У академском храму Духовне академије у Минску одслужена прва литургија на белоруском језику

[Ћирило]

 

Како саопштава званични портал Белоруске православне цркве (аутономна црква у саставу РПЦ - Московске патријаршије) 13. октобра 2015. у академском храму светог Кирила Туровског одслужена је, са благословом ректора Духовне академије у Минску архимандрита Сергија (Акимова), прва Божанствена литургија на белоруском језику. Богослужје је одржао протојереј Јевгениј Громико, студент прве године постдипломских студија. Храм светог Кирила Туровског тако је постао трећим храмом у престоници Белорусије где се литургија служи и на белоруском језику. Слична литургијска пракса постоји такође и у Саборном храму светих апостола Петра и Павла на Немигу и у Храму светог архистратига Михаила у Сухареву. Током богослужења користе се литургијски текстови у преводу протојереја Сергија Гордуна, кандидата (први, нижи степен од два степена доктората у земљама насталим распадом бившег СССР-а) богословља и професора минских духовних школа.

 

Званични портал Белоруске православне цркве објашњава да ова богослужења имају првенствено мисионарски карактер и намењена су интелектуалцима, студентима, омладини и свима који се желе молити на свом матерњем језику. Руководство Духовне академије у Минску планира за будућност редовни карактер богослужја на белоруском језику.

 

Нормално је да се одмах јављају и задрти тврдолинијаши који често прегоне у много чему и у свему виде рефоматорство, новообновљенаштво...: http://www.blagogon.ru/news/388/(Извор)

 

Превод: Ћирило

[Ћирило]

Најбоље и ново и старо, и црквенословенски језик и данашњи говорни језик, нарочито службе на црквенословенском језику оставити манастирима где би се најбоље неговао црквенословенски језик. По градовима и селима је нужан данашњи говорни језик због потребе за мисионарским радом међу широким народним масама над којима је проведена дехристијанизација за време комунизма. Штета што се код нас превише запоставио црквенословенски језик, па сад стоји у истој равни (ако не и горе) са статусом ћирилице у српском друштву.

[Дејан-Марковић]

објашњава да ова богослужења имају првенствено мисионарски карактер и намењена су интелектуалцима, студентима, омладини и свима који се желе молити на свом матерњем језику

 

По градовима и селима је нужан данашњи говорни језик због потребе за мисионарским радом међу широким народним масама

Слаба аргументација. Боље да су изабрали руски језик. 

Проблем је у томе, што белоруски језик у самом Минску нико не користи у свакодневном говору (поготово млади или студенти), искључиво се говори руским језиком.

Белоруски језик углавном користе малобројни белоруски националисти, који траже и потпуну аутокефалност цркве, а који према самим русима имају изразито негативан став.

Уопште у целој држави руским језиком говори 90% становништва. 

Хоће по сваку цену да формирају неки идентитет, а да нема везе са Русијом.

Све већ виђено са "црногорским" или "бошњачким" језиком.

[Ћирило]

Слаба аргументација. Боље да су изабрали руски језик. 

Проблем је у томе, што белоруски језик у самом Минску нико не користи у свакодневном говору (поготово млади или студенти), искључиво се говори руским језиком.

Белоруски језик углавном користе малобројни белоруски националисти, који траже и потпуну аутокефалност цркве, а који према самим русима имају изразито негативан став.

Уопште у целој држави руским језиком говори 90% становништва. 

Хоће по сваку цену да формирају неки идентитет, а да нема везе са Русијом.

Све већ виђено са "црногорским" или "бошњачким" језиком.

Белоруски и украјински нису што српски и хрватски. Боље држати средњу линију. На порталу Кредо.ру који често читам због занимљивих чланака сам наишао на овај јако занимљив текст. А аутор није важно ко је. Не желим никога осуђивати. Мислим да је управо тврдолинијашење у РПЦ узрок многих раскола. Да се тамо, а и другде, држи нека средња линија, средњи, царски пут не би било никаквих истинашких и националистичких раскола. Ево линка ка занимљивом тексту везаном уз ову тему:

http://www.portal-credo.ru/site/?act=news&id=116219

[Дејан-Марковић]

Увођењем белоруског језика, само се повлађује белоруским националистима. Понављам, тим језиком тамо практично нико не говори.

Ако су хтели да мисионаре, онима који не разумеју црквенословенски, боље би им било да служе на руском. 

[Ћирило]

Украјинци су уз Хрвате једини Словени икавци. Ево како изгледа цсл Псалтир у украјинској традицији: http://www.parafia.org.ua/biblioteka/bohosluzhbovi-knyzhky/tserkovnoslovyanskyj-psaltyr-z-molytvamy-ukrajinskymy-literamy/

Бугари у црквенословенским текстовима шч читају као шт а тако се вероватно и код нас читало до проширења руског изговора. Достојно јест на старосрпском начину читања би вероватно звучило овако: Достојно јест јако во истину, блажити Тја Богородицу. Присноблаженују и пренепорочнују и Матер Бога нашего. Честњејшују херувим и славњејшују без сравњенија серафим, без истљенија Бога Слова рождшују, суштују Богородицу Тја величајем.

А да би Украјинцима (Малорусима), Русима (Великорусима, Москаљима) и Белорусима (минус Лавов и околина због унијатске затрованости) због њих самих било најбоље да су у једној држави то увек потписујем.

[Ћирило]

Увођењем белоруског језика, само се повлађује белоруским националистима. Понављам, тим језиком тамо практично нико не говори.

Ако су хтели да мисионаре, онима који не разумеју црквенословенски, боље би им било да служе на руском. 

Мале језике и језике пред изумирањем управо и треба заштити и реанимирати, исто као и наше традиционалне говоре и ћирилицу.