EMOCIONALNA UCENA ILI ZA UCENU JE POTREBNO DVOJE

[Снежана]

EMOCIONALNA UCENA ILI ZA UCENU JE POTREBNO DVOJE

 

Puno puta sam čula različite priče što emotivne, partnerske, rodbinske, u vidu žalopojke ili kukanja, tipa on/ona mi ne dozvoljava ono ili ovo, zbog njega/nje ne smem da uradim to i to i slično….Od sitnih ucena do mnogo ozbiljnijih pretnji.

I često, dok sam slušala njihove situacije stavljala sam se u poziciju “žrtve” ucene, stajala na njihovu stranu i žalila sam ih. Pri tom, u tom periodu sam pokušavala da dajem savete, predloge i slično, kako bi te osobe izašle iz tog vrtloga pasivno-agresivnih ucena i tapkanja u mestu, u mraku, a često i unazad. Imala sam osećaj žaljenja jer nisam tada shvatala koliko su i te žrtve same doprinosile takvom obrascu ponašanja i odnosima koji su se zasnivali na tako nezdravim temeljima.

Naravno, kroz lični rad na sebi, kao i tokom edukacija, ali i iskustva, shvatila sam da ne postoji samo jedna strana medalje, kao što ni ucenjivač ne opstaje sam po sebi, već je našao pogodno tlo u osobi kojom se može lako manipulisati pre svega izazivajući u njoj osećaj krivice. Mnogi od ucenjivača su naši bliski prijatelji, partneri, kolege i članovi porodice. Iako zvuči nelogično da su nam baš ti bliski ljudi ucenjivači, to ipak kad se razmotri zvuči potpuno realno, jer ko nam može biti bliskiji, ko nas može najviše povrediti ako ne oni koji su nam najbliži? Bliski ljudi iz našeg okruženja vrlo dobro znaju da su nam važni i da ne želimo da ih izgubimo, i samim tim da smo spremni na kompromise i ustupke zarad funkcionisanja odnosa.

Međutim, bez naše “pomoći” nema ni ucene. Za ucenu je potrebno dvoje! Iako je najlakše očekivati ili se nadati da će se ti drugi promeniti ( a to se neće dogoditi) mi treba da se okrenemo sebi i svom ličnom radu i da vidimo gde mi to doprinosimo da se nalazimo u takvim odnosima i situacijama. Kojim svojim karakteristikama i ponašanjima podstičemo da nas ucenjuju. Teško je priznati da kroz popuštanje ili kapitulaciju mi zapravo učimo ucenjivača kako da nas ucenjuje. Mi mu pomažemo! Istina je da svaki put kada pređemo preko takvih situacija, bez obzira na našu svest o tome, mi šaljemo poruku ucenjivaču da to može i dalje da nastavi da nam radi.

Iako postoje direktni ucenjivači koji nam konstantno prete i saopštavaju šta će nam se dogoditi ukoliko ne budemo činili po njihovom, tipa “Ako me ostaviš, nikada više nećeš videti decu” ili još nešto gore; postoje i oni koji se većinom vremena ponašaju sasvim korektno i ljubazno samo s vremena na vreme ili po potrebi pribegavaju ucenama. Zbog slanja mešovitih signala mi često nismo u mogućnosti da jasno razaznamo da se nalazimo u odnosu u kojem nas ucenjuju.

Sledećih šest simptoma su prisutni u emocionalnim ucenama: Zahtev, Otpor, Pritisak, Pretnje, Povinovanje, Ponavljanje.

[Снежана]

Navešću primer iz knjige koju toplo preporučujem autora Suzan Forvard i Dona Frejžer:

1. Zahtev. DŽim želi nešto od Helen. On joj sugeriše zajednički život, s obzirom na to da provode puno vremena zajedno. Nekada ucenjivači ne verbalizuju svoje želje direktno kao Džim, već mi moramo da ih dokučimo. On je i indirektno mogao da kaže šta hoće, može da se ljuti i duri a onda dozvoli Helen da izvuče iz njega ono “Voleo bi da živimo zajedno”. Na prvi pogled, Džimov predlog zvuči ljupko i ne deluje kao zahtev, ali uskoro postaje jasno da je njegov predlog zapravo njegova čvrsta namera o kojoj nije spreman da raspravlja niti da od nje odustane.

2. Otpor. Helen ne prija ideja da se Džim useli i kaže mu da nije spremna za tu promenu. Veoma joj je stalo do njega, ali želi da ima sopstveni stan.

