Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

[Данче*]

Косовска Митровица: Нови посленици на Њиви Господњој

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Теодосије, у недељу 5. јула, служио је свету Литургију у храму светога великомученика Димитрија у Косовској Митровици. Овоом приликом Епископ Теодосије је рукоположио у чин презвитера ђакона Драгана Ђукића, а у чин ђакона Сашу Митровића. Велики број верника приступио је причешћу светим Христовим Тајнама.

 

    

 

    

Након Литургије Епископ Теодосије је обавио освећење новосаграђеног дела парохијског дома у Косовској Митровици.

 

    

 

    

Епархија рашко-призренска

10 / 07 / 2015

[Данче*]

Шеснаест година од масакра у Старом Грацку

 

Шеснаест година после зверског убиства четрнаесторице жетелаца у Старом Грацку служен је парастос жртвама овог масакра.

 

Парастосу, који је 23. јула 2015. године служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење свештенства архијерејског намесништва приштинског, поред мештана Старог Грацка присуствовали су и директор Канцеларије за Косово и Метохију г. Марко Ђурић, заменик премијера у Влади Косова г. Бранимир Стојановић, министар за заједнице и повратак г. Далибор Јевтић, градоначелник општине Грачаница г. Владета Костић као и други представници институција и предузећа са простора централног Космета. Породице страдалих једногласне су у оцени да јесте прошло 16 година, али да оно што не пролази и никада неће проћи је бол и туга за својим најмилијима.

У беседи након парастоса, владика Теодосије је рекао је да су „четрнаесторица мученика отишли да пожњеју оно што су посејали али да су на жалост дошли неки други који су пожњели њихов живот, који нити су посејали нити су имали право да узму“.

Извор: Епархија рашко-призренска

 

[Данче*]

Епископ Теодосије посетио у митровичкој болници Оливера Ивановића и упутио апел међународним представницима да му се омогући одбрана са слободе

 

Епископ Рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије данас је посетио г. Оливера Ивановића у болници у Северној Митровици. Г. Ивановић већ 15 дана не узма храну у знак протеста због одбијања Суда да му се након вишемесечног притвора омогући одбрана са слободе. Владика Теодосије је г. Ивановићу пренео духовну подршку у име Епархије поводом његове борбе да докаже своју невиност, али га је такође као Епископ и пастир замолио да прекине штрајк глађу, јер нам је Оливер, како је нагласио, свима потребан здрав, посебно својој породици. Владика је изразио уверење да ће г. Ивановић, кога сви знамо као храброг и достојанственог човека, послушати његов савет и прекинути са гладовањем.

Здравствено стање г. Оливера Ивановића није добро, у што се Владика Теодосије могао лично уверити и могло би озбиљно да се погорша у сллучају наставка гладовања. Због тога је након прошлонедељног јавног апела Епархије, Владика данас послао писмо водећим међународним представницима на Косову и Метохији апелујући да уложе лични труд како би се г. Ивановићу омогућила одбрана са слободе, и самим тим створили услови за његов здравствени опоравак.

У наставку следи текст писма које је Владика Теодосије упутио као лични апел међународним представницима:

МЕЂУНАРОДНИМ ПРЕДСТАВНИЦИМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Поштовани

Желео бих да Вам се обратим поводом моје данашње посете болници у Северној Митровици и мог разговора са г. Оливером Ивановићем.

Као што Вам је познато г. Ивановић је недавно одлучио да започне штрајк глађу након што је ЕУЛЕКС одбио његов захтев да му се омогући одбрана са слободе. Мој лични утисак јесте да је његово здравствено стање веома нарушено и да може да се погорша у наредним данима. Као његов Епископ покушао сам да га убедим да почне да узима храну ради сопственог живота и своје породице. Међутим, иако не могу да се сложим са његовим штрајком глађу, толко дубоко разумем да је то за њега једини начин да подигне свест јавности због крајње понижавајуће ситуације у којој се налази након узастопних одбијања да му се одобри одбрана са слободе.

Врло добро знам да не могу да улазим у правне аспекте његовог суђења и могу само да изразим наду да ће одлука суда бити праведна. Међутим, упорно одбијање његовог захтева за одбрану са слободе, посебно сада када су већ саслушане десетине сведока и очигледно нема јасних индикација које иду у прилог његовом наводном учешћу у злочину за који је оптужен, довело је г. Ивановића у веома компликовану здравствену ситуацију, која је узрок бола и његовој породици и свама нама који га познајемо. До сада његово понашање у притворској јединици било је више него примерно, а Влада Србије већ је дала веома јаке гананције да ће г. Ивановић остати на располагању у даљем судском процесу. Г. Ивановић је частан човек и ово суђење за њега је важно како би очувао интегритет свог имена пред оптужбама за које он и многи други сматрају да су неосноване. Имајући ово у виду, а посебно његов морални ауторитет међу многим Србима и Албанцима, којима је помагао претходних година, чврсто верујем да би Суд требало да покаже милосрђе и дозволи му одбрану са слободе.

