ДУГИН: Запад има демонску бит јер је место у које се стропоштао - Ђаво

[Дејан-Марковић]

Ми балансирамо на ивици оног рата који јесте, али који сваког тренутка може да постане главни и вероватно једини садржај нашег живота. Будући да су главни играчи - САД и Русија - силе које поседују нуклеарно оружје, тај рат тиче се свих народа на Земљи. Он има шансе да постане крај човечанства. Наравно, то још није фатално, али не треба искључити и такав обрт ствари

Анкара константно прети да ће затворити Босфор за руске бродове. Током последњих недеља Турци су пребацили значајан део трупа са границе са Грчком на границу са Сиријом што се сасвим може проценити као припрема за војну инвазију. Све то вишеструко повећава ризик новог руско-турског рата који тешко да неће прећи у Трећи светски рат

Пети фронт против Русије може отворити домаћа пета колона у којој су главни либерали, а „хране“ их Американци. У случају погоршања ситуације, ТАЈ ФРОНТ може да постане главни фактор у слабљењу Русије. Заправо, тај припремани ударац у леђа може се показати као одлучујући

По својим погледима, „шеста колона“ - коју чине западњаци на власти и формално су лојални - ничим се не разликује од пете и такође је оријентисана на Запад, само то крије и радије наноси ударце режиму изнутра, а не споља

Исто као и петом колоном, шестом колоном управља се из спољног центра, из Вашингтона, иако се то одвија деликатније и изнијансираније него у случају „пете колоне“. Координацијом Фронта №6 руководи амерички Савет за међународне односе (CFR), чије су структуре готово званично представљене на највишим нивоима руске власти. Уопште, том типу припада већи део „владиних либерала“, а такође и значајан сегмент других владајућих институција

         „Кад чујете да флота плови Средоземним морем знајте: ускоро ће се решити питање Константинопоља“.

 

        Св. Козма Етолски

 

Рат континената: врућа етапа

 

        У ИЗВЕСНОМ смислу рат је већ у току. Рат се увек води. Рат који је сада најважнији, јесте конфронтација две цивилизације - цивилизације Копна, коју представља Русија, и цивилизације Мора, оваплоћене у САД. На духовном нивоу то је битка духа и материје, светлости и таме, Бога и ђавола.

 

        Конфронтација између полова у реалности - између добра и зла, трговинског поретка и херојске цивилизације, између Картагине и Рима, Атине и Спарте - неуклоњива је. Ипак, у неким моментима она долази до вруће етапе. Данас је управо такав моменат.

 

        Ми балансирамо на ивици оног рата који јесте, али који сваког тренутка може да постане главни и вероватно једини садржај нашег живота. Будући да су главни играчи - САД и Русија - силе које поседују нуклеарно оружје, тај рат тиче се свих народа на Земљи. Он има шансе да постане крај човечанства. Наравно, то још није фатално, али не треба искључити и такав обрт ствари.

 

        Духовни план велике конфронтације осмишљава се посебним терминима и у посебним контекстима. И овде је однос снага увек у корист Светлости, без обзира на то у каквој ситуацији се налазе верници. Међутим, на стратешком плану све може изгледати нешто друкчије.

 

        У овом рату улоге нису симетричне. Русија се налази у слабијем положају, али покушава да поврати статус глобалног играча. Она само настоји да врати свој потенцијал регионалне силе која се слободно организује у непосредној зони својих граница. Али, и то је неприхватљиво за САД које су - без обзира на све - за сада глобални хегемон и немају намеру да добровољно одустану од униполарности.

 

        Ако узмемо у обзир каква је духовна позадина овог рата то постаје јасно: тама не дозвољава присуство светлости ни у каквој пропорцији, смириће се тек онда кад успе да савлада светлост свуда - не само глобално, него и локално, јер довољан је један зрак светлости да таму учини тамом, а без њега она може да се издаје за све, за било шта.

 

        Отуда и важан закључак: глобалне претензије савременог материјалистичког технократског Запада, сам глобализам, нису случајност него суштина оне силе са којом ми имамо посла. Наивно је сматрати да се с ђаволом може договорити или га преварити. Њега је могуће само победити. То је закон духовног боја.

 

        Данас оннапада, а ми се повлачимо. Зато се рат шири готово на нашој територији - у зони наших директних националних интереса. И поред тога што Русија данас покушава да изађе изван својих граница, за нас је тај рат одбрамбени.

 

        У овом моменту ми себи не постављамо друге циљеве сем регионалних. Ипак, њихову реализацију спречава светска нуклеарна сила. То компликује ситуацију и преноси конфликт на глобални ниво. У сваком случају, нас нападају, ми се бранимо. То је важно.

 

        Сада ћемо да анализирамо фронтове овог рата.

 

Фронт №1 Сирија

 

        Од самог почетка сиријског конфликта Москва је подржала Башара Асада, против кога су играли Вашингтон, Западна Европа и блискоисточни proxies (сателити) САД - Саудијска Арабија, Катар, Турска, иако је свака од ових земаља следила своје интересе.

 

        Инструмент за свргавање Асада постале су радикалне исламске групације - Исламска држава, Ал-Каида (Џебхат ан-Нусра) итд. Ипак, Русија се у пуној мери укључила у рат тек 2015., када је исцрпљеном Асаду пружила озбиљну и директну војну подршку.

 

        У тој ситуацији Москва је добила савезнике у лику шиитске осовине - Техеран-шиитски Ирак-либански Хезболах са којима ми не само да сарађујемо него ратујемо раме уз раме. Шиитски свет оријентисан је строго анти-амерички, али истовремено на регионалном нивоу сукобљава се са радикалним сунизмом Саудијаца и Катара који финансирају салафитске екстремистичке групације.

 

        На Фронту №1 Русија се сукобљава са САД и земљама NATO директно, али посредно. Саме земље Запада на речима такође ратују са Исламском државом, мада, у ствари, на све начине подржавају радикалне исламске групације ради свргавања Асада. Та иста тактика искоришћена је и приликом свргавања Гадафија у Либији. Сем тога, присуство салафитских џихадиста у Ираку, исто као и талибана у Авганистану, оправдава тамошње присуство америчких трупа.

