Владика банатски Никанор: Не руше моју маленкост већ ауторитет СПЦ (интервју)

[Guest]

 

Последњих неколико година највећи напади на Цркву, епископе, свештенство, манастире, епархије и појединце дешавају се у време или непосредно пре заседања Светог архијерејског сабора. У медијски простор у време трајања Сабора излива се као жуч море лажних оптужби, материјала, непроверених изјава, искривљених чињеница које све заједно имају за циљ рушење ауторитета Цркве и њених представника. Проверени извори из врха СПЦ на које се обично аутори оваквих текстова позивају дају тобоже некакав кредибилитет написаном. Уколико овакви напади одмах не уроде жељеним плодом и гласине се покажу као неистините, тајни нападачи не одустају. Чекају следећу прилику, следећи Сабор. Они не мирују. Кајања код таквих људи нема. Тешко је прихватити такву лажну штампу, али ми верујући људи морамо имати снаге да се уздигнемо изнад свега, сачувамо смирење и одлучност да се боримо за истину, каже у разговору за „Печат“ владика банатски Никанор.

 

 

 У једном  српском дневном листу који већ дуже време води кампању против појединих епископа СПЦ, недавно се нашло и ваше име. Да ли их узимате за озбиљно и која је то чудна веза између новинских пашквила и одлука Сабора?

 

Свака информација везана за нашу Цркву има озбиљну намеру и тако би је требало тумачити чак и онда када је реч о пашквили, и када су њени аутори људи који у озбиљном српском новинарству не уживају никакав кредибилитет. Наш народ каже да је мање важно шта се каже него ко каже. Својим начином писања и учитавањем исконструисане стварности, овакве вести говоре да није посреди тек необавештеност, неукост, површност и примитивизам аутора, који је у овом случају само извођач радова, већ да иза оваквих пашквила стоје озбиљни црквенорушилачки кланови и озбиљни наручиоци, налогодавци и шаптачи. Када пишу пашквиле о мени, налогодавац не ради против моје маленкости, његов посао превазилази и моје име и моју епархију. Тај налогодовац и сам наручен и обучен у страним штабовима ради на старом задатку: урушавању јединства и ауторитета Српске православне цркве. Све ово се дешава у тешким светски историјским приликама и врло осетљивим црквеним околностима везаним за припрему Осмог васељенског сабора. Трудим се и верујем да ће наша Црква остати и опстати макар са двојицом Богу и Цркви преданих људи, јер у Светом писму Господ каже:Тамо где су два или три у моје име сабрани, ту сам и ја са њима. Црква је Божја, Бог ће је чувати, а од нас, како је говорио почивши Патријарх Павле, сарадника Божјих, зависи како ћемо се показивати и приказивати пред Богом, да ли ћемо имати или не страх од Бога, да ли ћемо служити Богу или не, да ли смо искрени и одани или нисмо. Црква је нас монахе, свештенике и владике припремала да њој служимо, улагала у наше образовање и стицање искуства и ја се чудим с каквом лакоћом појединци игноришу све оно што су добили од Цркве. Да ли то раде под притиском, и чијим, у то не улазим, али знам да не служи на част ономе који одступа од основних принципа служења својој Цркви.

 

 

 Како објашњавате чињеницу да је у Српској цркви после упокојења Патријарха Павла смењено шест епископа, случај непознат у било којој помесној православној цркви? Да ли су ове смене противне канонској природи епископске службе као доживотне, и противне Уставу СПЦ који одређује да епископ може бити уклоњен тек на основу црквено-судске пресуде?

 

За мене је то једна мистерија тек делимично откривена. Знам само онолико колико стоји у материјалу који добијем на Сабору. Лично за себе хоћу да кажем да имам мир и спокојство и да ћу потпуно мирне савести и с чврстом вером када умрем и одем на испит пред Богом чекати суђење. Сви смо ми добили задатак да у својим епархијама радимо што више и што боље знамо. И ми то и чинимо. Од епископа се тражи да све што ради буде беспрекорно и када је тако онда му се мора дозволити да у својој епархији брани интересе Цркве, интересе црквених општина, манастира, појединих личности… Благо речено чудне су биле оптужбе против појединих високих великодостојника које су релативно оправдане, још мање доказане, а резултат је очигледан.

 

 

 Да ли СПЦ има снаге да поново васпостави праксу у складу са канонима и предањем Цркве?

