Jump to content

Предлог за пријем Косова у УНЕСКО уврштен у дневни ред

Оцени ову тему


Препоручена порука

Kosovo ulazi u UNESKO?

Zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Petrit Seljimi izjavio je da se članstvom Kosova u UNESKU ne menja priroda nasleđa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, jer će ono uvek ostati njeno nasleđe, i biće čak i bolje zaštićeno.

 

252230_gracanica-foto01-blic-_f.jpg?ver=

 

- Kosovo će imati više mehanizama za međunarodnu zaštitu tog nasleđa. Članstvo Kosova u UNESKU će samo unaprediti poziciju srpskog nasleđa na Kosovu. To će predstavljati most između Srbije i Kosova, a ne liniju podele. Nadam se da će Srbija prekinuti politiku blokade i izolacije - rekao je Seljimi za Radio Slobodna Evropa.

 

Seljimi je naveo da Kosovo zajedno sa svojim partnerima već šest meseci lobira za prijem u UNESKO, i rekao da borba za osiguravanje dvotrećinske većine nije laka.

 

302008_kosovo-06rasfoto-djordje-kojadino

 

Ove godine smo zajedno sa saveznicima Kosova zaključili da je ovo dobar trenutak da se osiguraju glasovi. Ništa nije sigurno, ali dobre su šanse da je svet spreman da prihvati Kosovo u porodici UNESKA - rekao je.

 

Seljimi je podsetio da se u decembru obeležava 70. godišnjica UNESKA i ocenio da će, ako Kosovo postane članica, to biti "dobar poklon ovoj organizaciji".

 

Profesor međunarodnog prava, Afrim Hoti kaže da Kosovo ima dobre šanse da postane deo te organizacije UN, što Kosovu donosi dvostruku korist.

 

- Radi se o interesu UNESKA da promoviše vrednosti na kojima je izgrađena ta organizacija, a interes Kosova je da postane deo svih država koje doprinose zaštiti, promociji i unapređenju kulturnih, obrazovanih i naučnih vrednosti - rekao je Hoti.

 

Po njegovim rečima, što se procedure tiče, članstvo je moguće, zato što ne postoji neka pravna odredba koja zahteva da članica UNESKA bude i članica UN.

 

- To Kosovu daje zeleno svetlo. Kosovo je priznalo 111 država od ukupno 194 koliko ih je u UN, znači da postoje šanse - ocenio je Hoti.

 

Srbija se protivi prijemu Kosova u UNESKO.

 

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/579246/Seljimi-Bolje-cemo-cuvati-srpsko-nasledje-ako-Kosovo-udje-u-UNESKO

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Одговори 210
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

"U borbu uz sestrinske crkve i Vatikan"

SPC će se odazvati pozivu i priključiti se diplomatskoj borbi za sprečavanje eventualnog prijema Kosova u Unesko, izjavio je episkop bački Irinej.

IZVOR: TANJUG 

SUBOTA, 8.08.2015. | 09:16

 

209418570355c5cd6694061267646580_v4_big.

 
 
Foto: Tanjug

 

Prema njegovim rečima, SPC će zatražiti podršku svih sestrinskih pravoslavnih crkava u svetu, ali i Vatikana koji ne priznaje nezavisnost Kosova.

 

Irinej je za "Politiku" rekao da je Dačić s punim pravom prepoznao "lukavu nameru prisvajanja srpske pravoslavne sakralne i kulturne baštine" eventualnim ulaskom Kosova u Unesko.

 

"Mislim da naša vlada, u razgovorima i pregovorima sa Uneskom, u pregovaračku ekipu treba da uključi - u svojstvu organskih učesnika, a ne tek nekih konsultanata - i predstavnike SPC, SANU, Matice srpske i srpske dijaspore, možda i još ponekog", kaže arhijerej, koji je i portparol SPC.

On je istakao da SPC ovim povodom treba da se obrati, ne samo svim sestrinskim pravoslavnim crkvama, već i Vatikanu koji ne priznaje nezavisnost Kosova, iako, kako je ocenio, to može izazvati histeriju samoproglašenih "čelik-Srba" i "superpravoslavaca".

"Za očekivanje je da to izazove histeriju, naročito onih koji nikada nisu ni kročili na svetu i mučeničku zemlju Kosova i Metohije, a pogotovo je nisu branili, ni oružjem, ni perom: neki su je, štaviše, izdali ili prodali", rekao je, izmedju ostalog, episkop bački Irinej.

