ВАНГ ВЕИ: ПОСЕТА ХРАМУ СЈАНГЂИ

[александар живаљев]

ВАНГ ВЕИ (701-761), ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ДРЕВНОКИНЕСКИХ ПЈЕСНИКА И СЛИКАРА

 

ПОСЕТА ХРАМУ СЈАНГЂИ

 

Не знадох тачно где се налази храм Сјангђи,
па се упутих ка врху изнад облака.
Шума прастара, нема ни стазе за људе,
планина пуста, одакле само звоњава?
Јецање врела одбија се од камења,
хладни сунчев зрак зелени бор обасјава.
Кад сумрак падне, пусто је покрај бездана,
неко медитира, смирује љутога змаја.

 

Под утицајем мајке, Ванг Веи је рано постао будистички по­клоник. Кроз прва четири стиха, изразима „не знадох” и „одакле”, песник нас уводи у мистичан свет чувеног храма, у дубину будистичке мисли. Постојање храма се само наговештава звоњавом. Песма има облик петосложног лушија (осмостиха). Трећи и четврти стих чине дистих са контрастима „прастара шума” (ширина) и „пуста планина” (висина), као и „нема” и „има” (мада у упитном облику). Пети и шести стих чине још изразитији дистих, са контрастом звука и боје („јецање” и „зелени”), као и неживо и живо биће („камен” и „бор”). Израз „љути змај” (или отровни змај) из завршног стиха означава грешне мисли у души.

 

Препев са старокинеског и коментар: Хироши Јамасаки Вукелић
Летопис матице српске, април 2015, стр 410.

 

[Wu]

неко медитира, смирује љутога змаја

 

 

Да, да, ово је сјајна класична песма. Притом, чисто као куриозитет за размишљање, у оригиналу је употребљено 毒龙 (dúlóng), што буквално можемо превести као „отровни змај“, јер 毒 значи пре свега отрован, као и злобан, суров.