3. Pritisak. Kada je video da neće dobiti očekivanu reakciju od Helen, Džim se nije ni trudio da shvati kako se ona oseća. Naprotiv, on ju je gurao da promeni mišljenje, Prvo se ponašao kao da hoće da razgovara sa njom, ali se razgovor pretvorio u predavanje, u kojem je Helenine reči otpora pretvarao u njene nedostatke, a sopstvene želje i zahteve prikazivao u najpozitivnijem svetlu: “Ja samo hoću ono što je najbolje za nas. ja samo želim da ti se u potpunosti predam. Zašto ne želiš da svoj život podeliš samnom? Da nisi tako samoživa, mogla bi u svom životu napraviti malo mesta za mene.” Onda je promenio taktiku i pitao : ” Zar me ne voliš toliko da želiš da sam stalno tu?”

4. Pretnje. Dok Džim udara u zid otpora, obaveštava Helen da neće proći bez posledica ako mu ne da to što traži.Ucenjivači mogu da prete da će nas povrediti ili unesrećiti. Mogu nam reći koliko zbog nas pate. Takođe, znaju da nas muče obećavajući različite poklone i veću ljubav, ako bude po njihovom.

5. Povinovanje. Helen ne želi da izgubi Džima i kaže sebi da je možda pogrešila (uspeo je da u njoj izazove osećaj krivice) kad mu je rekla da ne može da se useli kod nje. Ona i Džim samo površno razgovaraju o njenim problemima i Džim ni ne pokušava da ih umanji. Nekoliko meseci kasnije, Helen prestaje sa otporom i Džim se useljava.

6. Ponavljanje. Džimova pobeda je uvod u miran period. Sad, kad je dobio svoje, popušta pritisak i odnos deluje stabilno. Helen je još uvek neprijatno zbog načina na koji se sve rešilo, ali joj je lakše jer nema pritisak i što je ponovo zadobila Džimovu “ljubav i podršku”. Džim je našao siguran način da dobije ono što želi tako što će vršiti pritisak na Helen i tako što će je opteretiti osećajem krivice. Postavljena je osnova za obrazac zahteva, pritiska i kapitulacije.

Verujem da su se mnogi prepoznali u sličnom primeru ili su čuli o takvom slučaju iz svog okruženja.

Ovih šest osobina se nalaze u suštini sindroma emocionalne ucene, ali nam je ipak teško da uočimo takve situacije jer su suptilne i mnogi oblici manipulacije uopšte nisu problematični. Mi svi ponekad manipulišemo jedni drugima i svi bivamo izmanipulisani. Naučili smo da se igramo mnoštvo igara kako bismo nagovorili ljude da urade ono što želimo (“E kad bi neko otvorio prozor”).

Neverovatno koliko je mnogima teško biti direktan čak i oko sitnica, a kamoli kada su ulozi veliki i želimo nešto značajno. Zašto ljudi, jednostavno ne pitaju? Zato što je pitanje riskantno. Šta ako druga osoba kaže ne? Malo nas direktno i jasno kaže šta želi. Takođe, ako naš zahtev nije direktan, izbegavamo mogućnost da nas ljudi dožive kao agresivce. Lakše je naći indirektne načine za slanje signala drugima, u nadi da će umeti da čitaju između redova i da shvate šta želimo :”Čini mi se da bi pas morao napolje, hm, hm!”. Ponekad ovo radimo i bez reči, ispuštamo uzdahe, durimo se, davanje čuvenog “onog značajnog pogleda”…

[Снежана]

ČETIRI LICA UCENE

“Ako me zaista voliš…”

“Nemoj da me ostavljaš ili ću…”

“Ti si jedini koji mi može pomoći…”

“Ja bih ti to olakšao kada bi samo…”

 

U govoru ucene, sve ove izjave predstavljaju način za postavljanje zahteva. Naizgled znatno različite, sve one odražavaju emocionalnu ucenu, ali ih delimo na 4 podtipa.

Kaznioci najviše updaju u oči, jer nam otvoreno i kažu šta hoće i navedu posledice koje nas čekaju ako im ne izađemo u susret. Svoju agresiju ili verbalno ispoljavaju ili je ostave da tinja u tišini, ali u oba slučaja, bes koji osećaju je usmeren direktno na nas.

Samokažnjavajući usmeravaju pretnje ka sebi, naglašavajuči Vama šta će sve Sebi učiniti ako ne postupite po njihovom.

Paćenici su talentovani kada okrivljuju i “uvaljuju” krivicu, oni nas teraju da sami shvatimo šta je to što žele i uvek zakljuže da je na Nama da to i dobiju.

Mučitelji nas sprovedu kroz niz testova i stalno obaćavaju nešto divno ako im popustimo.

UTICAJ NA VEZU

Emocionalna ucena umanjuje bezbednost iz bilo kog odnosa, a pod bezbednost podrazumevam dobrotu i poverenje – elemente pomoću kojih se otvaramo nekome bez straha da će naše najdublje misli i osećanja biti osuđivani. Uklonite li te elemente, ostaje nam površan odnos u kome nema emocionalne iskrenosti pomoću koje smo onakvi kakvi jesmo s drugom osobom.

