Jump to content

Uloga ikona u Hriscanstvu


Препоручена порука

Икона Пресвете Богородице Курскa (Знамење)

Znamenje%2013.jpg

Kurskaja%202.jpg

Курска ика Пресвете Богородице, звана „Знамење“, јавила се у Курску 8. децембра 1295. године, када је Бату-кан разорио град. Читаво опустошено место обрасло је густом шумом. Некакав ловац из суедног града Рилска угледа крај корена једног дрвета икону окренуту лицем ка земљи. Било је то 8. септембра 1295. године, на територији некадашњег Курска. Човек подиже икону, и – испостави се да је то икона Пресвете Богорице звана „Знамење“. Чим је ловац одиже са земљe, на месту где је лежала појави се извор. Када до рилског кнеза Шемјаке стиже вест о икони, он нареди да је донесу у граду. Народ дочека икону са великим слављем и свечано, али кнез ен хтеде да учствује у дочеку, због чега би кажњен слепилом. Када се ипак покајао и ослужио молебан пред иконом, вид му се поврати, и у знак захвалност за исцелење, он подиже у граду цркву Рођења Пресвете Богородице, у коју поставише чудотворну икону. Од тада се ова икона  и празнује на дан када се јавила. Због места на коме је пронађена, икона је добила и назив Корјенаја*. Међутим, више пута је нестајала из храма, и увек су је налазили крај корења онога истог дрвета. Зато је народ овога краја подигао на том месту капелу и икону поставио у њу, а за вршење богослужења одређен је један свештеник из Рилска. Године 1383. Курску област поново нападоше Татари. Наишавши у шуми на капелу, они заробише свештеника, а капелу хтедоше да запале. Али док се икона налазила унутра, то им никако није полазило за руком. Тада Татари изнесоше иконоу  из капеле, расекоше је на пола, једну половину бацише у ватру, а другу гурнуше негде у страну. Доцније, када се свештенослужитељ ослободио из њиховог робства, нашао је једну половину иконе на месту капеле, а другу у трави недалеко од ње; спојио их је, и оне се чудесно саставише. Дознавши за ово чудо, становници Рилска три пута проношаху икону свечано кроз свој град, и постављаше је у цркву коју је подигао Шемјака; али она се сваки пут враћала на своје пређашње место у поново подигнутој капели. Најзад, икону ту и оставише, и она поче да чини чуда. Вест о чудима пронесе се до самога цара Фјодора Јоановича, и он 1597. године нареди да му икону довезу у Москву. Царица Ирина Фјодоровна украси је том приликом скупоценом ризом. Затим је икона свечано била враћена натраг, а исте године на месту  капеле подигунт је манастир. Када је пак, указом цара Фјодора Јоановича, насељен опустели град Курск, чудотворну икону пренеше тамо, а у пустињи, коју по икони почеше да називају Коренаја, оставише њену копију. У гладне годиен, за време цара Бориса Годунова, Курск се спасао захваљујући Царици Небеској и молитвама пред Њеном чудотворном иконом. Године 1612, када је пољски војсковођа Жолкјевски са великом војском опседао Курск, Пресвета Богородица није оставила град без Своје помоћи. Грађани су неколико пута вршили опход око града са чудотворном иконом и  заветовали се дда ће, ако град буде ослобођен, подићи у њему манастир Богомајци, у коме ће поставити Њену икону. И непријатељ ускоро одступи са великим губитцима. Пољски заробљеници су причали да су на градским зидинама виђали Жену окружену некаквим светлим малдићима, како им прети; а на самом почетку опсаде неки су грађани у облацима над Курском видели Пресвету Богородицу са двојцом светлих икона, како закриљује град. У знак захвалности својој Небеској Заступници, становници Курска подигоше манастир посвећен Њеној икони „Знамење“. Године 1618. пренеше тамо чудотворну икону. А годиен 1676. Курска икона је однета на Дон да благослови хравре Донце. Године 1812. становници Курска су, по својој усрдности, послали копију ове чудотворне иконе на фронт, армији кнеза Голеншчева-Кутузова. У знак сећања на чудесно јављање, света икона се сваке године, деветог по реду петка по васкрсу , испраћа у литургији из Курска у Коренују пустињу, и остаје рамо до 13. септембра. Године 1898. збило се велико чудо ове иконе. Непријатељи Православља хтедоше да је униште и поставише под њом разорну мину. Али, на велику славу Православља и велико посрамљење његових непријатеља, икона оста потпуно неоштећена, док зид, врата и прозори цркве, па чак и кивоту у коме је стајала, и гвоздене степенице под њом претрпеше штету.