Господин Ивановић није обичан грађанин, већ једна од водећих српских политичких личности који је изградио високи морални кредибилитет и међу косовским грађанима албанског порекла, као и међународним лидерима. Он засигурно не заслужује да буде физички и морално сломљен упорним одбијањем права на одбрану са слободе. Уколико би Суд размотрио своју претходну одлуку и дозволио му привремени излазак на слободу до завршетка суђења, дубоко сам убеђен да би то г. Ивановићу помогло да поврати своје нарушено здравље и припреми своју одбрану у миру и уз моралну подршку своје породице која му у овом тренутку дубоко недостаје.

У искреној нади да ћете лично учинити све што је у вашој моћи да се разреши ово питање и тиме помогнете г. Ивановићу, примите изразе мог најискренијег поштовања.

ЕПИСКП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ

ТЕОДОСИЈЕ

Епархија рашко-призренска

[Данче*]

Михољдан у Великој Хочи

Најважније да се овде рађају деца и да је школа пуна ђака - рекао владика Теодосије на Михољдан у Великој Хочи

 

    

Традиционална манифестација која се одржава у Великој Хочи поводом завршетка бербе грожђа на Михољдан, тј. дан када наша црква слави Светог Киријака Отшелника, и ове године је започела Светом архијерејском Литургијом у цркви Св. Архиђакона Стефана. Литургију је служио епископ рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештенства и монаштва из Ораховца, Велике Хоче, Бабиног Моста, Косова Поља, манастира Зочишта, Драганца, Високих Дечана. Литургији је присуствовао велики број верника који су дошли са разних страна Косова и Метохије, централне Србије, Републике Српске. Велики број деце се, по обичају, причестио, а потом је владика освештао славски колач и жито које је ове године у име Црквеног одбора Велике Хоче принео Новица Шавелић са породицом. За наредну годину дела колача као залога прихватио се други члан Црквеног одбора и директор Основне школе у Великој Хочи Марко Спасић. Владика је честитао празник окупљенима, који су сем цркве испунили и црквену порту, говорио о значају љубави према ближњима, а нарочито према непријатељима ,, страним или домашњим“ и нарочиту пажњу у својој михољданској беседи је посветио школи у селу која је напунила век и по од свога отварања. Владика је рекао да се људи сабирају у храм Господњи у Великој Хочи на Михољдан како би заблагодарили Господу ,,за сва добра која нам дарује, а нарочито за плодове које убирамо“.

 

    

-Наша благодарност Богу је овде сваке године кроз свету Литургију, кроз учешће у песми, у играма. Ове године нарочито имамо радост што и основна школа у овом месту, која ће ако Бог да, ускоро да носи име по Светој Ани у чијем дворишту се налази, слави велики јубилеј 150 година постојања.То је заиста велика наша радост јер да нисмо остали, да нисмо били одлучни и храбри, да нас Господ није подржао, не би сигурно овде славили тај јубилеј. Наша радост је велика у томе што у овом времену, на овом месту, славимо тај јубилеј, заједно сви овде сабрани храму и у школи и оно што је најважније да се овде рађају деца и да је школа пуна ђака. Те ученике подржавају многи наши пријатељи широм света и Републике Српске и нисмо сами свакако, то знамо, али док ми будемо истрајни и опстајали на овим просторима имаће ко и да нам дође и да нас подржи. Нек је благодарност и хвала Богу за све што нам дарује-рекао је владика Теодосије.

Из цркве Светог Стефана, празнична радост се пренела у просторије школе ,,Светозар Марковић“ где је приређена изложба дечјих радова, али и старих фотографија на којима је приказан део историје школе, њених ученика, наставника и родитеља.

