Jump to content

Двадесет година од краја рата у БиХ

Оцени ову тему


Препоручена порука

Да је СФРЈ ваљала, не би се распала. У Швајцарској живе три народа, па се не дијеле.

 

Moja sestra je nastavnica muzičkog i citirala mi je jednom prilikom jednu Mocartovu manje poznatru glosu, bonmot. Zemlja u kojoj se svira loša muzika mora se zakonito raspasti. A u SFRJ se slušao novokomponovani turbofolk svuda odvrnut do daske! I u Hrvatskoj i u BiH i u Crnoj Gori i u Srbiji, jedino ne u Sloveniji i u Makedoniji.  To je balkanski unikat, ne postoji više nigdje drugdje u svijetu takav subkulturni fenomen kao novokomponovana muzika ni kod Rusa ni, Bugara ni Čeha, Slovaka, Poljaka.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 75
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Moja sestra je nastavnica muzičkog i citirala mi je jednom prilikom jednu Mocartovu manje poznatru glosu, bonmot. Zemlja u kojoj se svira loša muzika mora se zakonito raspasti. A u SFRJ se slušao novokomponovani turbofolk svuda odvrnut do daske! I u Hrvatskoj i u BiH i u Crnoj Gori i u Srbiji, jedino ne u Sloveniji i u Makedoniji.  To je balkanski unikat, ne postoji više nigdje drugdje u svijetu takav subkulturni fenomen kao novokomponovana muzika ni kod Rusa ni, Bugara ni Čeha, Slovaka, Poljaka.

Да није било језуитског морала код браће Хрвата и Словенаца и муслиманске превртљивости, Југославија би опстала. Ми Срби смо искрено заволели Југославију и југословенство и то није био никакав грех. Македонци и Бугари итекако слушају новокомпоновану музику.

Само је једна вера права - вера хришћанска православна!

Само је једна црква права Црква Исусом Христом Господом основана - Црква православна!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Iako je mnogi ne vole iz ideoloških razloga, a drugi žale za njom, opet iz ideoloških razloga, ja lično mislim da je SFRJ bila solidna država za svoje vreme. Naravno, u poređenju sa državama Istočnog bloka, iza tzv. gvozdene zavese. Da je imala velikih mana - privredu zasnovanu na kreditima, ideju o sigurnom poslu bez obzira na sve, surov tretman prema političkim neistomišljenicima i mnoge druge, to je tačno. Ali imala je i ogroman potencijal da se transformiše u normalnu, savremenu državu, poput Čehoslovačke, Poljske i sličnih država posle pada Berlinskog zida, samo da je bilo volje među vlastodršcima. Na kraju krajeva, crveni pasoš je u to vreme bio među najjačima na svetu i najskupljima na crnom tržištu. Ako se ne varam, Titu je među prvima nuđen ulazak SFRJ u tadašnju Evropsku Uniju, ali je to on odbio. Da se nismo pobili kao idioti '90-ih, sada bismo možda bili u rangu država centralne Evrope i Baltika, ako ne i bolji od njih.

 

Naravno, sve ovo pričam kao neko ko je kratko živeo u toj državi: kada su počele da padaju glave ja sam bio u osnovnoj školi. Ali nekako izvlačim sve ovo iz iskustva drugih, starijih i njihovih priča i poređenja tada i posle. A sve iz perspektive običnih ljudi, koji se mnogo ne razumeju niti ih interesuju ideologije ove ili one, nego sve gledaju praktično kroz svoj novčanik, kvalitet života i mogućnosti, u vreme postojanja i nakon raspada SFRJ.

 

Слажем се са овим, само не знам кога је кривити што се распала. Из наше српске перспективе, СФРЈ је убила и ограничила Србију, српски етнички простор и српску цркву више него иједан окупатор до тад, а опет ни то није било довољно јер испада да би сви екс-СФРЈ народи још некако и могли да истолеришу Југославију да у њој није било Срба.

