Напади панике и анксиозности

[zejak]

  Цитат

Реч "поремећај" је и званична реч која се користи за анксиозност (видети у шифрарнику дијагноза), конкретно, спада у неуротски соматоформни поремећај.

Na koji "шифрарник дијагноза" ste mislili ? Da li ste na ovaj Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM-IV-TR: The Current Manual) mislili ? Ankciozni poremećaji nisu isto što i ankcioznost. Ako niste znali, postoje i profesionalci kao što je Sac čije mišljenje se razlikuje od ostalih.

  Цитат

Они линкови (прва два) су ми заиста више него смешни, и не изражавају ништа осим лошу глуму у другоразредном филму.

Drago mi je da sam nekoga ko pati od česte ankcioznosti nasmejao  prstgore i što sam uz put saznao o mogućoj aroganciji, ignoranciji i besu te osobe. Pošto ste od palete osećanja i emocija koje su prikazane u linkovanim filmovima i video klipu možda pogrešno prepoznali paranoju u prvom, molim Vas da mi kažete iako ste možda arogantni da li možete da prepoznate i još neka osećanja i emocije u tim linkovima. Na osnovu Vašeg iskustva, mogu da zaključim da Vi možda imate neka potisnuta osećanja i emocije koja su možda bila uzrokovana spolja u vidu neke psiho-emotivne traume koju ste možda doživeli. Moj prijateljski savet je da za početak možda pokušate sa kognitivnom terapijom/savetovalištem kako bi ste se adekvatno izborili sa Vašim nemirom u duši koji ste ovako opisali:

  Цитат

Анксиозност је једно ужасно стање, ја бих то назвала "паклом на земљи".

Анксиозност је, најкраће, страх који превазилази оквире нормалног и рационалног страха.

Тај страх може "доћи" одједном, без разлога, и тад се назива " лебдећи".

Може бити и стално присутан, као нереално "надуван" страх на реалну или нереалну опасност.

Ја се годинама борим са тим.

То је једно стање голог ужаса.

Симптоми који се јављају су : осећај тешке тескобе, ужасног страха, лупање и прескакање срца, вртоглавица, гушење, ледени зној, бол у грудима,осећај близине смрти...

То су симптоми паничног напада, који је верни пратилац анксиозности.

То је прави хорор, и ко то није доживео, тешко то може разумети.

Немам тренутно времена да много пишем, клинци праве хаос по соби.

Касније ћу опширније писати на тему.

Uz to Vam mogu preporučiti da testirate Vašu emocionalnu inteligenciju koristeći ovaj test, kao i da se testirate na MMPI-2. Mislim da je MMPI-2 standardan za neke regrute US vojske.

[ВИЛМА]

  Цитат

Drago mi je da sam nekoga ko pati od česte ankcioznosti nasmejao  0110_hahaha i što sam uz put saznao o mogućoj aroganciji, ignoranciji i besu te osobe. [/color][/url].

Рекла бих ипак да сте ви своју могућу ароганцију пројектовали на мене.

[zejak]

  Цитат

  Цитат

Drago mi je da sam nekoga ko pati od česte ankcioznosti nasmejao  greengrin i što sam uz put saznao o mogućoj aroganciji, ignoranciji i besu te osobe. [/color][/url].

Рекла бих ипак да сте ви своју могућу ароганцију пројектовали на мене.

Е ако би сте то рекли, онда се слажемо у неслагању и крај дискусије. Ако има дела истине и искрености у ономе што сте написали о себи и што сте одговорили мени (где сте јавно предочили Ваше понашање), моја претходна порука је написана у доброј намери да Вам помогнем.

[ВИЛМА]

Слажем се да је дискусија завршена.

Свако добро.

[zejak]

  Цитат

ne bi bilo loše da se na ovoj temi preskoče copy/paste tekstovi i klipovi, zlonamerni komentari i komentari onih koji nisu iskusili ovo teško stanje.

  Цитат

čitač, nije se odnosilo na tebe.

Да ли можете Danijela да прецизирате на кога се Ваша горе цитирана порука односила, с обзиром да моја порука није такве садржине коју сте навели ("zlonamerni komentari i komentari onih koji nisu iskusili ovo teško stanje") ?

