Покајање без признавања греха

[МилошБГ]

Dakle vodimo diskusiju tamo na temi o ep.Vasiliju Kacavendi,pa me interesuje da li je moguce pokajanje bez priznavanja greha,tj konkretno mislim na grehe koji su ipak po svom znacaju veci ne i puno bitniji od svakodnevnih grehova koje upraznjavamo.

 

Dakle hipoteticki, desi se ubistvo,ubicu trazi ceo svet,on se kaje u sebi,odlazi kod svog duhovnika i da li je moguc ovakav splet okolnosti

 

"Kajem se,ali necu da priznam da sam to uradio"

 

Da li je to pravilno kajanje,bezanje od sopstvene ogovornosti svog greha? 

 

Po mom misljenju,priznavanje greha (ne samo sebi) je prvi stepen ka pokazivanju kajanja i pokajanja.

 

Ali me eto zanima i vase misljenje,posto na onoj temi cini mi se da ima dosta njih koji smatraju da je kajanje samo licna i intimna stvar i da je moguca cak i bez priznavanja onog sto je ucinjeno.

[Драгана Милошевић]

У првим вековима исповест је била јавна, тако да не верујем баш да је кајање само лично искуство.

[коЖељ њацИ]

Dakle vodimo diskusiju tamo na temi o ep.Vasiliju Kacavendi,pa me interesuje da li je moguce pokajanje bez priznavanja greha,tj konkretno mislim na grehe koji su ipak po svom znacaju veci ne i puno bitniji od svakodnevnih grehova koje upraznjavamo.

 

Dakle hipoteticki, desi se ubistvo,ubicu trazi ceo svet,on se kaje u sebi,odlazi kod svog duhovnika i da li je moguc ovakav splet okolnosti

 

"Kajem se,ali necu da priznam da sam to uradio"

 

Da li je to pravilno kajanje,bezanje od sopstvene ogovornosti svog greha? 

 

Po mom misljenju,priznavanje greha (ne samo sebi) je prvi stepen ka pokazivanju kajanja i pokajanja.

 

Ali me eto zanima i vase misljenje,posto na onoj temi cini mi se da ima dosta njih koji smatraju da je kajanje samo licna i intimna stvar i da je moguca cak i bez priznavanja onog sto je ucinjeno.

 

 

Svetitelji su činili i obratno.

 

Oni su priznavali i ono što nisu učinili i kajali se za to jednako kao i da su učinili i molili druge ljude za oproštaj.

 

Ipak zbog ugleda Crkve svetitelji koji su bili u činu nisu nikad priznavali da su učinili nešto što nisu čak ni pod pretnjom smrću ili mučenjem, ni za vreme mučenja.

[Paradoksologija]

Ima čitav spektar mišljenja, zavisno od greha. Neki, recimo, misle da je bolje supružniku ne priznati preljubu ako bi se time uništio brak, nego samo ispovediti (ne slažem se, usput).

 

Ali kada su u pitanju kršenja zakona, čak iako su zakoni nepravedni, konsenzus bi bio - bar kako sam ja čitala i slušala - da čovek plati i dug društvu.

[Џуманџи]

Nije poenta u zakonu (Mojsejevom, ljudskom, krivicnom), vec u tome sto svaki greh (kao i dobro delo) ostavlja svoje posledice. Koliko god nama bilo tesko da to prihvatimo - povezani smo i to ne samo Duhom u Hristu. Ne mozes ti da ukrades, a da neko drugi to uopste ne oseti. Sama logika to kaze, ne samo vera.

[Кратос]

Dakle vodimo diskusiju tamo na temi o ep.Vasiliju Kacavendi,pa me interesuje da li je moguce pokajanje bez priznavanja greha,tj konkretno mislim na grehe koji su ipak po svom znacaju veci ne i puno bitniji od svakodnevnih grehova koje upraznjavamo.

 

Dakle hipoteticki, desi se ubistvo,ubicu trazi ceo svet,on se kaje u sebi,odlazi kod svog duhovnika i da li je moguc ovakav splet okolnosti

 

"Kajem se,ali necu da priznam da sam to uradio"

 

Da li je to pravilno kajanje,bezanje od sopstvene ogovornosti svog greha? 

 

Po mom misljenju,priznavanje greha (ne samo sebi) je prvi stepen ka pokazivanju kajanja i pokajanja.

 

Ali me eto zanima i vase misljenje,posto na onoj temi cini mi se da ima dosta njih koji smatraju da je kajanje samo licna i intimna stvar i da je moguca cak i bez priznavanja onog sto je ucinjeno.

Ako se kaje onda je već priznao ili priznala greh pred Bogom.

Pokajanje i greh i jeste lična stvar između grešnika i Boga.

[МилошБГ]

Ako se kaje onda je već priznao ili priznala greh pred Bogom.

Pokajanje i greh i jeste lična stvar između grešnika i Boga.

 

Ali,da li pokajanje sa sobom nosi i odgovornost? da li je ubici ili nemam pojma silovatelju dovoljno da se pokaje licno ili u ispovesti kod svog duhovnika,a bez da to prizna i svetu? pogotovo ako bi to priznavanje svetu odagnalo sumnje na to ko je to ucinio ili prekinulo potragu i mogucnost da za ta nedela odgovara neko nevin.

[Драгана Милошевић]

Trebalo bi da bude dovoljno.

Ima dosta primera svetih koji su sakrivali svoje pokajanje.

 

Zbog mogucih posledica je ukinuta javno ispovedanje grehova.