Davor Džalto: Đavo (je) u ogledalu

[Милан Ракић]

U FAŠIZMU, ALI I DRUGIM TOTALITARNIM IDEOLOGIJAMA, DRUGI POSTAJE APRIORI PERSONIFIKACIJA ZLA, BILO DA JE REČ O RASNOM, ETNIČKOM, RODNOM ILI RELIGIJSKOM DRUGOM. RECIMO, JEVREJI SU VEKOVIMA U EVROPI BILI TI "DRUGI" KAO I SVI "JERETICI", A DANAS SU TO, NA DRUGI NAČIN, IZBEGLICE SA BLISKOG ISTOKA. U MNOGIM EVROPSKIM ZEMLJAMA, A TU ZA SADA PREDNJAČI MAĐARSKA ELITA, PROBLEM IZBEGLICA SE FORMULIŠE GOTOVO KAO EGZISTENCIJALNO ZLO. TAKO ČUJEMO DA "ONI DOLAZE DA UNIŠTE IDENTITET EVROPE, DA UNIŠTE NAŠ HRIŠĆANSKI IDENTITET." TOKOM DEVEDESETIH GODINA PROŠLOG VEKA SMO IMALI BALKAN KAO TAJ "DRUGI", A PRE TOGA DUALIZAM "ISTOK" – "ZAPAD" GDE JE "DRUGI" UVEK BIO PERSONIFIKACIJA DEFEKTNOSTI, MORALNE INFERIORNOSTI I ZLA

 

"I ako se dignete na Turčina, budite apsolutno sigurni i ne sumnjajte da se ne borite protiv bića od krvi i mesa, drugim rečima protiv ljudi…Naprotiv budite sigurni da vojujete protiv vojske đavola", pisao je Martin Luter u šesnaestom veku. Potreba da se Drugi predstavi kao sam đavo, kao otelotvorenje zla, postoji oduvek. Na društvenom nivou se teži predstavi po kojoj je neprijatelj sve loše, dok Mi, tvorci predstave, grabimo za sebe sve pozitivne karakteristike. Naravno, ne treba zanemariti da je Drugi ujedno i neophodan, mi smo lepši ili pametniji, pošteniji ili srdačniji u odnosu na nekoga. Međutim, u u određenim konstrukcijama, taj Drugi se, kao što smo pomenuli, posmatra i gradi isključuvo u negativnom svetlu.

 

Karl Gustav Jung je iznašao termin kolektivna senka koja predstavlja "nepriznatu, inkompatibilnu i inferiornu stranu rase, grupe ili nacije", koja biva potisnuta ali se ne može do kraja izbrisati te se ona projektuje u Drugog. Postojanje tog Drugog za jednu zajednicu predstavlja snažan kohezivni element, ali istovremeno i način na koji se ona oslobađa straha i agresija, pri tome sklanjajući pogled sa ogledala.

 

Dok hiljade i hiljade izbeglica danas prolazi Evropom, pojedine društvene i političke grupe od njih stvaraju neprijatelja, Drugog koji poprima elemente svega stranog i lošeg, budeći strepnju i bes. O samom fenomenu Drugosti i o izbeglicama, o odgovoru hrišćanstva na sve to, i najpre o Đavolu, kao izrazu apsolutne Drugosti razgovaramo sa dr Davorom Džaltom, profesorom Američkog univerziteta u Rimu, naučnim saradnikom Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i predsednikom Instituta za studije kulture i hrišćanstva.

 

VREME: Šta Drugi govori o nama? I šta Drugi predstavlja za nas, tačnije – šta bismo mi bez Drugog?

 

Davor Džalto: Paradoks drugosti je u tome što je nama neophodna drugost da bismo "mi" bili "mi". Ali, istovremeno, formiranje našeg identiteta preko Drugoga uključuje i komponentu animoziteta, straha i podozrenja.

