Raskidanje sputavajucih vezanosti

[JESSY]

                                                              

 

… „Od rođenja do smrti na sve nas deluju simboli ili misaoni oblici. Nekih smo svesni ali mnogi se šalju i primaju na podsvesnom nivou.  Stara izreka kaže da su misli stvari, da izražavaju prirodu misaonog oblika ili simbola. Simbol ima oblik i ispunjen je energijom. Zato je to živući oblik kojeg energijom pune oni koji ga koriste. Druga izreka kaže da smo onakvi kakve su nam misli i to takođe govori o moći misli. Ali tu se ne radi samo o onome što mislimo na svesnom nivou, već i o onome što primamo na nesvesnom nivou koji utiče na naš život i ponašanje. Šta god da ponavljamo redovno i sa uverenjem, bilo mislima, rečima ili delima nosi energiju, bez obzira na to da li je projektuje na svesni ili nesvesni nivo.

 

Ovaj drugi nivo je mnogo delotvorniji jer se primljeni materijal ne obrađuje u logičkom delu mozga već se prihvata bez razmišljanja i bez mogućnosti izbora. Veažno  je da sve što u sebe primamo, pre nego što to prihvatimo, možemo da postavljamo pitanja. Ništa ne smemo slepo da prihvatmo. Međutim, na sve nas deluju pritisci u različitim oblicima. Čim dođemo na svet, bombarduju nas običaji, tabui, predrasude, strahovi, praznoverja i navike porodica u kojima smo se rodili. Sve su to misaoni oblici koji sadrže energiju ogromnog broja ljudi koji su ih praktikovali i koristili se njima i tako im dodavali svoju sopstvenu snagu. Neki od tih misaonih oblika su bezvremeni i još uvek korisni, drugi su zastareli i ne mogu se više upotrebljavati u današnjem životu. Treba da ustanovimo da li nama upravljaju neprikladni obrasci. Ako je tako, onda nismo u  mogućnosti da sasvim  slobodno izrazimo svoje istinsko sopstvo jer robujemo simbolima koji pedstavljaju običaje ili verovanja koje sledimo. Ako su pozitinvi osnažuju naš život i u skladu su sa Višom svešću i bili bismo ludi da ih odbacimo. Naravno, ne smemo da odbacujemo vredne aspekte svog nasleđa već samo one koji nas čine zarobljenima ili nam onemogućavaju slobodan razvoj i komunikaciju sa Višom svešću! …

[JESSY]

…“Kidanjem veza sa ljudima, navikama, nasleđenim karakteristikama i svim drugim spoljašnjim faktorima kontrole, preuzećemo odgovornost za svoju karmu i svesno nastojati da je savaldamo. Taj proces zahteva samopreispitivanje.  To znači da neprestano treba sebi da postavljamo pitanje „Ko sam ja?“ Treba da preispitamo raznovrsne uloge sa kojima se poistovećujemo i da shvatimo da nećemo naći odgovor na to pitanje ako verujemo da nas bilo koja od tih uloga predstavlja. Drugi način da otkrijemo mnoge i raznovrsne uloge jeste da shvatimno da nismo nijedna od njih. Čim nam uloga postane jasna, možemo da vizualizujemo odgovarajući ismbol koji će je predstavljati i staviti ga u suprotni krug osmice.Ta vežba se radi dve sedmice, ujutro i uveče,  po dva minuta“…

***

…“Na nesvesnom nivou nosimo sve osobine koje smo razvili tokom mnogih života. To je nešto poput banke sećanja. Ako te osobine uspemo da podignemo na svesni nivo  gde ih možemo koristiti svakodnevno, te osobine će nam biti dostupne u svako doba. Međutim, nismo potpuno slobodni da razvijemo svoje istinske potencijale u bilo kojem od života jer su različiti  uticaji, od kojih su neki korisni a neki ne, prekrili izvorni obrazac. Kao poređenje, to je kao da smo unutarnje jezgro, božansku iskru koja je naša suština, pokrili višeslojnim naslagama. To nam otežava dodir sa svojim sopstvom ili nam čak ne dopušta da spoznamo da ono zaista postoji“…

