Песма за лаку ноћ

[Лапис Лазули]

https://youtu.be/teHd5uAUwX0

[Данче*]

Ušunjam se u tvoj jastuk
kao tišina perja,
kao tršave šiške večeri
mirisave od lišća,
od mesečine na peščanim obalama,
od uvele svežine oktobra,
- baš tako se ušunjam
i slušam,
slušam šta sanjaš.

(...)

Nikome neću kazati.
Ali hoću da znaš:
čuo sam,
čuo sam sve što sanjaš,
jer drugo ništa i ne znam
samo se u snove razumem,
kao što se kauboji razumeju u laso,
kao što se tvoj tata razume u politiku,
kao što se najveći fudbaler razume
u svoju veliku utakmicu,
- tako se i ja samo u snove razumem.

(...)

U snove zbog kojih, kad se probudimo,
gledamo nekud visoko,
visoko,
i rastemo,
rastemo,
produžujemo se kroz rukave i nogavice,
rastemo,
produžujemo se kroz oči i srce
kao putevi,
kao pruge,
kao nevidljive šare ptičjeg leta,
daleko,
daleko,
bez Aladinovih lampi,
bez čizama od sedam milja,
ošamućeni od bajke koja se zove detinjstvo.

Ušunjam se u tvoj jastuk
da ne znaš,
ušunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,
pokrivam te celu noć,
a pre no što se probudiš
ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima
mali smotuljak jutra,
jer drugo ništa i ne znam,
samo se u jutro razumem
i raznosim ga kao mlekarice mleko,
kao pekari kifle,
kao poštari pisma
velikom belom kočijom
koja neću da ti kažem kako se zove,
ali sam ćeš se setiti.

[Снежана]

[Снежана]

[Снежана]

Jedini sam čovek na zemlji, a možda nema ni zemlje ni čoveka.
Možda me obmanjuje nekakav bog.
Možda me je nekakav bog osudio na vreme, na tu veliku varku.
Sanjam Mesec i sanjam svoje oči koje gledaju Mesec.
Sanjao sam veče i jutro prvoga dana.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile.
Sanjao sam Vergilija.
Sanjao sam brdo Golgotu i krstove Rima.
Sanjao sam geometriju.
Sanjao sam tačku, liniju, ravan i zapreminu.
Sanjao sam žuto, plavo i crveno.
Sanjao sam svoje bolešljivo detinjstvo.
Sanjao sam geografske karte i kraljevstva i onaj dvoboj u zoru.
Sanjao sam nezamislivi bol.
Sanjao sam svoj mač.
Sanjao sam Elizabetu Češku.
Sanjao sam jučerašnji dan.
Možda nisam ni imao juče, možda se nisam ni rodio.
Možda sam sanjao da sam sanjao.
Malo mi je hladno, malo me je strah.
Na Dunavu je noć.
Nastaviću da sanjam Dekarta i veru njegovih dedova.

 

Jorge Luis Borges, "Descartes"

[Снежана]

 ***

У осамљености је слобода,
а сласт у оном што измишљам.
Звезду, пахуљицу, кап меда
ја у стих затварам.

И сваке ноћи умирући,
рад сам да васкрснем кад куцне час,
новом дану се радујући,
прошлост је тек украс.

 

Владимир Набоков

[Снежана]

[Снежана]

[Снежана]

Neka spavaju

 

Oni koji ne osećaju ovu ljubav

kako ih nosi poput reke,

oni koji zoru ne piju kao da je čaša izvorske vode,

i koji zalazak sunca ne večeraju,

oni koji se ne žele promeniti,

neka spavaju..

 

Ova ljubav nadilazi izučavanje teologije,

te stare prevare i licemerja.

Želiš li tako razvijati svoj um,

spavaj i dalje.

 

Ja sam od svog uma odustao,

razderao sam odeću i bacio je.

Ako još nisi sasvim go,

svoj lepi ogrtač od riječi omotaj oko sebe…

i spavaj.

Rumi

[Снежана]

Notturno

 

Noćas se moje čelo žari 
noćas se moje vjeđe pote;
a moje misli san ozari,
umrijet ću noćas od ljepote. 

Duša je strasna u dubini, 
ona je zublja u dnu noći;
plačimo, plačimo u tišini,
umrimo, umrimo u samoći.
                                         Tin Ujević 

 

[Blaža Željko]

[Снежана]

Noćna Pesma

 

Hulje mi neke poručiše piće 

da vide kako 

u pesniku 

sviće 

I taman kad poče sunce da se rađa 

izbi neka gužva 

neka tuča 

svađa 

Oko moga sjaja staše da se glože 

potegoše čaše 

revolvere 

nože 

Tu behu i neke Zalutale žene 

staše da vrište 

laju 

ko hijene 

Za njima tragom gorki nespavači 

ko da su svu noć 

spali 

na lomači 

Tada i u meni već poče da sviće 

zastave razvih 

i postadoh 

piće 

Jedan od onih što se prvi napi 

nagnu me iz čaše 

ne osta 

ni kapi.

Branislav Petrović

[Снежана]

[gothic88nika]

NOCNE MISLI


Žao mi je vas, o jadne zvijezde,
Koje divno tako jasno sjate,
Nevoljenome svijetleci brodaru,
Bez nagrade od boga i ljudi,
Jer ne znate jadne, što je ljubav,
Niti ste za ljubav ikad znale!
Bez prekida vode vjecni sati
Nebesima povorke vam sjajne.
Kakve li ste prevalile pute,
Dok ja bijah u narucju drage,
Ne misleci na vas ni na ponoc     J.W.Goethe

[Sofija_]

ovo je pesma za laku noc, zao mi ljudi, ja moram poc.

sanjajte zvezde, da ne bude tama

laku noc ljudi, andjeli s vama