Владика Атанасије за НЕЗАВИСНЕ: Божић је шанса за заједнички живот

[JESSY]

Божић је шанса. За нова пространства. Обнову човека, појединца и човечанства, порука је Владике бихаћко-петровачког Атанасија.

У божићном интервјуу за „Независне“ говори о данашњем поимању добра и зла, позива човјека на буђење, апелује на значење мира у суштини Божића, позивајући вјернике на вредноте празниковања.

У овом је интервјуу Владика Атанасије говорио и о нескромности у редовима Српске православне цркве (СПЦ).

                                 

[JESSY]

НН: Са каквим осјећањима дочекујете овај Божић и на које бисте поруке празника подсјетили све који слиједе пут хришћанства?

 

АТАНАСИЈЕ: Сваки човек на исти начин треба да прилази овом јединственом празнику, као једној посебној шанси. Шанси заједничког живота. Јер Божић отвара нова пространства за човека, за појединца и за човечанство. По Светом писму, али и по природи, смене дана и ноћи устаљене су појаве. Мржња, правда и неправда, смрт и болест, све те појаве се рециклирају. Једина је новост – долазак Бога на овај свет, у историји човечанства и света ми ту чињеницу прослављамо. Бог долази на свет са планом и циљем да овај свет унапреди, препороди, донесе импулс животу, човека учини јачим од греха, смрти и болести. То је нада. То је циљ. И човек једино треба да се укључи и учествује у провођењу тог Божјег плана.

 

НН: Данас смо, нажалост, свједоци различитих манифестација регресије духа. И вјерујућем човјеку учини се да се граница између добра и зла помјера…

 

АТАНАСИЈЕ: Човек се отуђио од Господа. И због тога се бришу границе између добра и зла, кроз ратове, мржњу и регресију о којој ви говорите. Поимање добра и зла не би требало да буде промењива категорија. Вредности су човеку дате створењем Божјим и да би задржао здравост, човек треба бити у заједници са оригиналом, са Творцем.

[JESSY]

НН: Са каквим осјећањима дочекујете овај Божић и на које бисте поруке празника подсјетили све који слиједе пут хришћанства?

 

АТАНАСИЈЕ: Сваки човек на исти начин треба да прилази овом јединственом празнику, као једној посебној шанси. Шанси заједничког живота. Јер Божић отвара нова пространства за човека, за појединца и за човечанство. По Светом писму, али и по природи, смене дана и ноћи устаљене су појаве. Мржња, правда и неправда, смрт и болест, све те појаве се рециклирају. Једина је новост – долазак Бога на овај свет, у историји човечанства и света ми ту чињеницу прослављамо. Бог долази на свет са планом и циљем да овај свет унапреди, препороди, донесе импулс животу, човека учини јачим од греха, смрти и болести. То је нада. То је циљ. И човек једино треба да се укључи и учествује у провођењу тог Божјег плана.

 

НН: Данас смо, нажалост, свједоци различитих манифестација регресије духа. И вјерујућем човјеку учини се да се граница између добра и зла помјера…

 

АТАНАСИЈЕ: Човек се отуђио од Господа. И због тога се бришу границе између добра и зла, кроз ратове, мржњу и регресију о којој ви говорите. Поимање добра и зла не би требало да буде промењива категорија. Вредности су човеку дате створењем Божјим и да би задржао здравост, човек треба бити у заједници са оригиналом, са Творцем.

[JESSY]

НН: Вољела бих да чујем Ваше мишљење о примјерима недосљедности у завјету скромности у редовима Српске православне цркве? Предмет критике су материјалне вриједности, раскошна имовина…, а то је далеко од принципа скромности на коју је својим примјером позивао патријарх Павле и сасвим сигурно штети угледу СПЦ.

 

АТАНАСИЈЕ: Хвала вам на овом питању и, нажалост, ваша оцена стоји. Добро је постављати га на тај начин, посебно и у време Божића. Ви сада говорите о недоследности, која се, слажем се, појављује чак и код неких верских људи. Подсећам, Исус се родио у пећини, не ни у, материјално гледано, просечном дому, и рекао је „научите се од мене, благ сам и смирен и ви ћете свој мир наћи.“ Али, има много и оних који у СПЦ следе пут Исуса или Јована Крститеља или светог патријарха Павла. И о њима треба говорити и те примере запазити. Нити један свештеник Епархије бихаћко-петровачке није имућан, ја вам то гарантујем, сви они су се одлучили на велики подвиг – љубављу доприносити. Осим тога, које то богатство један свештеник може више да има?

 

Н: Чини се да су многе кризе узроковане болешћу породице, као ћелије друштва, кроз недостатак времена, неквалитет односа, изгубљен контакт међу родитељима и дјецом. Како оздравити породицу?

 

АТАНАСИЈЕ: Без породице је немогуће и замислити здрав живот друштва, јер дете треба ослонац и храброст од оца, љубав и мудрост мајке, да би другога могло охрабрити или омудрити. Најбоље очувана породица је тамо где је црквена побожност. Црква може бити и замена за дете које одраста без оца или мајке. Породица је нарочито окупљена о Божићу, који нас позива на све то. Дакле, и због тога, Божић је шанса.

[JESSY]

Прича о свештенику

 

Владика сматра подвигом живот с љубављу и преданошћу Господу, односно проповиједање тих вриједности живота.

„Један мој свештеник је тражио допуштење да оде код зубара и када га је лекар питао какве зубе жели и колико беле, рекао је да жели функционалне, па могу бити и црни. Јер, објаснио је, потпуно озбиљан, да народ с којим он ради има жуте зубе или их и нема, а он једноставно не жели да се разликује од људи с којима живи“, каже Атанасије.

 

 

Епархије Бихаћко-Петровачка