Борба са помислима

[Kaludjerovic Sreten]

velika je to borba i rat sa tim nametljivim mislima od strane djavola. ne treba misliti na to

[Candy Butcher]

  On 5. 10. 2014. at 17:30, Михајло995 рече

Код мене је проблем био у томе што се тај несрећни догађај десио одма послије тога кад сам мислио или причао о томе како се није десило да је неко у нашој улици од 30так кућа нико није умро или погино и онда се то послије тих мојих мисли деси.Да ли је то случајност или сам ја крив да сам нешто избаксузирао тиме,не знам заиста

 

To je slučajnost, najbolje se obrati svom parohu za savet. 

[Михајло995]

  On 5. 10. 2014. at 18:29, Teodora Marinković рече

Nemoj da brines,i meni se to par puta desavalo,mozda ne takav slucaj ali primer razmisljam o necemu ili sanjam nesto i sutra dan ili za par dana to se desi. Mislim da se to svakom desava. I nemoj da citas o crnoj magiji i sliicno,to nisu Bozija posla,bezi od toga,veruj mi.

 

Znam ali ovdje u mom slucaju se desio smrtni ishod,mene muci nekako da o tome nisam mislio ili pricao to se ne bi dogodilo 

[Candy Butcher]

  On 5. 10. 2014. at 21:25, Михајло995 рече

Znam ali ovdje u mom slucaju se desio smrtni ishod,mene muci nekako da o tome nisam mislio ili pricao to se ne bi dogodilo 

 

nema to veze, nemoj to da te muči. 

[Nevena Zec]

  On 5. 10. 2014. at 21:25, Михајло995 рече

Znam ali ovdje u mom slucaju se desio smrtni ishod,mene muci nekako da o tome nisam mislio ili pricao to se ne bi dogodilo 

 

i  Oci su ti odgovorili

 sad treba da ideš dalje  

[Михајло995]

Хвала свима на одговорима много сте ми олакшали.Надам се да вриједи она изрека да вријеме лијечи све и да ће проћи ово.Мени је са савести само то да о томе нисам помишљао како нико није погинуо у улици,не би се то десило,и онда се то након пар дана догоди. Сад,да ли сам урекао нешто тиме па се догодило,можда је најбоље да се обратим духовнику.Ваљда није то до мене.Нека бар вама помогне господ ако мени неће.Поздрав свима и још једном хвала!

[Kaludjerovic Sreten]

  On 9. 10. 2014. at 18:47, Михајло995 рече

Хвала свима на одговорима много сте ми олакшали.Надам се да вриједи она изрека да вријеме лијечи све и да ће проћи ово.Мени је са савести само то да о томе нисам помишљао како нико није погинуо у улици,не би се то десило,и онда се то након пар дана догоди. Сад,да ли сам урекао нешто тиме па се догодило,можда је најбоље да се обратим духовнику.Ваљда није то до мене.Нека бар вама помогне господ ако мени неће.Поздрав свима и још једном хвала!

 

nisi ti nista urekao nego si nesto umislio.ne misli vise na to zaboravi i ne muci sebe.

[Интегра]

У праву си, време лечи све. Као што су ти већ рекли, немој себе мучити, брате. То је све део духовног узрастања. Добро си урадио што си питао за савет и што то ниси држао у себи. И ја сам имала сличне опсесивне мисли, пре крштења, па су прошле. Разговарај обавезно са својим парохом и све ће то проћи.

[obi-wan]

  On 9. 10. 2014. at 18:47, Михајло995 рече

Хвала свима на одговорима много сте ми олакшали.Надам се да вриједи она изрека да вријеме лијечи све и да ће проћи ово.Мени је са савести само то да о томе нисам помишљао како нико није погинуо у улици,не би се то десило,и онда се то након пар дана догоди. Сад,да ли сам урекао нешто тиме па се догодило,можда је најбоље да се обратим духовнику.Ваљда није то до мене.Нека бар вама помогне господ ако мени неће.Поздрав свима и још једном хвала!

 

Brate, zar nisi zadovoljan odgovorom koji si dobio od o. Save?

Meni se ucinilo da si posle tog odgovora sasvim odbacio ove nepotrebne pomisli...

 

https://www.pouke.org/forum/topic/28745-питајте-о-саву-јањића-игумана-манастира-дечани/?p=1179879

[Михајло995]

  On 9. 10. 2014. at 19:39, obi-wan рече

Brate, zar nisi zadovoljan odgovorom koji si dobio od o. Save?

Meni se ucinilo da si posle tog odgovora sasvim odbacio ove nepotrebne pomisli...

 

https://www.pouke.org/forum/topic/28745-питајте-о-саву-јањића-игумана-манастира-дечани/?p=1179879

Ево од тога је прошло већ 2 и пол мјесеца.Много сте ми сви помогли и заиста вам свима велико хвала.Овај мој осјећај кривице се некад јави и тјера ме у толикој мјери да опет мислим да сам крив,и тако пар дана.Онда размишљам о томе да нисам крив и наводим сам себи разлоге да то што се догодило нема везе са мном.Онда се опет јави тај осјећај кривице,и тако ме прогања из дана у дан.Довољно је да изађем у улицу,погледам кућу нажалост настрадалог комшије,гледам тугу његових родитеља и опет ми се врати то да сам ја крив.За сада и даље нормално функционишем.Кривим себе што сам на тај начин размишљао и да се то десило зато што сам ја мислио или причао.Причао о томе како до тада није било никог ко је умро или погинуо и онда се то деси одма послије тих мојих размишљања.Ја знам да човјек свашта у току дана помисли,али мени тјера кривицу то што се одма послије тога десило.Још нисам посјетио психолога у нади да ћу ,,сам,, изаћи на крај с овиме.Престао сам уживати у љепоти сваког наредног дана.Али надам се да сам близу да се изборим са овим паклом.Уздравље свима и да сте добро!Хвала на добродошлици.