Икона се празнује 21/8. септембра.

Пред овом иконом отпочинуо је свети Јован Шангајски. Чита се за исцељење од многих болести.

omnea mea mecum porto

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

.hvala. mojim dragim sestrama Duši i Gloriji, koje svojim trudom mnogo pomažu razvoj ove teme. A sve je to zato što su one  stadaradim leteti dada  zru

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

О чудотворној икони Пресвете Богородице - Казанска

bogorodicakazanskabraon.jpg

Под заштитом Војводкиње која се бори за нас, 1552 године Казанско ханство је било припојено Русији од стране цара Ивана IV Грозног који је ослободио заребљеништва око 100 000 Руса; почело је просвећење Татара светлошћу хришћанске вере. У Казану се Пречиста Богородица три пута јављала 10-огодишњој девојчици Матрони са заповешћу да каже архиепископу и градским властима да у земљи, на месту недавног пожара, пронађу Њену икону. Девојчициним речима нису придавали значај, и тада је она сама, уз помоћ своје мајке, откопала на поменутом месту икону Мајке Божије која је сијала чудесном светлошћу (Кондак 3). Ово се догодило 8. јула 1579. године. Благословом архиепископа Јеремије, свештеник оближње цркве Св. Николе, будући патријарх Московски Јермоген, у литији је на рукама унео икону у свој храм. После молебана она је била пренесена у Казанску Благовештенску саборну цркву. Многобројна чуда од многојављене иконе почела су од прогледања двају слепаца (као и од иконе Одигитрије, у Цариграду), у знамењу покрова Божије Мајке, просвећењу муслимана православном вером (икос 3).Копија иконе и опис њених чудеса исте године су били послати цару Ивану IV Грозном и он је наредио да се на месту јављања сагради храм у част Казанске иконе Мајке Божије и оснује женски манастир у којем су Матрона и њена мајка примиле постриг. Године 1954. Јермоген, тад већ митрополит Казански, састаавио је „Повест и чудеса Пречисте Богородице, часне и славне њене иконе која се јавила у Казану“ (кондак 4).

У периоду Смутног времена, када су руску земљу раздирали међусобни сукоби, Пољаци су освојили Москву и хтели су да на руски престо поставе странца и иноверца. На позив Православне Цркве у лицу светитеља Московског Јермогена, Руски народ се подигао у одбрану свете бере и Отаџбине, „Дома Пресвете Богородице“. Војвоткиња која се бори за нас штитила је руску војскум и Њеним заузимањем  Русија је била спасена. Казанска народна војска донела је са собом копију Казанске чудотворне иконе и предала је кнезу Димитрију Михаиловичу Пожарском. Народној војсци која је савладала огромне тешкоће и која је одбила многобројну војску која је ишла у помоћ Пољацима опкољеним у Москви, предстојало је још да заузме на јуриш Китај град и Кремљ. Православна руска војска је три дана постила и молила Пресвету Богородицу за милост пред Њеном Казанском иконом, и Пречиста Владичица је услишила њихове молитве. Тих дана је у Кремљу од глади умирао заточени архиепископ Арсеније. Ноћу уочи 22. октобра њему се јавио Преподобни Сергије Радоњешки и рекао: „Арсеније, наше молитве су услишене; посредовањем Мајке Божије суд Божији Отаџбини је замењен за милост; ујутру ће Москва бити у нашим рукама, и Русија је спашена“ (икос4). Падосну вест им је успело да пренесу руској војсци, и она је, дозвавши у помоћ Царицу Небеску, на јуриш заузела Китај-рад и за два дана ушла у Кремљ. У част овог догађаја цар Михаил Фјодорович је установио празновање Казанске иконе, са литијом, два пута годишње – 8. јула и 22. октобра. Казанску икону Мајке Божије кнез Димитрије Пожарски поставио је у својој парохијској цркви у част Ваведења у храм Пресвете Богородице, а Лубјанци. Око 1636. године икона је била пренесена у Казанску саборну цркву коју је кнез подигао у знак захвалности Господу и Његовој Пречистој Мајци због спасења Москве и Русије. Копија чудотворне иконе била је смештена у капели изнад гробнице организатора народне војске Кознај Мињина , у нижњеновгородском Спасо-Преображенској саборној цркви.

