Uloga ikona u Hriscanstvu

[dusha]

Kazanska facenew22222222

[dusha]

Svih zalosnih radost, 18. vek 0409_feel

[gloria west]

Ченстоховска икона Мајке Божије

По предању ову икону насликао је јеванђелист Лука у Јерусалиму. У Константинопољ ју је донела Царица Јелена, када је ишла у Јерусалим да се поклони светим местима и када је нашла Животворни Крст Христов и клинове, 6. марта 326. године. Из Константинопоља у Русију икону је донео руски кнез Лав, оснивач града Лавова – Лемберга, и са великом чашћу пратио је до своје земље и поставио је у Бењзском замку под надлежност православног духовништва. Она се овде прославила многобројним чудесима. Касније, када је Пољска покорила југозападну Русију, чудотворна икона припала је тадашњем управитељу Пољског царства Владиславу, кнезу Опољском.. Татари су, продревши у област Русије опсели замак Бељз. Владислав је наложио да се света икона изнесе из цркве на градске зидине. Татари су гађали замак и једна стрела погодила је свету икону. Из живе ране потекла је крв која је видљива и до данас. У тај час на Татаре је наишла некаква шкодљива магла од које су они умирали у великом броју. То их је приморало да прекину опсаду замка и да се врате у своје земље. После тога Владислав је у сну чуо глас који му је наложио да однесе икону на Јасну гору Ченстоховску, која је то име добила по чудима Богомајке. Владислав је тамо подигао манастир и у њега је пренео икону, предавши је на чување монасима павлинскога реда.

Кроз неколико година та обитељ била је изложена нападу разбојника, који су одузевши им све драгоцености, хтели да украду и чудотворну икону. Већ су је били узели из цркве и поставили у за њу припремљена кола, али невидљива сила задржала је коње тако да нису могли ни да се помере са места. То је разбеснело разбојнике и један од њих зграбио је икону Богомајке и у бесу је бацио на земљу а други је ударио мачем Њен лик. Али дрзници су истог трена осетили на себи казну Божију: први је искидан на делове, а другом се истог трена осушила рука; неколико њих страдали су ту од непознате смрти, а остали су ослепели.

1813. године, када је руска војска заузела Ченстоховску тврђаву, настојатељ и браћа манастира подарили су генералу Сакену верну копију Чудотворне иконе. Цар Александар I украсио је ову копију богатом  ризом са драгим камењем и поставио је у санкт-петербушком  Казанском саборном храму, од левог клироса параклиса Рожества Пресвете Богородице. Пред овом иконом Мајке Божије горело је неугасивно кандило и грађани Петербурга поштовали су то као свето место. Непозната је судбина ове иконе после затварања Казанског саборног храма 1932. године.

Дан празновања иконе је 6.(19. по новом) марта.

[gloria west]

Ikona Presvete Bogorodice Čenstohovska  0205_whistling

[Зорица екс Милева]

http://www.bogomater.ru/index.php?option=com_content&view=section&layout=blog&id=5&Itemid=3

Линк на коме има велики број икона Богородици, надам се да ће вам се свидјети. 0205_whistling

[Sinergija]

Zar Arhangel nije bestelesan? Zar to ne cini svako izobrazavanje pogresnim?

Ili daje slobodu pri slikanju (u okviru kanona Hristos vaskrse )...

[Зорица екс Милева]

О икони Пресвете Богородице - Чајничке

Чајниче је данас најпознатије по чудотворној икони Пресвете Богородице чајничке, познате и под именом Чајничка Красница. Ова икона се чува у новом храму на посебном престолу, на сјеверо-источној страни, и испред ње непрестано светле кандила. Та кандила се, по казивању очевидаца, нису угасила чак ни у вријеме експлозије у Другом светском рату када је црква претрпела велико разарање.