 

Сматрам да би свакој пресуди против епикопа или његовој осуди требало да претходи разговор у Сабору јер многи проблеми не би постојали када би сви заједно имали више слуха и времена за разговоре о појединим питањима и проблемима. На челу ове епархије налазим се 12 година и никада ниједан проблем нисам имао са епископом Румунске православне цркве, са њиховим свештенством и верницима. Са викаром РПЦ, оцем Мојсијем имам одличну комуникацију. Живимо у складу и хармонији, иако би ова епархија управо због чињенице да две канонске цркве делују на њеној територији могла постати неуралгична тачка. И само разговори и лепи односи како са помесним црквама, тако и са појединцима у нашој Цркви могу уродити плодом.

 

 

Шта је заједничко свим случајевима уклањања епископа са дужности и да ли је одбрана канонског поретка у овим случајевима налазила браниоце у Сабору? Како изгледа поступак смене?

 

Сваком заседању Сабора који за тачку има и разматрање смене неког од епископа претходи достава писаног материјала на адресу сваког епископа како би се боље упознао са целим случајем и поступком који је у току или који је окончан. У Сабору епископ који се носи са оптужбама изреченим против њега има могућност да каже шта о свему мисли, и тек онда се даје Сабору да он по савести својој донесе одлуку. Међутим у стварности одлуке се брзо доносе, и не остављају могућност ни поправљања, ни покајања… Друго, све док ми не постигнемо саборност клира и народа у Цркви увек ће бити потешкоћа да се наше одлуке примене, макар иза њих стајала већина гласова. Лично у Сабору се са неким одлукама нисам сложио и њима нисам задовољан, али због саборности их примењујем.

 

 

Чудно је да су се имена смењених и епископа виђених за смену, па и ваше, нашло на списку који је својевремено саставио владика захумско-херцеговачки, замерајући владикама тврдолинијашење и неприлагођеност духу времена. Да ли заиста постоји сукоб новог и старог? Шта чини то ново и шта су греси епископа који су се нашли на Григоријевој проскрипцији?

 

Искрено сам упитан над тим шта то значи тврда линија у СПЦ? Ако тврда линија значи чување вере православне онда би сви требало да будемо тврдолинијаши, да чврсто верујемо и останемо како нас јеванђеље учи верни канонима. Централна тема и уједно окосница која прецизно дели мишљења и појединце у Цркви јесте однос према Ватикану и Римокатоличкој цркви. Ако будемо следили претке наше и остали доследни нашим предањима и предањској мудрости онда смо ми на путу политике Светог Саве који се јасно одредио према Ватикану.

 

 

Ако је тако Свети Сава чинио, а сада је свети, и ако су га следили сви наши свети преци чиме су онда мотивисани они који покушавају да данас, после толико векова, мењају зацртани светосавски пут. Шта значи модернизација?

 

Само ако смо правилно схватили јеванђеље и речи Христове, и ако га правилно примењујемо у животу за нас не постоји дилема. У оно време када је писано рукама светих јеванђелиста, помоћу Духа светога, па до данашњих дана иста је суштина нашега спасења. Никакве разлике око нашег спасења нема од онога момента када су утврђени догмати које су потврдили на сваком Светом васељенском сабору и дали Цркви да их спроводи, и данашњег времена.

 

 

 Како гледате на чињеницу да је нарушавање јединственог богослужбеног поретка у СПЦ противно читавом низу одлука Сабора?

 

С богосужењем нема шале и није наш народ без разлога уочио неке промене у богослужбеном поретку и назвао их новотарењем. Народ по олтару, иконостасу оцењује правилност службе, а не по томе да ли је правилно извршена епиклеза светих дарова – он то не зна. То ствара збуњеност код народа. Али Богу хвала и патријарх и већина епископа чувају стару форму богослужења. Сматрам да је неопходно увести једнообразни поредак. У Руској и Румунској цркви је све једнообразно, и иконе и богослужбене одежде, и богослужбене књиге и кодекс облачења. Наредбом издатом од стране румунског патријарха у целој Румунској цркви богослужбени поредак је исти, па како се служи у Букурешту, тако се служи и овде у Вршцу.

 

 

 Како гледате на припреме за најављени Осми васељенски сабор и размимоилажења Московске и Цариградске патријаршије у вези са питањем његове организације?