 

Problem Drugog je takođe i problem dualističkog načina mišljenja. Čovek ima tendenciju da pojednostavljuje stvari i da ih posmatra u jednostavnim, binarnim kategorijama: pozitivno/negativno, dan/noć, svetlo/tamno itd, pokušavajući da na taj način čita celokupnu kulturu. Razloge za nastanak i tako uporan opstanak ovih kategorija je, verovatno, u njihovoj praktičnoj funkciji. Možemo reći da putem binarnih kategorija slika o svetu postaje jasnija i jednostavnija, pa nam tako pomaže da se snađemo u svetu, da brže reagujemo na pojedine izazove koji dolaze bilo iz prirodnog ili društvenog okruženja. Problem je, naravno, što je u realnosti, izvan te simboličke funckije binarnih opozicija, situacija mnogo komplikovanija, i što tih pojednostavljenih, čistih kategorija zapravo nema. Tako da možemo razumeti smisao i funkciju ovako pojednostavljene slike sveta u određenim kontekstima, ali je problem što mi često te binarne kategorije apsolutizujemo. Tako mišljenje u kategorijama "mi"-"oni" ima tendenciju da redukuje odlike "nas" i "njih" i da ove kategorije uopštava, dajući im metafizičko značenje.

 

Drugi je svakako neminovnost. Kada on postaje pretnja i kakvu ulogu igraju, na društvenom nivou, političke elite u preobražaju – od tuđina do neprijatelja?

 

Tu postoji više nivoa ali dva su ključna za razumevanje načina na koji se unutar jedne društveno-političke zajednice formuliše identitet nas u odnosu prema njima. Tu odlučujući element može biti jezik, rasa, vera, nacija, i sl. Ovim putem se gradi identitet i ističu određene kategorije, odnosno razlike "nas" u odnosu na "njih", a funkcija ovako postavljene jednačine je često obezbeđivanje kohezivnosti zajednice. Druga stvar je kako aktuelne (društveno-političke) elite formulišu probleme koji onda postaju relevantni za čitavu zajednicu. Odgovornost društvenih elita je po ovom pitanju veoma velika; elite imaju odgovornost da pokažu da susret sa Drugim ne mora da bude ugrožavajući, ne mora nužno biti opasnost po "nas". U fašizmu, ali i drugim totalitarnim ideologijama, Drugi postaje apriori personifikacija Zla, bilo da je reč o rasnom, etničkom, rodnom ili religijskom Drugom.

 

Primera za ovakvu, negativnu formulaciju Drugog (pri čemu je na delu već pomenuti dualni metod zamišljanja "nas" i "njih") ima mnogo kroz istoriju. Recimo, Jevreji su vekovima u Evropi bili ti "drugi" kao i svi "jeretici", a danas su to, na drugi način, izbeglice sa Bliskog istoka. U mnogim evropskim zemljama, a tu za sada prednjači mađarska elita, problem izbeglica se formuliše gotovo kao egzistencijalno zlo. Tako čujemo da "oni dolaze da unište identitet Evrope, da unište naš hrišćanski identitet." Tokom devedesetih godina prošlog veka smo imali Balkan kao taj "drugi", a pre toga dualizam "istok" – "zapad" gde je "drugi" uvek bio personifikacija defektnosti, moralne inferiornosti i zla. Ta koncepcija mene zapravo jako podseća na starozavetno formiranje lika Satane ili demona gde je drevni Izrael bogove drugih naroda, i same te druge narode, karakterisao u terminima ontološkog zla. Ta logika, da Drugi postaje metafizički (zli) Drugi, je u samoj srži načina na koji su, recimo, mainstream judaizam (od perioda Drugog hrama pa na dalje) ili hrišćanstvo zamišljali demone i Satanu, projektujući onda tu ideju na mnoge "Druge" od krvi i mesa.

 

Ali kada je reč o hrišćanstvu, tu dolazimo do posebnog paradoksa – Drugi je ujedno i bližnji.