Ivica Dačić je krajem jula pozvao SPC i SANU da se pridruže državnim organima u naporima da se ospori kandidatura Prištine za članstvo u Unesko.

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=08&dd=08&nav_category=11&nav_id=1024769

Измењено од Иван Ивковић
Potrebno je obavezno citirati link ka izvoru informacije. Hvala za vijest!
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иринеј: Тражићемо помоћ Ватикана – без обзира на „суперправославце“!

 

БEOГРAД – СПЦ ће се одазвати позиву шефа српске дипломатиjе Ивице Дачића и прикључити се дипломатскоj борби за спречавање евентуалног приjема Kосова у Унеско тако што ће затражити подршку свих сестринских православних цркава у свету, али и Ватикана, изjавио jе епископ бачки Иринеj.

 

irinej-backi-tjub.jpg

 

Иринеj jе за „Политику“ рекао да jе Дачић с пуним правом препознао „лукаву намеру присваjања српске православне сакралне и културне баштине“ евентуалним уласком Kосова у Унеско.

 

„Mислим да наша влада, у разговорима и преговорима са Унеском, у преговарачку екипу треба да укључи – у своjству органских учесника, а не тек неких консултаната – и представнике СПЦ, СAНУ, Mатице српске и српске диjаспоре, можда и jош понеког“, каже архиjереj, коjи jе и портпарол СПЦ.

 

Oн jе истакао да СПЦ овим поводом треба да се обрати, не само свим сестринским православним црквама, већ и Ватикану коjи не признаjе независност Kосова, иако, како jе оценио, то може изазвати хистериjу самопроглашених „челик-Срба“ и „суперправославаца“.

 

http://www.pravda.rs/2015/08/08/irinej-trazicemo-pomoc-vatikana-bez-obzira-na-superpravoslavce/

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мора бити и линк, тачно прецизирана адреса. Но добро, ту смо ми да поправимо. :) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zbog cega se SPC mesa u jedno politicko pitanje???

 

Хоћеш да кажеш да се политика сме мешати у живот Цркве (прогласити непостојећу државу, а затим отуђити имовину Цркве на тој територији), али то исто није дозвољено Цркви (покушати легалним средствима-а то је увек некако везано за политику-спречити отуђење своје имовине)?

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Agnostik, Прво, Црква може да изражава став по било којем друштвеном, па и политичком питању, то спада у општу слободу говора и изражавања гарантовану свим појединцима и друштвеним групама. Затим, Црква је духовни вођ народа, и интереси народа су и њени интереси. Политика у изворном значењу би била старање о народним интересима и добробити друштва (не државе). Што ријеч политкка код нас има ружну конотацију, је друга ствар. Онда, конкретно СПЦ на Косову и Метохији је власник огромног броја објеката и имања, да се само правно изразимо. Камоли то што је то национално и духовно благо српског народа и српске цркве, нераздвојиво. Погледај мапу са вјерским објектима Косова и Метохије, па ће ти бити јасније... 'Косово је света српска земља' управо због те чињенице. Тако Црква има право, интерес и потребу да се ангажује по том питању. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zbog cega se SPC mesa u jedno politicko pitanje???

 

Nije to političko već ratno pitanje. A kad si u ratu

onda je neprijatelj tvog neprijatelja tvoj prijatelj.

https://youtu.be/X-THeikhWDU

Ili što bi rekao veliki srpski književnik, dramatik itd.

Vuk Drašković - U rat prvo idu Topovi, Popovi i Lopovi

https://youtu.be/WpqkFk59KrU

 

:pivo::D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

vladika-irinej.jpg

Епископ бачки Иринеј: Поново о евентуалном пријему лажне државе Косова у УНЕСКО

 

Агенција Бета је 30. јула текуће године пренела изјаве г. Ивице Дачића, министра спољних послова у Влади Србије, о штетности и неприхватљивости евентуалног пријема лажне државе Косово у УНЕСКО. Са тим изјавама сам се упознао доста касно, тек 3. августа увече, па и свој коментар на њих дајем са закашњењем – тек 5. августа, на дан свесрпске жалости због убијања, страдања и изгона највећег дела српског народа Крајине током злогласне „Олује”. Али тема је и даље актуелна, а биће актуелна и у будућности.