 

        Због тога Фронт №1 за Русију представља животни изазов: против нас индиректно се боре САД и NATO, а готово отворено Турска, Саудијска Арабија и Катар. Због тога се рат у Сирији никако не може сматрати за обичну антитерористичку операцију: осим што салафити сада контролишу већи део Сирије, они имају огромну директну и индиректну подршку.

 

        Међутим, Русија је - нуклеарна сила. Зато њена укљученост у сиријски рат нагло мења ситуацију преносећи је са локалног на глобални ниво. Кад смо се укључили, значи да смо ставили на карту много тога. Сада се више не ради само о Асаду, његови непријатељи биће принуђени да ратују са Русијом. Али, и обрнуто је праведно: ми нисмо бацили изазов екстремистичкој мрежи Исламске државе и Џебхат ан-Нусра, него америчкој хегемонији и блискоисточном салафизму који има озбиљне базе у најбогатијим петродоларским монархијама Залива.

 

 

 

        Овде је битно: колико Москва разуме озбиљност ситуације на Фронту №1 и колико далеко смо спремни да идемо у ситуацији у којој се већ одвија прави, потпуни, сурови рат са импресивном коалицијом на супротној страни фронта. Јер, САД и NATO налазе се управо тамо шта год да они објављују.

 

Фронт №2 Турска

 

        Сразмерно укључености у сиријски рат ми смо се из објективне оправданости сукобили са Турском која је у суштини окупирала северне територије Сирије насељене туркменским племенима и тако ушла у војни конфликт са сиријским Курдима. Ердоган је давно основао савез са најбогатијим Катаром који финансира салафитске групе (као што су Муслиманска браћа у Египту) и отпочео енергичну борбу против Асада.

 

        Због тога смо ми ушли у директан конфликт са Анкаром када је руска војска у Сирији почела да бомбардује позиције салафита на Северу Сирије. Оборени авион ратне авијације и зверски убијени пилот били су само повод за ескалацију. Када смо почели одлучно да дејствујемо, а пошто смо ушли у конфликт нисмо могли другачије ни да поступимо, рат са Турском постао је потпуно реална будућност.

 

        Затим је уследио прекид трговинских односа, забрана туризма и истеривање турских грађевинских компанија, што је са економског становишта био најјачи, болан ударац за Турску са више милијарди губитака.

 

        Анкара константно прети да ће затворити Босфор за руске бродове, а то је једнако пресецању животне артерије за наш контигент у Латакији. Током последњих недеља Турци су пребацили значајан део трупа са границе са Грчком на границу са Сиријом што се сасвим може проценити као припрема за војну инвазију. Све то вишеструко повећава ризик новог руско-турског рата.

 

        Колико је тај рат вероватан?

 

        Више је вероватан него икад у ХХ веку и у првој деценији XXI. Фронт №2 већ је отворен.

 

        Када ће рат планути вероватно нико не може да каже. Теоретски - сваког момента. Овде се опет треба сетити да је Турска - члан NATO-а и да овако или онако координира са Вашингтоном своја дејства у Сирији. То значи да ће у могућем рату са Русијом на страни Турске - као у време Кримског рата - поново стајати широка западна коалиција на челу са САД. Зато ће опет регионални конфликт несумњиво имати глобалне размере. Утолико пре што се на територији Турске налази америчка војна база са нуклеарним наоружањем. Рат са Турском тешко да неће прећи у Трећи светски рат.

 

Фронт №3 Украјина

 

        Поновно уједињење са Кримом нико у свету није признао.

 

        ДНР и ЛНР и даље су рана која крвари и неизвесног статуса.

 

        Позиције Порошенка у Кијеву прилично су нестабилне, а суштинско поправљање економске и социјалне ситуације у Украјини чак ни теоретски није могуће. Зато ће Кијеву у одређеном тренутку преостати само један пут - нови круг ескалације напетости на Истоку земље, чак и инвазија на Крим.

 

        Кад би у тој ситуацији Украјина била сама против Русије, то би за Кијев било самоубиство.   

 

        Међутим, опет треба узимати у обзир фактор САД и NATO. Управо Запад стоји иза преврата у Кијеву у зиму 2014. и консолидовани напад на позиције народне војске Новорусије, чак и на Крим, од стране украјинске армије може у одређеном моменту да буде потпуно могућ. И због унутрашњих разлога и у још већој мери по логици глобалне конфронтације Русије и САД.

 

        Обратимо пажњу: сва три фронта налазе се у непосредној близини наших граница у зони која одваја Евроазију и Русију, континентални простор евроазијског Heartland-а од западних територија. То је област где се сусрећу цивилизације, Исток и Запад.

 

        Због спора око баш таквих територија по правилу су и почињали светски ратови и глобални конфликти. Сва три фронта налазе се на простору бивше Отоманске Империје, јер управо смо од Турака вратили назад и Новорусију и Крим и управо је Сирија некада улазила у Отоманску Империју. А то су раније била пространства православно-византијског света. Дакле, та три фронта имају огроман историјски и цивилизацијски смисао.

 

        Вратимо са сада на унутрашње проблеме Русије. Овде видимо још три фронта.

 

Фронт №4 Салафитски тероризам унутар Русије

 

        Умрежене структуре радикалног ислама које су везане за Саудијску Арабију, Катар и Турску одавно су распрострањене у самој Русији - како на територији Кавказа, тако и у другим областима. Са приливом исламског становништва у велике руске градове и у главни град те мреже се свуда распростиру и у различитој мери обавијају читав простор Русије. Оне нису ограничене само зоном компактног места живљења муслимана, већ енергично проширују зону утицаја и у другим социјалним срединама.

 

        Користећи мноштво унутрашњих проблема, радикални сунитски ислам постепено постаје прилично популаран као алтернатива нејасне и апатичне идеолошке агенде званичне Москве и њених чисто конформистичких представника у регионима. То ствара добру средину за обуку и васпитање терористичких група и директних филијала Исламске државе (терористичке групације која је забрањена у Русији).

 

        Ако се више или мање специјалне службе технички сналазе у решавању задатка обуздавања тих група, онда стратешки план, а тим пре, концепцијски програм борбе са том појавом, уопште не постоји што ће временом учинити Фронт №4 изузетно актуелним.         Овај Фронт №4 реално је био бојно поље правог рата у периоду Прве и Друге чеченске кампање, а прекретница у Другој постигнута је само апеловањем на чврсту патриотску линију у унутрашњој политици. Свако слабљење таквог националног дискурса аутоматски поново учвршћује центрифугалне токове и екстремистичке групације.