 

Po meni, autentično hrišćanstvo tu ima pravi odgovor, iako ga upravo samo (institucionalno) hrišćanstvo često zaboravlja. Hrišćanstvo nas poziva da, paradoksalno, svoj identitet pronađeno u Drugom. Time mi osnove našeg identiteta ne tražimo u nekom iskonskom i datom ja (nastalom na biološkim, kulturnim, nacionalnim ili drugim osnovama) nego upravo u relaciji sa Drugim gde bez pražnjenja sebe od tog primarnog ja (koje često nazivam "ja" nužnosti) ne možemo da dobijemo pravi identitet. Tako se binarni problem ja – Drugi prevazilazi u Drugome kao izvoru mog "ja". U tome greše mnogi teolozi koji tumače poruke "ne činite zlo drugima" ili "ne činite ono što ne želite da drugi čine vama" kao isključivo etičke kategorije. Reč je o nečem drugome, nečemu većem. Ukoliko ne pronađeno naš identitet u Drugome, ukoliko ljubav prema Drugime i drugima ne postane osnov naše egzistencije, mi ćemo izgubiti to "ja" za koje se grčevito borimo. To je poruka Novog Zaveta, i paradoks hrišćanske antropologije: ako želimo da ostvarimo istinsko "ja", onda moramo izgubiti to naše primarno (prirodno, društveno, nužno) "ja", odustati od prvobitnog identiteta, da bismo pronašli "ja" koje ima eshatološku perspektivu života.

 

Ali i dalje će određene političke grupe tvrditi da odbijanjem izbeglica brane identitet hrišćanske Evrope?

 

Naravno da hoće, i to je tragično. Glupost je tragična, iako se često prikazuje samo kao (komična) glupost. Ali nema tu ničeg novog ili iznenađujućeg. Mnogi posežu za hrišćanstvom, odnosno za svojim skučenim a često i potpuno naopakim poimanjem hrišćanstva, kao ideologijom, i njime pokušavaju utemeljiti ili racionalizovati svoje ludačke političke ideje. Sa druge strane, isto tako je tačno da institucionalno hrišćanstvo retko kada vrši neku naročito odgovornu i proročku ulogu u društveno-političkom kontekstu, ističući egzistencijalni karakter hrišćanske blage vesti. Hrišćanstvo koje postane ideologija pomoću koje se formulišu društveni i nacionalni ciljevi, ne može da bude autentično hrišćanstvo.

 

Ideja da je Evropa hrišćanska je, naravno, apsurdna. Evropa nije, niti je ikada bila hrišćanska, kao što ni Azija nije ni islamska, niti pak hinduistička ili budistička. To ne znači da hrišćanstvo i hrišćanske zajednice, kao i druge religijske tradicije, nisu imale velikog udela u gradnji evropske kulture, i to ne samo one srednjovekovne već i moderne. Ali ne može bilo koji kontinent, država, ili društvo da bude hrišćansko. Hrišćani su ljudi, pojedinci i njihove liturgijske zajednice odnosno crkve. Hrišćanski mogu da budu i njihovi međusobni odnosi. Mi se otvaramo prema Drugome jer bez Drugog nema nas, što je suprotno političkoj i ekonomskoj logici i tu je osnovni nesporazum hrišćanstva i društva odnosno politike. Najveći broj ljudi ne želi to da vidi. Zato je mnogo jednostavnije govoriti o hrišćanskom identitetu jer to zvuči kao da nešto znači a zapravo je samo ideološka floskula.

 

Jedan od vaših kurseva koji držite za studente postdiplomskih studija u Rimu je i „666 lica Satane – osmišljavanje demona i ‘drugih’ u tradicijama Istoka i Zapada". Možete li nam izvući određene paralele između oblikovanja diskursa o izbeglicama danas i formiranja Drugog kroz istoriju?

