Da li se u Srbiji samuje zbog nerealnih očekivanja?

[Снежана]

Poštujem izbor, ali želim da znam razlog. Postoji nešto što mi daje pravo na to.

Па што је не питаш за разлог?

[Paradoksologija]

Što si je pustio da ode?

 

Prati liniju fabule - nije htela vezu sa njim. 

[Paradoksologija]

Rekla mi je da sam joj u srcu...  

 

Šta to znači ako neće vezu?

 

Možda dajem sebi preveliku slobodu, jer te ne poznajem, ali: mnogi ljudi koji nisu imali solidne odnose sa roditeljima u detinjstvu posle imaju komplikovane veze, kače se za ljude koji nisu stvarno emotivno dostupni, ponavljaju traume iz detinjstva. Nekad samo nekoliko razgovora sa psihologom može da pomogne.

 

Ne moraš da sebe mučiš patnjom za osobom koja nema nameru da sa tobom uđe u stvarnu vezu, ali ti baca mrvice. Meni to što si opisao tako izgleda.

[Paradoksologija]

Verujem u tvoje dobre namere.   Uopšte se ne radi o komplikovanoj vezi. Radi se o jednom nepotrebnom nesporazumu.

 

OK, izvini na mešanju.

[Снежана]

OK, izvini na mešanju.

Што прекиде човека, па ја овде као на иглама чекам, расплет...

Настави Т.

ако је непотребан неспоразум, како не можете да га превазиђете?

[Juanito]

http://youtu.be/B4L9bIECK4E

[Зосима]

Како време лети и косе ми седе,могу рећи да је једна од највећих заблуда у животу, везивати се само за једну особу и од тога правити трагедије кафанских размера...

[Снежана]

@@Tvrtko,

Не замери ти, ја се шалим.

[Juanito]

Како време лети и косе ми седе,могу рећи да је једна од највећих заблуда у животу, везивати се само за једну особу и од тога правити трагедије кафанских размера...

Не треба се везивати за једну и правити трагедије, хороре и љубавне драме. Треба се, уместо тога, опустити са више њих и правити нешто у фазону Ларса фон Трира.

[Paradoksologija]

Не треба се везивати за једну и правити трагедије, хороре и љубавне драме. Треба се, уместо тога, опустити са више њих и правити нешто у фазону Ларса фон Трира.

 

Što se ljubavi tiče, moj omiljeni žanr je sitkom. Sa mnogo sezona. Stvarno, muž i ja poluozbiljno pišemo scenario za porodičnu komediju

[Juanito]

Što se ljubavi tiče, moj omiljeni žanr je sitkom. Sa mnogo sezona. Stvarno, muž i ja poluozbiljno pišemo scenario za porodičnu komediju

Мој омиљени жанр је еротски трилер.

[Paradoksologija]

Мој омиљени жанр је еротски трилер.

 

Da gledaš ili da živiš?

[Столе]

 

LJUBAVNI JADI

Mirjana Bobić Mojsilović

Zvali su me juče da gostujem u jednoj kredibilnoj tv emisiji, na temu – zašto smo sami, zašto je toliko ljudi samo, zašto su mladi ljudi u najboljim godinama sami? Da li smo postali, inače, nesposobni za veze, da li je zajednica dvoje ljudi prestala da bude važna?

Ne bih rekla da je prestala da bude važna, kao što, naravno, ne bih rekla ni da je ljubav izašla iz mode. Nije slučajno da su tribine mog prijatelja, psihoterapeuta, Zorana Milivojevića, na temu ljubavi i veza, toliko posećene. Fenomen jeste društveno, pa ako hoćete, i politički značajan. Savremeni svet je, obrni-okreni, sve više svet koji je okrenut pojedincu, ali to nikako ne znači i da se pojedinac u njemu dobro oseća. Ljudi žele vezu, i žele ljubav – međutim, problem je u tome što nas mediji kojima smo toliko izloženi, vakcinišu predstavom o „vezi“ i o „ljubavi“ : Ljubav je zamenjena rekreativnim seksom, veza je uglavnom neobavezujuća vikend gimnastika, a ljudi su predstavljeni kao bića za koja se ne vredi boriti. Otuda se, najčešće, smisao ljubavi prebacuje na ljubav prema kućnom ljubimcu, ili ljubav prema sebi, pod uslovom da je to „sebstvo“ okićeno neophodnim statusnim simbolima. A, prazno srce je, u potrošačkom društvu, najlakše napuniti stvarima. Ako je od samog života važnija fotografija, ako su od prijatelja važnije društvene mreže i ako je od jednog zagrljaja važniji broj „lajkova“ na instagramu, onda tu stvarno niko nema čemu da se nada.

Pa, ipak, na razgovore o ljubavi i partnerskim odnosima dolaze stotine ljudi svih generacija. Žele, u stvari, da čuju samo nekoliko stvari – da ljubav postoji, da ima nade i da je moguće pronaći partnera sa kojim se može ostvariti veza. Da je moguće voleti i biti voljen. Žele da čuju formulu za zaljubljivanje. Da dobiju savet ili , ako može, recept.