 

        Фронт №4 отворен је и функционише, иако размере проблема ми до краја не знамо: да не би изазивали панику код становништва специјалне службе крију број осујећених терористичких напада и других превентивних мера, који, у ствари, импресионирају чак и данас.

 

        Будући да и иза овог Фронта №4 стоје САД и спољни центри, амерички proxies на Блиском Истоку, онда се и овде могу очекивати озбиљна финансијска, и главно, логистичка подршка нове ескалације.

 

Фронт №5 Пета колона

 

 

 

        Овај фронт представља мрежу опозиционих кругова чије језгро чине проамерички настројени либерали који сањају о повратку у 1990.-те, у време отворене пљачке Русије и продаје иностранству свих њених актива, као и свевлашћа либералних елита за које као топовско месо иступају екстремни националисти и руски неонацисти незадовољни руском влашћу и њеном пасивном политиком према све већој миграцији, а такође и нејасном или потпуно одсутном националном идејом.

 

        Самих либерала нема довољно за организовање озбиљних и великих протеста и зато у тој коалицији 5. колоне екстремни руски националисти имају функцију масовне подршке. Али управо проамерички либерали чине центар у којем се успоставља координација и доносе главне одлуке и одговорни су за контакте са Вашингтоном.

 

        Саме САД званично подржавају „демократске“ покрете и за њих издвајају знатне суме из буџета. Међутим, финансирање руске пете колоне из других мање транспарентних извора неколико пута премашују податке који се отворено саопштавају. На Болотном тргу у пролеће 2012. пета колона показала је да је она за то способна.

 

        У случају погоршања ситуације, пред очигледним последицама санкција и вероватних ратних конфликата - фронт №5 може да постане главни фактор у слабљењу Русије. Заправо, тај припремани ударац у леђа може се показати као одлучујући у случају да неефикасност административног система (а у Русији ништа не наговештава да ће он у догледној будућности бити ефикаснији) буде акумулирала трошкове. У одређеним околностима могуће је да се Фронту №5 прикључи део изиритираног и разочараног становништва, што ствара озбиљну претњу.

 

Фронт №6 Прозападни утицајни агенти и либерали на власти

 

        Уобичајено је да се ова група у последње време назива „шеста колона“. Ради се о оним либералима и западњацима који су се интегрисали у власт током 2000.-их или остали у њој од 1990.-их прихватајући нова правила игре.

 

        За разлику од пете колоне, представници шесте колоне формално су лојални власти, беспоговорно јој се повинују и наступају у духу потпуног конформизма.

 

        Међутим, шеста колона дели западне погледе на ствари, види у САД и NATO - авангарду прогресивног човечанства, а у економији се руководи искључиво либералним методама и ставовима.

 

        Такође је чест случај да се имовина и породице највиши руских чиновника налазе на Западу.

 

        У таквој ситуацији лојалност и изнуђени лицемерни патриотизам иза себе скривају оријентацију на континуирану саботажу државног суверенитета, на потискивање државне идеологије, на спровођење економских, административних и информативних стратегија које на крају доводе до деморализације друштва, слабљења економије и даље деидеологизације становништва.

 

        Фронт №6 формира се системском, свесном и изузетно вештом саботажом руског препорода, потискивањем и подметањем истински патриотским реформама, стварањем вештих симулакрума и фалсификата.

 

        По својим погледима „шеста колона“ се ничим не разликује од пете и такође је оријентисана на Запад, само то крије и радије наноси ударце режиму изнутра, а не споља. Исто као и петом колоном, шестом колоном управља се из спољног центра, из Вашингтона, иако се то одвија деликатније и изнијансираније него у случају „пете колоне“.

 

        Координацијом Фронта №6 руководи амерички Савет за међународне односе (CFR), чије су структуре готово званично представљене на највишим нивоима руске власти. Уопште, том типу припада већи део „владиних либерала“, а такође и значајан сегмент других владајућих институција.

 

Синхронизовање фронтова: могућа стратегија Вашингтона

 

        Сада ћемо се ставити на место америчких стратега.

 

        Очигледна је ескалација односа САД и NATO са Русијом. Москва зрачи случајем са Јужном Осетијом и Абхазијом 2008., Кримом и Новорусијом 2014. и на крају Сиријом 2015. као суверена регионална сила која, ако је неопходно, силом инсистира на својим националним интересима у строго скицираној зони.

 

        То је неспојиво са настављањем америчке хегемоније која је још увек глобална. Москва би морала да своју политику изграђује на основу договора са Вашингтоном и NATO и, разуме се, за све наведене поступке она никада не би добила одобрење.

 

        Дакле, без обзира на спољашњу учтивост и либералну реторику, Русија измиче контроли Запада. То је чињеница, а на ту чињеницу Вашингтон мора некако да одговори.

 

        Ако то призна, то ће бити једнако одустајању од хегемоније. Али, пошто је почела да се руши, америчка Империја не мора обавезно да се заустави на оним границама које још сигурно данас контролише.

 

        Охрабрен руским успесима свако може да пожели да провери чврстину Американаца.

 

        Због тога би на месту вашингтонских стратега било логично да се активира свих 6 Фронтова, утолико пре што у свих шест случајева Америка неће дејствовати својим рукама: чак и најгори исход неће јој нанети смртоносни ударац будући да је поуздано заштићена огромном европском и северно-афричком зоном иза које је Атлантик, а са Истока - Тихим океаном (нарочито што у источном правцу нема никаквих активних померања са стране Русије).

 

        Сем тога, било би сасвим разумно да се удари по Русији синхронизују са свих страна - у Сирији од стране бојовника, пружањем подршке Турској, подстицањем кијевских казнених одреда на нови талас борбених дејстава (и на напад на Крим), довођењем у борбену готовост терористичких структура екстремних радикалних салафита унутар Русије, поновним пружањем подршке петој колони (налажењем одговарајућег социјалног повода) и постављањем следећег санкционисаног ултиматума „шестој колони“ да би се она активније и болније бавила саботажом.