Kako nivo bezbednosti u jednoj vezi opada, mi se sve više sakrivamo od naših ucenjivača. Više ne verujemo da mare za nas ili za nešto što je za naše dobro, niti čak da nam govore istinu, znajući da kada hoće da isteraju svoje, oni u najboljem slučaju mogu biti bezosećajno, a u najgorem nemilosrdni. Žrtva je intimnost, bliskost.

Mete emocionalne ucene su se toliko navikle na negativne ocene, negodovanja, pritisak i preterane reakcije, da prestaju da pričaju o svojoj tuzi, strahu, ili nesigurnosti, nadama, snovima, ciljevima i fantazijama, tužnim iskustvima u životu ili teškom detinjstvu, jer bi ucenjivač mogao to da iskoristi protiv nas; o bilo čemu što bi se pokazalo kako se menjamo i evoluiramo, jer ucenjivači ne vole promene.

Šta ostane kada stalno moramo da hodamo kao po jajima? Površni razgovori, nategnuta tišina, mnogo napetosti. Tik ispod veštačke smirenosti koja okružuje smirenog ucenjivača i mete koja se predala stvorio se jaz koji se širi.

Koliko god nekoga voleli, ni jedan odnos nije vredan žrtvovanja vaše slobode, slobode mišljenja, delanja, govora.

 

 

http://jasminamrdaljotkrivanjelicneistine.com/2016/02/26/emocionalna-ucena-ili-za-ucenu-je-potrebno-dvoje/

[Јелена011]

Suzan Forvard ima jos jednu sjajnu knjigu, zove se "otrovni roditelji", bilo je na webu da se skine u pdf verziji, preporucila bih svakom

[Arsenija]

Suzan Forvard ima jos jednu sjajnu knjigu, zove se "otrovni roditelji", bilo je na webu da se skine u pdf verziji, preporucila bih svakom

Citala sam , ali mi se nije svidela . Bas sam neki hejter .

[Јелена011]

Ukusi su razliciti, meni je bila super

[Arsenija]

Ukusi su razliciti, meni je bila super

... NZM ... Da li ste nekada svesno dopustili manipulaciju ?

[Баба]

“Ti si jedini koji mi može pomoći…”

 

даааа, како да јок

[Kaludjerovic Sreten]

Suzan Forvard ima jos jednu sjajnu knjigu, zove se "otrovni roditelji", bilo je na webu da se skine u pdf verziji, preporucila bih svakom

https://suzanamiljkovic.files.wordpress.com/2013/08/otrovni_roditelji_i_prevladavanje.pdf

[Bokisha]

Da li su to primeri svesnog i promišljenog nastupanja?malo mi deluje zbrda zdola napisano pa ne razumem.trebalo bi da postoje neke nijanse valjda da bi se razlučili možda nemušto izražavanje emocija od ucene

[Иван ♪♫]

Suzan Forvard ima jos jednu sjajnu knjigu, zove se "otrovni roditelji", bilo je na webu da se skine u pdf verziji, preporucila bih svakom

 

https://suzanamiljkovic.files.wordpress.com/2013/08/otrovni_roditelji_i_prevladavanje.pdf

 

 

Хвала за линк! Читам управо, за сад одлична књига!

[Grizzly Adams]

Да ме стварно волиш не би постављала тему која ме боли...

[Јелена011]

Da je zaista volis ti bi sam znao, ne bi morala da otvara temu :P

[Иван ♪♫]

Да ме стварно волиш не би постављала тему која ме боли...

 

Мала илустрација на тему, добио сам инспирацију и трудио се да не претерам, али ако јесам обриши 

 

 

Отров:

 

Ти брате З. превише времена проводиш на форуму, да си толико вежбао гитару, знаш где би ти крај био. Само губиш драгоцено време. И похвали се мало пред људима, па ниси џабе вежбао! Покажи им како добро свираш, човече! Овде нема бољег од тебе! Стави, нек ти завиде!

 

Као модератор треба више времена да проводиш на форуму! И како то да никога не санкционишеш, заведи ред мало! Зашто ме брукаш!!! Шта ће рећи људи да си нека сека перса! 

 

Уосталом, шта се расправљаш са глупљима од себе?! Срозаваш на њихов ниво... 

 

У ствари, нема везе... Ти си одрастао човек... Ти знаш шта је најбоље за тебе... Само ме некада стварно изненадиш! 

 

Ено, јеси видео, лајковао ми поруку неко. Ја реко брат З. ме подржава у ставовима... Али нема везе... Не можемо се у свему слагати.

 

---

 

Баш је гадно јел да, отров прави.

