CELO VREME i ZADNJI PUT nisu nepravilni oblici

[Баба]

 

Kako nastaju jezički mitovi
(ilustracija, još jedanput dolazi vreme za karnevale)

 

Pavle Ćosić( да, онај Павле Ћосић што су га апсили због претње Вучићу)

 

Jezički mitovi se ispredaju kao bajke, legende, pa čak i kao neke svete i neporecive mudrosti. One imaju i tu težinu. Kad jednom u njih poverujemo, a to se događa još kad smo deca, teško će nas iko kasnije razuveriti da nisu istinite i da su nas celog života učili pogrešno. Nedavno se grupa mladih lingvista sa Instituta za srpski jezik izborila da u okviru akcije „Negujmo srpski jezik” stavi na plakate da CELO VREME i ZADNJI PUT nisu nepravilni oblici. Ovo je izazvalo bezmali šok u javnosti, pogotovo kad se pojavilo i u štampi. Društvene mreže su počele da dele ovaj tekst u neverici, jezičke grupe i forumi su uzavreli. Jedan od komentara onih koji nikako ne mogu da poveruju u ovo bio je: „Nemoguće je i ne uvažavam nikakvu argumentaciju kad su me i u školi i kod kuće učili da je to pogrešno”.
Upravo u tome i jeste najveći problem s ovim zabludama – što se uče u školi i to često i od profesora srpskog kojima je to struka, a i oni su to naučili u školi ili kod kuće kad su bili mali, nego nije imao ko da ih demantuje kad su došli do fakulteta. Naime, univerzitetski profesori ove probleme smatraju nevažnim i uglavnom ih zaobilaze.
A kako nastaju ove legende? Uglavnom kao i sve druge, kroz narodna predanja, a prenose se doskočicama i uzrečicama. U oba navedena primera, navode se doskočice kao argumentacija. Za zadnji put se govori da ne može tako da se kaže jer ne postoji prednji put, a za celo vreme da ne može jer vreme nije neki predmet pa da bude celo. Evo još nekoliko sličnih doskočica koje dovode do jezičkih mitova i zabluda: Drva se slažu, a ljudi su saglasni; Zečevi se deru, a ljudi viču; Kako može užasno dobro kad je užas loš?; Ne može puno hvala jer nema prazno hvala... Ima ih još mnogo, ali dosta zasad.
U svim navedenim primerima razlog nastanka ovih zabluda je u neznanju da skoro sve reči imaju više značenja. Dakle, zanemaruje se postojanje polisemije ili višeznačnosti. Ugledni lingvisti Lori Bauer i Piter Tradžil u svojoj knjizi „Jezički mitovi” (1998) u prvom poglavlju ove sad već kultne knjige navode upravo ovaj problem – zanemarivanje polisemije, pod naslovom Značenje reči može biti samo jedno. Eto još jednog mita u vidu doskočice.
Celo znači isto što i čitavo, pa ako može čitavo vreme, zašto ne bi moglo i celo? Osim toga, za one kojima to nije dovoljno, pitanje: Zašto može da se kaže ceo dan, cele noći, ceo mesec i celu godinu a ne može celo vreme? Ubeđivanje od strane uglednih lingvista da zadnji u značenju poslednji nije pogrešno, da se radi o uobičajenom prenošenju značenja, traju već skoro čitav vek, ali to ništa ne pomaže jer je narodno predanje uvek jače od svih argumenata. Da, drva se slažu, ali slažu se i ljudi ako su saglasni. Glagol slagati se takođe ima više značenja, a ovo za ljude je čak i češće u upotrebi i skoro da je neverovatno da je i ova legenda zaživela. Naravno da možemo da se slažemo pogotovo kad smo složni. Zečja koža se dere, da, ali deru se i ljudi kad se naljute ili kad je to potrebno zbog buke. I ovaj glagol ima mnogo značenja i pitanje je zašto mu je legendom uskraćena baš ova upotreba. Valjda se nekom učinilo da je neprimereno da se ljudi deru. Naravno da može puno hvala i čak je vrlo poželjno. Puno ovde čak i nema pridevsku nego prilošku upotrebu tako da ovo poređenje s praznim potpuno maši poentu i gotovo je neshvatljivo da ljudi s diplomom to ne primećuju. Ispada da ne razlikuju vrste reči. Uzgred, puno znači isto što i mnogo, tako da ni mnogo hvala nije pogrešno, kao što neki tvrde. Užasno lep pogodak! Zašto ne? Kolokvijalni govor i žargon, ali i standardni jezik, često se služe negativnim značenjima da bi pojačali pozitivna. Isto kao jezivo lepe oči, ili u žargonu izrazi strava, mrak i ludilo za nešto mnogo dobro. Ali dobro, ovo ne mora biti prihvaćeno jer žargon nije deo standardnog jezika. Samo skrećemo pažnju kako do ove pojave dolazi.
Za kraj, moramo se izviniti svima onima koje je ovaj tekst iznervirao, ako su uopšte stigli do kraja. U redu, ne morate da verujete da ste podlegli jezičkim mitovima, znam da ih je teško izbaciti iz glave i poverovati da su vas svi ti jaki autoriteti kao što su učitelji, nastavnici, profesori i roditelji celog života naopako učili, ali vas molimo da ne ponavljate njihovu grešku i da i vi svoju decu učite pogrešno.