 

        При том, било би исто тако логично, са једне стране наставити, чак и појачати санкције, за још неки проценат спустити цене нафте и истовремено помирљивим троловањем почети напад на руководство Русије у духу CFR - наводно, „Запад ће вам помоћи“, „терористи су наш заједнички проблем“) заједнички зато што они са њима ратују, а други их наоружавају) а „главни проблем је - Кина“ (нека се Руси одрекну свог нуклеарног оружја, а ми ћемо им за одбрану од Кинеза испоручити своје“) итд.

 

        Али, иза ових обичних аналитичких извода крије се нешто веома озбиљно. Рат. Прави врели рат са морем крви, згаришта, мучења, патњи и бола. Рат у којем ћемо сви ми морати да учествујемо. А пошто су од шест фронтова три унутрашња, сасвим је могуће да ће спољни рат бити праћен грађанским ратом. Иначе, то нам је добро познато из наше историје.

 

ДУГИН: Свет је у кључањима која се могу завршити - Трећим светским ратом

http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/dugin-svet-je-u-kljucanjima-koja-se-mogu-zavrsiti-trecim-svetskim-ratom

 

Не сме се започињати демонизација противника у тренутку почетка борбених дејстава. Неопходно је да лик непријатеља буде формиран раније и очигледно. Због тога би први задатак припремања за победу била права, комплетна кампања за стварање потпуно негативног, монструозног, сатанског (то јест, истинског) лика САД и Запада у целини

Раније или касније Русија ће морати радикално да реши питање Новорусије, јер је донекле неодговорно поуздати се у то да ће Кијев пасти сам или одустати од своје проамеричке и антируске политике. За ефикасну заштиту Крима и решење питања са Донбасом неопходно је да се ослободи сав простор Новорусије, а ако рат буде неизбежан, Москва ће имати само један задатак - да у том рату победи што је могуће брже и ефикасније

Формирање зоне пријатељске према Русији од Одесе до Харкова - или као одвојене Државе, или укључивањем тих исконски руских земаља у састав Русије  - то је циљ чије би постизање могло да се сматра за победу. Није мање важна судбина Централне Украјине. За руску самосвест Кијев је стожер историјског бића. Ми не можемо да се боримо за истину, а њега да оставимо непријатељу. Он мора бити ослобођен и враћен народу

Нова Америка, у којој није остало ништа баш америчко и која опслужује интересе светске финансијске олигархије која нема ни културу ни идентитет, уништава Стару Америку. Стога је подршка америчког традиционализма и конзервативизма и америчког идентитета - важан задатак Русије. Наш савезник у САД је амерички народ

Са становишта есхатологије, долази време за враћање наших светиња - Свете Земље, Константинопоља, Кијева. Тврдња да не живимо у „Последња Времена“, данас изгледа антинаучно. Као што је говорио старац Пајсије - „Видећете, видећете!“. И видећемо. Дакле, где је Град?

        ЗАМИСЛИМО да смо прилично објективно оценили и одмерили ризике и да је наша анализа тачна. Шта чинити у таквој ситуацији?

 

        Улазећи у рат или, бар прилазећи му сасвим близу, морамо не само да реагујемо према ситуацији, него и да имамо неки план - како управљања, тако и победе.

 

        Желети победу - сасвим је логично, зар не? Остаје само да осмислимо пут како да је остваримо, чак само у  теоретској перспективи.

 

        Сасвим је очигледно да се ефикасан рат са спољним противником може водити само ако друштво буде довољно консолидовано и изнутра мобилисано. Било би пожељно да оно и морално буде спремно за рат. Ради тога друштво мора да разуме ко је непријатељ, а ко пријатељ, и основно - зашто је то баш тако, а не другачије.

 

        Не сме се започињати демонизација противника у тренутку почетка борбених дејстава. Неопходно је да лик непријатеља буде формиран раније и очигледно.

 

        Због тога би први задатак припремања за победу била права, комплетна кампања за стварање потпуно негативног, монструозног, сатанског (то јест, истинског) лика САД и Запада у целини.

 

        Време је да се ствари назову својим именом. Запад је - место у које се стропоштао ђаво. То је центар глобалне капиталистичке хоботнице. То је матрица иструнуле културе изопачености и порока, лажи и цинизма, насиља и лицемерја.

 

        У савременој Русији то се већ делимично одвија, али пошто је тај посао поверен „шестој колони“, уместо раскринкавања праве демонске бити савременог Запада ми имамо карикатуру, нешто мизерно и мало уверљиво. У томе се изражава она саботажа која чини суштину Фронта № 6. Његови борци не одбијају да изврше налоге власти, напротив, све више и више траже, али њихову реализацију претварају у фарсу, свесно је чине глупом и неприметно дискредитују сваки подухват.

 

        Неумесна и неискрена пропаганда у коју не верују они који пропагирају, често даје супротан ефекат.

 

        Зато би било логично да се формирање лика америчког непријатеља и његових сателита (са којима нас, заправо, чека рат) повери онима који баш тако и мисле, који схватају сатанизам Запада и који су способни да то саопште на максимално разумљив и уверљив начин тако да то допре до маса које спавају.

 

        За сада је критиковање Запада поверено утицајним агентима самог Запада. Са предвидивим резултатима. Такав приступ је неспојив са „стратегијом победе“ и неопходно је да се ревидира (ако желимо да имамо макар шансу да победимо у наступајућем рату). 

 

        Из претходног, логички произилази следеће. Неопходно је да се у најкраћем року демонтирају структуре „шесте колоне“ уклањањем либерала и западњака са свих кључних функција. Заједно са њима биће укинут и либерализам у економији, што ће омогућити:

 

        -  да се успостави национална контрола над Централном банком,

 

        -  да се одустане од долара и у спољнотрговинској делатности пређе на другу, резервну валуту (на пример, на јуан),

 

        - да се постигне потпуни финансијски суверенитет,

 

         - да се пређе на мобилизациону економију према логици услова ратног времена.

 

        Неопходно је да се упоредо формира Национални Комитет за медије који ће реорганизовати информативни рад у складу са ванредним условима.

 

        Ефикасност чисто деструктивног деловања „пете колоне“ у много чему је повезана са ефикасношћу саботаже „шесте колоне“. Фронт №5 и Фронт №6 нераскидиво су повезани. Зато ће демонтажа шесте колоне унутар власти изразито ослабити „пету колону“, чији би предводници у ванредним условима могли да буду или интернирани (иначе, већ се предузимају мере унутрашњег хапшења појединих главешина), или депортовани.

