Позадина медијске хајке на о. Вукашина Милићевића

[Макрина]

@Makrina ... Koja je to stilska figura ?

Нека буде иронија,мада овој теми није далеко ни нека врста теолошке хиперболе хехехе....

Шалим се ја мало...сетих се неког видеа,кад су питали циганина о ванземаљцима а он је рекао нешто као: А,ванземљаци...да,да...наши људи хехехехех....

[Justin Waters]

Ono sto sam htjeo naglasiti iz ove prepiske je s obzirom na pogresnost i povrsnost pisanja o.Luke koliko se ponekad vidi da monasi (jos narocito stariji) nisu ti koji treba da se pitaju o apologetskim stvarima, vec da postoje i druga narocito ne monaska lica koja su mnogo kompetentnija (bez obzira na godine) da iznesu ispravno apologetsko stajaliste.

 

Очигледно не познајеш ни живот ни дело о.Луке

Он је најмање био површан и некомпетентан и није била безначајна тема,обратити се по овом питању,напротив

 

Opet ti o licnosti, a ja o tekstu. Dobro neka ti bude. 

[Макрина]

Opet ti o licnosti, a ja o tekstu. Dobro neka ti bude. 

Брате,ти си први овоме дао значај на личности тј.на супериорности једне личности,на шта сам ја одреаговала,поготово што из твога писања провејава нека врста (нетрпељивости можда?) према "некомпетентним" монасима и компетентним свештеницима.

Зато ти упорно говорим о личности,да би збацио те предрасуде ништа друго није у питању.

[Arsenija]

Нека буде иронија,мада овој теми није далеко ни нека врста теолошке хиперболе хехехе....

Шалим се ја мало...сетих се неког видеа,кад су питали циганина о ванземаљцима а он је рекао нешто као: А,ванземљаци...да,да...наши људи хехехехех....

Ehehehehe ... Vanzemaljac ...Sama rec kaze - van , znaci zemaljac...znaci vanzemaljac ... :-) ...

[Golub]

Nisam uopste pominjao nikoga kao licnost, vec tekst. Moze neko i ko nije intelektualno superioran imat dar da pise tekstove na odredjenu oblast koje obiluju cinjenicama imaju i horizontalnu sirinu, dakle intelektualni su, a imaju visinu jer su nadahnuti. Bas takvim tekstom sam, ne licnoscu nazvao tekst oca Vukasina. 

 

 

Какве везе има интелектуалност са Истином?

 

Ако су ванземаљци интелектуална висина онда је Марко Краљевић био првак света у тенису...

 

Што се тиче оца Луке, био је изузетног интелекта, али се сам ''одрекао'' те таштине и постао свет човек...

 

Преподобни оче Лука моли Бога за нас грешне.

[Макрина]

Што се тиче оца Луке, био је изузетног интелекта, али се сам ''одрекао'' те таштине и постао свет човек...

 

[Justin Waters]

Брате,ти си први овоме дао значај на личности тј.на супериорности једне личности,на шта сам ја одреаговала,поготово што из твога писања провејава нека врста (нетрпељивости можда?) према "некомпетентним" монасима и компетентним свештеницима.

Зато ти упорно говорим о личности,да би збацио те предрасуде ништа друго није у питању.

 

Moje pisanje: "moze da se kaze da je tekst o.Vukasina, intelektualno superioran".

 

Nisam kao sto vidis, ti si izmislila da sam ja dao znacaj na licnosti. Dao sam znacaj na sadrzaju teksta. 

[Justin Waters]

Какве везе има интелектуалност са Истином?

 

Ако су ванземаљци интелектуална висина онда је Марко Краљевић био првак света у тенису...

 

Што се тиче оца Луке, био је изузетног интелекта, али се сам ''одрекао'' те таштине и постао свет човек...

 

Преподобни оче Лука моли Бога за нас грешне.

 

Prva recenica ti uopste nema smisla, niti ima s cim da se dovodi u pitanje. Sto se tice apologetike, intelektualnost itekako pije vodu.

 

I ti se opet vacas licnosti kao Makrina, mada niko se ne dotice licnosti o.Luke. 

[Golub]

Prva recenica ti uopste nema smisla, niti ima s cim da se dovodi u pitanje. Sto se tice apologetike, intelektualnost itekako pije vodu.

 

I ti se opet vacas licnosti kao Makrina, mada niko se ne dotice licnosti o.Luke. 

 

Не бих да проширујем ову причу јер сада ови расколници и безбожници нападају оца Вукашина, али његов текст о ванземаљцима и наглабање о ''будућем'' проповедању Евангелија тамо њима, док 90 % Београђана још појма нема о Светом Писму, је скроз промашена тема...  теолошкомладалачкокосмички занос у слабашном покушају отварања нових хоризонта теологије, где нема ама баш никакве интелектуалне супериорности над текстом блаженопочившег оца Луке.