 

http://www.balkanmagazin.net/knjizevnost-i-knjige/cid147-126627/najvece-jezicke-zablude-u-srpskom-jeziku

 

[Arsenija]

Nije pravilno ni reci " svasta nesto " .

[pahulja]

Da da i meni su govorili, sećam se, cela je jabuka a vreme je svo.. Ali sam i ja posle (mnogo godina) čula da je i ovo pravilan oblik.

[Снежана]

Добро је ако ти је хладно, хладно може да се угреје, али ако ти је зима, или да се селиш на друг хемисверу или да чекаш лето.

[cloudking]

Slabi su argumenti u ovom tekstu. Te fraze su pogresne za sad i za to postoje precizna objasnjenja, mozda ih autor jednostavno nije cuo do sad.

Inace, jedna zanimljivost. Jeste'l znali da u srpskom jeziku rec "svo" ne postoji?

Svi znamo da se kaze "sve vreme" a ne "svo vreme" ali isto pravilo vazi i za drvece i cvece, pa je pravilno reci "sve drvece" i "sve cvece" a sama rec "svo" uopste ne bi trebalo niad da se koristi jer - ne postoji lingvisticka opravdanost za njeno postojanje.

[nana]

cloudk. : a sama rec "svo" uopste ne bi trebalo niad da se koristi jer - ne postoji lingvisticka opravdanost za njeno postojanje.

______________________________________________________________________________

misliš, a?

".........dumaj što eto SVjO možna bit ..."

[Плутон]

Slabi su argumenti u ovom tekstu. Te fraze su pogresne za sad i za to postoje precizna objasnjenja, mozda ih autor jednostavno nije cuo do sad.

Inace, jedna zanimljivost. Jeste'l znali da u srpskom jeziku rec "svo" ne postoji?

Svi znamo da se kaze "sve vreme" a ne "svo vreme" ali isto pravilo vazi i za drvece i cvece, pa je pravilno reci "sve drvece" i "sve cvece" a sama rec "svo" uopste ne bi trebalo niad da se koristi jer - ne postoji lingvisticka opravdanost za njeno postojanje.

 

Задњи слободно можеш да користиш у значењу последњи, ту нема никаквих неправилности и то је решено пре више од 60 година. Лингвистичка препрека не постоји, проблем су стотине задртих професора у школама који ће и даље исправљати децу када кажу у задње време, у задњој строфи итд. иако су им аргументи попут коњ има задње и предње ноге, хе хе или тако је одувек, задњи је само смртни час, хе хе.