 

Ни ја се не сећам СФРЈ, знам је из прича старијих из Србије и захваљујући интернету знам је из прича старијих из осталих република и по тим причама испада да су живели у различитим државама. Ти остали су сви сложни да је основни проблем Југославије била Србија и то што је Срба било премного. Ма колики да су Срби били Југословени и радили на корист Југославије и по цену сопствене националне штете, за остале су они били само и једино - Срби. Не знам да ли грешим, такав имам утисак...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дидиму: Истина је да су Срби сметали јер су били једини чувари Југославије, једини искрени социјалисти/комунисти (у Србији и Црној Гори реформисани комунисти под именом социјалиста су победили на првим демократским изборима а у другим републикама су победили националисти), а ту је и традиционална српска везаност према Русији а сви ови остали не воле Русе (исто као и остатак Европе) чак и када су комунисти. Другима је Југославија била спас од Италијана, Немаца, Мађара..., привремено решење за неки проблем а нама Србима трајно решење јер нас је све обједињавала. Зашто свима сметају Руси и Срби? Јер су православни, чувари праве вере! У том грму лежи зац, у томе је кључ за све. Како другачије објаснити мржњу свих поменутих која је без икакве логике, изузев нашим и руским Православљем. И Грци и Бугари и Румуни су православни, али су слабићи и трговци.

Само је једна вера права - вера хришћанска православна!

Само је једна црква права Црква Исусом Христом Господом основана - Црква православна!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да није било језуитског морала код браће Хрвата и Словенаца и муслиманске превртљивости, Југославија би опстала. Ми Срби смо искрено заволели Југославију и југословенство и то није био никакав грех. Македонци и Бугари итекако слушају новокомпоновану музику.

 

Ako jezuitskim moralom nazivaš težnju k samostalnosti i suverenitetu to ste vi onda u SAO Krajini imali až až tog jezuitskog morala kad ste se htjeli izdvojit iz Hrvatske i u Republici Srpskoj kad ste se htjeli izdvojit iz BiH. U Bugarskoj i Makedoniji se turbofolk i novokomponovana slušaju tu srrpsku jer svoje ni nemaju ali daleko manje a uopšte je takvu neku ni ne produkuju

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako jezuitskim moralom nazivaš težnju k samostalnosti i suverenitetu to ste vi onda u SAO Krajini imali až až tog jezuitskog morala kad ste se htjeli izdvojit iz Hrvatske i u Republici Srpskoj kad ste se htjeli izdvojit iz BiH. U Bugarskoj i Makedoniji se turbofolk i novokomponovana slušaju tu srrpsku jer svoje ni nemaju ali daleko manje a uopšte je takvu neku ni ne produkuju

 

Нису хтели да се издвоје из Хрватске и БиХ, него су остали лојални Југославији из које су се Хрвати и Муслимани отцепили прегласавањем Срба на заједничким територијама.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дидиму: Истина је да су Срби сметали јер су били једини чувари Југославије, једини искрени социјалисти/комунисти (у Србији и Црној Гори реформисани комунисти под именом социјалиста су победили на првим демократским изборима а у другим републикама су победили националисти), а ту је и традиционална српска везаност према Русији а сви ови остали не воле Русе (исто као и остатак Европе) чак и када су комунисти. Другима је Југославија била спас од Италијана, Немаца, Мађара..., привремено решење за неки проблем а нама Србима трајно решење јер нас је све обједињавала. Зашто свима сметају Руси и Срби? Јер су православни, чувари праве вере! У том грму лежи зац, у томе је кључ за све. Како другачије објаснити мржњу свих поменутих која је без икакве логике, изузев нашим и руским Православљем. И Грци и Бугари и Румуни су православни, али су слабићи и трговци.

 

Срби у Југославији су били најмање религиозан народ од свих осталих и нису били чувари него уништитељи своје вере. Ни у оквиру својих породица нису преносили верску традицију на следеће покољење. Част бројним изузецима, али говорим у глобалу. Ту укључујем и Црногорце, не знам како њих да третирам.

 

Југославија је обједињавала и све Хрвате и све Муслимане. Са агресивном пропагандом да су сви католици=Хрвати, скоро 1 милион Хрвата је живело ван граница СР Хрватске, Муслимана 350 хиљада. Зло је настало када су републичке границе кројене по принципу "шаком и капом" уместо по ономе ко је шта унео у Југославију.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нису хтели да се издвоје из Хрватске и БиХ, него су остали лојални Југославији из које су се Хрвати и Муслимани отцепили прегласавањем Срба на заједничким територијама.

