Зашто нас нервирају људи које никада нисмо упознали?

[JESSY]

Potreba da budemo okruženi poznatima i kuliramo nepoznate je potvrda važnosti grupe koju smo izabrali,

tako se lece kompleksi, strahovi...

[JESSY]

Animozitet u krajnjem slučaju kod pojedinih osoba (potpomognut nacionalizmom, lošom propagandom, stereotipima, predrasudama) prerasta u paranoju i mržnju prema svima koji nisu "kao mi".

sto vodi u ekstremnim slucajevima i ka ratovima....

[JESSY]

@@БанеЛ, bice nam drago da citamo tvoje komentare....

[Ненад Р.]

Увек треба кренути од себе, сагледати своје грешке и да ли ја неког нервирам и на који начин се постављам према другим.

Јако смо склони да за све негативне ствари кривимо друге, а да притом невидимо, или нећемо да признамо своје недостатке.

[Дијана.]

Psiholozi su neumoljivi tu: projekcija! Svojih slabosti, mana, sjenke, ma kako mi izgrađeni i osviješćeni bili, možda taj neko ima tu  slaobst u puno većem intenzitetu ali ni mi nismo slobodni od takvog nekog crvića čim primijetimo i smeta nam! kad sebe pošteno izanaliziram, uvijek kod sebe nađem bar nešto malo te osobine ili tog grijeha koji mene kod nekog strašno nervira - potisnutog, ćušnutog, zanemarenog, zaboravljenog, ali ipak prisutnog...Jako dobar vodič za neosuđivanje. To je tako jaka duhovna istina da su i opitni starci rekli isto: slijep si za grijehe koje si sam prevazišao. To je dar neosuđivanja. Takođe oni iznose duhovni zakon da ćeš sam pasti u grijeh za koji osuđuješ drugog, a on se zasniva na toj psihološkoj zakonitosti da naprosto ti moraš imati iste takve osobine.

Projekcija - uzrok tolikih nesporazuma, i među ljudima koji se vole i dobro poznaju a kamoli onima koji se ne poznaju! Što manje poznajemo čovjeka zapravo smo spremniji da ga oblijepimo našim projekcijama.  

Kad se oduzme projekcija i transfer (prenošenje lika i odnosa sa važnim porodičnim figurama) na druge, teško šta da ostane od bilo kog ljudskog odnošenja...

Naravno oni su samo prirodni, nisu po sebi ni dobri ni loši. To jednostavno tako mora da ide. U drugima vidimo sebe i volimo ih/ne volimo jer podsjećaju na nas i na najbiliže ljude koje volimo.