А колико воле своју школу њени ученици су осим цртежима и фотографијама, показали и стиховима и позоришном представом у оквиру богатог културно-уметничког програма у сеоском Дому културе. Осим ђака окупљенима се обратио и директор школе Марко Спасић. Он је поздравио све присутне уз подсећање на историјат школе кроз који је приказана, како је рекао,, историја српског народа у древном селу Великој Хочи, али и на целом Косову и Метохији“:

 

    

Директор Марко је рекао да ће за разлику од многих ружних вести које одлазе у свет из Велике Хоче, Метохије, ова Михољданска, са прославе јубилеја бити другачија:

       -У Великој Хочи данас је лепо! Овде одавно, независно од тога је ли ведро или тмурно, није овако грејало сунце; овде је данас, без обзира колико је Целзијусових степени, топло. Светлост зрачи из ваших лица, из ваших осмеха. Та наша светлост није помрачена ни у време вишевековног ропства под Турцима, а то гарантује да неће утрнути ни данас кад смо изоловани од нашег народа, и од целог света; и кад нам је горе но је икад било. Наших тринаест цркава су тринаест огњишта на којима се ватра никад није гасила. А великохочански кровови држе се заједно, и личе на необично небеско тело, приспело из Васионе и отпочинуло овде међу брежуљке засађене виноградима, угнездило се овде, међу нас. Зато је привилегија живети у Великој Хочи. Зато се путеви који се појаве у злим временима, и који одводе из Велике Хоче, претварају у путеве који враћају у Велику Хочу.

Он је рекао да је школа ,,Светозар Марковић“ која слави 150 година, део историје, подсетивши окупљене да је Велика Хоча као духовни, културни и економски центар, имала посебан значај и у моћној средњевековној српској држави.

-Упркос ропству у које смо касније запали, Срби су се и даље описмењавали у манастирима и приватним школама, а сан о редовним школама се почео остваривати половином ХIХ века. Наша школа почела са радом давне 1865. године, и била је једна од прве две световне школе у Метохији, установљене захваљујући преданом просветитељском раду истакнутих учитеља из Призрена и заступништву руског конзула у Турској Ивана С. Јастребова, као и српских конзула у Приштини.

Школа је по речима директора имала, као и сама Србија лоших периода. Од наметања албанског језика у време Другог светског рата, до најновијих времена, када је село остало у потпуно албанском окружењу и када се са исељавањем становништва из села број ђака драстично смањио. То сведоче подаци које је директор навео да је школске 1998/99. године, пре доласка Међународне мировне мисије, школа бројала 164 ученика, да би се са годинама смањивао и достигао број од 53-оје ђака колико их је ове школске године уписано.

 

    

Директор је на крају рекао да је ,,прича о Основној школи „Светозар Марковић“ и о Великој Хочи истовремено извор нашег поноса и наше туге, али је то у ствари прича о нама“.

На приредби су наступила и културно уметничке друштва из других крајева Косова и Метохије, а публику на ноге су својим наступом подигли ,,Косовски Божури“ и ,, Метохијски жубори“ који су са Иваном Жигон и Гаврилом Кујунџићем, већ годинама присутни на Михољданским свечаностима.

 

    

Заслужним радницима школе, али и људима који су на разне начине помагали или помажу рад и опстанак ове образовне установе додељене су и Захвалнице, почевши од владике Теодосија, преко оца Миленка (пароха великохочанског), Видосава Чукарића ( предходног директора школе), доктора Љубомира Филијовића, Гаврила Кујунџића, Иване Жигон и Косовских Божура који су одржавањем низа хуманитарних концерата помагали децу на Косову и Метохији, Милорада Арлова из Републике Српске који такође несебично са народом у Републици Српској дарује љубав и гостопримство деци са Косова и Метохије помажући материјално и морално већ дуги низ година и многим другима из света културе. Захвалница је постхумно уручена и књижевнику са Косова и Метохије професору Слободану Костићу, као једном од оснивача Михољданских свечаности у Великој Хочи, али и недавно преминулом Ђорђу Столићу, једном од оснивача певачке групе,, Божидар Мицић“ из Велике Хоче.

 

    

По завршетку програма приређен је свечани ручак за све госте, а по селу су на свим кућама биле отворене капије како би гости, пристигли са разних страна, могли да осете гостопримство овдашњих људи, пробају ново вино и стару ракију, окусе грожђе и орахе, купе домаћи мед и оду даље да сведоче о Великој Хочи, њеним мештанима, црквама и школи које ће, ако Бог да и даље , како рече владика Теодосије, заједно да опстају и трају.

Оливера Радић

15 / 10 / 2015

Православие.Ru.

