Спомен каменованом владики

[Ромејац]

ОЏАЦИ: Спомен биста епископа бачког Иринеја Ћирића, који је био челник бачке епархије од краја 1921. године, до своје смрти 1955. године, постављена је у порти оџачке православне цркве.

 

 

На Преображење 1946. године у Оџацима, владика Иринеј био је брутално нападнут приликом доласка на освећење храма у Оџацима. Комунистички активисти су још на железничкој станици бацали камење на пристиглог владику, који је озбиљно повређен. Уз помоћ пратње и кочијаша, владика је успео да умакне руљи.

Ту, међутим, није био крај овом несретном и трагичном догађају. Када је владика кренуо у челу литије око храма са свештенством и верницима, исти су насрнули поново. Севнула је камена коцка, која је погодила владику у главу, од чега се срушио на земљу, том приликом га је заштитио ђакон Ружић и спасао од сигурне смрти. Ђакон је задобио тешке повреде, а свештеник Миленко Цвејанов је био избоден ножем, али је ипак преживео напад. Владика Иринеј је задобио тешке повреде са трајним сушењем кичмене мождине, те је све до своје смрти 1955. године, провео у болесничкој постељи. Сахрањен је на Благовести 1955. године у Новом Саду.

- На моју иницијативу, а уз помоћ верника и Управе за црквене и верске заједнице Министарства правде Србије, који су обезбедили новчана средства, подигли смо спомен-бисту епископу бачком Иринеју Ћирићу -рекао нам је оџачки парох Бранислав Вујиновић. - Ово је у неку руку дуг Оџачана да бар делимично скину срамоту са себе и одуже се бар на овај начин, за трагичан догађај пре 69. година.

Предложено је и да једна улица у Оџацима добије име епископа Иринеја Ћирића. Бисту је израдио Борислав Арамуш, академски вајар из Новог Сада, а постоље спомен бисте донирао је оџачки каменорезац Миле Вученов .

Епископ Иринеј Ћирић је рођен у Сремским Карловцима 1884. године, а школовао се у Новом Саду, Москви, Бечу. Бавио се песништвом, иконографијом, белетристиком и преводилачким радом. Преводио је са јеврејског (хебрејског), латинског, грчког, руског, немачког и мађарског језика. Мађарске окупационе власти прогониле су га током Другог светског рата, али злостављање се наставило од нових власти по ослобођењу. 

 

Извор

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[александар живаљев]

Заправо, требало би много више писати о овом знаменитом архијереју. Но, и оволико обрадује и загрије срце.