  Цитат

http://en.wikipedia.org/wiki/Anxiety

Rear Window (Part 7/8)

Derviš i Smrt 10/12

http://en.wikipedia.org/wiki/Depression_%28mood%29

[Зорица екс Милева]

Nisam planirala da se oglašavam ovako brzo na ovoj temi, ali moram - molim učesnike ove teme, da se drže osnovnih pravila, što će reći da se s uvažavanjem i poštovanjem odnose jedni prema drugima, i da se manu sopstvenih neslaganja, tu smo da pomognemo jedni drugima, a ne da kritikujemo jedni druge. Čitač, hvala na ovim postovima, a oboje vas molim da bi u miru i ljubavi mogli nastaviti da malo spustite loptu, i smanjite tenzije, koje su zaista nepotrebne. Ovdje smo da govorimo o anksioznosti, a ne o tome ko je kakav i zašto. Svako dobro vam želim.  greengrin

[sekastarča]

У психијатрији је анксиозност разврстана у већи број поремећаја и ево како је описује проф. др Јован Марић у Клиничкој психијатрији, без описа појединих врста анксиозности...

AНКЦИОЗНИ ПОРЕМЕЋАЈИ

Ова дијагностичка категорија се некад називала неурозе, данас се назива ''неуротски, стресогени и телесно манифестни (соматоформни) поремећаји.

КЛАСИФИКАЦИЈА:

1. генерализовани анксиозни поремећаји

2. фобични (фобично-анксиозни) поремећаји

а) агорафобија

                  б) социјална фобија

                  в) специфичне фобије

      3.  панични поремећаји

      4.  мешани анксиозно-депресивни поремећај

      5.  опсесивно компулзивни поремећај

      6.  конверзивни и дисоцијативни поремећаји

      7.  посттрауматски стресни поремећај

      8. соматоформни поремећај (хипохондрија)

      9. други неуротски поремећаји:

                  а) неурастенија

                  б) синдром деперсонализација-дереализације

Поремећаји анксиозности се данас схватају као обољења код којих је анксиозност готово перманентан клинички феномен, а последица су биолошких и психодинамских чиниоца. Дакле постоји генетска предиспозиција и поремећај у функционисању неуротрансмитерског система (супстанце одговорне за активацију или инхибицију појединих центара и функција у мозгу, а тиме и за збивања у телу – да преведем и појасним...), и са друге психодинамске стране, личност реагује на продужене свесне или несвесне конфликтне ситуације специфичним Его одбрамбеним механизмима (тзв. Неуротични, анксиогени механизми одбране) творећи карактеристичну симптоматологију.

Теорија конфликта – анксиогени сукоб се јавља у ситуацијама када личност није способна да задовољи свесне или несвесне захтеве који се постављају пред њу у конкретној животној ситуацији. Нерешавање или непотпуно решавање конфликта временом доводи до пораста ове унутрашње напетости. Ови конфликти и захтеви су чешће несвесни, јер би се иначе свесношћу они били разоткривени, свагда пред нашим очима, чиме и потенцијално решени уколико се снаге организују и сврсисходно усмере ка савлађивању потешкоћа. Неспособност савладавања потешкоћа указује на конфликт који може бити у самој личности или између личности и њене околине.

Конфликти унутар личности су несвесни, обично је то несвесна борба на релацији Ид-Его-Суперего, дакле на релацији нагонског- онога што јесмо, наше личности – и савршенства коме тежимо (ја-идеал).

Конфликт личности са околином се односи углавном на свесне борбе и сукобе у породици, на послу, са вољеном особом, односно конфликт преме емоцијалним задовољствима.

Најчешћи конфликти су сепарациони, нарцистички, конфликти ауторитета, садистичко-агресивни, љубоморно-сујетни, зависности, пасивности, инфериорности, сексуалитета, моралности, индетитета, лојалности.... Они су најчешће испреплетани...

Заједничке карактеристике поремећаја анксиозности су:

1. акутни или субакутни почетак. Обично је могуће одредити време када је болест почела. Иако су дуготрајна, немају дугу еволуцију настанка, што их разликује од поремећаја личности, где постоји продужено и континуирано поремећено и настрано понашање, готово од детињства.

2. релативно очувана радна способност. Изузетак су фобије везане за кретање нпр. Али продуктивност и креативност су значајно смањене, што је битан дијагностички критеријум. Лични, професионални, друштвени, породични живот је осиромашен.

3. обољење не утиче на целокупну личност у смислу отуђења од реалности што је карактеристика психотичних поремећаја.