 

        Подразумева се да сва легална средства ширења либералне или деструктивне националистичке пропаганде морају бити стављена изван закона.

 

 

        Фронт №4 представља проблем још и због тога што у Држави не постоји било каква етно-национална политика. У овом моменту тим питањем се бави она иста „шеста колона“, или когнитивно неадекватне бирократе. Управо због тога се званична бирократија избавља од реалних изазова неконтролисане миграције и међунационалних трвења бесмисленим и за наше услове испразним паролама о „цивилном друштву“ и „толеранцији“.

 

        Без складног система етно-националне стратегије у Русији се не може решити питање исламског екстремизма и тероризма. Нису довољне само мере силе, неопходно је уклонити или неповратно променити саму социјалну средину. Неопходно је да се успостави корелација између операција органа силе у борби са терористичким фундаментализмом и скале етно-националне политике укључујући и идејну.

 

Победничка стратегија: спољни непријатељ

 

        У Украјини - Фронт №3 - треба да буде спреман за оружане провокације од стране Кијева и да им пружи адекватан отпор. Раније или касније Русија ће морати радикално да реши питање Новорусије, јер је донекле неодговорно поуздати се у то да ће Кијев пасти сам или одустати од своје проамеричке и антируске политике.

 

        За ефикасну заштиту Крима и решење питања са Донбасом неопходно је да се ослободи сав простор Новорусије, а ако рат буде неизбежан, Москва ће имати само један задатак - да у том рату победи што је могуће брже и ефикасније. Формирање зоне пријатељске према Русији од Одесе до Харкова - или као одвојене Државе, или укључивањем тих исконски руских земаља у састав Русије  - то је циљ чије би постизање могло да се сматра за победу. Није мање важна судбина Централне Украјине.

 

        За руску самосвест Кијев је стожер историјског бића. Без обзира што су се у њему привремено утврдили представници прозападне олигархијске врхушке која се ослања на русофобску идеологију „западенаца“- укр. („западњака“), Кијев је неодвојиви део Руског света. Ми не можемо да се боримо за истину, а њега да оставимо непријатељу. Он мора бити ослобођен и враћен народу. 

 

        Судбина Западне Украјине без Истока и Кијева више неће имати велики значај. Те земље су веома давно отпале од Руског света и тешко да се можемо надати да ћемо их у скорије време вратити у контекст православне цивилизације. Иначе, што буду већи наши успеси у борби за Руски свет, тиме је и више шанси да се ситуација промени и у западним областима Украјине.

 

        Турски Фронт  №2. Сем развијања војних операција које спадају у задатке војног руководства земље и не могу бити ствар аналитичара, овде треба обратити пажњу на два главна фактора: на политичку опозицију Ердогановом режиму, која у данашњим околностима постаје природни савезник Русије и на Курде који за Анкару представљају фундаментални проблем.

 

        Оба фактора су кључ за успех у руско-турском конфликту. Треба изузетно промишљено водити анти-турску пропаганду у руском друштву константно наглашавајући да су за ескалацију односа одговорни САД и њихов саучесник Ердоган и да Москва не гледа на Турке као на историјског непријатеља.

 

        Стога ће било које паралеле са руско-турским ратовима - чак и за интерну употребу - само збијати Турке око Ердогана и учвршћивати противника. Напротив, пружена рука пријатељства оним политичарима Турске који не деле погледе Ердогана и неосманизам Давутоглуа могла би да буде одлучујућа. Упоредо треба активирати узајамне односе са Курдима, будући да је то импресивна снага у самој Турској.

 

        На крају, Фронт №1 - Сирија. Нисмо га случајно ставили на крај „победничке стратегије“. Најоштрија форма конфронтације увек је најпрактичнија и испуњена техничким и војним детаљима. Ипак, све лично увек зависи од друштва, а локални успеси - од спољних, често глобалних услова.

 

        Видели смо да ту имамо важног регионалног савезника - шиитски свет, који пре свега представљају Иран и либански Хезболах. То су наша браћа по оружју и ми морамо на све начине да продубљујемо ту алијансу. Важно је да подржимо шиите у Јемену, Ираку, Бахреину и самој Саудијској Арабији. Очигледно је да смисао руско-шиитске стратешке алијансе не схватамо само ми и да ће се зато проамеричке снаге како у Русији, тако и у самом Ирану потрудити да учине све што је могуће да би унеле раздор између савезника. То треба у корену сасећи - барем у Русији, и конкретно, о том питању у преговорима са шиитима све прецизирати, ништа не остављати недоречено.

 

        Даље, неопходна нам је политичка, било би пожељно, војна и економска подршка земаља које улазе у назначени мултиполарни клуб - БРИКС. Овде посебну улогу игра Кина која радије не излази на прву линију у конфронтацији са САД, али је спремна да у томе подржи Москву и игра споредну улогу. Тим пре што Кина почиње активније да делује у војно-стратешкој области на Афричком континенту и почиње тамо да оснива прве војне базе.

 

        Ми немамо шансе да европске земље учинимо нашим потпуним савезницима у Сирији; сувише је јак утицај САД на њих. Ипак, Москви ће ићи на руку свако дистанцирање европских држава од Вашингтона  (пре свега, Француске, Немачке и Италије) и неслагања у NATO. Ако у Европи и даље буде јачао талас десничарско-конзервативних партија и покрета, које су генерално лојалне према Русији, то ће значајно учврстити наше позиције у самој Сирији. Руска пропаганда у Европи у околностима ратног времена добија посебно значење.

 

        Будући да се ми у Сирији сукобљавамо са оним силама које отворено подржавају Саудијска Арабија и Катар и утолико пре што је Катар имао удела у обарању авиона са руским туристима над Синајем, потребно је да обратимо посебну пажњу на максималну дестабилизацију таквих ражима.

 

        Под одређеним околностима не треба искључити наношење директних удара по Катару и војну подршку Хутима у Јемену, као и шиитима Бахреина. Стратешки одлучујући могао би да буде позив руским трупама од стране влада Ирака и Либана: то ће омогућити да се у пуној мери развије рат против главних база исламских терориста из Исламске државе и прекину њихове инфраструктурне везе са Турском и земљама Залива. 

