Зашто стрепимо и непрестано бринемо?

[Агница]

Зато што не одбацујемо негативне помисли(по светим оцима-демон) и зато што се не молимо..укратко-зато што се не боримо..

[Јелена011]

Da, ima delotvornih nacina, ima ljudi koji su to prosli...

Ja nemam problem sa strucnom pomoci, zao mi je kad vidim da se ljudi muce a od sramote ne obracaju se nikome.

Ne znam u drzavnoj sluzbi gde postoji mogucnost psihoterapije, koliko znam to jos uvek nema, izuzetak su mozda par grupnih terapija.

To je ogroman problem sto je sve svedeno na licni rad u privatnom sektoru, a puno priucenih ljudi se izdaje za gurue.

[aliluja]

Strah nas u nekoj određenoj meri štiti.. al' čim prodje meru on nas zastrašuje.. Tu vidim problem koji sama ne mogu da rešim... Zaista vam kažem da samo uz molitvu Prečasnom Krstu Gospodnjem i Svetom Arhangelu Mihajlu uspem da prevaziđem ono što me zastrašuje...

[Јелена011]

Postoji samo jedna opasnost, reci "moli se i Bog ce pomoci".

Molitva itekako pomaze, ali ova recenica moze da bude veoma opasna za ljude koje muci bilo koji psihicki problem.

 

Prvo diskriminisani su, jer kad neko ima fizicku bolest, to se vidi, njemu niko ne kaze "moli se pa ce ti amputirana ruka zarasti" ili "moli se pa ce ti se kicma sama ispraviti"...

Psihicka bolest je itekako realna i opipljiva, nije umisljena i nece nestati sama od sebe.

 

Drugo, kada kazemo

moli se ------- > Bog ce pomoci, stvaramo uzrocno posledicnu vezu koja se podsvesno tumaci

Nije mi bolje ----- > nisam se dovoljno molila i nisam dovoljno dobra

 

To prvo i prvo nije istina, mi ne znamo kako Bog pomaze, da li ce nekome konkretno pomoci tako sto ce ga resiti muke, ili ne. Bog nije automat koji radi po principu "ubaci tri novcica molitve i izaberi zelju, klikni na izleci me od bolesti gotovo". Bog daje razne bolesti raznim ljudima sa raznim ciljevima. Sta vise Bog ne "daje bolesti", nije Bog sadisticki idiot koji nam daje zlo, da bismo mi bili dobri. Bog samo zeli da iskoristi tu zlu situaciju, bolesti da se mi okrenemo na dobro. Odakle bolest ako je Bog ne daje? Od pale prirode...Bog "dopusta", tj ne uklanja po difoltu, ali to ne znaci da je bolest "dobra", ona je samo nuznost ovog palog sveta.

 

Molitve u bolesti pomazu, neko se potpuno isceli samo molitvom, a nekome je potrebna i strucna pomoc drugacijeg tipa. Kao kad imamo grip uzmemo lek, kao sto kad nas boli zub odemo kod zubara, postoje i lekari koji svojom strucnoscu "lece" i te psihicke boljke. Naravno da verujucem crkvenom hriscaninu ta lekarstva nisu dovoljna, ali nista nije dovoljno niti uporedivo sa jedinim Lekarom i onim koji daje Isceljenje i duse i tela. Pa to nas ne sprecava da idemo kod "obicnog" lekara za fizicke boljke, ne vidim sto bi nas sprecavalo da potrazimo pomoc za psihicke.

Sada vec ne bi trebalo da to bude tabuu.

[ВИЛМА]

Jelo,     

[Јелена011]

Pufnice, ja sam dozivela to i za fizicku bolest svojevremeno, to "nisi se dovoljno molila inace bi bila izlecena" i tada sam pocela da psujem ko kocijas

Doduse, nisu oni ljudi krivi, ja sam bila naivni kreten koji je bio mlad i neiskusan, mislila ljudi odrasli, ozbiljni, pobozni, valjda oni znaju sta je vera... Klinac znaju sta je vera, godinama sam se cupala iz tih pogresnih pocetaka i pogresnih kvazi pravoslavnih uverenja.