4. фобични или обсесивни болесници су неспособни да се носе са поремећеним и нереалним мислима, али их препознају као патолошке, као лоше (за разлику од психотичних болесника који верују у истинитост нереалних мисли). Изузетак је дисоцијативни поремећај, где може да постоји непрепознавање патологије.

5. анксиозност је заједничка за све поремећаје.

6. начин испољавања анксиозности и психолошке одбране које се активирају одређују и манифестације. Овај индивидуални процес са структуром личности- неуротска структура личности чини да овај процес траје дуго и више година.

Анксиозност – дифузна, унутрашња, слободно лебдећа напетост, која нема реалну опасност, тј нема спољни објект. По томе се разликује од страха, који има спољни, реални објект (нпр. Лав трчи према теби, или стајање на самом рубу литице, уперен пиштољ у лице или само замишљање опасних ситуација). У анксиозности, опасност је унутрашња, интрапсихишки (унутрашњи) конфликт, импулс који је неприхватљив за Его, потиснуте мисли са којима не желимо да се сусрећемо.

По Фројду управо потиснути садржаји изазивају ову унутрашњу напетост, а да нису директно у вези са спољном дражи или опасном ситуацијом....

Шира дефиниција подразумева промене на психолошком, психомоторном и вегетативном плану личности.

Психопатолошка феноменологија – унутрашњи немир и напетост, беспомоћност, осећај виталне угроженост и изложеност нечему што прети, стрепњу. Раздражљивост, несаница, тешкоће у концентрацији. Субјективни доживљај недефинисаног страха, а испољава се повишеном псиничком тензијом.

Психомоторна симптоматологија – моторни немир (мишићна напетост), тремор, замор...

Вегетативна симптоматологија – убрзан пулс, појачано знојење, проширене зенице...

Нормална и патолошка анксиозност

Ово искуство готово да има сваки човек. Неизвесност за здравље породице, напетост пред суошавањем са тешком ситуацијом, трема пред важним наступом...

Праћена је телесним доживљајима: дрхтање, осећај лупања срца (бије, удара у груди), кнедла у грлу,бол у желудцу или лептири у стомаку, цревни поремећаји, као и у мокрењу. То је стање узбуне. Ниво менталне будности је повишен до извесне тачке.

Нормално доживљена анксиозност, не ангажује превише особу, она не осиромашује свакодневни живот, особа је спремна да се суочи са извором страха, ставља га под контролу и превазилази.

Проблем данас јесте што су ови узроци чести, па је тешко поставити границу у којем тренутку и за коју особу они постају патолошки. Битан фактор је генетска предиспозиција.

Патолошка анксиозност се карактерише извесном ирационалношћу, унутрашља опасност се не може дефинисати, не зна се откуд долази. Брига је јако изражена, стална, тешка за контраолу и удружена са оштећењем општег функционисања и дистресом.

[ego]

Драги моји, волимо један другога, јер је љубав од Бога и свако ко воли од Бога је рођен и познаје Бога. А ко не воли, није познао Бога, јер Бог је љубав. По том се показала Божија љубав према нама, што је Бог послао у свет свог јединородног Сина - да ми њиме живимо. Љубав је у овоме: не да смо ми заволели Бога, него је он заволео нас и послао свога Сина као жртву помирења за наше грехе.

Драги моји, ако је Бог тако заволео нас и ми смо дужни да волимо један другога. Бога никад нико није видео; ако волимо један другога, Бог остаје у нама и његова љубав је савршена у нама. По томе познајемо да остајемо у њему и он у нама, што нам је дао од свога Духа. И ми гледасмо и сведочимо да је Отац послао Сина као спаситеља света. Ако ко исповеди да је Исус Син Божији, Бог остаје у њему и он у Богу. И ми смо упознали и веровали у љубав коју Бог има према нама. Бог је љубав и ко остаје у љубави у Богу остаје, и Бог остаје у њему.

Љубав је код нас дошла до савршенства у томе да ми имамо поуздање на судњи дан; јер какав је он, такви смо и ми на овом свету. У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх, јер страх има казну; а ко се боји није дошао до савршенства у љубави.

Ми волимо зато што је он први заволео нас. Ако ко каже: волим Бога, а мрзи свога брата, лажа је; јер ко не воли свога брата кога је видео, не може волети Бога кога није видео. И ову заповест имамо од њега: ко воли Бога да воли и свога брата.