   

[Данче*]

Слава Пећке Патријаршије (фотогалерија)

 

 

http://www.spc.rs/sr/slava_petshke_patrijarshije_fotogalerija

[Данче*]

На капији порте храма Св. Николе у Новом Пазару јуче осванули полумесец и звезда

САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ

 

На капији порте саборног храма Св. Николе у Новом Пазару јуче је освануо знак полумесеца и звезде, који су непозната лица исписала највероватније  у току ноћи. Натпис је исписан црвеном бојом и изазвао је узнемирење свештенства и верног народа у Новом Пазару.

Имајући у виду да до сада није било исписивања исламских симбола на нашим хришћанским светињама и да на овом делу Србије имамо коректне односе са представницима Исламске заједнице, искрено верујемо да је највероватније реч о изолованом случају, те очекујемо од Исламске заједнице да одлучно осуди ову провокацију и тиме даде свој допринос очувању међуверских односа на простору општине Нови Пазар и целе регије.

 

Епархија Рашко-призренска Српске Православне Цркве остаје дубоко посвећена изградњи мира и толеранције међу припадницима различитих вероисповести који живе на овом простору.

Из канцеларије Епархије Рашко-призренске

Призрен-Грачаница, 3. новембар 2015. године.

Епархија рашко-призренска

[Данче*]

Теслићани на поклоничком путовању и поклоњењу светињама Космета

Представници Општине Теслић организовали су тродневно поклоничко путовање и поклоњење светињама Косова и Метохије. Ову поклоничку групу су у име Општине предводили начелник др Милан Миличевић и предсједник Скупштине Општине г. Жељко Перишић, а у име Цркве архијерејски намјесник теслићки протојереј-ставрофор Миладин Вуковић са протејерејом-ставрофором Маринком Јокићем, јерејем Радетом Танацковићем и ђаконом Младеном Ковачевићем.

    

Поклоници су на Митровдан у јутро стигли у Косовску Митровицу, гдје су присуствовали светој архијерејској Литургији и прослави дана Светог великомученика Димитрија, крсне славе Косовске Митровице. У поподневним часовима чланови поклоничке групе су одиграли пријатељску утакмицу са ветеранима из Обилића. Сутрадан, 9. новембра, поклоници су посјетили Бабин Мост (Лазареву трпезу) и Газиместан, гдје су се помолили, свијеће прислужили и парастос учинили за пострадале косовске јунаке. Посјета манастиру Грачаници оставила је снажан утисак на поклонике који су се обрадовали великом радошћу увидјевши да се у Грачаници зида нови храм. Вијест о тријумфу правде на конференцији УНЕСКО-а у Паризу обрадовала је поклонике који су се већ били упутили у манастир Пећку Патријаршију, гдје је Општина Теслић овогодишњи кум ктиторске славе Светог Арсенија Сремца. Поклоницима се у манастиру придружио и Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом, који је сутрадан, на сам дан празника, заједно са Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем и бројним свештенством служио свету архијерејску Литургију.

    

У наставку је преломљен крсни хљеб и освештано славско жито. Епископ Хризостом се обратио присутнима честитајући ктиторску славу ове свете обитељи и поздравио кумове овогодишње славе из Теслића. Кумови су за трпезом љубави уручили пригодне дарове и захвалили што им је указана част да кумујући овој светињи понесу благослове српском народу Теслића и Усоре. У повратку из Пећке Патријаршије поклоници су свратили у манастир Високи Дечани, гдје их је дочекао и поздравио архимандрит Сава Јањић, игуман манастира. Напојивши се истином Светог Јеванђеља и примивши благослове ових великих светиња, поклоници су се вратили своме граду на Усори, да свједоче величину Немањићке Србије.

    

Информативна служба Српске Православне Цркве

14 / 11 / 2015

[Драгана Милошевић]

Слава манастира Високи Дечани

 

Поводом манастирске славе, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 24. новембра 2015. године,

на празник Светог краља Стефана Дечанског, светом архијерејском Литургијом у манастиру Високим Дечанима.

 

 

Саслуживали су Преосвећени Епископи захумско-херцеговачки г. Григорије, рашко-призренски г. Теодосије, тимочки г. Иларион и франкфуртски и све Немачке г. Сергије, уз многобројно свештенство и свештеномонаштво из више Епархија наше помесне Цркве. Богослужењу је присуствовало око осамсто верника - са четири аутобуса на славско сабрање дошли су Ђаковчани, Источани, Пећанци и Дечанци, са три аутобуса Црногорци, са по једним Војвођани и Призренци. Пристигле су и веће групе верника из Тиране, Крушевца, Осојана и Гораждевца. Богослужење су духовно украсили монаси и монахиње из Сопоћана, Ђурђевих Ступова, Светих Архангела, Зочишта, Сукова, Поганова, Букова, Пећке Патријаршије, Девича, Жупе, Бешке, Граца, Кончула, Ждребаоника, Гориоча... Патријарх је рукоположио професора Призренске богословије г. Душана Ђаковића у чин ђакона, а орденом Светог Саве одликовао православног свештеника Нектарија Серфеса из САД, великог пријатеља српског народа који годинама прикупља помоћ за сиромашне породице на Косову и Метохији.