 

Реч сво постоји, али се још увек сматра некњижевним обликом и вероватно ће „ускоро“ ући у норму. Дискутабилно је разграничење њене употребе.

 

Лингвисти су спори људи, нарочито ови наши, биће им потребни векови да размотре речи које нам је „донео“ интернет и које свакодневно користимо у комуникацији. Да не спомињем то што барем 70% оних који се сматрају ауторитетима још увек не зна да користи рачунар.

[cloudking]

Задњи слободно можеш да користиш у значењу последњи, ту нема никаквих неправилности и то је решено пре више од 60 година. Лингвистичка препрека не постоји, проблем су стотине задртих професора у школама који ће и даље исправљати децу када кажу у задње време, у задњој строфи итд. иако су им аргументи попут коњ има задње и предње ноге, хе хе или тако је одувек, задњи је само смртни час, хе хе.

Реч сво постоји, али се још увек сматра некњижевним обликом и вероватно ће „ускоро“ ући у норму. Дискутабилно је разграничење њене употребе.

Лингвисти су спори људи, нарочито ови наши, биће им потребни векови да размотре речи које нам је „донео“ интернет и које свакодневно користимо у комуникацији. Да не спомињем то што барем 70% оних који се сматрају ауторитетима још увек не зна да користи рачунар.

I ja pretpostavljam da ce "svo" da udje kad tad.

Mi smo jedina zemlja ciji se knjizevni jezik ne govori nigde na njenim prostorima.

Ja sam takodje za priblizavanje knjizevnog jezika narodnom.

[GeniusAtWork]

Језик је жива ствар и мења се временом, ту нема ничег чудног. Овакви текстови су занимљиви за читање, поготову лингвистима, али је мало бесмислено инсистирати на разним финесама, поготову у данашње време када све већем броју људи недостаје и основна писменост и када се, због интернета и револуције у комуникацији, ствара некаква мутант-комбинација српског и енглеског, где се убацују речи из енглеског у српски да би звучало cool, а најчешће је једини разлог то што неког мрзи да нађе неку нашу реч (наравно, причамо само о томе где постоји алтернатива у нашем језику).

 

А на крају крајева, српски је много зезнут. Вероватно нико од нас, рецимо, до сада није написао макар један потпуно граматички исправан пост овде на форуму.

 

[Рапсоди]

Ja бих/ никако ја би/, /аорист прво лице једнине/ , да се питам , а не питам се , увела посебну групу глагола типа.

 

Насилни глаголи /убити,поломити,одерати,сломити...........

Смешно насилни глаголи / али само у контекту реченице/.

Као на пример  уместо умути ми два три, јаја, врло често се каже  уби ми два три јаја.

Значи глагол Убити у контексту реченице /Уби ми јаје/ Насилно-смешан глагол.     

[Goku]

Ja бих/ никако ја би/, /аорист прво лице једнине/

 уби ми

Императив насилног глагола убити: убиЈ (2-3 јајета)   
Осим ако и овдје ниси мислила на аорист 

[Рапсоди]

Императив насилног глагола убити: убиЈ (2-3 јајета)   

Осим ако и овдје ниси мислила на аорист 

 Дословно, неправилно пренела/написала/ како кажу  у свакодневном, говору људи који користе насилне глаголе,

[Рапсоди]

Императив насилног глагола убити: убиЈ (2-3 јајета)   

Осим ако и овдје ниси мислила на аорист 

Ако кажем са осмехом , мекано  уби/ј/ ми 2-3 јајета да ли и и овај реченички склоп спада под императив ? 

[Рапсоди]

Србски или српски, како би ти Гоки написао, ја бих свакако СРБСКИ , па нек мисли ко како хоће за мене је правилно србски.   

[Juanito]

.