 

Несумњиво је да ће тежиште Сабора бити на Цариградској патријаршији и њеној улози данас у православном свету. Отуда је суштински битно са каквим ће питањима, аргументима и доказима иступати Московска патријаршија. Народ каже – Чије благо тога и планина. Ако РПЦ излази на овај Сабор са стотину милиона православних верника, а Цариградска са све расејањем има занемарљив број, питање је како ће се Цариград владати и шта ће ставити као приоритет, добре односе са помесним црквама макар по цену да се нечега одрекне или ће бранити своје пријемство стечено у прошлости, можда са идејом стварања унијатске цркве.

Неспоразума између Цариградске и других патријаршија има као што их има и између Московске и Цариградске, и ако овако брзо буду текле припреме плашим се да ће испловити још проблема који су засад невидљиви. Мудро би било анализирати не само ове две, већ све патријаршије и њихове проблеме, па тек онда заказивати велике саборе. И у СПЦ постоје проблеми од тзв. Македонске цркве до диптиха, те појаве нових аутокефалних цркава. Вероватно је да ће и проблем Кипарске цркве бити

доминантан јер би поједине цркве и њу, као стару самосталну цркву, желеле да виде као патријаршију, као што ће се само продубити већ испољена неслагања између појединих источних цркава и њихових патријаршија.

 

 

 У јавности се помиње и могућност мењања Устава СПЦ и увођење митрополитанског система. Да ли су те намере озбиљне, а комисија кредибилна?

 

На промени Устава се ради, али комисија нам није доставила информацију докле су промене стигле. Неке промене су неопходне јер на терену имамо више епархија и више епископа него што је то раније био случај. Али уколико се у Устав угради митрополитански систем, он неће проћи без обзира на то ко се буде латио пера и чије име буде испод текста. Уз то, ако у новом Уставу не буде стајало Устав СПЦ народ га као таквог неће прихватити, а ја ћу први бити са народом. Некоме јесте стало да се у називу избаци одредница српска, али мислим да патријарх то неће дозволити за свога живота.

 

 

 Да ли су новоосновани епархијски савети испоставе аутокефалних цркава?

 

Немам сазнање да неко у СПЦ  покушава да постави границе епархијама које би се поклапале са државним границама, али знам да је Туђман својевремено једној нашој делегацији која је путовала у Загреб предложио овакву нову поделу епархија, на шта је владика Сава шумадијски одговорио да такву поделу не трпе ни сремска, ни суботичка бискупија, па зашто би онда трпеле наше православне епархије.

 

 

 Како објашњавате чињеницу да се утицај монаштва смањује, а свештенства повећава. Да ли би ту појаву требало посматрати као феномен модернистичког уређења Цркве?

 

Вероватно да у појединим деловима наше патријаршије где нема дуже традиције постојања монаштва долази до антагонизма и сукобљавања. Традиционално наши монаси су увек били повученији, окренути молитви и од њих је увек мање зависио живот Цркве. Свештенство је данас бројније, али они радо иду у манастире и помажу монахе.

 

 

 Сматрате ли да је СПЦ требало да узме учешћа у заједничкој комисији која ће се бавити питањем канонизације Алојзија Степинца?

 

Претпоставимо да је ова комисија формирана како би недовољно упућени папа можда сазнао више података из живота онога кога је Римокатоличка црква беатификовала, а интелектуалци светског гласа прогласили викаром усташтва. Лично мислим да СПЦ нема и не би требало да има никакве везе са свецима Римокатоличке цркве, нити да узимањем учешћа у оваквим дијалозима даје за право ватиканском концепту светости. Друго, Римокатоличка црква не би требало да од нас тражи било шта док год се не покаје, не затражи опроштај и то почевши од римскога папе, преко последњег искушеника у њиховом клеру, а за сва почињена недела према нашој Цркви и православљу кроз векове.

 

 

 Како гледате на чињеницу да је наш Одбор за Јасеновац први умањио број пострадалих у Јасеновцу?

 

Свако ко умањује број јасеновачких жртава мора одговарати за то, као што се мора истражити и да ли су такви људи под притиском, чијим, и како су се уопште нашли у позицији да буду, и чиме уцењени. Ми само можемо наслутити зашто је Одбор и ко из Одбора пристао на такве за српски народ болне уступке.

 

 

 

Разговарала: Наташа Јовановић

Извор: „Печат“

[Ћирило]

Светац. Изгледа да се спрема још једно мучеништво.

[Guest]

Светац. Изгледа да се спрема још једно мучеништво.

 

За мене овај интервју готово ништа не говори. Владика је веома завијено говорио. А дај Боже да буде светац.