 

Ima tu nekoliko zanimljivih stvari. Fenomen Satane kao nekog radikalnog Drugog, radikalnog zla je pre svega vezan za kontekst dualističkih i monoteističkih religija. U paganskim religijama, pogotovo kada je reč o rimskom ili grčkom panteonu, nema jedne figure ili jednog boga koji je rezervisan za zlo. Disperzija dobrog i lošeg je tu prisutna na način vrlo sličan prisustvu dobra i zla u ljudskoj sferi. U dualističkim religijama imate izvor dobra i izvor zla koji su nepomirljivi, bore se, ali imaju sličan ontološki status.

 

Problem u monoteizmu je kako osmisliti zlo ako imate samo jednog Boga. To je problem opravdavanja Boga – kako opravdati zlo u svetu ako je Bog prisutan, i ako je taj Bog dobar (jer ne želite da budete osuđeni na jednog Boga koji je još pri tome i zao). Druga opcija bi bila da smo mi, ljudi, izvor zla, što opet nije lako prihvatiti i sa tim se pomiriti. U takvoj situaciji ostaje opcija formiranja figure zla, personifikovanje zla. Ideja Satane je formirana kroz Stari Zavet u odnosu na politički ambijent. Zamisao o Satani, kako pokazuju skorije biblijske studije i kako sam već pomenuo, uobličava se nakon razaranja jerusalimskog hrama i vavilonskog ropstva drevnih Jevreja, i to uobličavanje se odvijalo postepeno. U knjizi o Jovu na primer, Satana se ne pojavljuje kao neki radikalni demon zla, već kao jedan od stanovnika Božjeg dvora, neko ko najnormalnije diskutuje sa Bogom i ko, po božanskom nalogu i dopuštenju, iskušava čoveka. Tek kasnije se Satana pojavljuje kao "pali anđeo".

 

I u hrišćanskoj tradiciji su se predstave o Satani razvijale pod pritiskom društveno političkih događaja, usled potrebe da se osmisli sopstveni identitet u susretu sa (verskim, etničkim, rasnim, rodnim) Drugim. To ostaje kao konstanta prisutno do danas. U apokrifnim tradicijama, demoni su često potomci nekog protivprirodnog bluda anđela i ljudskih bića, oni imaju karakteristike nečega defektnog, nečega što nije "kako Bog zapoveda", što odstupa od normalnosti. Tako da se sve ono što odstupa od standarda na koje smo navikli, od "naše" kulture, i "naše" tradicije, može biti, potencijalno, podvedeno pod zlo.

 

Što nije ograničeno samo na religijski okvir?

 

Ova logika besprekorno funkcioniše i u krajnje sekularizovanom ambijentu. Karakterističan je primer rasnih teorija ili, recimo, socijalnog darvinizma. Izabrani ili najjači treba da opstanu, a sve ono što je "defektno", što nije poželjno ili nije na određenom nivou evolucije, treba da bude izbirisano. Ovu logiku, koja ponovo redukuje stvari na binarni sistem, možemo pronaći i u brojnim (pseudo)naučnim argumentima tipa "to je tako, tako to -svet, priroda, ekonomija- funkcioniše, to su univerzalni zakoni" te prema tome nije ni potrebno a ni poželjno pomagati onima koji su se našli na udaru tih univerzalnih zakona. Iz ovih teorija i praksi provejava duboka nehumanost, koja je samo različito maskirana u različitim vremenima. Hrišćanstvo tu uvodi jednu radikalnu revoluciju - nijedan apstraktan princip, nijedan zakon se ne sme postaviti iznad postojanja konkretne, žive ljudske ličnosti, ma kako se taj zakon ili princip činio dobar ili plemenit.

 

Šta mislite, koja drugost, kada su izbeglice sa Srednjog i Bliskog istoka u pitanju igra najvažniju ulogu? Kulturna, religijska...

 

To je zanimljivo pitanje. Mislim da je uvek kombinacija različitih. U ovom trenutku je politički najlakše eksploatisati ideju o nekoj etničkoj i verskoj drugosti, a naravno iza toga stoje razlozi za eksploatisanje te ideje koji su ekonomski i politički.