 

Заправо, отац Лука будући да је био човек љубави и истине, покушао је да разоткривајући залудну бригу о ванземаљцима и непотребну заблуду, да да подстицај оцу Вукашину, да из ње изађе, покушао је да га “отрезни” и ''приземљи'', не би ли почео да се бави много важнијим ... О некаквој интелектуалној супериорности и апологетици ту нема ни збора.

 

Ни ја се не дотичем личности оца Вукашина, добар је свештеник, добар човек, али му овај текст није добар.

[Sir Oliver]

Ovaj tekst je najbolji koji sam na tu temu pročitao od jednog teologa. Čitao sam i Majendorfov tekst koji napisao valjda 60-tih kada je bila velika halabuka oko letećih tanjira itd... to je bio deo intervjua. Tekst nije ni blizu bio dobar kao ovaj. 

Na kraju to je samo razmišljanje na temu. Pravi će problem biti ako do toga zaista jednom dođe, uspostavi se kontakt.

Pravoslavna teologija isto ima aktuelne probleme koje gura pod tepih, recimo pitanje žena u Crkvi, homoseksualnost itd...

[Драган_Петровић]

Prva recenica ti uopste nema smisla, niti ima s cim da se dovodi u pitanje. Sto se tice apologetike, intelektualnost itekako pije vodu.

I ti se opet vacas licnosti kao Makrina, mada niko se ne dotice licnosti o.Luke.

Мало је теже одвојити текст од неке личности. Текст није пао са неба. Он је настао из одређеног погледа одређене особе на задану тему. Може се заузети став да је по овом питању неко интелектуално суперниорнији или инферниорнији. То не мора бити генерализација па да ова тема буде оцјена цјелокупне људске личности. Мислим да је овде у питању неспоразум и да си мислио само на спорни текст. Бар сам ја тако разумио. Ко је у праву сазнаћемо када нас опоју или ако неким чудом дочекамо за свог живота да тема постане наша реалност.

[Џуманџи]

Paroh Vukašin Milićević je moderna generacija teologa i ne beži od pitanja pod paučinom konzervativizma, pa su tako i njegova promišljanja o životu van naše planete uzburkala duhove.

 

- U pitanju je jedna medijska manipulacija do koje je došlo četiri godine nakon što su tekstovi napisani, ali da to ne obrazlažem. Tema je, pre svega, bila antropološka i nastojao sam da dam odgovor na pitanje šta je to čovek. I to ne samo na osnovu izazova koji nam postavlja svemir, već s obzirom na izazov koji nam postavljaju savremena istraživanja čoveka i proširivanje stvarnosti koja se zove čovek. Danas se postavlja i pitanje statusa veštačke inteligencije - dakle, kakav status mogu da imaju potencijalno "bića" koja sam čovek može da proizvede i šta je kriterijum koji određuje da je nešto čovek. S druge strane, kad govorimo o teološkim pretpostavkama za ostavljanje mogućnosti postojanja inteligentnog oblika života izvan naše planete, prva stvar je da božju tvoračku silu mi ne možemo da ograničavamo. Dakle, Bog je mogao da stvori beskonačno mnogo svetova, a to ne bi suštinski promenilo hrišćansku percepciju Boga i čoveka, već bi je samo proširilo. Ako su to bića s kojima možemo da komuniciramo i ako dele neke bazične vrednosti koje određuju čoveka, a to su sloboda i ljubav, moja teza je da su oni, ma kako izgledali - ljudi.

Ostavljate mogućnost da ima života van Zemlje?

- A ko sam ja da kažem da ne postoji, mogu samo da kažem da su velike šanse da postoji.

Da li su vam, tim povodom, nešto zamerili u crkvi?

- Argumenti su bili da je to nešto što ni na koji način nije sadržano u predanju i da bi se takav stav kosio s centralnim mestom koje čovek ima u onome što mi u crkvi zovemo domostrojom spasenja, a to je zapravo božji plan o spasenju sveta i čoveka. Moja teza je da čovek nije stvarnost koja se može svesti na granice planete Zemlje. Dakle, ako postoje bića koja sebe određuju u kategorijama slobode i ljubavi, i ta bića su ljudi. Sad govorimo o jednoj teološko-filozofskoj definiciji čoveka, ne o definiciji koja bi polazila od njegove biološke ili fiziološke strukture i porekla. Konačno, ako bismo da ispravno shvatimo poruku Novoga zaveta - o čoveku se može govoriti iz perspektive cilja. Ako je čovek ono što će se otkriti tek na kraju, ko smo mi da određujemo ko je on sada i gde su granice čoveštva.

Sudaraju se i teorija evolucije i hrišćanska povest o postanju sveta?