Министар Дачић с пуним правом сматра да би евентуални пријем „Косова” у УНЕСКО био штетан потез, у том предлогу представникâ самопроглашене државице, подржаном, бесумње, од стране њених твораца и покровитељâ, препознаје лукаву намеру присвајања српске православне сакралне и културне баштине и позива Српску Православну Цркву и Српску академију наукâ и уметности да се укључе у дипломатску борбу наше државе за нашу баштину у Старој Србији, како се јужна покрајина вековима звала, и то у међународној терминологији, све док је Броз и његови следбеници нису преименовали, па затим нагрдили накарадном скраћеницом „Космет”.

Ви ме питате: „Хоће ли СПЦ и на који начин да се одазове овом позиву министра спољних послова?” Одговарам: хоће, свакако! И без позива, она би то чинила – и већ чини. Министар је у праву у следећем: уместо да Црква, Држава и Академија предузму оно што могу свака понаособ, много је корисније и ефективније да наступе заједно, удруженим снагама, а притом свака од њих у име сопствене незаменљиве надлежности и одговорности – Црква у име свог бића и идентитета, у име слободе вере и савести, у име историјске истине и правде, као и у име општеприхваћених моралних начела и правних норми, укључујући и њена власничка права над свим сакралним добрима и над највећим бројем културних добара; Држава у име властитог идентитета и интегритета, у име српског народа као творца и вековног чувара светињâ и бранитеља трајних белега своје традиције и културе, као и у име норми међународног права и конкретних, важећих одлука Уједињених нација; најзад – не и на последњем месту – Академија у име струке и науке, што ће рећи у име доказаних чињеница и егзактно утврђених датости, у коначној тачки у име цивилизације којој, у заједници европских и других народа, и ми припадамо.

Са своје стране, мислим и тврдим да би Дачићевом триптиху обавезно требало придодати и друге носиоце национално-културне самосвести и јавне одговорности, у првом реду Матицу српску и, нарочито, организације и истакнуте појединце српског расејања са свих меридијана. Узгред буди речено, имам утисак да ни наша држава ни наша јавност нису ни издалека свесне свих могућности и снаге наше дијаспоре, а још мање њене љубави према Отаџбини, уз лојалност и приврженост домовини, односно земљама у којима живи. Зашто је тако, никад ми неће бити јасно. А да је добро, није; без претеривања, ако не трећина, а оно бар четвртина Срба живи у расејању.

Ово је одговор на први део Вашег питања: хоће ли се Српска Православна Црква одазвати апелу г. Дачића? Ево и одговора на његов други део: на који начин ће она то чинити? На овако постављено питање не могу да одговорим сасвим прецизно будући да нисам једини него само један од многих који ће о томе одлучивати. Стога ћу рећи шта лично мислим да Црква може и треба да чини, позивајући  и Ваше читаоце да моје мисли прошире, продубе, допуне.

Под један, мислим да наша Влада, у разговорима и преговорима са УНЕСКО-м, у своју преговарачку екипу треба да укључи – у својству органских учесника, а не тек неких консултаната – и представнике Српске Православне Цркве, Српске академије наука и уметности, Матице српске и српске дијаспоре (можда и још понеког). Одличан преседан већ имамо: у бечким преговорима са косовско-метохијским Арбанасима, уствари са Ахтисаријевом екипом, у време владе Воје Коштунице, у нашој делегацији за преговоре – на челу са професорима Леоном Којеном и Слободаном Самарџићем, уз драгоцено учешће професора Батаковића и госпођâ Санде Рашковић-Ивић и Гордане Марковић, као и других дипломата и стручњака – у својству пуноправних чланова учествовали смо и садашњи Епископ рашко-призренски Теодосије и моја маленкост. Органско јединство, благословени дух узајамног поверења и плодна сарадња свих чланова делегације никада неће ишчилети из мог захвалног сећања. Дубоко сам уверен да би такав дух и такво расположење владали и у предстојећим преговорима са УНЕСКО-м, уз напомену да би наша преговарачка екипа за УНЕСКО била још благонадежнија и поузданија јер би у њој, по природи ствари, веома важну улогу играо и професор др Дарко Танасковић, амбасадор Србије при УНЕСКО-у, о чијим интелектуалним и преговарачким капацитетима не треба посебно говорити.

Под два, Српска Православна Црква може – и мора – да, независно од других чинилаца, достави УНЕСКО-у информације и материјале којима располаже, између осталих и недавно објављено издање драгоцене књиге Задужбине Косована енглеском језику, на неких хиљаду страна, са мноштвом фотографијâ, да, уз много других ствари, врли европски и светски душебрижници у сфери културе виде Богородицу Љевишку у Призрену и онаквом каква је била вековима, чак и за време петвековне турске владавине, а не само онаквом каквом су је у наше дане учинили они који је својатају као своје, „косовско” –  ваљда и арнаутско – наслеђе.

