksioznost taj stav iako bih jako voloe da na kraju moj pesimistički stav po tom pitanju bude demantovan.

Isto tako sam pesimista da će Vučić da bude smenjen na ovim izborima i da će se nešto spektakulrno promeniti.To nije bombradovanje negativnostima nego jedan realan stav s obzirom na okolnosti.Kada bi bio recimo optimista po ovim pitanjima mogo bi za sebe da kažem da sam zanesenjak koji ne želi da gleda stvarnosti u oči.

To su stvari koje na tebe ne uticu previse licno i za koje se ne vezujes I ako ti je Zvezda bitna, u stanju si da sagledas realnu sliku, ti si racionalan i skeptican nisi pesimistican. Za razliku od tebe pesimista koji je u vecini slucajeva iracionalan i ukoliko je vezan za Zvezdu sto bi podrazumjevalo da mu je ona sve u zivotu, a takvih navijaca ima znas I sam, u vecinu slucajeva ne bi dosao sebi dvije sedmice posle poraza u derbiju. I tako posle svake utakmice, mada ovo nisu najtezi pesimisti koji u svemu vide sve negativno.

[Баба]

Ne može Ameri,Rusi i onda će ceo svet biti pravoslavni.

Ма какви Руси. Од њих и нас нема вајде. Само Амери.

 

Види, то у вези еуфорије и скептицизма. То се некако надопуњује.

 

Рецимо од еуфорије ти долази вера, али онда скептицизам то све доведе у питање, онда ти ту тражиш нека решења и онда опет дође еуфорије и све ти објасни, онда после неког времена ниси задовољан објашњењем и поново наступа скептицизам и тако у недоглед. А то је добро јер на тај начин напредујеш и сазнајеш све више и више и дубље и дубље.

Тако да ја сам задовољан том комбинацијом.

[Иван ♪♫]

...

Јер највећи песимити некако одбијају и саму помисао на могућност промене свог стања или могућност да свет може да се види и доживи и другачије.

...

 

Знаш како, неће то лако. Навика је то, нешто с чиме је човек одрастао. То како си написао већ личи на нешто за шта је потребна психотерапија, и то је спор процес исцељења, спор да би био темељан, са психом не може на брзину. Не могу се године негативног утицаја околине отклонити једном рационалном мишљу. Не могу, јер, како год са стране деловало, проблем није рационалне, већ емотивне природе.

 

Такође, мислим да људе не можеш преобразити ако не стекнеш поверење, као неко ко је пре свега достојан и добронамеран да уђе у туђи живот. Рећи нешто јер то просто знаш, да би исправио, није увек добра намера. Ствар је у томе што људи држе маске, и неће је скинути док те не упознају. А тек онда, схватиш да они живе у повређеностима, негацијама, рационализацијама итд., а да ни они сами некад тога често нису свесни. Освешћивање и исповедање повређености је болно. И ако ти човек не верује, или чак зазире од тебе, он ће по аутоматизму одбацивати све што му кажеш. Прво иде поверење. Зато кажем, тек кад помагач буде достојан ући у ,,Храм Духа Светога”, биће пуштен, и научен, и моћи ће помоћи човеку, на прави начин.

А сви ми, реално, имамо неке тајне.

 

Ето, да не схватиш као критику, пошто сам говорио ,,ти” из другог лица, ово сам се само надовезао, просто размишљања на тему.

[Баба]

 

Верово или не, целу зиму тражим одговор на то питање зашто то код Србаља није тако, да не кажем масовнија појава, зашто није лако и зашто је проблем. Млого сам полупо главе ал до неког ултимативног решења нисам дошо. Ако га уопште и има...Тако да сам диго руке..Ко ће са Србљима изаћи на крај 

 

 

Зато што су колективно пали у депресију.

Зато им сад ја и Вучић дођемо ко месије.

 

)

[Баба]

 

Прво иде поверење.

 

Знам то. Али није овде ствар у поверењу( била) него просто у њиховој навици на то стање у коме су.

 

Навика је зло.

[Ronald]

Знаш како, неће то лако. Навика је то, нешто с чиме је човек одрастао. То како си написао већ личи на нешто за шта је потребна психотерапија, и то је спор процес исцељења, спор да би био темељан, са психом не може на брзину. Не могу се године негативног утицаја околине отклонити једном рационалном мишљу. Не могу, јер, како год са стране деловало, проблем није рационалне, већ емотивне природе.

Такође, мислим да људе не можеш преобразити ако не стекнеш поверење, као неко ко је пре свега достојан и добронамеран да уђе у туђи живот. Рећи нешто јер то просто знаш, да би исправио, није увек добра намера. Ствар је у томе што људи држе маске, и неће је скинути док те не упознају. А тек онда, схватиш да они живе у повређеностима, негацијама, рационализацијама итд., а да ни они сами некад тога често нису свесни. Освешћивање и исповедање повређености је болно. И ако ти човек не верује, или чак зазире од тебе, он ће по аутоматизму одбацивати све што му кажеш. Прво иде поверење. Зато кажем, тек кад помагач буде достојан ући у ,,Храм Духа Светога”, биће пуштен, и научен, и моћи ће помоћи човеку, на прави начин.

А сви ми, реално, имамо неке тајне.

Ето, да не схватиш као критику, пошто сам говорио ,,ти” из другог лица, ово сам се само надовезао, просто размишљања на тему.

Da ja se slazem da je u situaciji koju si ti opisao povjerenje najbitnije, moze se vidjeti na primeru djevojaka koje iz depresivnih stanja izvuce iskrena ljubav momka bukvalno kao da joj istrgne I preuzme dio na sebe. Medjutim I taj decko mora biti u dobrom stanju i spreman da voli. E sad ako se radi o teskom obliku depresije, terapija cjelozivotna je ponekad neophodna, kao sto meni rece prijatelj sa teskim oblikom depresije:" Da mi nije cerkice I zene odmah bi se ubio". Ja mu kazem budi srecan one su ti dale smisao I vjeru da se boris koliko god bilo tesko. Ljubav je baza bez nje nista, uvjerio sam se u to mnogo puta.

[Баба]

Ljubav je baze bez nje nista, uvjerio sam se u to mnogo puta.

 

[Grizzly Adams]

Много гадна ствар по том питању је страх. Што рече Павле - "у љубави нема страха". Страх паралише, уништава душу.

 

Зато ме посебно живцирају неки што људе у вери плаше на разне начине. Христос воли све људе, грешника највише. Све разуме, све прашта, све брише. Само треба затражити...

 

И још једна битна ствар - све на овом свету је привремено.  Свака невоља, мука, па чак и - ма како била страшна - смрт је привремена. Све ће то проћи. И доћи ће Нови Дан.

[Иван ♪♫]

Много гадна ствар по том питању је страх. Што рече Павле - "у љубави нема страха". Страх паралише, уништава душу.

 

Зато ме посебно живцирају неки што људе у вери плаше на разне начине. Христос воли све људе, грешника највише. Све разуме, све прашта, све брише. Само треба затражити...

 

И још једна битна ствар - све на овом свету је привремено.  Свака невоља, мука, па чак и - ма како била страшна - смрт је привремена. Све ће то проћи. И доћи ће Нови Дан.

 

 

Ееее, најлакше рећи  

[Grizzly Adams]

Подсећаш се стално док ти се не уреже у ум... Понављање је мајка науке. И ћале.