 

 

 

        Генерално, Русија се већ налази у рату на Блиском Истоку, зато то треба признати као свршен чин и хитно реанимирати читав арсенал постојећих средстава - првенствено интелектуалних и средстава савремене комуникације, која имају за циљ да на разне начине промовишу руске интересе у том региону - у области информисања, економије, идеологије итд.

 

        Последњи аргумент у овом рату биће присутност нашег нуклеарног оружја које, хвала Богу, нису стигли да униште либерални реформатори током деведесетих. Његов смисао је у томе да се никада не примени. Али, то значи да то намеће чврста ограничења и нашем главном противнику Сједињеним Државама Америке. Под страхом потпуног уништења САД ће бити обавезне да против нас играју по одређеним правилима.

 

Фронт № 7. Американци против Федералне владе

 

        Осим тога, у односу на САД треба отворити Фронт № 7. Ради се о томе да у самим САД постоји мноштво незадовољних владавином врхушке која пропагира глобалистичку идеологију, увлачи САД у крваве ратове и разара традиционални европски хришћански идентитет.

 

        Нова Америка, у којој није остало ништа баш америчко и која опслужује интересе светске финансијске олигархије која нема ни културу ни идентитет, уништава Стару Америку.

 

        Стога је подршка америчког традиционализма и конзервативизма и америчког идентитета - важан задатак Русије. Наш савезник у САД је амерички народ.

 

        Сем тога, накупило се много противречности у социјалној сфери и међуетничким односима. Значајан део америчког друштва не прихвата потпуно морално изрођавање. Федерална влада користи сваки згодан повод да почне процес укидања другог амандмана на Устав који Американцима дозвољава да носе оружје.

 

        Константан пропорционалан пораст латино-становништва, претежно католичког, уноси у америчко друштво нов идентитет који уопште није непријатељски према Русији. Русија треба активно да се укључи у борбу за утицајна америчко друштво, да интензивно објашњава духовну позицију Русије у овом рату, да покаже да Руси и Американци имају заједничког непријатеља - то је манијакална сатанистичка елита која је узурпирала власт и која води у неминовну катастрофу читаво човечанство, укључујући и саме Американце. 

 

        Плодови дела те елите очигледни су - читав Блиски Исток већ је заливен крвљу и више не успева да успостави било какав поредак. Глобалистичка врхушка (CFR, неоконзервативци, представници светске финансијске олигархије, Вол-стрит) свуда намећу хаос, расуло, смрт и бол. Уништење тог малигног тумора човечанства ствар је свих нас укључујући саме Американце који су не само његов инструмент, него и жртва.

 

Где је Град?

 

        Победити у овој игри, уопште неће бити лако. Зато што је име ове игре Велики Рат. Али, без обзира на то, кад је Велики Рат дошао, он се може избећи само по цену ропства и отвореног признавања сопственог неуспеха. Тако нешто у руској историји никада није било. Колико год да нам је било тешко сваки пут смо савладали тешкоће.

 

        Не ради се само о геополитичкој конфронтацији, о прераспоедели сфера утицаја или о обезбеђивању националних интереса. Ради се о нечем много дубљем и важнијем.

 

        Свака религија има поглавље посвећено крају времена и финалној борби. Хришћани, а такође Јевреји и муслимани, повезују догађаје тог циклуса управо са Великим Ратом. При том је увек, у све три ове религије место тог Великог Рата - Блиски Исток, поље Армагедон, а даље, суседне територије. За муслимане је Дамаск  - џамија Омајада - место на којем ће се десити Други Христов Долазак.

 

        Стога рат у Сирији има очигледан есхатолошки смисао.

 

        Зато што је Сирија - део Свете Земље на коју је ступала нога Спаситеља. Ескалација насиља на границама, у зонама критичним за само постојање Државе Израела, такође мора да има есхатолошко значење и за Јудеје који очекују скори долазак Мешијаха.

 

        Амерички протестанти-диспензационалисти виде сценарио Последње Битке као инвазију армије северне земље Гога (идентификују је као Русију) на Свету Земљу. На крају, Атонски монаси и грчки Светитељи - као што је Козма Етолски или старац Пајсије Светогорски-  више пута су предсказивали ослобађање Константинопоља од стране руске војске и распад Турске. На пример, Свети Арсеније Кападокијски говорио је вереницима у Фарасиди да ће изгубити своју отаџбину, али ће је убрзо опет стећи: „Биће још једна туђинска војска. Она неће знати грчки, али ће веровати у Христа. Они ће такође питати: где је Град?“

 

        То се несумњиво разумевало као указивање на руску армију која прилази Константинопољу. У једној беседи старац Паисије је говорио:

 

        -Упамти, Турска ће се распасти. Биће рат који ће се одвијати у два дела. Ми ћемо бити победници зато што смо православци.

 

        - Старче, да ли ћемо имати губитке у рату?

 

        -  Е, највише, једно - два острва узеће, а нама ће дати и Константинопољ. Видећете, видећете!“

 

        Не тако давно, пре годину-две, сва ова предсказивања изазвала би само сметено слегање раменима - бајке. Али… данас: велика крв се лије на читавом Блиском Истоку: око Дамаска се воде борбе; Руси не само да присуствују, него се боре на Светој Земљи; конфликт са Турском пламти и не може се искључити да неће довести до правог рата.

 

        Са становишта есхатологије, долази време за враћање наших светиња - Свете Земље, Константинопоља, Кијева. Тврдња да не живимо у „Последња Времена“, данас изгледа антинаучно. Као што је говорио старац Пајсије - „Видећете, видећете!“ И видећемо.

 

        Дакле, где је Град?

 

ДУГИН: Запад има демонску бит јер је место у које се стропоштао - Ђаво

http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/dugin-zapad-ima-demonsku-bit-jer-je-mesto-u-koje-se-stropostao-djavo

 

[Милан Ракић]

А има брате и лупетања за медаљу.

[Марио Токовић]

Ako zaista misli što piše, on je psihijatrijski slučaj.

Ali pre mi se čini da je od KGB--a zadužen da lupeta.

Imaju sve SDB svih zemalja takav lupetala.

[Tumaralo.]