Под три, Српска Православна Црква може – и треба – да се обрати свим сестринским Православним Црквама у свету и затражи и њихову подршку како код УНЕСКО-а тако и свугде где се дâ очекивати разумевање за културу и отклон од варварства. Паралелно са обраћањем Православним Црквама, може – и треба – да се обрати и Римокатоличкој Цркви, утицајној у свету и духовно, и политички, и дипломатски, са свешћу да исти онај Ватикан који је у  своје време похитао да, пре Немачке, пре САД, пре свих, призна Хрватску и Словенију као независне државе иако се знало да сецесија значи рат, а такозвану и самозвану државу Косово, нимало случајно, не признаје ни толико година после признања од стране Немачке, Велике Британије, САД и осталих који су је, милом или силом, признали. За очекивање је да то обраћање изазове хистерију и дреку извесних, такође самопроглашених, „челик-Срба” и „суперправославаца”, нарочито оних који никада нису ни крочили на свету и мученичку земљу Косова и Метохије, а поготову је нису бранили, ни оружјем ни пером; неки су је, штавише, издали или продали... Притом ће се позивати на исконструисани, идеологизовани лик Светога Саве, игноришући његову реалну, историјску личност, и тврдо укорењену у Православљу и отворену према свима и свакоме. Али то је већ виђено – нажалост, не једампут.

Напослетку, Српска Православна Црква може – и треба – да се обрати и Црквама Реформације, као и другим хришћанским заједницама, а уједно и Светском Савету Цркава и Конференцији европских Цркава, у које је учлањена, и другим екуменским организацијама и међународним хришћанским форумима. Не би било на одмет, бар по моме скромном мишљењу, ни тражење солидарности и подршке од духовних вођа нехришћанских светских религија јер су сви – и Јевреји, и муслимани, и будисти, и многи други – искусили угроженост и крађу верско-културног  блага које им припада. Уз све наведено, уверен сам да би многи часни научници и интелектуалци, на Западу и на Истоку, религиозни, верски равнодушни или неопредељени и нерелигиозни, имали слуха за апел Српске Православне Цркве по овом мучном и болном питању.

Ипак, пре и после свега, наша Црква се са молитвеним поуздањем обраћа, и увек ће се обраћати, Оснивачу и Глави Цркве, Господу и Спаситељу, Богочовеку Исусу Христу, небеском Оцу, Његовом и нашем, и Светоме Духу Његовом. Господ увек помаже ако има коме, имао је обичај да каже блаженопочиши патријарх Павле.

Напомена:

Новинар Политике, г. Димитрије Буквић, доставио ми је 31. јула текуће године изјаву министра спољних послова г. Ивице Дачића којом он, између осталог, позива и Српску Православну Цркву „да се прикључи дипломатској борби за очување српског културног наслеђа на Косову и Метохији, поводом најаве да би Косово могло да постане члан Унеска”, и затражио од мене коментар те изјаве, односно одговор на питање: „Хоће ли СПЦ и на који начин да се одазове овом позиву министра спољних послова?” То сам и учинио, и то у своје лично име, а не службено, у својству портпарола Српске Православне Цркве. На први део питања одговорио сам потврдно, а о  могућим начинима учешћа Цркве у часној, али изузетно тешкој борби за правду и истину изнео сам искључиво „шта лично мислим да Црква може и треба да чини” (подвлачење моје), нагласивши да „не могу да одговорим сасвим прецизно будући да нисам једини него само један од многих који ће о томе одлучивати”.

Нажалост, моја добра воља је злоупотребљена, а моја основна порука директно фалсификована, очигледно у служби јефтиног сензационализма, било „заслугом” самог новинара било, што је вероватније, „заслугом” његових уредника. Одбацивши мој наслов („Поново о евентуалном пријему лажне државе Косова у УНЕСКО”), недвосмислено јасан, надам се, Политика ставља наслов који уопште не одговара тексту на који се односи: „СПЦ тражи од Ватикана да заштити српску баштину на Косову”, а таквога тврђења код мене уопште нема; ја само кажем да, по мени, наша Црква треба да затражи подршку најпре од сестринских Православних Цркава, затим и од инославних, почевши од Римокатоличке као највеће и најутицајније, а после њих и од одговорних  представника нехришћанских светских религија и од људи добре воље, било да су верници било да су агностици или чак атеисти. Ја истичем и потребу активирања српске дијаспоре у процесу одбране светињâ и културних добара, а приређивачи мог текста у Политици тај део хладнокрвно изостављају.