 

SFRJ je pravno definisana kao zajednica 6 republika i 2 autonomne pokrajine, ne mogu ostati lojalni nečem što se raspalo, Milošević nije imao pravo nazivati to što je ostalo  SFR Jugoslavijom, i zato je morao mjenjati naziv u Savezna Republika Jugoslavije kad su tamo ostale samo Srbija i Crna Gora ali su one tada postale lojalne ovoj novoj državnoj tvorevini SRJ koja nema apsolutno nikakve veze sa SFRJ. Medjunarodno pravo je u tom jasno. Imenica Jugoslavija čini samo sastavni dio naziva tih država. Inače je samo po sebi to opšti naziv za južne Slovene kao što je Istočnoslavija za istočne i Zapadnoslavija za zapadne i niko na te naziva nema i ne može polagat nekakvo exkluzivno pravo., ni Srbi ni Hrvati ni Slovenci ni niko drugi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

По Уставу СФРЈ републике нису имале право на сецесију већ народи. У Хрватској је извршен уставни геноцид. Срби као конститутиван народ СР Хрватске су сведени на националну мањину. Срби су остали лојални међународно признатој држави Југославији, држави којој су дали заклетву а сама Хрватска није желела своје грађане српске националности ни тада ни сада.

Само је једна вера права - вера хришћанска православна!

Само је једна црква права Црква Исусом Христом Господом основана - Црква православна!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

По Уставу СФРЈ републике нису имале право на сецесију већ народи. У Хрватској је извршен уставни геноцид. Срби као конститутиван народ СР Хрватске су сведени на националну мањину. Срби су остали лојални међународно признатој држави Југославији, држави којој су дали заклетву а сама Хрватска није желела своје грађане српске националности ни тада ни сада.

 

Pišeš besmislice, faktor medjunarodnog prava nisu narodi već države: republike, monarhije itd. Inače bi Romi imali pravo secesije iz Srbije i sjedinjenje sa drugim Romima iz Rumunije, Madjarske, Bugarske itd. A Republika je bilo 6 plus 2 autonomne pokrajine. Ni Albanci se nisu odvojili kao narod već kao autonomna pokrajina KiM. Ni vi se niste izdvajali kao narod iz Hrvatske i iz BiH već kao novostvorena SAO Krajina iz Hrvatske i Republika Srspska iz BiH. Odakle imaš to sve tako naopako?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pišeš besmislice, faktor medjunarodnog prava nisu narodi već države: republike, monarhije itd. Inače bi Romi imalu pravo secesije iz Srbije i sjedinjenje sa drugim Romima iz Rumunije, Madjarske, Bugarske!

Субјекти међународног права су државе, појединци и групе појединаца ( народи, нације итд. ). 

 

Постоје два принципа - право народа на самоопредјељење, и територијални интегритет и суверенитет државе. Који принцип ће се користити зависи од воље великих сила и тренутног стања на међународној сцени. Тако, док је САД била неприкосновена 90-их користила је један принцип на једном мјесту, други на другом, како је одговарало њеним интересима. Сада, када су Русија и Кина ојачале, сви се међусобно натежу и бацају правним терминима. Но у стварности све зависи која је страна гдје јача. 

 

Позивање на устав из 1974. јесте правнотехнички оправдано. Али, устав је унутрашњоправни акт. Унутрашњим актима господари суверена држава. Када се изађе на међународно игралиште, ту нема права, него силе као одлучујућег фактора. То значи да су Словенија, Хрватска и БиХ потпуно легално се одвојиле, јер је велика већина држава у почетку их признала, а данас се такво стање конвалидовало, без обзира на неуставна дјеловања у то вријеме.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Из Основних начела I Устава СФРЈ из 1974: "Народи Југославије, полазећи од права сваког народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, на основу своје слободно изражене воље у заједничкој борби свих народа и народности у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији, а у складу са својим историјским тежњама, свесни да је даље учвршћивање њиховог братства и јединства у заједничком интересу, заједно са народностима са којима живе, ујединили су се у савезну републику слободних и равноправних народа и народности и створили социјалистичку федеративну заједницу радних људи — Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, у којој, у интересу сваког народа и народности посебно и свих њих заједно, остварују и обезбеђују...