- Ne sudaraju se ako se uzme u obzir ovo o čemu sam govorio. Meni lično je teorija evolucije veoma inspirativna jer njena osnovna poruka jeste jedinstvo svega stvorenog, pa je tako i čovek sazdan od elemenata koji postoje u univerzumu. Živi svet nastaje i razvija se kao jedan jedinstveni organizam, jedno proizvodi drugo. Osnovna poruka teorije evolucije, bar kako je ja razumem, jeste jedinstvo života i jedinstvo materije, a to je u potpunosti u skladu sa onim o čemu govori Sveto pismo. Sve što je Bog stvorio, stvorio je za jedinstvo, a teorija evolucije nam upravo to pokazuje. Ona nam pokazuje mehanizme po kojima se to jedinstvo u realnom vremenu i prostoru stvara.

Znači li to da različitost u mišljenju u crkvi ne mora biti i jeres?

- S jedne strane znači to, a s druge strane znači da svaki čovek, bez obzira na svoje stavove i na to koliko su oni utemeljeni i važni, ne sme da svojoj, kako bih rekao, ličnoj istini pretpostavi ono što je kriterijum svih istina, a to je ljubav. Ako postoji nekakva tenzija, mi nismo pozvani da u ime jednog odbacujemo drugo, već da pronađemo način da izmirimo te dve stvarnosti.

Možemo li u tom kontekstu govoriti o demokratizaciji u crkvi?

- O imperativu prihvatanja različitosti. Jer je različitost posledica slobode, a Bog je stvorio čoveka slobodnim. Mi hrišćani, ubeđeni srcem u to što ispovedamo ustima, pozvani smo da upravo u ime vere prihvatimo druge koji ne veruju kao mi jer je i njih Bog stvorio za neki cilj. Mi hrišćani ne verujemo da ćemo se samo mi spasti, i u liturgiji se molimo za spasenje svih i svega, ne samo za neko naše izdvojeno spasenje. Ako bismo to radili, kakvo bi to bilo spasenje.

Crkva i nauka

- Pored bolnih iskustava iz vremena renesanse, kada se, pre svega crkva na Zapadu, odnosila s podozrenjem prema savremenim naučnim kretanjima, zaboravljamo da imamo dugu istoriju potpune povezanosti crkve i nauke. Nauka se i razvijala u granicama crkve tokom prvog i dobrog dela drugog milenijuma hrišćanstva, a zaboravljamo i činjenicu da su brojni naučnici koji su stradali od crkve bili crkveni ljudi; Kopernik je bio teolog, Đordano Bruno monah... Dakle, hrišćani ne mogu imati nikakav problem s naukom i ako imaju problem s naukom, onda imaju problem sa svojom verom. Ono što je važno da shvatimo jeste da i nauka i vera govore o istom svetu i o čoveku, ali polazeći od različitih pretpostavki. Svi nesporazumi do kojih dolazi nastaju kada se to zaboravi s jedne ili s druge strane.

Borba protiv smrti

U Britaniji su telo umrle devojčice zamrzli s namerom da je jednom ožive. Kako crkva gleda na to, gde su granice ljudskog mešanja u božje poslove?

- Granica je određena motivima. Ako su motivi u skladu sa onim bazičnim vrednostima Zaveta, ljubavlju i slobodom, onda je sve što se radi zbog toga ispravno i dozvoljeno. Ukoliko je u pitanju spasenje čoveka u njegovoj konkretnoj vremensko-prostornoj situiranosti, naravno da ne postoje granice koje treba postavljati pred mogućnosti ljudskog znanja i prakse koja nastaje kao plod tog znanja... Smrt je prvi i poslednji neprijatelj čovekov, ali produženje života nije pobeda nad smrću jer pitanje života i smrti je pitanje smisla čovekovog postojanja. Mi hrišćani verujemo da konačna pobeda nad smrću nastaje vaskrsenjem, a to znači ponovnim rađanjem čoveka, i pozvani smo da u ime tog novog života preobražavamo ovaj život ovde. To ne znači da se ne treba do kraja boriti za spas svakog pojedinačnog života u granicama konkretnog ljudskog postojanja.

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/moderna-generacija-svestenika-paroh-hrama-svetog-save-i-vanzemaljci-mogu-biti-ljudi/kywr7fx

 

[Guest]

Одличан интервју, читао сам га пре неки дан, но могуће је да се ове речи 

пре 2 минута, Џуманџи рече

Mi hrišćani verujemo da konačna pobeda nad smrću nastaje vaskrsenjem, a to znači ponovnim rađanjem čoveka, i pozvani smo da u ime tog novog života preobražavamo ovaj život ovde

да неко њих схвати у неком реинкарнацијском смислу. Наравно, верујем такође да је многима јасна поента приче.

Отац Вукашин је увек на висини задатка.