 

Danas smo svedoci kako je u Evropi za samo nekoliko nedelja suspendovano ono na čemu je rađeno pedeset godina. Šengenska zona je prestala da funkcioniše, partnerstva, saradnja, solidarnost... Tolerišu se zidovi, nehumano postupanje sa ljudima, rasistički ispadi. Gotovo da se čovek zapita nije li to ono dobro znano, staro lice Evrope koje je samo bilo privremeno maskirano ovih pedesetak godina? Naravno, kada gledate iz prilično ušuškane perspektive najbogatijih evropskih zemalja, može se učiniti da je jedna benevolentna Evropska Unija, koja se brine o svemu i svima, odjednom sad izložena nekoj seobi (divljih) naroda koja preti da je potpuno uništi. I eto, šta drugo preostaje Evropi nego da se zaštiti, kako zna i ume, od te pošasti. Ako pak gledate iz perspektive Blikog istoka, koji zapravo pati od svih tih politika velikih sila, uključujući i EU, onda priča izgleda veoma različito. Uputno je, barem ponekad, razbiti ogledala koja nam govore "na svetu najlepši ko je" i suočiti se sa očima drugog.

 

Jelena Jorgačević, VREME

[Zayron]

U FAŠIZMU, ALI I DRUGIM TOTALITARNIM IDEOLOGIJAMA, DRUGI POSTAJE APRIORI PERSONIFIKACIJA ZLA, BILO DA JE REČ O RASNOM, ETNIČKOM, RODNOM ILI RELIGIJSKOM DRUGOM. RECIMO, JEVREJI SU VEKOVIMA U EVROPI BILI TI "DRUGI" KAO I SVI "JERETICI", A DANAS SU TO, NA DRUGI NAČIN, IZBEGLICE SA BLISKOG ISTOKA. U MNOGIM EVROPSKIM ZEMLJAMA, A TU ZA SADA PREDNJAČI MAĐARSKA ELITA, PROBLEM IZBEGLICA SE FORMULIŠE GOTOVO KAO EGZISTENCIJALNO ZLO. TAKO ČUJEMO DA "ONI DOLAZE DA UNIŠTE IDENTITET EVROPE, DA UNIŠTE NAŠ HRIŠĆANSKI IDENTITET." TOKOM DEVEDESETIH GODINA PROŠLOG VEKA SMO IMALI BALKAN KAO TAJ "DRUGI", A PRE TOGA DUALIZAM "ISTOK" – "ZAPAD" GDE JE "DRUGI" UVEK BIO PERSONIFIKACIJA DEFEKTNOSTI, MORALNE INFERIORNOSTI I ZLA

 

 

Ne treba sad to mješati sa utemeljenom i argumentovanom kritikom odredjenih negativnih društvenih pojava, kritika fašizma i nacizma ili komunizma i liberalizma nije rasizam isto kao što ni argumentovana kritika islama ne može biti rasizmom. Sam Džalto se laća kritike sadašnje sekularne Evrope, onda treba biti jasno da je do nje došlo vjekovnim istorijskim razvojem za razliku od islama gdje nikakav takav razvoj i seberefleksija, evolucija u smislu poštovanja ljuidskih prava  u većini njih nije uopšte protekao. Pitanje vjerskih sloboda hrišćana u islamskim državama, pitanja prava žena, proganjanje inovjeraca, ateista, disdenata itd. Primjena islamskog prava šarije koja nije u skladu sa Medjunarodnom poveljem prava i slobodfa čovjeka.  Nije Evropa preko noći postala takva kakva je danas, nije idealna ali je takodjer na svjetlosne godine daleko od problema u pogledu poštovanja ljudskih prava u savremenim islamskim državama, iz kojih te izbjeglice najčešće i bježe. Islamiste, džihadiste i islamistički teroriste nikakva ogledala nemaju, do prije stotinjak godina su bila čak i zabranjena prema islamu i šariji isto kao i fotografije i slike (šejtanska rabota).