 

 

према https://www.facebook.com/Decani.Manastir/

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Данче*]

Празник светог Јована Златоустог - слава капеле у манастиру Врачево

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Теодосије, у четвртак 26. новембра на празник светога Јована Златоустог, служио је свету Литургију у манастиру светих бесребреника Козме и Дамјана у селу Врачево надомак Лешка, а поводом славе манастирске капеле. Епископу Теодосију су саслуживали архимандрити Михаило и Ромило игумани манастира Светих Архангела и Дубоки Поток , протојереј-ставрофор Мирослав Попадић парох врачевски, игуман манастира Врачево отац Василије и јереј Никола Станић парох пећки.

 

    

У току свете Литургије Епископ Теодосије је унапредио игумана свештене обитељи манастира Врачево високопреподобног оца Василија у чин архимандрита.

 

    

Светом причешћу приступили су присутни верници након чега је уследио чин благосиљања славског жита и колача.

 

    

 

    

Манастир Врачево

Манастир Светих бесребреника Козме и Дамјана се налази у близини Лешка код Лепосавића, у селу Врачево, које је по светим бесребреницима и добило име. Отац Василије и његови монаси су, по послушању, прије неколико година дошли из манастира Сопоћани да обнове и оживе овај манастир. Манастирска црква је подигнута 1316. године, а последњи пут је обновљена 1860. У цркви се налази гроб, како каже предање, војводе Павла Орловића или неког од других косовских јунака. По предању на том мјесту се налазила болница у коју су смештани рањеници након боја на Косову.

 

Епархија рашко-призренска

28 / 11 / 2015

[Данче*]

Свечано прослављен празник Св. Краља Стефана Дечанског, ктиторска слава Дечанске лавре

У манастиру Високи Дечани данас је свечано прослављена ктиторска слава, празник Св. Великомученика Краља Стефана Дечанског. Уочи празника 23. новембра служено је свачано празнично бденије којим је началствовао Патријарх Српски Г. Иринеј. На крају бденија Епископ Рашко-призренски Теодосије замонашио је у чин расофорног монаха, Николу Адамовића професора Богословије Св. Кирила и Методија у Призрену, и дао му монашко име Никита по Св. Никити Ремезијанском. Монах Никита наставиће да предаје у Призренској Богословији и причислен је братству манастира Св. Архангела код Призрена.

 

    

На сам дан празника Св. Архијерејску Литургију служио је Његова Светост Патријарх Српски из саслужење Преосвећених Архијереја: Григорија Захумско-херцеговачког, Теодосија Рашко-призренског, Сергија Франкфуртског и све Немачке и Илариона Тимочког. Архијерејима је саслуживало преко 30 свештенослужитеља: игумана манастира, протојереја, јереја и ђакона. Свету Литургију певали су дечански монаси са хором богослова Призренске Богословије на челу са професором Дејаном Ристићем. У својој празничној беседи Патријарх Српски је нагласио значај српских светиња на Косову и Метохији рекавши да се оне бране пре свега вером и љубављу, али и жртвом као што су то чинили наши преци кроз историју.

 

    

Дечанској слави приуствовало је неколико стотина верника из разних крајева Србије, Црне Горе, Републике Српске, Епархија СПЦ у дијаспори као и група православних верника из Албаније. Владу Републике Србије на данашњој свечаности у Дечанима представљао је г. Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију са својим сарадницима. Такође су били присутни и представници Српске листе при локалним институцијама, представници КФОР-а, УН, ОЕБС-а, Канцеларије ЕУ као и дипломатски представници Грчке, Словеније и Мађарске.

 

    

На Св. Литургији Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј рукоположио је у чин ђакона професора призренске Богословије г. Душана Ђаковића, а након освећења славског колача Првопрестолник Српске Православне Цркве доделио је орден Св. Саве II реда архимандриту Нектарију Серфесу (Грчка Архиепископија у САД, Васељенске Патријаршије) дугогодишњем председседнику Дечанског хуманнитарног фонда, као израз благодарности наше Цркве за његов предани хуманитарни рад и сведочење истине о страдању српског православног народа и светиња на Косову и Метохији.