[JESSY]

…“Na žalost, mnogi ljudi sebe određuju u skladu sa glavnom ulogom  koju u životu igraju, a to je ono što rade, i tako svoju ličnost ne razviju potpuno. Neki ljudi gube svoju individualnost pod teretom svog posla, ako dopuste da posao vlada njima, umesto da oni vladaju poslom. Teret na leđima treba da nam bude lagan, ne bi smo  da nas pritiska svojom nepodnošljvom težinom. Pre svega, moramo da budemo ono što jesmo, a posao koji obavljamo je samo jedna od maski koje nosimo i skidamo zamenjujući je nekom prikladnijom ako to okolnosti zahtevaju.

Na primer, otac jedne porodice je uspešan advokat. Možda kod kuće i dalje igra tu ulogu, a njegovoj supruzi i deci je potreban muž i otac a ne advokat. Ako se okupe lekari, pravnici ili ljudi neke druge slične profesije, uvek će razgovarati o poslu što je već postalo predmet šala. Drugim rečima, toliko su se poistovetili sa svojim profesionalnim ulogama, da se čovek iza njih jedva vidi. Posledica ekonomskog stanja u svetu i veća sloboda žena je dovela do toga da su mnoge žene, osim što su domaćice i zaposlene. Tako deca kod kuće često imaju oba roditelja koji i dalje nose maske svojih profesionalnih uloga. Deci je potrebna toplina i zainteresovanost odraslih za ono čime se ona bave a to im mogu pružiti samo ljudska bića. Ali često se suočavaju sa hladnim i mehaničkim reakcijama roditelja koji su suviše okrenuti ka svojim karijerama. Mnogi ljudi sa kojima sam radila, kao glavni problem u svom detinjstvu su navodili to što svoje roditelje nisu poznavali u ulozi stvarnih ljudskih bića. Naročito je otac bio stranac koji je više bio zainteresovan za posao nego za njih. Plaćao je račune misleći da time čini dovoljno za njih. Oni su pak bili gladni njegove ljubavi. Iako su znali da su voljeni, nije bilo spoljašnjeg iskazivanja te ljubavi za kojima su toliko čeznuli. Zbog toga su često posezali za negativnim ponšanjem u očajničkom nastojanju da privuku pažnju…

 

https://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2013/01/21/raskidanje-sputavajucih-vezanosti-phillis-krystal-najstariji-psihoterapeut-na-svetu-odrzala-je-dvodnevni-seminar-u-beogradu/

[Драган_Петровић]

Сестро, какво је ово горе трабуњање о мноштву живота и карми?

[Јелена011]

. Ako su pozitinvi osnažuju naš život i u skladu su sa Višom svešću i bili bismo ludi da ih odbacimo. Naravno, ne smemo da odbacujemo vredne aspekte svog nasleđa već samo one koji nas čine zarobljenima ili nam onemogućavaju slobodan razvoj i komunikaciju sa Višom svešću! …

 

 

…“Kidanjem veza sa ljudima, navikama, nasleđenim karakteristikama i svim drugim spoljašnjim faktorima kontrole, preuzećemo odgovornost za svoju karmu i svesno nastojati da je savaldamo. Taj proces zahteva samopreispitivanje

 

Čim nam uloga postane jasna, možemo da vizualizujemo odgovarajući ismbol koji će je predstavljati i staviti ga u suprotni krug osmice.Ta vežba se radi dve sedmice, ujutro i uveče,  po dva minuta“…