 

Iran kažnjava kritčki raspoložene pjesnike dugoročnim zatvorima i bičešvanjem:

http://www.sme.sk/c/8051447/iran-tresta-kritickych-basnikov-dlhorocnym-vazenim-a-zbicovanim.html?ref=njcc

http://www.parlamentnilisty.cz/zpravy/kauzy/Pachame-sebevrazdu-jsme-predposrani-rika-pro-PL-exilovy-spisovatel-Ota-Ulc-Ubozaku-jsou-miliardy-nemuzeme-je-vsechny-prijmout-jak-chteji-euroidioti-Hajzl-Kaddafi-mel-pravdu-405147

 

Kritika islama NIJE rasizam i ne može ni u kojem

slučaju biti poistovjećivana sa fašizmom i nacizmom!

Islam kritikuju i sami exmuslimani najrazličitijih rasa!

[Zayron]

Edit:

 

Džalto se laća kritike sadašnje sekularne Evrope, onda treba biti jasno da je do nje došlo vjekovnim istorijskim razvojem za razliku od islama tj. islamskih država gdje nikakav takav razvoj i seberefleksija, evolucija u smislu poštovanja ljuidskih prava  u većini njih nije uopšte protekao.

[Zayron]

U Pragu je jučer održana konferencija "Evropa, imigracija i islam" pod pokroviteljstvom predsjednika Češke Republike Miloša Zemana. Na njoj su učestvovali mnogi afirmisani češki i svjetski sociolozi, politikolozi,  islamolozi i političari, na primjer dr. Bill Warner, svjetski poznati i priznavani autor knjiga o političkom islamu:

http://zboril.blog.ihned.cz/c1-64746160-z-konference-evropa-imigrace-a-islam

http://heyevent.com/event/4eoidv3lrdo52a/konference-evropa-imigrace-a-islam

 

DNES! Dovolujeme si vás pozvat na konferenci s názvem: "Evropa, imigrace a islám" Akce se koná dnes 27. 10. 2015 od 13:00 do 16:00 hodin v Hotelu Svornost, Novozámecká 284, Praha-Dolní Počernice.

Konference se koná pod záštitou prezidenta české republiky!

Hlavním hostem je dr. Bill Warner (USA), autor skvělých knih a videí o politickém islámu. Pokud se chcete osobně setkat s jedním z hlavních ''guru'' antiislámu, dnes máte výjimečnou příležitost. Na konferenci také vystoupí
Béatrice Radosa z IVČRN a další řečníci.

Program konference:
Úvod: ing. Jan Veleba, senátor

Bezpečnostní rizika masové imigrace do Evropy
Přednáší: Ing. Miroslav Lidinský, předseda strany Úsvit – Národní koalice, válečný veterán

Studium doktríny islámské imigrace
Přednáší: Bill Warner, Phd, / Prezident CSPI International (bude tlumočeno)

Centrum pro studium politického islámu v České republice
Přednáší: Milan Podlipný / Víceprezident & CEO CSPI International

Strategie obrany proti politickému islámu
Přednáší: ing. Václav Janoušek, předseda Institutu mezikulturních studií

Sociální konstrukce reality jako nástroj islamizace i deislamizace
Přednáší: Ph.Dr Petr Hampl PhD, sociolog

Imigrace jako jeden z projevů krize EU
Přednáší: PaedDr. Ivo Strejček, člen správní rady Institutu Václava Klause a poslanec Evropského parlamentu v letech 2004 – 2014

Postavení ženy v islámu
Přednáší: Béatrice Radosa, IVČRN, exmuslimka
Politická korektnost jako zdroj rezignace na obranu evropských hodnot

Přednáší: ing. Václav Janoušek , předseda Institutu mezikulturních studií

Konferenci pořádá Senátorský klub SPO + KSČM + Severočech ve spolupráci s Institut mezikulturních studií

 

 

dr. Bill Warner

[Zayron]