Nisam nikakva doktorka u toj oblasti, ali recimo da je prvi korak – nikada ne izvaditi mobilni telefon u kafiću, restoranu, odbiti da se gleda u ekran. Gledati ljude oko sebe. Ne isijavati oko sebe auru samozaljubljenosti – jer ti onda niko i ne treba, a samozaljubljene je najlakše osvojiti – i najslađe, ostaviti.

Kao teslijanci, moramo da znamo da našim mislima privlačimo istovetne događaje, a takođe i da su naše misli najčešće uslovljene našim iskustvima iz prošlosti. Zato je pošteno zapitati se, šta želim? Želim li ljubav, ili da osvojim neku osobu? Ako želimo ljubav i vezu, prvo treba da se oslobodimo prošlosti. Svih uspomena na one koji su nas voleli, ili povredili, svih sumnji, i svih opštih mesta da se ljubav događa samo jednom, svih davnih tihih patnji, kao i malerozne misli da je više nemoguće da Kupidon nanišani baš nas.

Nego, simbolički i stvarno da se umijemo sapunom LOVE, i da sebi kažemo da ljubav dolazi. Kako će da dođe, ako joj širom ne otvorimo vrata svoga srca i svoga uma?

Ja sam baš pre nekoliko dana počela sa ovim eksperimentom, pa ću da vam javim ko je zazvonio.

 

 

Братјо! Па овде се баш уклапам ко да је мене описала!

- Мобилан ретко користим

- Телевизију и сличне екране скоро да и не гледам (ветј сам негде и писо на некој теми о томе) - мене занимају живи људи

- У себе нисам заљубљен и делује ми као одвратна помисао. Мени Столе делује прилично досадно (верујте ми на реч јер га знам од рођења)

- Свих материјалних успомена се ослобађам убрзо после раскида. Најпре бившој понудим да преузме све оно што ми је поклонила а ако неће предочим јој да ће све то завршити у контејнеру јер не желим да се оптерећујем нечим што није водило ничему. Што се тиче нематеријалних успомена то "у релативно кратком времену" заврши негде у "малом мозгу" који укључујем само кад су у питању неке ситне ствари.

Шта мислите, кад закмечи звонце ко ће бити пред вратима? Луди Столе?

Чек, полако. Нису бре ово једини Столетови квалитети. Ево још тога иако није захтевано. Чисто да имате бољи увид у ситуацију и процените ко је добио главну награду.

- Никада нисам мувао две женске истовремено

- Никада нисам мувао женску која је у скорије време раскинула. Увек им оставим бар неколико месеци шансе да се помире јер не желим да на туђој несрећи градим своју срећу.

- Никада нисам мувао женску ако приметим да јој се неко други удвара (исти разлог).

Има тога и још...

Е сад процените јел некоме личим на зеца на коме ће се вршити експерименти?

Пази сестро кад следећи пут радиш експерименте да ти лабораторија не експлодира. И кад ти закмечи звонце добро погледај кроз шпијунку. Није она ту џаба уграђена. Не вреде ти ни ланци ни катанци ни ласерски зраци ако сама отвориш врата. Експерименти могу да буду опасни - боље се клони тога ако ниси сигурна са каквим "материјалом" радиш. Братски савет.

 

ПС

Молим слободне форумашице да ми се због наведених "квалитета" не обраћају на ПП. Нисам из тих разлога овде. Да јесам већ бих се регистровао на страници за упознавање и мрак. Пардон - брак. И тако то.

[Crveni Baron]

Verujem u tvoje dobre namere.   Uopšte se ne radi o komplikovanoj vezi. Radi se o jednom nepotrebnom nesporazumu.

To je ono što me muči.

Mislis da je ona pogreslioa donoseci odluku da ne budete vise zajedno?

Proverr ti to malo olje, mozda ona nije uopste u stanju da donosi sopstvene odluke. Mozes joj predloziti da ti donosis njene odluke ..

[Иван ♪♫]

Не треба се везивати за једну и правити трагедије, хороре и љубавне драме. Треба се, уместо тога, опустити са више њих и правити нешто у фазону Ларса фон Трира.

ne treba praviti dramu, naravno, ali je za to potrebna odredjena zrelost i jos vise ispunjenost

 

Za ostalo - gresis, i to mnogo, ono to je coveku potrebno da bi bio srecan, nije ni erotika, ni seks, ni druzenje (to su sporedne stvari), potreban je pravi odnos dve licnosti, iskren, dubok, prozimajuci, sveprihvatajuci, ljubav. A na tome se radi. Odricanjem od svoje sujete. I stalnim kompromisima. I prastanjem. I sve treba da se prica, jer sve sto ostane da zulja, a ne kaze se, vec se gura pod tepih, postaje vremenom podsvesna, potisnuta smetnja u odnosu, i onda i ljubav biva skrajnuta, jer frustracija izbija svuda. A kad se iskomunicira, nastaje veliko olaksanje, i ljubav procveta. A to ne moze sa vise osoba - sto ne zelis sebi, ne cini ni drugoj.