[Дејан]

Светац. Изгледа да се спрема још једно мучеништво.

Мислим да је пропустио прилику.

Свети Сава Горњокарловачки није пропустио прилику, без обзира што је био упозорен да ће га убити.

Епископ Никанор, након врло јаких говора и великих очекивања од њега, је  напустио зараћене просторе и оставио своју паству на милост и немилост.

[Макрина]

Мислим да је пропустио прилику.

Свети Сава Горњокарловачки није пропустио прилику, без обзира што је био упозорен да ће га убити.

Епископ Никанор, након врло јаких говора и великих очекивања од њега, је  напустио зараћене просторе и оставио своју паству на милост и немилост.

Нажалост....тачно.

[Ћирило]

Кад неко помиње напуштање пастве, и друге владике су се у Хрватској и БиХ склонили на сигурно. Али, то се може гледатги и другачије: можда нису хтели дати повода за веће грехе повампиреним усташама и балијама. Кад кажем светац и помињем мучеништво, мислио сам на епископову храброст исповедања ортодоксије и вероватни прогон који и сам владика предвиђа. Наши, српски старци су предвиђали у да ће у своје време доћи до оснивања антипапског синода Светог Саве. Слагалица се полако слаже, слика је све јаснија.

[Макрина]

Кад неко помиње напуштање пастве, и друге владике су се у Хрватској и БиХ склонили на сигурно. Али, то се може гледатги и другачије: можда нису хтели дати повода за веће грехе повампиреним усташама и балијама. Кад кажем светац и помињем мучеништво, мислио сам на епископову храброст исповедања ортодоксије и вероватни прогон који и сам владика предвиђа. Наши, српски старци су предвиђали у да ће у своје време доћи до оснивања антипапског синода Светог Саве. Слагалица се полако слаже, слика је све јаснија.

Ово су заиста глупости и не у множини.У питању је интерпретација једног човека,дакле,не-старци већ старац.

Антипапски Синод..шта је то?

[Ћирило]

Ово су заиста глупости и не у множини.У питању је интерпретација једног човека,дакле,не-старци већ старац.

Антипапски Синод..шта је то?

Видећемо у будућности, кад дође време.

[Макрина]

Не верујем ни у какве парацрквене Синоде,поготово када су у њиховом саставу кабадахије.Не,хвала.

[Дејан]

Кад кажем светац и помињем мучеништво, мислио сам на епископову храброст исповедања ортодоксије и вероватни прогон који и сам владика предвиђа. Наши, српски старци су предвиђали у да ће у своје време доћи до оснивања антипапског синода Светог Саве. Слагалица се полако слаже, слика је све јаснија.

Sajt je napravljen 2009, tada se o tome pričalo,  tema oko "svetog sinoda svetoga save" sa odvojenih 5 episkopa i pronalaskm krune ne znam kog naseg vladara je odavno neaktuelna, prevazidjena, i najvatrnije pristalice su se toga odrekle.

Ni dan danas mi nije jasno kako je ta priča nastala i koji joj je cilj, podseća me na izmišljena proročanstva Tarabića  koja su predvidjali dolazak Tita, ili ono izmišljeno pismo oca Tadeja.

Ako je zaista neki duhovnik to rekao, prelest bi bila adekvatan odgovor na takva šizofrena "proročanstva", mada, ipak sam mišljenja da je to izašlo iz nečije kuhinje s ciljem da podgreje nejedinstvo u ovom svakako nejedinstvenom narodu.

Sreća pa je taj neko dovoljno nesposoban , pritom i prevazidjen, da bi se ova priča ugnezdila na širem planu, sem nekog manjeg broja neofita.

[Ћирило]

Након деведесетих и прве деценије 21. века ништа ме више не изненађује, све је могуће.

[Golub]

Светац. Изгледа да се спрема још једно мучеништво.

 

Који бре светац! Кад је требао да исповеди православље збрисао главом без обзира... ''у добру је лако добар (православац) бити, на муци се познају јунаци''

 

Тачно је да има владика који су такође бежали... али има и оних који су ишли тамо одакле су други бежали...

[Дејан]

.. али има и оних који су ишли тамо одакле су други бежали...

To je činjenica, kuda je +Amfilohije išao sam, +Nikanor ne bi sme u oklopnom vozilu sa sve pratnjom. 

[Golub]

А и да не помињемо хришћанског витеза +Атанасија (никадумировљеног) како скаче по херцеговачким рововима... на првој линији фронта!