Све у свему, мој текст је тако испретуран и неспретно скраћен, да не кажем искасапљен, и сведен на обраћање Ватикану као главно, ако не и једино важно, као да се и хтела што пре постићи хистерична реакција самозваних „челик-Срба” и „суперправославаца” коју сам као очекивану и сâм најавио и која је одмах уследила. Веома жалим због оваквог третмана мог текста у Политици. То нисам очекивао, а очекивао бих од неких других листова. Ако је био предугачак за један број Политике, могао је бити објављен у два наставка; и иначе ће се на ову тему још писати и писати. Да би јавност имала потпуни и прави увид у мој став по овом питању, овде је мој текст дат у целости и у његовом изворном облику.

 

Епископ бачки Иринеј

 

Извор

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Питах се да ли да ову тему ставим под  "Распето Косово" или "Икуменизам" јер се тиче итекако и једног и другог, али сам одлучио под ово друго јер се  тиче односа двију Цркава.
 

Да ли је Дон Луш Гјерђи, викар Католичке цркве на Косову, ово потписао самостално или након консултација са Епископом града Рима питањеје сада. Уколико је било овог другог онда је ово велики ударац и корак уназад односа међу сестринскким Црквама који сеполако али сигурно кретао ка напред.


Извор:http://rtg.rs/?p=26190

 

Тачи:Верски лидери подржали улазак Косова у Унеско

 
 
Заменик косовског премијера и министар спољних послова Хашим Тачи захвалио је лидерима шест верских заједница на Косову на подршци чланству Косова у Унеско.

Све верске заједнице, изузев православне, упутиле писмо су подршке генералној директорки Унеска Ирини Боковој, а Тачи каже да тај гест руши „расистичку теорију Србије“ да ће оне највише бити оштећене чланством Косова у тој организацији, преноси Тањуг.

Тачи је на свом Фејсбук профилу написао да је реч о „бриљантној подршци“ која, је, како је навео, „доказ да смо заједно када су у питању национални интереси“.

„Захваљујем се Исламској заједници, Католичкој цркви, Протестантској заједници, Унији Тариката, заједници Бекташије и Јеврејској заједници за заједничко писмо упућено Унеску. Доказ нашег рушења расистичке теорије Србије да ће улазак Косова у Унеско оштетити неку од њих. Нека вас Бог благосови“, написао је Тачи.

Косовско министарство спољних послова је писмо верских заједница доставило медијима, а у њему, између осталог, пише:

„Молимо вас да размотрите ово писмо као додатни аргумент за вашу подршку чланству Косова у Унеску“.

У молби стоји да верске заједнице на Косову негују историјски склад и сарадњу, упркос рату који је „пре 16 година уништио земљу“.

Пријем Косова у чланство Унеска би, како наводе, допринео међуверском дијалогу.

Молбу су потписали косовски муфтија Наим Тернава, поглавар Исламске заједнице Косова Дон Луш Гјерђи, викар Католичке цркве на Косову пастор Дритон Краснићи, поглавар Протестантско-евангелистичке цркве Косова Шех Лулзим Шеху, Савеза Суфи тариката Косова Баба Мумин Лама из дервишког реда Бекташија, као и председник Јеврејске заједнице на Косову Вотим Демири.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Besmislice, na dugo objašnjavanje, kakva je to titula, vikar KC na Kosovu, tako nešto ne postoji, postoji samo vikarni biskup a on naravno nema ovlašćenje bilo šta izjavljivati u ime Svete Stolice jer to radi ovaj ured Svete Stolice.

http://www.vatican.va/news_services/press/index.htm

To je njihovo neko privatno pismo a Kosovo je ustvari jučer već odbijeno pa tako ne znam

u čemu je sad problem? Ako je odbijeno onda su Vatikan i papa ispunili što je dogovoreno.

http://www.kurir.rs/vesti/politika/dacic-un-odbile-kosovo-za-unesko-clanak-1891581

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ма ни по јада што је Дон Луш Гјерђи турио потпис на парче хартије, већ ме брине што је  Баба Мумин Лама оставио отисак прста на истом...

"Господ је неизрециво милосрдан, али нам се даје у мери у којој смо ми, надарени неограниченом слободом, спремни да Га примимо"

Архимандрит Софроније

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...