Malo vremena je proslo od poslednjeg Zapad - Istok nadmetanja xD

 

Mislim da se i dalje se odbrojava cooldown

[Golub]

Ako zaista misli što piše, on je psihijatrijski slučaj.

Ali pre mi se čini da je od KGB--a zadužen da lupeta.

 

 

Биће да су атонски монаси и грчки Светитељи - као што је Козма Етолски или старац Пајсије Светогорски, или наш старац Тадеј били по Мариовим натукницама психијатријским случајеви или пре_му_се_чини КГБ лупетала...

 

Живи били, па видели:

 

http://srbin.info/2015/10/06/rusija-ce-razoriti-tursku-zauzeti-istanbul-i-izbiti-na-persijski-zaliv/

[Милан Ракић]

Биће да су атонски монаси и грчки Светитељи - као што је Козма Етолски или старац Пајсије Светогорски, или наш старац Тадеј били по Мариовим натукницама психијатријским случајеви или пре_му_се_чини КГБ лупетала...

 

Живи били, па видели:

 

http://srbin.info/2015/10/06/rusija-ce-razoriti-tursku-zauzeti-istanbul-i-izbiti-na-persijski-zaliv/

Нарочито у светлу високоумних коментара

[Aquilius Cratus]

Kad se samo setim lokalnih Dugina u vidu neokortikalnih ratnika Radisica, Bogija i pokojnog Kalajica prosto se cudim kako jos magijski nismo pokorili citav kosmos da svi vide stasmos. Ona nesrecna grupa 69 je nakon toliko propalih prorocanstava i magijskih dejstava ostala samo kao pornografska simbolika za ja tebi serdare ti meni vojvodo. Tako biva sa svim tim koSmiCkim carobnjacima koji bi da se stave u neku drzavnu sluzbu.

[Golub]

Путин: Нека сад Турци пробају да лете

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/345517/Putin-Neka-sad-Turci-probaju-da-lete

 

А недавно је Кери скокнуо до Москве:

 

Вашингтон не спроводи политику изолације Русије, изјавио је државни секретар САД Џон Кери након састанка са руским председником Владимиром Путином и шефом руске дипломатије Сергејем Лавровом у Москви.

„Ми смо одувек говорили да кад год су САД и Русија биле сагласне — то је користило целом свету. Сматрам да је то демонстрација зрелости двојице лидера, као и важности њихове улоге“, рекао је Кери.

Према његовим речима, Москва и Вашингтон су приближили своје ставове о веома компликованим питањима која се тичу Сирије и усагласили будуће кораке.

 

Амерички државни секретар је том приликом поручио Путину да је Америка захвална Русији за сарадњу, као и да бечки преговори о Сирији отварају читав низ нових могућности.

„Господине председниче, велико Вам хвала за гостопримство, за то што имате такав тим људи, предвођен Лавровом, као и за све заједничке напоре“, рекао је Кери.

[Милан Ракић]

Kad se samo setim lokalnih Dugina u vidu neokortikalnih ratnika Radisica, Bogija i pokojnog Kalajica prosto se cudim kako jos magijski nismo pokorili citav kosmos da svi vide stasmos. Ona nesrecna grupa 69 je nakon toliko propalih prorocanstava i magijskih dejstava ostala samo kao pornografska simbolika za ja tebi serdare ti meni vojvodo. Tako biva sa svim tim koSmiCkim carobnjacima koji bi da se stave u neku drzavnu sluzbu.

А Едуард Лимонов? Са фон Калајићем... А Миља УдатаЗаЗвезду Регулус? А јоги летачи?

[Deja Vu]

Шта је ово воимјаоца?! 

[Tumaralo.]

Kad se samo setim lokalnih Dugina u vidu neokortikalnih ratnika Radisica, Bogija i pokojnog Kalajica prosto se cudim kako jos magijski nismo pokorili citav kosmos da svi vide stasmos. Ona nesrecna grupa 69 je nakon toliko propalih prorocanstava i magijskih dejstava ostala samo kao pornografska simbolika za ja tebi serdare ti meni vojvodo. Tako biva sa svim tim koSmiCkim carobnjacima koji bi da se stave u neku drzavnu sluzbu.

 

Za ostale ne znam ali Kalajic je prilicno pogodio...

 

 

Ovo je za vecinu bio SF pre 10 godina ali danas je realnost. Medjutim i dalje neki ne vide sta se desava pa mastaju o multi-kulti modernom gradjanskom drustvu.

S druge strane nije on neki prorok... samo je citao, slusao i prepoznao ono o cemu se vec uveliko na Zapadu pisalo i govorilo u to vreme a i ranije.

[Aquilius Cratus]

Za ostale ne znam ali Kalajic je prilicno pogodio...

 

 

Ovo je za vecinu bio SF pre 10 godina ali danas je realnost. Medjutim i dalje neki ne vide sta se desava pa mastaju o multi-kulti modernom gradjanskom drustvu.

S druge strane nije on neki prorok... samo je citao, slusao i prepoznao ono o cemu se vec uveliko na Zapadu pisalo i govorilo u to vreme a i ranije.

 

 

Selekcioni efekti Pedja. Toliko puta smo pricali o tome. To je ono na cemu padnu zrtve svih tih Kalajica, Radisica, Bogija i ostalih satro okultista. Pa svaki astrolog koji pise za bilo koje novine je u svojoj karijeri pogodio solidan broj grandioznih predvidjanja ali je PROMASIO/PREVIDEO daleko veci broj slucajeva nego sto je pogodio/analizirao.

 

Imao je Dragos jednu epizodu M.B o predskazanjima i tamo se nalupetao za sve pare kao i obicno. Ali dobro, masa se lozi a njemu bilo super.

[Марио Токовић]

Биће да су атонски монаси и грчки Светитељи - као што је Козма Етолски или старац Пајсије Светогорски, или наш старац Тадеј били по Мариовим натукницама психијатријским случајеви или пре_му_се_чини КГБ лупетала...

 

Живи били, па видели:

 

http://srbin.info/2015/10/06/rusija-ce-razoriti-tursku-zauzeti-istanbul-i-izbiti-na-persijski-zaliv/

Старци су и те како знали да потуно промаше.

Код многих ћеш наћи збрку у исказима, и потпуних промашаја.