***

…“Na nesvesnom nivou nosimo sve osobine koje smo razvili tokom mnogih života. To je nešto poput banke sećanja. Ako te osobine uspemo da podignemo na svesni nivo  gde ih možemo koristiti svakodnevno, te osobine će nam biti dostupne u svako doba. Međutim, nismo potpuno slobodni da razvijemo svoje istinske potencijale u bilo kojem od života jer su različiti  uticaji, od kojih su neki korisni a neki ne, prekrili izvorni obrazac. Kao poređenje, to je kao da smo unutarnje jezgro, božansku iskru koja je naša suština, pokrili višeslojnim naslagama. To nam otežava dodir sa svojim sopstvom ili nam čak ne dopušta da spoznamo da ono zaista postoji“…

 

Ziveo njuejdz

Karma, osmice, vise svesti, mnogi zivoti, mlogo toga ovde ima sto nema veze s verom ni razumom nazalost.

[JESSY]

@, pa brate, da bi ih razotkrilii u uverili u suprotno....

povod mi je bio jedan razgovor na tu temu....eto, Jelena je vec nesto pametno uradila....

 

znaci postavljaju se i tesktovi ove vrste da bi se razbile eventualne nedoumice....da se ljudima razjasne neke stvari...

i oupste, da se daju komentari i misljenja....

[Јелена011]

https://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2016/01/24/sedam-crkava-sedam-cakri-autor-samael-aun-weor-savrseni-brak-poglavlje-8/

 

Zena je bas aktivna Gospode pomiluj...

[aliluja]

Sve te vezanosti ne moraju biti nešto loše.. one bivaju patoligija samo u onom slučaju kada ih ne podnosimo. Tema je veoma interesantna i spada u jedan veliki deo "borbe sa samim sobom".. tj. izmedju onog što jesmo i onog što su nas naučili ili nam preneli da trebamo biti... Put je dug i težak... Većina nas teži da učini nešto dobro nešto ispravno.. za svoje najbliže.. za sebe... Živimo.. Radimo.. Radjamo.. Negujemo.. Trudimo se.. Ulažemo... itd.

Sve češće čujem.. rečenice tipa.. "Ceo život sam radio /la za druge, deca... kuća... posao.. - sad.. zelim malo da pogledam na sebe.. Ne mogu više... Sad sam ja na redu ... To nije to...".. Uglavnom su to osobe oko 45 godina... Većina pati od neke autoimune bolesti već par godina .. i smatra to kao posledicu takvog načina života.. gde se sve vrtelo oko drugih..gde su zaboravili na sebe. Moram napomenuti.. da je nekolicina njih bila u lošem psiho - fizičkom stanju.. Neki su u razvodu našli ventil... Neki u alkoholu.. Trošenju novca... Putovanjima.. U novom partneru.. Ali.. praznina je ostala. Posle izvesnog vremena razmišljanja došla sam do jednog jedinog zaključka..a to je.. da je problem "manjak ljubavi u nama"... prvenstveno prema svom biću.. zato što smo ga izdali predstavljajuci se lažno svima drugima... (barem u ovom slučaju koji sam opisala)... Pomislila sam:" Kakva je to laž! Prema sebi.. Prema drugome.. Raditi dobar deo života za drugog.. zaboravljajući na sebe? " Mislim da je tu najveća izdaja što smo živeli bez iskrene ljubavi prema svome bližnjem... da je bolje i da smo manje dali.. pružili.. Ali da je bilo iskreno i od srca"... Tako nikad ne bi imali osećaj da smo radili za drugog... imali bi osećaj da smo to učinili za sebe.. I to bi nas ispunilo...

Treba pokušati naći ljubav u svemu što činimo.. pogotovo za bliznjeg.. pa makar mrvicu.. jer ona je vrednija od svega drugog što smo učinili iz nekih pravila i odgovornosti... Ta mrvica je ono što mi zaista i jesmo... Ta mrvica je ono što svuda tražimo... a ustvari je nosimo u sebi... Ta mrvica može napuniti svaku prazninu koju osećamo... Ta mrvica raskida svaku lažnu i prividnu vezanost našeg bića za nešto...