 

    

На крају данашњег славља архимандрит Сава игуман манастира Високи Дечани са братијом приредио је за све присустне трпезу љубави у великој манастирској трпезарији. Поред надахнутих беседа Патријарха Иринеја, Владике Григорија и г. Марка Ђурића, призренски богословци су отпевали неколико старих српских косовско-метохијских песама.

Патријарх Српски се посебно захвалио припадницима КФОР-а који обезбеђују манастир Високи Дечани пуних 16 година.

 

Епархија рашко-призренска

28 / 11 / 2015

 

[Данче*]

Празник Ваведења Пресвете Богородице - слава општине и храма у Липљану

 

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Теодосије, уз саслужење и присуство великог броја свештенослужитеља и вернога народа, служио је на празник Ваведења Пресвете Богородице свету Литургију у Липљану, а повдом славе храма и општине Липљан.

У пригодној беседи пред великим бројем окупљених верника владика Теодосије је говорио о значају празника и кроз духовне поуке позвао вернике да без обзира на лоше тренутке захвале и благодаре Богу на свему.

 

    

“Ми се у овом животу боримо са многим невољама и искушењима са непријатељима, са сиромаштвом, са болешћу али ако имамо за помоћника Господа и Мајку Божију онда ћемо све то победити и ту нашу патњу ће Господ преобразити у радост и крсни пут ће се завршити славним васкрсењем. То је пут хришћанина. То је пут сваког Србина крштеног и опредељеног за царство небеско”, рекао је, измешу осалог,у беседи ЕпископТеодосије.

 

    

Након Причешћа светим Христовим Тајнама обављен је чин благосиљања славског жита и колача.

 

    

Литургији у храму Ваведења Пресвете Богородици присуствовали су и политички представници Срба на Косову и Метохији г. Бранимир Стојановић, заменик премијера у покрајинској влади, г. Душан Козарев, заменик директора Канцеларије за КиМ, г. Срђан Петковић председник косовског округа, г. Владета Костић, председник општине Грачаница и представници привременог органа Скупштине општине Липљан.

Велику част домаћинима учинило је и присуство великог пријатеља српскога народа г. Арно Гујона, председника хуманитарне организације "Солидарност за Косово".

 

    

Епархија рашко-призренска

08 / 12 / 2015

[Драгана Милошевић]

Празник светог Јоаникија Девичког

у манастиру Девич

 

16. Децембар 2015 - 10:33

 

 

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије служио је свету Литургију на празник Светог Јоаникија Девичког у манастиру Девич. У раним јутарњим сатима Епископа је дочекао верни народ који је испунио манастирску порту, заједно са свештенством и свештеномонаштвом. У току Литургије, епископ Теодосије је бираним речима беседио присутним чадима и честитао славу и празник игуманији свештене обитељи манастира Девич и њеном сестринству. Пред крај Литургије обављен је чин благосиљања славског жита и колача.

 

 

Извор: Епархија рашко-призренска

[александар живаљев]

Лазаровдан у Светом Архангелима код Призрена

 

 

Лазарева субота као предпразник Христовога Васкрсења

 

 

    

 

Празник Васкрсења Светог Лазара Четврородневног литургијски је обележен у манастиру Светих Архангела код Призрена, у којем постоји капела посвећена овом празнику, изграђена после мартовског погрома 2004. године. Како су се после прогона и паљења манастира и конака Светом владики Николају Српском, монаси вратили у манастир на Лазареву суботу, капела у новоизграђеном конаку крај улаза у манастир, посвећена је овом празнику. У капели је и фреска са приказом овог празника коју је насликао иконописац Милош Рашки.

 

 

    

 

Зато се поред Светих Архангела Михајла и Гаврила, у манастиру као слава обележава и Лазарева субота тј. Лазаровдан.

 

 

    

 

Литургијом је началствовао игуман манастира Зочиште архимандрит Стефан, уз саслужење домаћина игумана архимандрита Михајла, и још шесторице свештенослужитеља, а присуствовало је велики број верника. Међу њима је било и педесетак расељених Призренаца који су дошли у манастир да са братством прославе ову славу.

По традицији присутној последњих година за певницом су били ученици Призренске богословије, а велики број присутних се и причестио. На велику радост свих било је и пуно деце.

 

 

    

 

Освећење славског колача и жита обавио је игуман манастира Дубоки поток архимандрит Ромило.