Институт признавања држава да би нека држава била то не постоји, постоји само нешто што се зове препознавање самосталности неке територије као државе. Држава мора имати три значајке: територију, становништво и суверену власт над том територијом и народом. "Република Косово" нема суверену власт јер је фактички под америчком управом и зато није држава! Слично држави Манџуко (Манџурији) под Јапаном...

Само је једна вера права - вера хришћанска православна!

Само је једна црква права Црква Исусом Христом Господом основана - Црква православна!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

држави којој су дали заклетву

 

Pa što ste postali onda iz kneževine Srbije Kraljevina Srbija kad ste dali zakletvu kneževini, što ste postali Kraljevina SHS respektivno Kraljevina Jugosklavija kad ste dali zakletvu Kraljivini Srbiji, pogazili ste znači tim zakletvu po ne znam koliki put. Pa je onda dalje nastaviili gazit kad ste postali FDJ pa kad ste poostali FNRJ i konačno SFRJ pa SRJ i na kraju Republika Srbija! Ako ste dali zakletvu SOCIJALISTIČKOJ federativnoj republici Jugoslaviji odakle vam onda pravo da je preimenujete u nešto što nema SOCIJALISTIČKA u nazivu? Kad ste dali zakletvu Kraljevini Jugoslaviji odakle vam pravo da pogazite zakletvuu Kraljevini Srbiji i preimenujete se u nešto što nema u sebi naziva SRBIJA? Opet si napisao dalju gomilu besmislica! Zakletvu daju samo ustavni i ostali javni (sudski, vojni, policijski itd.) činitelji da će dodržovat Ustav sve dok bude vrijedio tj. bude važeći i na snazi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Из Основних начела I Устава СФРЈ из 1974

 

Позивање на устав из 1974. јесте правнотехнички оправдано. Али, устав је унутрашњоправни акт. Унутрашњим актима господари суверена држава. Када се изађе на међународно игралиште, ту нема права, него силе као одлучујућег фактора. То значи да су Словенија, Хрватска и БиХ потпуно легално се одвојиле, јер је велика већина држава у почетку их признала, а данас се такво стање конвалидовало, без обзира на неуставна дјеловања у то вријеме.
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Субјекти међународног права су државе, појединци и групе појединаца ( народи, нације итд. ). 

 

Постоје два принципа - право народа на самоопредјељење, и територијални интегритет и суверенитет државе. Који принцип ће се користити зависи од воље великих сила и тренутног стања на међународној сцени. Тако, док је САД била неприкосновена 90-их користила је један принцип на једном мјесту, други на другом, како је одговарало њеним интересима. Сада, када су Русија и Кина ојачале, сви се међусобно натежу и бацају правним терминима. Но у стварности све зависи која је страна гдје јача. 

 

Позивање на устав из 1974. јесте правнотехнички оправдано. Али, устав је унутрашњоправни акт. Унутрашњим актима господари суверена држава. Када се изађе на међународно игралиште, ту нема права, него силе као одлучујућег фактора. То значи да су Словенија, Хрватска и БиХ потпуно легално се одвојиле, јер је велика већина држава у почетку их признала, а данас се такво стање конвалидовало, без обзира на неуставна дјеловања у то вријеме.

 

To sam ja već i napisao, pravo naroda na samoopredjeljenje nije objektom medjunarodnog prava već ta državna tvorevina koju taj narod ili ti narodi ako ih je više realizuju ili stvore, formiraju. Srbi su imali "pravo na samoopredjeljenje" ali to im je pravo s gledišta medjunarodnog prava bilo k ničemu dok ga nisu materijalizovali, konkretizovali ili realizovali kao SAO Krajinu i RS kao državne utvare, tvorevine. Drugi je sad problem koje od tih tvorevina će biti medjunarodno priznate ili neće. Razumijete?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...