[Biky83]

Nije sramota priznati slabost svoju i svojih gresnih misli.

[МиланBL]

 

О уроку и о опсесивним мислима које се догоде и које су упућене другим особама.

Поштована браћо и сестре, помаже Бог. Да вам се укратко представим.

Зовем се Милан Ступар. Живим у Бањој Луци и незапослена сам особа. Имам 24 године. Молио бих вас да прочитате мој текст до краја. Имам велики проблем и заиста не могу да га ријешим сам. Пробао сам и до сада није успјело. Прегледао сам све теме и нашао сам ,,случај,, у којем је један члан описао свој проблем,сличан мом проблему. Донекле је и исти. Но нисам нашао одговор. Мој проблем је сљедећи:

Десило ми се да размишљам о некаквој смрти у задње вријеме. Прије 3 године па и у задње вријеме сам много размишљао о смрти о којој и сад размишљам. Мој отац се бави послом у којем се налази стално у аутомобилу. Кад не дође на вријеме кући, ја размишљам да је негдје имао саобраћајну несрећу или не погинуо. Увијек некако окренем на лоше. У задње вријеме сам то превазишао, и у том случају размишљао позитивно.

 

- Размишљао сам и о томе како у нашој улици није било неког ко је погинуо или преминуо, и након тих мојих мисли можда пар дана, погинуо је мој комшија на мотору. Њега нисам познавао лично, само сам га виђао кад прође улицом на мотору. Он је волио мотор и пуно је путовао у стране земље тако да га нисам имао прилику упознати. Моја улица има око 35 усељених кућа. Та несрећа се десила 27. aвгуста која ме је потресла. Присуствовао сам и сахрани мада сам осјећао један дио кривице у томе. Од тога је прошло чак четири мјесеца ја још мислим на то.

 

-Прије десетак дана ми се десио један огроман проблем који ме је шокирао. Другим ријечима прихички парализовао. Пало ми је на памет како сам том мом комшији који је пролазио на мотору, нешто ружно у мислима изговорио прије те трагедије. Пало ми је на памет то да док је он пролазио мојом улицом и кад га видим да пролази да сам му нешто страшно пожелио. Бојим се да једном док је пролазио на мотору улицом да сам у себи рекао ,,Да бог да погинуо,, или тако нешто. Јер ја нисам знао да је то мој комшија, ја сам у том тренутку мислио да је то моториста са којим сам се посвађао прије годину дана због његове грешке у саобраћају. И мислио сам да одлази код једне дјевојке на крају улице и зато сам то пожелио њему. Нисам знао да је то мој комшија и тако сам нешто нажалост рекао (у мислима док је пролазио на мотору). Још сам нешто рекао у мислима типа: ,,Види сто се шепури на мотору, мора да му је отац купио, па има паре и тако нешто и то ,,Да Бог да погинуо,, Ја нисам знао да је то мој комшија док нисам чуо ту страшну вијест кад је погинуо. Мислио сам да је то моториста са којим сам се посвађао прије годину дана. Никоме никад не желим зло и не знам зашто ми се то јавило прије 10-так дана 4 мјесеца послије те трагедије. Толико сам психички пао и покушавам се сјетити да ли сам у себи изговорио те ријечи, ,Да Бог да погинуо (можда и нисам )А све ме наводи да јесам. Престао сам да функционирам. Немам апетит, бојим се отићи у Цркву, сутра требам отићи код рођака на славу и бити пар дана. Увијек сам се веселио кад идем и сад немам тај осјећај. Психолога нисам још посјетио. Бојим се свега. Бојим се да изађем напоље, само о томе размишљам. И осјећам једну велику кривицу због погибије мог комшије.

Хвала свима који прочитају мој текст и надам се да ћу овдје наћи неки одговор.

Уздравље.

[Снежана]

Већ си постављао овде то питање, колико се мени чини. Почни да радиш нешто.

[МиланBL]

Не нисам нажалост,требао сам да се јавим раније у вези мог проблема.Како да радим,размишљам о томе како се неко због мене,,налази под земљом,,Закључао сам се у кући.Пробам да скренем мисли,мада сам огромно погрјешио.Требао сам то кад се десило потпуно истрјебити овако је много времена прошло,заборавио сам много ствари које сам мислио да ћу помоћу њих ријешити проблем,а остао је тај осјећај кривице.Оно што ме тјеши је да су ми снови чисти.Немам некакве кошмаре хвала Богу.Све је то било добро(мислим издрживо) до прије 10так дана.Кад изађем са друштвом негдје,размишљам само о томе како је сад комшија могао бити жив и он ужвати у животу и само себе кривим.То је страшан осјећај

[Милан Ракић]

  On 17. 12. 2014. at 22:59, Снежана рече

Већ си постављао овде то питање, колико се мени чини. Почни да радиш нешто.

https://www.pouke.org/forum/topic/28745-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8/page-68?p=1179622#entry1179622

 

https://www.pouke.org/forum/topic/36061-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8-%D1%81%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0/?p=1177192#entry1177192