Године 1709. уочи Полтавске победе, император Петар I се молио Војвоткињи која се бори за нас, пред њеном Казанском иконом која је пратила руску војску. Године 1701. поштована копија иконе била је постављена у Петровграду. На дан освећења Казанске саборне цркве, 15. септембра 1811. године, чудотворна икона је била свечано пренешена овамо. Године 1812. пред одлазак у војну, у Казанској саворној цркви кнез Михаил Кутузов се на коленима молио пред Казанском иконом Мајке Божије и слушао молебан „Заступници Усрдној и Покровитељици Руске земље“ и са сузама је молио Пречисту Богородицу да спасе Русију. Након молебана протојереј Саборне цркве поднео је фелдмаршалу Казанску икону Мајке Божије у медаљону коју је кнез ставио севи на груди. Прошло је мање од годину дана, и на истом месту, у Казанској саборној цркви, 25. децембра 1812. године служен је благодарни молебан „за избављање Русије од најезде Гала, и са њима 12 језика“. Овамо, за Казанску икону Мајке Божије, по завршетку рата, скупљали су се добровољни прилози Руса као знак захвалности због избављења од непријатеља. Донски козаци су донели на дар од непријатеља одузето опљачкано сребро од којег је био изливен иконостас цркве, а сверуска војска је поставила пред чудотворну икону Мајке Божије своје победничке трофеје: кључеве од градова, заставе одузете од непријатеља, орлове, царско жезло и друге знакове војничке славе. Саборна црква у част Казанске иконе постала је спомен- храм победе руског народа у Отаџбинском рату 1812. (кондак 7).

Икона коју је пронашла девојчица Матрона прославила се чудесима милости Божије и Пресвете Богородице према руском народу и постала свенародна светиња, знамење посебног учешћа Пречисте Владичице Богородице у судбини Русије. Није случајно Казанска икона копија древне Влахернске иконе Одигитрије – Путеводитељице, коју је некад насликао св. Еванђелиста Лука, и коју је Сама Пречиста Богородица Дјева благословила речима: „Благодат од Мене Рођеног и Моја милост са овим иконама нека буде“ (кондак 8). Казанска икона се од древне иконе Одигитрије разликује само наклоном главе Богоматере према Богомладенцу.

Безбројне милости указује Дјева Богородица онима који се моле пред Њеном Казанском иконом- једном од најраспрострањенијих у Русији икона Пречисте наше Матере, Покорвитељиче православног руског народа. Посебно поштована чудотворна Казанска икона налази се у Московској Богојављенској патријаршијској саборној цркви.

Света Православна Црква празнује икону Мајке Божије Казанске 21/8 јула.

Призива се у помоћ за повратак вида слепим људима, и уопште за оздрављење од чних болести.

omnea mea mecum porto

Link to comment
Подели на овим сајтовима

:bla: 1405_love crvenilo

     Šta tu čudotvorne Ikone ili ne.Ćudotvorni Hrišćanin koji čini čuda i propoveda da se radja Hristos u dušama onih koji slušaju, to treba svetu a ne neke čudotvorne ikone.

у праву си, ја пукох од смеха на сред Литургије у недељу због неког свештеника и његове луде проповеди о томе како се Господ оваплотио на ''мајци'' планети Земљи и о томе како је Путин малтене свет што је ''покрстио'' Русију crvenilo

ал исто тако, нећу се одрећи благодати које ми је Васкрсење Христово пружило  smej.gif

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evo jednog divnog audio zapisa na temu Čudotvornih ikaona, pa ako imate vremena i volje poslušajte.

http://www.esnips.com/doc/b9c83d0a-f19a-404e-9d52-b185bf62b5f7/Protosindjel-Jovan--Socanica--Cudotvorne-ikone-i-svetiteljsk

sv-maksim isus-sinai joooj

"Невоља је било и биваће, људи и нељуди је бивало и биваће. Околности не зависе увијек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди то од нас зависи."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4chsmu1 isus-sinai sv-maksim

     Šta tu čudotvorne Ikone ili ne.Ćudotvorni Hrišćanin koji čini čuda i propoveda da se radja Hristos u dušama onih koji slušaju, to treba svetu a ne neke čudotvorne ikone.

у праву си, ја пукох од смеха на сред Литургије у недељу због неког свештеника и његове луде проповеди о томе како се Господ оваплотио на ''мајци'' планети Земљи и о томе како је Путин малтене свет што је ''покрстио'' Русију :)

ал исто тако, нећу се одрећи благодати које ми је Васкрсење Христово пружило  womens

Kao vi ste se ne molite pred ikonama ?! joooj

"Невоља је било и биваће, људи и нељуди је бивало и биваће. Околности не зависе увијек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди то од нас зависи."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...