Према народном и предању Цркве ову икону је начинио Св. Апостол и Јеванђелиста Лука. На једној страни налази се лик Пресвете Богородице са Христом, а на другој Св. Јована Крститеља. Она је давно донесена у Србију и била је у дому Немањића још од времена краља Милутина, а цар Урош ју је даривао манастиру Бања код Прибоја на Лиму у знак захвалности Богу за своје срећно излечење у том манастиру после дуже болести. Након што су 1594. год. мошти Св. Саве однете из манастира Милешева, Турци су запалили и опљачкали манастир Бању и тада је један сељак спасао Свету Икону из ватре и пренео преко Лима у чајничку цркву (данашњи стари храм) где се налазила 370 година, па је премештена у нову цркву. Због старости и страдања у пожарима ликови на икони су били потамнели, нарочито лик Св. Јована Крститеља, док су лица на икони Пресвете Богородице са Христом сачувана. Године 1868. један кујунџија је урадио оков од злата и сребра за обе стране иконе тако да су остала видљива само лица Светих. Лице Св. Јована Крститеља заштићено је кожом. Круна Пресвете Богородице била је украшена једним већим и са неколико мањих дијаманата. Због великих чуда која су се дешавала пред овом иконом по Милости Божијој, а молитвама Пресвете Богородице, када се почело причати да ће се 1868. год. обновити манастир Бања и тамо вратити икона, побунили су се сви мештани, не само православни него и муслимани, католици и Јевреји и хтели су то спречити чак и оружјем, па је тако икона остала у Чајничу. За вријеме Другог светског рата, после експлозије, непријатељске трупе су пљачкајући цркву извадиле дијаманте из круне Пресвете Богородице. Икону и друге црквене драгоцености Срби су пренели у једну српску кућу и тако сачували од осталих непријатељских дивизија. По одласку тих дивизија икона је пренета у цркву у селу Стречање у Санџаку. Било је предлога да се пренесе у Београд и сачува до краја рата, али се томе народ успротивио. Одатле је пренета у једну пећину, где је чувана под стражом, затим у цркву у селу Слатина код Фоче, а потом у село Трпиње где остаје до краја рата у малој пећини. Враћена је у Чајниче по обнови старе цркве, а у нову је пренета по њеној обнови. Данас овој светињи притичу многи верници из разних крајева. Чуда се и даље пројављују. Тако је и лик Св. Јована Крститеља почео да се сам обнавља.

Хвала брату Небојши на труду. Hristos vaskrse

[Radmila]

Купила сам књигу, па планирам да прекуцам.  t4431

[/quot

Imam i ja ovu knjigu Akatisti Presvetoj Bogorodici pa sestro ako trebaš pomoć u prekucavanju tu sam . slava3

[Зорица екс Милева]

Е за ово ћу ти дати захвалницу сад одмах  slava3. Слободно сејо, само види да откуцаш оне који већ нису откуцани - мислим да се случајно не деси. Хвала пуно за помоћ сестро. bendoff 1405_love t4431 slava3

[Протомајстор]

Православни приказ "свевидећег ока"

фреска у ман. Манасија

Мислим да "Недремано око" није исто што и "Свевидеће око". Ово прво везује се, чини ми се, за Христа и стихове:  “Ја спавам, а срце је моје будно”

Други симбол се пре везује за Оца, односно за "Промисао", како рече Аквилио.

Шта је Промисао? Мислим да је то Божији план, Икономија, Домострој - то су све синоними.

Zar Arhangel nije bestelesan? Zar to ne cini svako izobrazavanje pogresnim?

Ili daje slobodu pri slikanju (u okviru kanona 0205_whistling )...

Има доста сведочења виђења анђеоских бића, од Херувима до анђела са по једним паром крила. Та бића имају некакво тело и заузимају некакав простор у времену.

А Бога пак "нико никада није видео"

[marko_13]

Свевидеће око, као и много друго у нашем иконопису и фрескопису, води порекло из представе источњачких владара. Цареви Асирије, Вавилона и др. држава ималу су тзв. свевидеће царево око, човека, неку врсту државног секретара, који је био задужен да буде упућен у све што се дешава. Па је, као и представа о Богу, који се често изображава попут цара источњачког типа и свевидеће око ушло у употребу. Не треба драмити, јер све окултне окрганизације, колико год се позивале на старост, нису настајале пре 16. или 17. века.

[Divad]

Trougao - Trojicnost

Svevidece oko - Promisao

Троугао се изображава на Богу Оцу уместо ореола. Најпре где год се изображава Бог Отац као седи старац, а са његове десне стране Бог Син као младић са крстом, и Бог Дух као бели голуб, таква је икона некаконска и неутемељена најпре у православном предању, дакле и у византијском иконопису. Византијски иконопис карактеристичан је по томе јер је развио живо иконописање, дакле нема представљања одређених суштина преко слова, геометријских знакова или других символа што је карактеристично за далекоисточњачку и окултну иконографију. На православним иконама фигурше личност у есхатолошкој слави плус одређени елементи попут копља св.Геогрија, или магарца на икони цвети који имају своју архетипску основу. Православље иако има свој мистицизам, тај мистицизам није исти као окултни где се мање више много тога не зна, али се на слепо ради. Бог се указао као личност, па га тако и изображавамо јер нам је толико откривено. Дакле најдаље у томе можемо отићи тако што ћемо Христа изобразити у свом човештву, јер се он такав и показао људима. Но како је Господ рекао ко је познао мене, тај је познао и Оца, а ми можемо наравно додати ко је познао Сина, познао је и Оца, али и Духа Светога, па с тога када гледамо Христа на икони гледамо и на Тројичност и на промисао, и сувишло је тројичност или промисао изображавати посебним символима. Тако нешто може водити само окултним мислима, а хришћанство је личносна вера, дакле ми као личности се обраћамо Богу који је личност. У томе православне иконе добијају своју употребну сврху. Пред иконама се молимо и обраћамо Богу као личности. Свевидеће око или троугао на иконама су ту онда само као пуки приказ, јер не можемо се молити промисли или тројичности, него само живоме Богу као личности у свој својој пуноћи. Зато ни ока ни торгула нема у византијском иконопису.