У празничној беседи отац Стефан је рекао да га Васкрсење Лазарово подсећа на васкрсење манастира Светих Архангела, јер као што је Господ четвородневног мртваца Лазара који је већ почео да се распада васкрсао, тако је васкрсао и ову светињу, иако су многи мислили да она више не постоји.

 

 

    

 

Отац Стефан је рекао да је Господу све могуће, јер је створио васиону и све видљиво и невидљиво, па је тако и речју васкрсао Лазара. Он је додао да служба која се служи на овај празник уводи све нас у Васкрсење Христово.

 

-Ова служба коју служимо овде, нас и уводи у Васкрсење Христово и увек овај празник прослављамо као предпразник највећег празника Васкрсења Христовог који нас крепи и теши у сва времена - рекао је отац Стефан. Данашња времена нису лакша нити тежа од оних у којима су живели наши преци, али су наши преци толико векова били у ропству, и чекали су васкрсење и добили су га. А ми данас, да бисмо личили на своје претке, треба да се кајемо и покајемо за своја сагрешења, како би били достојни имена људскога, имена српскога, православнога, да будемо сведоци наше вере истините, да ми животом својим посведочимо својим ближњима и даљнима да је ово заиста истинито вероисповедање ваксрслога Христа које је он нама оставио, а да не саблажњавамо своје ближње и своје даљне својим гресима непокајаним, који често гуше и нас саме. Али ето, утеха је како је и ова светиња васкрснула, како су сузама наших предака омијени греси и ова светиња је поново изашла пред нашим очима видљиво, тако да ћемо и ми кроз покајање васкрснути и стати пред само лице Божје.

 

За трпезом љубави, отац Михајло је пожелео добродошлицу игуманима, братији и сестрама, што су дошли на славу, као и верницима са разних страна, рекавши да је Господ чудом васкрсења Лазаровог показао да нема смрти и да смрт постоји само за неверујуће, док за хришћане, верујуће, смрт је само прелазак из овог привременог живота у живот вечни. Отац Михајло је рекао да ће ако Бог да, и ако Господ услиши благослов владике Тодосија ускоро се кренути са обновом манастирске цркве Светог Николе, и манастир би осим ових конака и капеле добио и цркву. Иако би то била мала црква, он је рекао да ће ако Бог да, тај храм бити пун људи и благодати у њему.

Оливера Радић

 

26 / 04 / 2016

http://www.pravoslavie.ru/srpska/92841.htm

 

[александар живаљев]

Христос Воскресе радост и Метохији донесе

 

    

 

Што је људима немогуће Богу је могуће, речено је давно. А ја, све чешће понављам ту реченицу суочавајући се са победом Господњом над разним непријатељима Његовим, који нас опкољавају, ломе, руше, пљују, разапињу... И беше Велики Петак. Опет га обележисмо у страдалној Метохији, у Светим Архангелима Призренским. Са Плаштаницом, учинисмо опход око цркве, а наш добри отац Михајло, игуман, пожеле да дочекамо и Христово Васкрсење. Да, после страдања дође и васкрсење. У истим Архангелима окупило се пуно деце, више но у претходних десет, можда и седамнаест година. И похрлише верници на литургију, њих шесдесетак. За некога мало, ал за светињу, удаљену пар километара од Призрена у којем једва битише и двадесетак Срба, кад је Богословија на распусту, то је много. И радост домаћина, оца Михајла, велика. Радује се и онај од њега неколико векова старији домаћин, цар Душан са Господом горе на Небесима гледајући своју задужбину како васкрсава, како крај његовог гроба и даље застају Православни Срби, и моле да светиња поново васкрсне и заблиста у оном истом сјају.

 

    

 

А на тридесетак километара даље, у другом делу Метохије окупили се верници у Ораховачкој цркви Успења Пресвете Богородице у поноћ, да литургијски прославе Васкрсење Христово. У цркви близу двеста људи. Од упаљене свеће коју отац Веља износи из олтара,,незалазне светлости“ узимају светлост, и иду у вход око цркве у којој је после неколико месеци труда и залагања Црквеног одбора и верника засијао нови полијелеј.

 

    

 

Пристигао из Грчке, преко Крушевца и Косовске Митровице, постављен под једним од сводова ове светиње. ,,Хвала ти Господе Васкрсли, хвала ти Мајко наша Богородице!, клицаху радосни мештани. ,,Украсисмо својим малим прилозима нашу цркву!“, радоваху се приложници, и захваљиваху и онима који из далека послаше своје прилоге. Из Прага Радовану, из Дрездена Мајклу са пријатељима, из Београда Урошу, Лозанки, Ивану, Владици и многим другима који чуше позив и дадоше своје лепте. И храм заблиста са Васкрсењем Христовим. Ето, то је моћ нашег Господа, да се слави име његово и када га многи желе избрисати, и говоре да не постоји.