 

Platila sam danak, ali dobila mnogo, paz majku mu, sve bre tajnovidac do tajnovidca, znaju sta je Bog hteo i sta je mislio i jos uzmu nepitani slobodu da ga tumace kako da ne

No, Bogu hvala te godine su davno prosle 

[zuti car]

Elem , strepnja za buducost odnosno strah od toga sta se moze desiti u istoj nam je urodjen, Kroz citavu svoju istoriju , od najranijih dana coveku buducnost uglavnom nije bila naklonjena i donosila je zlo, bolesti, ratove , vremenske nepogode koje su u istavale letinu pa je sldila glad ... Bedno se zivelo do pre jedno 50 godina na ovim prostorima , tej u zadnjih pola veka ovde covek ne brine hoce li imati sta da jede sutra i hoce li imati cime da nahrani decu. Na zalost , opet se vracamo u srednji vek jer je sve manj posla, sve vise bede , ubijaju bolesti koje u nekim drugim zemljama uspesno lece itd, opet dakle , ogromna neizvesnost . Imali smi Bogu hvala i  dosta ratova, svako je negde nekog izgubio i opet niuesigurno hoce li se skoro ponovo ratovati. Pa samo lud covek u takvoj istuaciji ne bi bio uznemiran i zabrinut . I kad presija predugo traje onda ljudi gube kocnice pa preteruju u brizi . 

[Anika]

Od kada manje slusam ljude iz Crkve, a vise verujem prakticnim primerima, mnogo se bolje osecam. Kad god me neko iz Crkve savetuje, nije mi dobro. Tamo gde bi trebalo da naidjemo na svetlost, cesto bude velika tama. Na kraju, vera je duboko intimna stvar i ne prica se o tome svakome i ne namece se, jer se time narusava sloboda.

[Arsenija]

Ja nemam problem sa strucnom pomoci, zao mi je kad vidim da se ljudi muce a od sramote ne obracaju se nikome. ,  

 

 

Dolazi zena kod psihijatra i kaze - Doktore , ja sam tako nesrecna ... Ali , Gospodjo ,pa vi tako dobro izgledate , nikad ne bih rekao da patite ... Znam , Doktore , to je zbog komsiluka , necu da svi znaju sta mene muci ...    

[Arsenija]

Mislim da sam se rodila anksiozna. Sta da radim, na terapiju sam isla dugo godina, pokusavala i kognitivno-bihejvioralne metode, ali nista nije bas mnogo pomoglo.  Lekovi pomazu vise, ali nisu pogodni uvek i svuda, Pripisujem to delom zivotnim dogadjanjima, koja su od mene nekad zahtevala jako izrazen nagon za prezivljavanjem, a delom genetici: moj otac je vrlo slican meni po tom pitanju, kao i brat. Obe babe su bile takve, uplasene od buducnosti. Jedna se veoma prikladno zvala Marta

Genetika je cudo . Ja sam karakter u potpunosti nasledila od oca , ali je zato moja majka uvek sklona negativnom razmisljanju ...a  to cesto predje na mene ... Trudim se da se nadam najboljem , ali moram da budem  realna prema sebi ... Realno je da zivimo u zemlji koja prezivljava krizu na svim poljima ... I tesko je pod takvim okolnostima ostati stabilan i utemeljen na nekim svojim optimistickim stavovima za koje se ne moze reci da imaju utemeljenje ...

Svi brinemo , neko vise , neko manje , ta briga moze da bude i pokretac , stimulans , ali samo onda kada ne gubimo nadu ...

Ne treba ni da zaboravimo da je strah Gospodnji pocetak svake mudrosti ... Ko nema bar malo straha ...taj je , moze se slobodno reci ludak ... 

[Кратос]

Bog samo zeli da iskoristi tu zlu situaciju, bolesti da se mi okrenemo na dobro. Odakle bolest ako je Bog ne daje? Od pale prirode...Bog "dopusta", tj ne uklanja po difoltu, ali to ne znaci da je bolest "dobra", ona je samo nuznost ovog palog sveta.

 

 

Ovo mi se ne uklapa nikako.Naročito sa onom Hristovom da ni vrabac sa grane ne pada bez volje Oca.Sve je Božija violja.Ta priča o dopuštenju mi je toliko klimava da mora stalno da je pridržavam sa onom čuvenom,čudni su putevi Gospodnji.

[Кратос]

Inače odgovor na pitanje zašto strepimo i brinemo je vrlo prost.Zato što smo svesni da mnogo toga(gotovo ništa) ne zavisi od nas.

[Јелена011]

Pitaj Avu Zorana da ti objasni, ja natucam samo...

 

Zasto je Bog dopustio kusanje Jova?

Ko je knez ovog veka?

Isceljenje slepog, zasto? 

Tamo imas mozda najeksplicitnije razliku.

Do tada, starozavetni Bog, jevreji, imali su takvo misljenje da ako ti dobro ide Bog te voli tj time sto ti je dobro to je neki znak da nisi "gresan". Ako ti nije dobro u zivotu, mora da si gresan covek i da te stoga Bog ne "voli", da "ne brine" o tebi...

Tek sa Hristom imas mogucnost da bolest, da "lose" sto ti se desi nije posledica tvog greha tj znak da te Bog ne voli. To je jevrejima bilo nemoguce da razumeju, kao otkud to da je ovaj bolestan, ko je gresan on ili njegovi preci...

Njima je sve sto se desava kod coveka tako Bozija volja, neki automatizam izmedju uslova u zivotu i odnosa sa Bogom, trgovina.

Mi hriscani ne gledamo tako, mi ne mislimo da se Bog uplice u svaki nas pokret, tj mislimo da njegova briga o nama nije uvek direktna. Neke stvari on jednostavno dopusta zbog nase slobode koju hriscani smatraju najvecim Bozijim darom. Dakle Bog nece da "pomaze" coveku koji to ne zeli, nece na silu, nece Njegovo mesanje da bude direktno uvek.

Neki dogadjaji u nasem zivotu su prosto "odredjeni" nasom palom prirodom, umiremo, obolevamo, smrtni smo. Moze da se kaze da je to sve posledica prvorodnog greha, ali ne greha u onom zakonskom smislu, nego ono promasaja. Kad recimo narkoman se skine sa droge, moze mu se desiti i da kasnije recimo boluje od oslabljenog imuniteta, ne mozes reci - eto to je sad njegova krivica. Nema tu neke njegove direktne krivice.

 

Sto se volje i dopustenja tice, hriscani pojedini su odgajani da misle da je Bozija volja eto sve i svja. Pa se ljudi s pravom pitaju - zasto Bog dopusta da pate deca, zasto postoji zlo, zasto neki ljudi pate a to "ne zasluzuju", pa su onda neki tako mozgali i to ne bas sjajno pa rekli - eto Bog njima daje bolest, patnju zato sto ih voli. Bog im daje neko zlo u zivotu, da bi sve to izaslo na dobro.

To je sjajno otac Zoran objasnio u onom tekstu docice smrt i imace tvoje oci.

Suludo je da Bog cini zlo da bi to posle preokrenuo na dobro. Jer princip zla, ne moze postojati u Bogu, to bi znacilo da je Bog i zao, a ne samo dobar. A Bog je ceo celcat dobar, nema nekog delica "zlog" u sebi. Bog, Bozija sustina, ne poznaje zlo, nema ono neku crnu tacku koja eto je zla i koja to zlo koristi da ljude nauci lekciji.

Nego je s vremenom, a nepoznavanjem Svetih otaca, ljudima to bio nacin da objasne ono sto nisu razumeli. Videli su patnju ljudi, najblizih, nevinih, dece s jedne strane, a verovali su da je Bog dobar i nisu uspevali da pomire ta dva, nisu mogli da to objasne i onda su smisli tu foru - eto Bog daje zlo da preokrene na dobro.

Zlo je odsustvo dobra, nespojivo je sa Bogom.

Patnju, bolesti, zlo, to je sve odustvo Boga, zbog naseg palog stanja, zbog kneza ovoga sveta to je realnost ovde na zemlji. Bog to ne uklanja jer je prognavsi Adama i Evu doneo takvu odluku da se ne mesa u ljudske zivote bas na taj nacin i pustio ih je da sami odrastaju.

On intervenise ponekad, ali te njegove intervencije su opet sa ciljem mnogo sirim od zivota jednog coveka.

Te filozofije - Bog daje zlo, ili Bog uzima najbolje, su lazne i nehriscanske, ali su se rasirile kod ljudi u nedostatku dovoljnog poznavanja Predanja.

 

Ne postoji covek koga Bog ne voli, samim tim sto si rodjen "dovoljno si vredan" da te Bog voli, Bozija ljubav nije uslovljena nekim tvojim akcijama, nije ona reakcija na tvoje dobro postupanje niti nagrada za dobra dela.

Bog je hteo da se svi spasu, ali ne spasava na silu onog ko ne zeli. Adam i Eva su napravili "sr.." uradivsi to sto su uradili i Bog ih je lepo poslao na zemlju. Kao decu, kao nekoga ko treba da nauci i da uzrasta u odnosu sa Bogom. Prvi ljudi su ziveli dugo, stotinama godina, tada jos uvek nije bilo toliko greha, pa je smrtnost bila nesto ono umreces u devetsto i nekoj i bez problema ces radjati decu posle stote.

Godinama, vekovima, kako se ljudski rod mnozio a sa njim i gresi, nasa priroda se menjala pa je sada nas vek kraci, obolevamo, umiremo brze. To je sve posledica greha, ono opterecenje na nasim telima koje nosimo. To Bog jednostavno dopusta. Nema neku kategoriju "dobro lose", jednostavno je cinjenica. 

Kad kazemo dopusta kazemo da Bog sve vidi i sve zna ali bez obzira na Boziji Promisao to ne znaci da mi nemamo slobodu, da smo unapred determinisani. Tipa Bog zna da cemo mi da se spasemo i sad, mi smo slobodni od razmisljanja, od promisljanja u svom zivotu, slobodni da radimo sta ocemo. Nismo mi automati, pa ono sta god da uradimo sve jedno je. Itekako nije svejedno. 

Bozija volja je da nas vodi spasenju, ispunjavanje Bozije volje je postovanje zapovesti Bozijih. 

Mnogo toga ima, ja sam samo u kratkim crtama nabacila sta mi je prvo palo na pamet.

 

Poenta onoga sto sam ja htela da kazem gore je da cesto zdravi ljudi tj oni koji misle da su zdravi ili manje bolesni hajde, umeju ljudima koji boluju od teskih bolesti ili recimo ljudima koji boluju od psihickih bolesti da kazu "Bog te voli" pa ti je zato poslao bolest. Ili moli se pa ce uzeti bolest.

Poenta je da mi nemamo pojma zasto nam je Bog dopustio da se razbolimo. Mozda kao kad slomimo nogu tj ne gledamo kuda idemo, padnemo i slomimo nogu, tako nema tu nekog direktnog uplitanja Boga, mozemo da kazemo eto da je Bog hteo on bi ucinio cudo pa mi ne bismo pali, nesto bi se ekstra desilo i ne bismo slomili nogu. Ali to ocekivanje nase, da se Bog uplete u nas zivot direktno i svaki put je gordo i nerealno. Tako i za psihicke bolesti, neke su jednostavno plod nasih akcija. Neke nisu, ali Bog nije servis za izbavljanje ljudi iz urnebesnih situacija. Zasto bi On sada stalno intervenisao za svakog coveka... Nekad na molitve intervenise direktno, ali to opet biva drugom logikom. Mozda od nas ocekuje nesto da uradimo posle toga, a pre ce biti reaguje na ljubav koju projavljujemo.

Kada se dvoje ili troje skupe u ime Njegovo pa ga zamole da neko ozdravi cudom On moze da kaze eto posto je vasa ljubav i vas trud toliki ozdravicu vam ga,ali nije to automatizam. Ne podleze Bog nasim projekcijama Njega. Nije duzan da to radi.

Sto kazu Bog je -amoralan. On je iznad tih psiholoskih uslovljavanja koje ljudi tripuju o Njemu.

Moze, ako se to uklapa u domostroj spasenja, a i ne mora. Al to ne govori o tome da je neko gresan, neko ne, neko "dobar" neko los.

Mi ne znamo sustinski zasto Bog radi sta radi, previse je to veliki zalogaj za nas. 

Samo smo mnogo radoznali i umisljeni da znamo, pa onda tumacimo -aha ovog je iscelio znaci mora da tu ima neceg, a ovog nije opet ima tu neceg.

Svetim ocima desetine godina teskog mucenja tela je trebalo da nesto kazu o Bogu, a savremeni covek misli da sve zna eto jer je mnogo veliki baja.

Sve je to od konkretnog slucaja do konkretnoh slucaja.

Bezumnika na ovom svetu ima mnogo, i bezumlja, zasto ih Bog ne kaznjava? Oce, lepo jos u psaltiru kaze oce, ali na kraju i koncu.

Sad na zemlji MI SMO DUZNI da pomazemo bliznjima. Ne da ocekujemo da Bog nesto uradi z anekog, nego da mi uradimo, da mi budemo satrudnici Boziji, da mi budemo sakreativci. Ne pada sneg da pokrije breg nego da ljudi pokazu sta su naucili i da li su od Adama i Eve malo odrasli. Da li cemo reci - pa Boze sto nisi iscelio ovog, ili cemo uraditi sve sto je do nas, pomoci nevoljnom, utesiti tuznog, nahraniti gladnog, napojiti zednog. Na nas je red, ne na Boga.

[Кратос]

Ne podleze Bog nasim projekcijama Njega

 

Misliš?Bog je ličnost,Bog je ljubav,Bog je dobar,Bog je pravedan etc.Pa nisu li to sve ljudske projekcije i želje?

[Јелена011]

Ne, ne mislim na to, mislim na to da cesto dajemo Bogu tj pripisujemo mu neka ljudska svojstva, psiholoska, pa i fizicka. Ucitavamo u Njega ljudske osobine. S jedne strane je to razumljivo, necemo mu sigurno ucitati vanzemaljske, mi jedino znamo kako je biti covek, imamo to iskustvo. Ali nase vidjenje i poimenje nije savrseno, vrlo je ograniceno, pa to onda kad ogranicenim jezikom pokusavamo da opisemo, bude poprilicno "isprano", bleda senka onoga. 

Ne moze niko Bog potpuno opisati, saznati, videti, ukalupiti, a ljudi to uporno pokusavaju od pamtiveka. Da ga opisu i naprave neki algoritam da bi im bilo jasnije. 

Nema tu te jasnoce nego vere, vere bas zato sto mi ne znamo mnogo toga, mi verujemo. Verujemo u Boga, ali i verujemo Bogu kao roditelju da nije bas mutav.