Тако је рецимо с. Јован хризостом написао да ће крај историје бити почетком петог века.

Па ето, живи смо и видесмо да не би.

А интересантно је искуство в. Порфирија о старцу Тадеју.

Каже - ја се не сећам ни једне његове поуке. Али се сећам живе радости када смо били код њега.

Јер сви смо били у центру љубави његове. И центар једног није сметао центру другог.

Колико је ово искуство о љубави далеко од искуства овог или сличнух аутора о страху и мржњи. 

[Tumaralo.]

Ne moze se ovo porediti sa astrolozima iz novina.

 

U pitanu je tema o kojoj je napisano knjiga i knjiga, iznesena podrobno argumentovana gledista, sprovedena analiza, istorijski osvrt itd. I to od strane desetina evropskih autora tokom citavog jednog veka. Neki su primenjivali strog naucni pristup, neki su pisali "slobodnijim stilom", neki u formi romana. Naravno da su ucinjeni i promasaji tu i tamo. Ali osnovna ideja, duh cele price i dalje stoji. Aktuelniji nego ikad. Dakle obrnuto od selekcionih efekata.

 

Jedino sto se mnogima od njih moze ozbiljno zameriti u nacelnom nivou je – optimizam.

Tipa "Rusija ustaje" itd. Al eto potrebno je uneti za kraj i neko svetlo na kraju tunela da bi moglo da se proda (demonija ekonomije xD). A i optimizam je duboko ukorenjen u ljude sto jes jes... (i opasan kad se isprojektuje na zemlju – progres, radnicki raj ...)

 

Uostalom koja bi bila ozbiljna alternativa ovakvom gledistu? Pa upravo vera u progres i zemaljski raj. Samo za razliku od Progresa v1 u cije plodove je pola planete imalo priliku da se uveri tokom 20. veka danas imamo Progres v2 koji priziva nekakvu tehnolosku utopiju, transhumanizam, svemirska putovanja (sto iz nekog razloga treba da nas odusevljava) koji i ako postigne cilj u najmanju ruku nece nista sustinski promeniti.

Ali uzevsi u obzir demografiju nosioca tog naucno-tehnoloskog razvoja i demografiju onih drugih mislim da ne treba ocekivati da cemo ikada ziveti kao "The Jetsons" xD

[Aquilius Cratus]

Ne moze se ovo porediti sa astrolozima iz novina.

O i tek kako moze. Ucinak im je potpuno isti.

 

U pitanu je tema o kojoj je napisano knjiga i knjiga, iznesena podrobno argumentovana gledista, sprovedena analiza, istorijski osvrt itd.

Sve ovo sto si ovde naveo vazi i za astrologiju. Jos je daleko vise knjiga napisano sa pokusajem argumentovanog gledista i sa pokusajem analize i isotirijskog osvrta. Ali kao i u ovom slucaju tako i u slucaju astrologije to su samo pokusaji koji uspesno varaju one koji nisu naucili razlikovati opravdane od neopravdanih tvrdnji.

I to od strane desetina evropskih autora tokom citavog jednog veka. Neki su primenjivali strog naucni pristup, neki su pisali "slobodnijim stilom", neki u formi romana. Naravno da su ucinjeni i promasaji tu i tamo. Ali osnovna ideja, duh cele price i dalje stoji. Aktuelniji nego ikad. Dakle obrnuto od selekcionih efekata.

"Duh" bilo cega moze da stoji posto se isti "duh" kreira esktrapolacijom "izabranih" pogodaka u tim predskazanjima te stvaranjem mistike oko samih tih fenomena. Dok se uvek velika vecina promasaja u tom procesu gura pod tepih jer bi oni srusili citav proces kao kulu od karata.

Bas te mrzelo da izguglas sta su selekcioni efekti?! Selekcioni efekti su pogresni nacini uzorkovanja, a ne neki konkretni rezultati ili odgovori, usred pristrasnosti ka nekom ishodu ili previdu kljucnih podataka u nekoj problematici.

Pogledaj ovo predavanje. Nadam se da ces shvatiti da je u svim tim predskazateljskim izlganjima problem u nacin zakljucivanja u nacinu uzrokovovanja broj pogodata i promasa a

To pretpostavljam da znas da je Cirkovic i jos dosta naucnika i filozofa nauke koji zauzimaju ovakav stav generalno pesimisticno orijentisano bez obzira sto se oni zalazu za transhumanisticku civilizaciju.

 

Jedino sto se mnogima od njih moze ozbiljno zameriti u nacelnom nivou je – optimizam.

Tipa "Rusija ustaje" itd. Al eto potrebno je uneti za kraj i neko svetlo na kraju tunela da bi moglo da se proda (demonija ekonomije xD). A i optimizam je duboko ukorenjen u ljude sto jes jes... (i opasan kad se isprojektuje na zemlju – progres, radnicki raj ...)

Optimizam je neozbiljan u svakom pogledu. Sto ne znaci da treba odustati od svih napora da se realne i postojece katastrofe izbegnu. Ono sto heroje cini herojem je to sto se bori za nesto sto ima mnogo manje sanse da uspe nego da ne uspe.

 

Uostalom koja bi bila ozbiljna alternativa ovakvom gledistu? Pa upravo vera u progres i zemaljski raj. Samo za razliku od Progresa v1 u cije plodove je pola planete imalo priliku da se uveri tokom 20. veka danas imamo Progres v2 koji priziva nekakvu tehnolosku utopiju, transhumanizam, svemirska putovanja (sto iz nekog razloga treba da nas odusevljava) koji i ako postigne cilj u najmanju ruku nece nista sustinski promeniti.

Ali uzevsi u obzir demografiju nosioca tog naucno-tehnoloskog razvoja i demografiju onih drugih mislim da ne treba ocekivati da cemo ikada ziveti kao "The Jetsons" xD

Non sequitur. Mozes biti totalni pesimista cak i nihilista i na istoj osnovi dobijati sve te predskazanjeske gluposti kao i onaj potpuni zaludjenih transhumanizma koji ne vidi koliko su male sanse da se njemu blizak scenario ostvari. To su naprosto nepovezane stvari. Nadanje ovom ili onom ishodu sadasnje civlizacije i vera u to da ovi ili oni ljudi imaju moc predskazanja.