 

    

 

,,Постоји, итекако постоји!“, сведоче осмеси деце у Ораховцу. Сва су будна на литургији, и у један по поноћи прилазе светој чаши и причешћују се, а потом са честитком добијеном из Русије од оца Игнатија Шестакова у једној руци, другом се руком куцају васкршњим јајима, које је отац Веља освештао и поделио после нафоре. Ту су и њихови родитељи, бабе, деде, стричеви, тетке, комшилук...

,,Радујте се, Христос Воскресе!“, чује се са певнице.

 

    

 

А опет тамо неких пет минута вожње аутом, у селу Зочишту, у истоименом манастиру посвећеном Светим Врачима Козми и Дамјану, радост неизмерна. Скупили се са свих страна верници и појци, хори се у цркви,, Христос Воскресе из мертвих смерти у смерт поправ, и сушчим во гробјех живот даровав!“

 

    

 

Игуман Стефан беседи, радује се и он, а како и не би. И овај је манастир страдао, паљен је, рушен и миниран. Од њега није остао ни камен на камену, али молитве верника са свих страна и молитве Светих Бесребреника учинише да се манастир обнови. И данас блистају у пуном сјају и храм, и конаци, у порти се расцветали косовски божури, мирише дафина, а светим моштима хрле поклоници из близа и далека. Васкрсао је Господ, васкрсао је и овај манастир.

 

    

 

А у зору, преко брда у једином, потпуно српском селу у овоме крају, Великој Хочи, литургију служи отац Миленко. И храм Светог архиђакона Стефана пунији но икад. Млади, стари, деца... Сви се радују Васксењу, оно даје наду... страда Метохија годинама, деценијама, много је људи протерано, становништво се у селу готово преполовило, али зар Господ није страдао па васкрсао? Па васкрснуће и Велика Хоча. Опет ће бити пуна свака кућа, опет ће се све њене светиње обновити, и биће пуне као некада, и појаће као некада... Али мора се издржати ругање, пљување, распеће! ,,Васкрс је драга браћо и сестре, радујмо се!“, позива и отац Миленко са Царских двери. И ово јаје којим почињемо мрсне дане је симбол васкрсења. Из њега се излеже пиле, излази из затвореног јајета, рађа се нови живот. И из ових метохијских затвора, родиће се слобода, родиће се нови животи, додаје неко. Рађају се Српчићи у Великој Хочи и Ораховцу. У литији око цркве има и десетак беба. Зар то није сведочанство опстајања, настављања живота? А хтели су да нас истребе, да нас нема.

 

    

 

,,Жилави су Срби, не дају се тако лако! - врти великохочки старина главом. Увек је било слабића, али је било и оних који су сачували своје место, веру, корене... Има их и данас, мало, али их има!“

И заиста Христос Воскресе, и заиста радост донесе, а тугу однесе. Надајмо се бољем времену, оно ће свакако доћи. Ако га ми не дочекамо, ова деца која су данас у пеленама хоће сигурно, само верујмо у Васкрсење и Васкрсење ће доћи.

Оливера Радић

                                                                                                                                                                                                                04 / 05 / 2016

http://www.pravoslavie.ru/srpska/93060.htm

 

[александар живаљев]

Први пут након рата на Косову, обављено крштење у Белом Пољу код Пећи

5. маја 2016. - 1:11

Јуче на Уторак Пасхе, у Свештеном Храму Ваведења Пресвете Богородице у Белом Пољу код Пећи, обављено је прво Крштење од завршетка рата на Косову и Метохији.

Свету Тајну Крштења је примио мали Игњатије Павловић. Самом чину Крштења претходила је Божанствена Литургија и Литија око храма са благосиљањем славског колча будући да је трећи дан Васкрса завјетна слава Белог Поља. Литургију су служили а потом обавили и Крштење, парох пећки Никола Станић и парох сутоморски Петар Церовић.

Храм Ваведења Превете Богородице из 13ог је вијека. Више пута је паљен од стране Албанаца, али је живопис који датира из 1869. године сачуван.

Завјетну славу јуче је прославило и повратничко село Осојане надомак Пећи. Сеоска црква Светог Архангела Гаврила обновљена је средствима Грчке Православне Цркве.

Василије Ускоковић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска