Што је бре тешко да се једноставно понашате нормално и пристојно, побогу људи?!

[Gordana .]

Ovde su, na ovom forumu, izuzetno dobri i pristojni ljudi.

Nisu svi meni bliski niti ja njima, ali su svi dobri. A normalno je posvadjati se, normalno je ne biti istog mišljenja, normalno je biti neprilagodjen ponekad...jer smo ljudi...i sve dok možemo da se na kraju dana osmehnemo jedni drugima, sve je u najboljem redu.

[Плутон]

ubi nas ovaj neoliberalizam. 

 

http://imgur.com/gallery/KBNcZ

[Плутон]

Из моје перспективе некако, не знам зашто, изгледа да је за све то крив Вучић, нисам још скапирао како, ал' 100% је он крив!

[Дијана.]

Жалите се ви колико хоћете, сами сте то тражили....

........ Молио си Ме да те научим смирености, па, ево, види: ставио сам те у ону средину, у ону школу, где се та лекција учи. Твоја средина и људи који живе с тобом само испуњавају Моју вољу.......

 

Ovdje je više riječ o dopuštenju, nego o volji.... to je ta razlika

sačuvaj nas Bože ljudi koji druge uče smirenju, ponižavajući ih i povređujući.. ima toga i po manastirima.. bukvalno misle da 'bogu službu čine' i dušu drugog njeguju, kad kidaju na komade... 

[Paradoksologija]

 човек и јесте кромпир, сировина коју треба култивисати. 

 

Približnije: živo biće kome treba pomoći da raste. 

 

I čovek i krompir.

[Natasa.]

Има нешто што су неки наши паметни људи у прошлости звали "динарска психоза". Просто, већина Срба су типични Динарци, плаховити, пркосни и изразити индивидуалци. Кад се такав скуп људи нађе на једном месту, а који се успут одликују и бистрином, без обзира на социјални статус или образовни ниво, онда имаш џумбус.

Zanimljivo.

Moglo bi se reći da se pronalazim u ovoj analizi.

Nekad sam ko sišla s plan'ne.

[geronymo]

Такви сте ви индијанци, зато вас и држимо у резерватима...

Zato smo slobodni u rezervatima nasim

[Драган_Петровић]

Ovdje je više riječ o dopuštenju, nego o volji.... to je ta razlika

sačuvaj nas Bože ljudi koji druge uče smirenju, ponižavajući ih i povređujući.. ima toga i po manastirima.. bukvalno misle da 'bogu službu čine' i dušu drugog njeguju, kad kidaju na komade...

Па то сад мени није познато које би од ово двоје могло да буде прије. Некада су у школи задаци мало тежи, некоме се можда чине и претешки, а некада се и не ознојимо. Из моје перспективе када ме неко одалами то никако није по вољи Божијој. Како је из његове перспективе??? То већ надилази моје духовне домете.

[Дијана.]

Brate tu je ona razlika da li pogađa naš ego ili srce. Ako ego - volja, smiravanje. Ako srce - povređivanje- dopuštenje. 

[Adelaida]

Imam stav da ljudi zaborave da je svrha foruma, bilo kog, ne samo ovog, da se razmenjuju misljenja, saznanja, znanja, ideje, i ostalo. Od kako sam ja ovde na forumu, ni sa kim se nikad nisam posvadjala...a i zasto bih?   Nista ne shvatam licno. A sta i da shvatim licno od nekoga koga " poznajem" samo preko pisanija na forumu? Sta da zamerim? Kome?   Nije mi rod...Moz' da bude pomoz Bog ali zapravo mi uopste nije stalo. Problem je, po meni, to sto se zaboravi da se misljenja razmenjuju, da je sasvim u redu ako neko misli drugacije, da nije nicije misljenje merilo apsolutne ispravnosti, da je moje misljenje ispravno za mene ali ne i za nekog drugog, i to je ok. Ne treba svi da misle kao ja, ne dao Bog...ali ovde se uporno provlace te ovaj proziva ovoga, te ovaj pasivno vredja, te onaj aktivno vredja....ali zasto, aman? Sto ja sad da vredjam nekoga? Zato sto ne misli kao ja? Sta sam pa ja? Ko kaze da sam ja u pravu, uopste? Sta ja uopste pa i znam? I jos se vredjam sto mi neko protivureci? Ljudi ovde prenose ono ponasanje iz svakodnevnog zivota.Po meni, ti ljudi idu okolo, i namecu drugima svoje misljenje kao jedino i apsolutno ispravno. A to je totalno pogresno.

[Драган_Петровић]

Brate tu je ona razlika da li pogađa naš ego ili srce. Ako ego - volja, smiravanje. Ako srce - povređivanje- dopuštenje.

Ајде ти сад буди паметна па знај када то није у питању его.... Бар мени то измиче.

[Дијана.]

Ja znam. Kad me fizički zaboli, onda je srce (bez obzira koliko (ne) pokažem). Kad me obuzme gnjev i žarka želja da nadjačam, nadmudrim, onda je ego... 

[Adelaida]

da li pogađa naš ego ili srce.

Kad me fizički zaboli, onda je srce (bez obzira koliko (ne) pokažem)

Ali kako srce? Ne poznajes tu osobu, nije ti bliska, kako moze da te povredi? Kako moze da ti dotakne srce? Sta te vredja recimo sad da ti ja nesto kazem...da iskritikujem tvoj trud, ili izvrnem tvoje reci...Ti si i dalje ti, bez obzira sta ti neko kaze, bez obzira sta o tebi misli. Ti si ono sto ti jesi,svako moze misliti sta mu je volja o nekome. Ne mozemo svima valjati. Tvoj trud i tvoji kvaliteti se ne umanjuju time sto ti je neko rekao ovako ili onako....

 

Meni se ljudi cude sto ovako mislim i postupam....a ja se cudim njima...

[Дијана.]

Čekaj, mislim da je Draganče mislio uopšteno, i ja sam. Tačnije, ako mi je stalo, može da me pogodi, ako mi nije stalo i osobu ne cijenim može više da me razljuti. Mada može da me povrijedi i bezrazložna mržnja i onih koji mi nisu ni poznati a ni bliski, kao ovde. Kad vidim sebe njihovim očima. Zato uvijjek apelujem da ne povređujemo drugog, pod izgovorom rasprave, argumenata, istine, pravde; jer kao i svako, sudim po sebi. Varaš se ako misliš da smo ovdej 'bezbjedni', virtuelno je samo sredstvo, a osjećanja koja izazivamo i odnosi su itekako realni. 

[Adelaida]

ako mi nije stalo i osobu ne cijenim može više da me razljuti.

Varaš se ako misliš da smo ovdej 'bezbjedni', virtuelno je samo sredstvo, a osjećanja koja izazivamo i odnosi su itekako realni. 

Mada može da me povrijedi i bezrazložna mržnja i onih koji mi nisu ni poznati a ni bliski

Ako ti nije stalo i ne cenis osobu previse, zasto da se na nju ljutis? Daj bar jedan razlog da se naljutim na nekoga do koga mi nije stalo i ne cenim ga?

Sto se tice bezbednosti od uvreda, to zavisi od samog coveka, ja se osecam opusteno, recimo, gde god da sam, ne doticu me ni pohvale ni pokude...a bezrazlozna mrznja me ne vredja...zasto bi me se doticala kada je bezrazlozna? Recimo, ja sam sada stranac, moze me neki nemac ili nemica mrzeti a da im ne dam niti jedan konkretan razlog za to, i sta cu ja sad? Da se vredjam? Da se zarozam i placem? Da se ljutim? Da mu zameram? Ne, ja cu razumeti njegovu ili njenu slabost u tom trenutku, shvaticu da ima neki licni problem ili kompleks, cim me mrzi a da nema razloga za to...ni  ne poznaje me, saoseticu sa tom osobom i nastavicu da gledam svoja posla. Nisam ja ta koja je povredjena tudjom mrznjom, vec onaj ko mi tu mrznju upucuje.