Dovoljno je prtočitati naslove, pametnom dosta:

 

Prije musliman sada hrišćan, Salman Hasan: Islam se služi imigracijom kao oružjem

(Takozvana Republika Kosovo koja se sada želi učlaniti u UNESCO je izbojovana istim takvim oružjem):

http://www.denik.cz/z_domova/drive-muslim-dnes-krestan-salman-hasan-uzdravil-me-buh-ne-allah-20151020-u4mo.html

Islamska civilizacvija se od ostalih liši u tom da ima problem sa akceptirtanjem evropskih liberalnih vrijednosti

(tih vrijednosti, sloboda i prava koje se u današnjoj savremenoj sekularnoj Evrop normalno PODRAZUMIJEVAJU i smatraju standardom, koje i vi u Republici Srbiji imate u Ustavu Republike Srbije, pdrazumijevate ih bez diskusje i bez daljeg ičeg, koristite se svi njima  i smatrate ih normalnim)

http://www.rozhlas.cz/dvojka/kupredudominulosti/_zprava/islamska-civilizace-se-od-ostatnich-lisi-tim-ze-ma-problem-s-akceptaci-evropskych-liberalnich-hodnot-rika-roman-joch--1510228

Muslimanski imigranti postaju u Evropi još zavislijim na islamu:

http://www.rozhlas.cz/dvojka/kupredudominulosti/_zprava/islamska-civilizace-se-od-ostatnich-lisi-tim-ze-ma-problem-s-akceptaci-evropskych-liberalnich-hodnot-rika-roman-joch--1510228

Lukaš Lhotan češki exmusliman:

Publikovao sam u ovoj knjizi dokument ukazujući, da je saudskoarapska ambasada dala džamiji u Brnu skoro 200.000 kruna na širenje islama i sl. Šta na to reknu hrišćani, da zemlja koja zabranjuje hrišćantsvo, sponzotuje širenje islama na Moravi ....

http://www.kosmas.cz/knihy/210560/eurabia/

Zveřejnil jsem v této knize dokument ukazující, že saúdskoarabská ambasáda dala mešitě v Brně skoro 200 000 korun na šíření islámu a pod. Copak na to asi řeknou křesťané, že země jenž zakazuje křesťanství, sponzoruje šíření islámu na Moravě ....

http://www.kosmas.cz/knihy/210560/eurabia/

 

Češku zaobidjite - upozoravaju se medjusobno imnigranti čak i mobilnom aplikacijom

(gdje nejde bolje zaobići i ne gubit vrijeme na to, ima ih koje hoće a bez problečma je to tamo):

http://www.blesk.cz/clanek/zpravy-uprchlicka-krize/351395/cesku-se-vyhnete-varuji-se-uprchlici-mezi-sebou-i-v-mobilni-aplikaci.html

Znate zašto imigranti ne žele ostati u Češkoj Republici?

Zato što su otkrili da ovdje kuvamo "Turka" (turskoj kafi se ovdje kaže Turek)

 

[Zayron]

Ispravka - pogrešan link:

Muslimanski imigranti postaju u Evropi još zavislijim na islamu:

http://svobodneforum.cz/znepokojivy-pruzkum-muslimsti-imigranti-se-stavaji-v-evrope-jeste-vice-zavislymi-na-islamu/

[Zayron]

Ovo bi vas moglo zanimati takodjer:

Proimigracijska propaganda zkolabovala, 4 od 5 imigranata NIJE iz Sirije

Samo 44 hiljade imigranata od 213 hiljada, (do 18.9.2015.) koji su došli u Evropu ove godine je iz Sirije. To znači da četri imigranta od pet NISU iz Sirije. Promigračna laž, koju šire većinom proimigracijski i proislamski dnevnici i u Slovačkoj potpuno zukolabovala. Piše šokirajući Daily Mail:

Len 44 tis. imigrantov z 213 tis., ktorí prišli do Európy tento rok, je zo Sýrie. To znamená, že štyria imigranti z piatich nie sú zo Sýrie. Proimigračná lož, ktorú šíria najmä proimigračné a proislamské denníky aj na Slovensku, sa úplne zrútila. Píše šokujúco Daily Mail.

http://www.konzervativnyvyber.sk/proimigracna-propaganda-sa-zrutila-4-z-5-imigrantov-nie-su-zo-syrie/16967/

 

Four out of five migrants are NOT from Syria: EU figures expose the 'lie' that the majority of refugees are fleeing war zone      

Some 44,000 of the 213,000 refugees who arrived in Europe were from Syria     A further 27,000 new arrivals on the continent came from Afghanistan     Britain received one in 30 of all the asylum claims made by new applicants     David Cameron has offered to take in 20,000 refugees but none from the EU  

Read more:

http://www.dailymail.co.uk/news/article-3240010/Number-refugees-arriving-Europe-soars-85-year-just-one-five-war-torn-Syria.html

[Volim_Sina_Bozjeg]

ma dokle bre vise......

[Zayron]

ma dokle bre vise......

 

Doki ne počnu osnivat kaliftate i islamske republike po EU i ne počnu tražit da udju u UNESCO? Kao sad što to traži Kosovo?

[Avocado]

[Deja Vu]

Pola sata listam temu, nikad kraja Zayronovim postovima. 

[Deja Vu]

Spam song

 

Pitam se jesu li ove kobasice i sunke kancerogene. 

[Zayron]

Pola sata listam temu, nikad kraja Zayronovim postovima. 

 

To što sam httio rećí i napisati mi nije kao PRVO:

 

1, sve najednom palo na pamet jer nisam genijalan kiao ti ili Einstein

2. nije to stalo u jedan post, možete to slobodno smatrat jjednim postom

3. niko od vas u medjuvremenu nije imao ili nije htio napisati ništa što nije moj problem,

ne ulazim u to koga tema zanima ili ne, svako ima pravo temu samo pročitati i bez tog da na njoj šta piše

4. sve što sam napisao se tiče teme migracija, islam, seberefleksija itd.)  i tamo nije apsolutno ničeg što s temom ne bi imalo veze

5. ako ti ništa ne nalaziš da je išta što sam napoisao u vezi sa temom, nije to moj problem, nek si svako zakuca na čelo sam!

Samo da ne bude kasno (ko sad ovaj cirkus sa UNESCO-m i Kosovom, i oni su MUSLI8MANI!

Zašto onda toliki vaš povik i protesti? Sebereflektirajte to onda isto tako  kako vam to preporučuje Džalto!

 

Na tom ste si isto ti kao autorr tog članka:

tražite maksimalnu seberefleksiju od drugih

a sami je na sebi uopšte ne upražnjavate.

Taj Džaltin članak je inače skandalozan:

Ima drzosti pisati o nekakvom djavlu u ogledalu

i potrebi seberefleksije Evropljana i hrišćana

a ni ne pominje apsolutno odsustvo islamske

seberefleksije u svi domenama od ljudskih

prava pa do religije i politike, istorijski je islam

Evrop samo o glavi radio i na tom se do danas

NIŠTA NIJE PROMJENILO.

Takvo lagat i obmanjivat!

Sramota!!

[Deja Vu]

1, sve najednom palo na pamet jer nisam genijalan kiao ti ili Einstein

 

Sumnjam da je iko to pomislio ovde. I nije Ajnstajn bio genijalan nego Mileva Maric, on joj je ukrao ideje pa je otkacio. 

[Zayron]

Sumnjam da je iko to pomislio ovde. I nije Ajnstajn bio genijalan nego Mileva Maric, on joj je ukrao ideje pa je otkacio. 

 

I šta si do sada napisao k prředmetu teme ti osim što se razabacuješ komentarima "ad hominem" kako ko piše i ne piše, da li u jednom ili više postova i slične besmislice? Našao si neěto netačno ili neistinito u onom što sam napisao?