 

---

 

Одговор 1 (неко близак):

 

Не брини се за моје време, моје време је добро организовано. Форум је место разбибриге, али и месте на коме се може сазнати нешто ново. Свако има своје квалитете, и способности којима обогаћује свет око себе. Нико није самодовољан, па тако ни ја. Сви наспрам мене имају једнаку част.

 

Као модератор, трудим се да не употребљавам овлашћења, и неспоразуме решим разговором и уважавањем. За своју бруку ти се брини, а ја се немам чега стидети.

 

Жао ми је што се осећаш разочарано понекад, јер ти се не свиђају моје одлуке, али, иако саслушам твој савет, одлучујем својом главом. И није ми криво због тога, напротив, то је моја врлина.

 

За лајкове, шта да ти кажем, потруди се, напиши нешто проницљиво, или духовито, и добићеш лајкове, али знај да то није битно у животу.

 

Да би се осећао успешно и остварено, ја ти нисам потребан, нити желим да наш однос буде такав. Загледај се у своју душу.

 

 

Одговор 2 (неко рандом): Мрш бре у три лепе!

[Иван ♪♫]

Значи не могу да верујем да постоје овакве ствари: 

 

Pitala sam je što je uzrokovalo njihovo razdvajanje.

Kad smo Chuck i ja planirali vjenčanje, prije nešto više od četiri godine, moji roditelji su inzistirali da dođu i budu kod nas, kako bi nam pomogli. To je baš bilo ono što sam trebala... Njih koji mi dašću za vratom, kao što su to radili kad sam bila mala. Mislim, oni su se uvijek petljali u sve... Prolazila sam španjolsku inkviziciju u vezi s tim što radim, s kim radim, kuda idem... Bilo kako bilo, ponudila sam im da ih smjestim u hotel, jer smo i Chuck i ja bili pod dovoljnim stresom prije vjenčanja, i oni su sasvim poludjeli. Rekli su mi da ako ne mogu doći i biti kod mene, da više nikada neće razgovarati sa mnom. Po prvi puta u životu sam im se suprotstavila. Kakva je to greška bila! Najprije nisu došli na vjenčanje, a onda su rekli cijeloj obitelji kakva sam kučka. Nitko od njih više ne razgovara sa mnom. Nekoliko godina nakon mog vjenčanja, majci su rekli da ima neizlječiv rak. Natjerala je sve članove obitelji da mi ne kažu kad umre. Nisam saznala sve do nekih pet mjeseci nakon njezine smrti, kad sam naletjela na prijatelja obitelji koji mi je izrazio sućut. Tada sam Saznala da mije majka umrla. Otišla sam kući i nazvala oca. Ne znam, valjda sam mislila da mogu pokrpati stvari.

 

Prva stvar koju mije rekao bila je: "Sad možeš biti sretna, ubila si svoju majku!" Bila sam slomljena. On se nastavio sažalijevati do svoje smrti, tri mjeseca kasnije. Svaki put kad pomislim na njih, čujem ga kako me optužuje i osjećam se kao ubojica. Još uvijek me dave svojim optužbama, iako su tri metra ispod zemlje. Kako da ih izbacim iz svoje glave, iz svog života?!

Kao i Elija, i Barbaru su kontrolirali iz groba. Provela je nekoliko godina osjećajući se krivom za ubojstvo svojih roditelja, što je uništilo njezino mentalno zdravlje i gotovo razorilo njezin brak. Postala je očajna u pokušaju bijega od svojeg osjećaja krivnje.

Razmišljam o samoubojstvu otkad su umrli. Činilo se da je to jedini način da zaustavim te glasove u svojoj glavi koji stalno govore: "Ubila si svog oca. Ubila si svoju majku." Bila sam toliko blizu da se ubijem, no znate li što me je zaustavljalo?

Odmahnula sam glavom. Nasmiješila se po prvi put tijekom sata kojeg smo provele zajedno, i odgovorila:

Bilo me je strah da bih ponovno mogla naletjeti na svoje roditelje. Dovoljno je loše što su mi uspjeli uništiti život ovdje na zemlji; nisam im htjela dati priliku da unište i to, štogod bilo, što bih našla na drugoj strani.

 

 

Kao i mnoga odrasla djeca otrovnih roditelja, Barbara je mogla priznati samoj sebi dio boli koju su joj nanijeli roditelji. No, to nije bilo dovoljno da joj pomogne prenijeti osjećaj odgovornosti sa sebe na njih. Trebalo je vremena, ali na kraju smo to zajedno proradile, pa je napokon prihvatila da su njezini roditelji bili odgovorni za svoje okrutno ponašanje. Njezini roditelji bili su mrtvi, no Barbari je trebala još jedna godina prije nego što je uspjela postići da je ostave na miru. 

 

(одломак из поменуте књиге)