bliss jeeee

[Divad]

Zar Arhangel nije bestelesan? Zar to ne cini svako izobrazavanje pogresnim?

Ili daje slobodu pri slikanju (u okviru kanona .mislise. )...

То је само симболика наравно да анђели не морају да изгледају као људи.Анђео као бестелесан и као гласници по Божијем дпуштењу се могу показивати у разним облицима,али то обличје човека,шесткрили и многооки су симболи који се користе. 4chsmu1

[dusha]

facenew22222222 slava3

4chsmu1 slava3

t4431

[gloria west]

Икона Богородичина Уможитељка жита

        Манастирски летописи, нарочито летописи Свете Горе Атонске, садрже много сведочанстава о томе како је Пресвета Дјева показивала своју бригу о обитељима која су јој посвећена, на чудесни начин снабдевајући монахе храном и свиме што је потребно за живот.

        Једном је у Лаври Преподобног Атанасија Атонског избила глад.Монаси су се разишли, одлучио је да оде и Св.Атанасије, али на путу му се јавила Мајка Божија и заповедила да се врати у обитељ, обећавајући своју помоћ. Св. Атанасије се покорио, вративши се затекао у манастирским оставама велику количину залиха хране.

        Када је у Ватопедском манастиру нестало уља, Мајка Божија је на чудесан начин напунила манастирске посуде уљем.

Многе сличне појаве у русији повезане су са иконом Мајке Божије „Умножитељка жита“.

Овај назив икони је дао велики руски подвижник Оптински старац Амвросије. Године 1890. настојатељица Болховског манастира игуманија Иларија послала је старцу икону Мајке Божије насликану ну потпуно новом стилу. Владичица света приказана је како седи на облацима, Њене руке су уздигнуте у покрету благосиљања. Доле се налази пожњевено поље, а на њему усред цвећа и траве леже и стоје снопови жита. Приказ је био позајмљен са иконе Свих Светих која се налази у Болховском женском манастиру, а поље са сноповима је доле насликано по замисли старца Амвросија. Назвавши икону „Умножитељка жита“ он је хтео да пикаже да Мајка Божија помаже људима не само онда када траже душевно спасење, већ и у њиховим земаљским потребама. Старац је веома волео ту икону и заповедао је својим духовним кћерима да се пред њом моле – житељима женске заједнице коју је основао у селу Шамордино, Каллушке губерније, где је провео последње године свог живота. За појање Акатиста испред иконе старац је написао посебни припев општем Богородичном акатисту.,

Пед смрт преподобног Амвросија (10. октобра 1891. године) духовник га је упитао коме оставља Шамординску обитељ - „Царици Небеској“ - без колебања је одговорио старац, и нада у помоћ Мајке Божије потпуно се оправдала: почетком 20. века Шамордино је представљало напредни манастир у коме се подвизавало преко 800 сестара.

Прва милост која се излила са иконе „Умножитељка жита“ била је богата летина са шамординских поља и у Калушким крајевима у време опште глади у Русији 1891. године.

Године 1892. копија иконе „Умножитељка жита“ послата је у Пјатницку женску заједницу В. Бороњешке губерније за време суше – чим су пред Њом одслужили молебан почела је да пада киша. Поља су оживела и дала су богат род.

Молимо се Мајци Божијој, да не остави својом милошћу нашу Отаџбину и нас грешне, да бисмо је увек прослављали Њеном похвалном песмом:

„Радуј се, Благодатна, Господ је с Тобом, дај и нама недостојима росу благодати Твоје, и покажи милосрђе Своје.“

Сцета Православна Црква празнује икону Мајке Божије Умножитељка жита 28/15. октобра.

Призива се у помоћ у временима када настаје глад, суша.