Да ли нам је требао 27. март 1941.?

[Tumaralo.]

Пусти ти сад дражу. Него шта би ти радио тада?

 

Zavisi gde bih ziveo. Svakako trudio bih se da izbegnem bilo koju stranu sve dok me stihija ne bi odnela na neku od njih.

Kratkorocno gledano Nedic je vodio najrazumniju politiku. Dugorocno gledano komunisti su bili nezaustavljivi. To je svima trebalo da bude jasno posle Teheranske konferencije kada je kralj podrzao Tita. Draza je i pored toga nastavio da spasava Anglo-americke (preteca NATO-a) pilote koji su  bombardovali nase gradove i ubijali na hiljade civila.

 

Ovako na globalnom nivou, na kraju krajeva, sve bi bilo isto po nas. I da smo svi bili ujedinjeni pod Nedicem i trudili se da obezbedimo bioloski opstanak naseg naroda umesto da se delimo na 3 dela i istrebljujemo u bratoubilackom ratu opet bi nam bilo isto na kraju. Pogledajmo primer Poljske ili Madjarske.

Sovjeti bi nas samo okupirali i "prevaspitali". Sve sto bismo uspeli da sacuvamo otislo bi u Gulag ili bi nestalo u nekom srpskom Golodomoru a elita bi nam zavrsila u nekoj srpskoj Katinskoj sumi.

[Кратос]

Пусти ти сад дражу. Него шта би ти радио тада?

Gerila.kao nekad naši slavni preci ajduci.I kao Vasilij Zajcev i sve švabske generale  snajpom po sred čelenke.

[Кратос]

И онда за тог једног убијеног Швабу тај Шваба увати па убије 100 наших глава. И тако један по један Шваба, неста народа. Добра ти је рачуница. А ниси га ни пит'о (народ) да л' он то 'ће или неће.

A šta treba da budem rob u sopstvenoj zemlji?Pa bolje da umreš ko čovek nego da živiš kao stoka pod nemačkom čizmom.Narod će i sam da krene na neprijatelja kada vidim takvu odmazdu.Ti bi da mi savijamo kičmu pred svakom dijabolom koja se dokopa moći?

[Grizzly Adams]

Да ли нам је требао 27. март 1941.?

 

Не.

 

Енд оф стори.

[Tumaralo.]

A šta treba da budem rob u sopstvenoj zemlji?Pa bolje da umreš ko čovek nego da živiš kao stoka pod nemačkom čizmom.Narod će i sam da krene na neprijatelja kada vidim takvu odmazdu.Ti bi da mi savijamo kičmu pred svakom dijabolom koja se dokopa moći?

 

Ti se pobuni i umri kao heroj. Kada posle izvedu decu iz skole i streljaju ih ti nisi tu pa te ne zanima.

 

Kao herojski ravnogorci i komunisti. Iskoce iz sume, pobiju Nemce, pa kad dodje kaznena ekspedicija nastupa herojsko povlacenje- beg nazad u sumu na gibanicu i rakiju!  Samo daj trubu glasnije da se ne cuju pucnji!

 

[Кратос]

Robovski mentalitet.Koga ja žrtvujem ako ubijam okupatora u svojoj zemlji?I ja još ispadam loš?Pa le Karađorđe onda neka egositična budala kaoja je povela ustanak? Da nije možda raspisivao referendum pa onda podigao ustanak?ti ovakvim stavovima pjuješ u lice svakog srpksog junaka u našoj slavnoj prošlosti.Sve su to bili egocentrici i samovoljni ljudi koji su žrtvovali Srbe zbog svojih ideala bez da pitaju narod.

[Кратос]

Ti se pobuni i umri kao heroj. Kada posle izvedu decu iz skole i streljaju ih ti nisi tu pa te ne zanima.

 

Kao herojski ravnogorci i komunisti. Iskoce iz sume, pobiju Nemce, pa kad dodje kaznena ekspedicija nastupa herojsko povlacenje- beg nazad u sumu na gibanicu i rakiju!  Samo daj trubu glasnije da se ne cuju pucnji!

 

A znači oni su bili u stvari kukavice?Pa šta je sve to bilo nego pobuna?Umesto da budemo ponosni na takvo herojstvo vi pljujete po ljudima koji su ginuli za otadžbinu.

[Кратос]

Bolje se zapitajte zašto je narod više cenio takve ljude nego kolaboracioniste.

[Tumaralo.]

Sta je herojski u tome da ubijes 10 Nemaca i kada dodje kaznena ekspedicija pobegnes u sumu i ostavis narod na milost i nemilost?

 

Razumem kada su to komunisticki teroristi radili

 

 

Ali zasto su to cini "srpski rodoljubi"? 

[grigorije22]

Ako je istorijski podatak tacan da je time spasen SSSR, onda je trebao. Da je Hitler kojim slucajem pobedio raskinuo bi pakt i istrebio nas.

[Кратос]

Sta je herojski u tome da ubijes 10 Nemaca i kada dodje kaznena ekspedicija pobegnes u sumu i ostavis narod na milost i nemilost?

 

Razumem kada su to komunisticki teroristi radili

 

 

Ali zasto to cini "srpski rodoljubi"? 

Komunjare me ne zanimaju.To su ološi antirsrpksi.Četnici su spašavali Srbe po Bosni od ustaškog noža.

[Кратос]

Ja pljujem u lice nevinim srpskim žrtvama zato što bi ubijao one čije su oni bili žrtve?El Ratko Mladić pljunuo u lice žrtvama u Kravicama,Potočarima i okolnim selima tako što je streljao muslimane koje su ih ubijali u Srebrenici?

[Tumaralo.]

Komunjare me ne zanimaju.To su ološi antirsrpksi.Četnici su spašavali Srbe po Bosni od ustaškog noža.

 

Ne zanimaju te Drazini saveznici - komunjare sa kojima je zajedno napadao Nemce u pocetku rata?

 

Cetnici su siri pojam od ravnogoraca. Draza se i protivio da ih nazivaju cetnicima jer je to cisto srpska stvar dok je on pretendovao da bude vodja Jugoslovenske vojske u otadzbini. Otuda sahovnica i polumesec na njihovom grbu. Cetnici su i Koste Pecanca i Momcila Djujica i Pavla Djurisica koji su branili srpski narod od realnih pretnji dok je Draza terao Srbe da ubijaju Nemce i Srbe "izdajnike" za racun Engleza.

Istrazi malo kako je Draza pustio da ustase i partizani pobiju cetnike Pavla Djurisica na Lijevcu polju.

[Милан Ракић]

У новијој српској историографији а поготово публицистици, нарочито међу приученим занесењацима, одомаћила се теорија да су Британци платили официрима за 27. март, што је у најмању руку тврдња без покрића.

Некоме се данас можда допада идеја да су Срби и њихова Краљевина били једна од сила Осовине и кажу: „Остали бисмо нeутрални и никада не бисмо ишли на Стаљинград”. Историја је показала да је Осовина била све друго осим неутрална и да је била позната „по држању речи”, што је најбоље осетио Совјетски Савез у јуну 1941, иако је имао чврсту гаранцију у виду споразума о ненападању „Молотов–Рибентроп”. 

Југославија је нападнута 6. априла са 35 дивизија по већ припремљеном плану јер су у нападу учествовале и јединице које нису биле предвиђене за напад на Грчку, а уз њих су укључене и јединице мађарске и италијанске војске. Немогуће је било да се разраде заједнички планови напада са Мађарском и Италијом за четири-пет дана. У ствари, Југославија је нападнута по плану разрађеном почетком 1939. године, на заједничким састанцима представника генералштаба Немачке и Италије, Бугарске и Мађарске. Тај план је чак и објављен у Југославији у књизи анонимног италијанског аутора, под насловом „Xипотеза X”, у издању Геце Кона. Југославије је нападнута безмало у потпуности онако како је представљено у књизи, осим што су је из Бугарске нападали само Немци без Бугара. 

Судбина Југославије била одлучена много пре 27. марта. Тако се из дневника грофа Ћана види да је још средином 1940, на састанку код Хитлера, било одлучено да „Југославија каква је сада неће моћи да има право грађанства у новој од осовине створеној Европи”. Хитлер је планирао да нападне Југославију у јесен 1940. године, вероватно средином октобра, али је није напао тада само из једног разлога. Стручњаци за привреду су му сугерисали да би Југословени приликом повлачења могли да изврше таква разарања постројења у Бору, мостарским рудницима, Трепчи, неким македонским рудницима и да не набрајамо даље који би могли да избаце ове за немачку привреду битне изворе руде најмање шест месеци из погона. Посебно због зиме сматрало се да је могуће да Бор и други споменути рудници не буду у пуној производњи све до јесени 1941. године. На основу тога Хитлер је одлучио да се напад на Југославију одложи док се не рашчисти ситуација на истоку. У складу са тим Мусолини је обавештен да се напад на Југославију одлаже за јесен 1941. године, након чега је овај напао Грчку. Наравно, није споменуо да планира да нападне Совјетски Савез. Према Ћану (који је тада био министар спољних послова Италије), управо је Хитлерова одлука да се напад на Југославију одложи за јесен 1941. године натерала Мусолинија да нападне Грчку. 

Дакле, Немци су искористили своје припреме за напад на Југославију октобра 1940. године да на основу већ постојећег и усвојеног заједничког плана за напад на Југославију изврше промену концентрације својих снага у току извршења стратегијског развоја. То им је било могуће јер су у румунском Банату у јесен развили читав низ ваздушних база које у јесен 1940. нису могле да буду усмерене ни против кога другог него против Југославије. Исто важи и за ваздушне базе у јужној Мађарској. Од августа 1940. немачки стручњаци су контролисали железнице у Мађарској и Румунији, и заједно са Румунима и Мађарима разрадили до краја септембра 1940. комплетан план превоза 25 немачких дивизија до искрцних станица на југословенско-мађарској и југословенско-румунској граници. Чак су до средине октобра на свим мањим железничким станицама у Мађарској и Румунији урађене искрцне рампе по немачким стандардима да би се омогућио брзи истовар.

По подацима Oberkommando der Wehrmacht (ОКW), до почетка октобра 1940. били су завршени сви потребни радови за брз превоз, искрцавање и развој 25 дивизија Вермахта у Мађарској и Румунији.

И да се вратимо на пуч. Неки публицисти сматрају да српски официр није био у стању сам да организује пуч – у народу вероватно најпопуларнији пуч у историји 20. века – без жртава. Један од основних разлога широке народне популарности преврата јесте осећај опште постиђености најширих слојева српског народа због потписивања Тројног пакта 25. марта 1941. Размере народне подршке су биле толике да чак ни комунистичке власти после рата нису одолеле а да не покушају да присвоје заслуге, што је тек релативно скоро потпуно раскринкано. Данашњи став баштиника посткомунистичке историографије гласио би отприлике овако: „Кад нисмо ми организовали 27. март, онда није ни ваљао.” 

Краљевина Југославија је у том тренутку у поређењу са свим државама у Европи била заиста једна од ретких која није била фашистичка (чак су и неутралне Португалија, Шведска и Швајцарска у то време имале профашистичке владе на власти).