[zejak]

  Цитат

Nisam planirala da se oglašavam ovako brzo na ovoj temi, ali moram - molim učesnike ove teme, da se drže osnovnih pravila, što će reći da se s uvažavanjem i poštovanjem odnose jedni prema drugima, i da se manu sopstvenih neslaganja, tu smo da pomognemo jedni drugima, a ne da kritikujemo jedni druge. Čitač, hvala na ovim postovima, a oboje vas molim da bi u miru i ljubavi mogli nastaviti da malo spustite loptu, i smanjite tenzije, koje su zaista nepotrebne. Ovdje smo da govorimo o anksioznosti, a ne o tome ko je kakav i zašto. Svako dobro vam želim.  stadaradim

Zanimljivo Vam je Mileva zapažanje, ali mislim da nema neku potporu u realnosti  stadaradim. Hvala svima, a ne samo читач-u na postovima. Vaše korišćenje istog izraza "Svako dobro..." koje je i читач koristila stvarno je interesantno. E sad možemo da prodiskutujemo, da li se ankcioznost Više javlja kod žena ili muškaraca (pošto se ovo pokazalo kao ženska tema s obzirom da sam se ovde "zaglavio" sa ženama   ? U međuvremenu, ja i dalje čekam odgovor na moj prethodni post:

  Цитат

  Цитат

ne bi bilo loše da se na ovoj temi preskoče copy/paste tekstovi i klipovi, zlonamerni komentari i komentari onih koji nisu iskusili ovo teško stanje.

  Цитат

čitač, nije se odnosilo na tebe.

Да ли можете Danijela да прецизирате на кога се Ваша горе цитирана порука односила, с обзиром да моја порука није такве садржине коју сте навели ("zlonamerni komentari i komentari onih koji nisu iskusili ovo teško stanje") ?

  Цитат

http://en.wikipedia.org/wiki/Anxiety

Rear Window (Part 7/8)

Derviš i Smrt 10/12

http://en.wikipedia.org/wiki/Depression_%28mood%29

[Зорица екс Милева]

Mislim da nema mjesta sujeti - ali kako god ti kažeš. Hvala što učestvuješ u ovoj temi.

[zejak]

  Цитат

Mislim da nema mjesta sujeti - ali kako god ti kažeš. Hvala što učestvuješ u ovoj temi.

Uh, uh, jake reči i jezički izrazi se ovde koriste  winter: sujeta, neslaganje, kritika, moguće neuvažavanje, moguće nepoštovanje, tenzija, moguća nespuštena lopta, itd. Ubi Vas prejaka reč.

Kako je ovo deo foruma pod nazivom "Psihologija", želim da napomenem da se korišćenjem gore pomenutih opasnih jezičkih konstrukcija stiče utisak da se jednostrano želi kreirati podela među članovima foruma na "žrtave"  winter kojima treba uteha i na "zlostavljače"  dada koje treba disciplinovati.

Samo da Vas podsetim, psihologija ne prepoznaje ljude isključivo samo kao "žrtve" psiho-emotivnog zlostavljanja, ali prepoznaje igru žrtve kao deo psiho-emotivnog zlostavljanja.

Veoma je opasno Mileva-o govoriti u nečije ime, bez moguće ranije konsultacije sa tom osobom direktno (u ovom slučaju sa читач-em i samnom). Nisam primetio u mojoj diskusiji sa читач-em ama baš ništa što ste ovde javno predočili, a što predstavlja za sada samo Vaše lično zapažanje, a ne njeno jer ona sve vreme ćuti dok ovo prerasta u našu diskusiju o njenoj i mojoj ličnosti. Pa čak i da imamo lična zapažanja svih članova foruma o diskusiji koja se vodila između mene i читач-a, to ne znači da će sva ona biti objektivna na osnovu sadržine mojih i читач-ih poruka u toj diskusiji. To su samo lična zapažanja realnosti, ali ne realnost sama za sebe (pogledajte film Rashomon).

Jasno sam Vam rekao (evo još jednom da ponovim) da Vaše zapažanje diskusije između mene i читач-a po mom mišljenju nema potporu u realnosti, a moju tvrdnju možete proveriti pažljivim čitanjem te diskusije. Naprotiv, diskusija je po meni bila veoma korisna njoj, jer sam joj iz dobre namere predložio šta po mom mišljenju je najbolje za nju da se oslobodi svojih životnih muka koji je verovatno i sada prate. Kognitivno savetovalište uz dodatno testiranje može da pomogne osobama u takvoj vrsti nevolje. Emotivna inteligencija nije fiksna kao IQ, pa se može popraviti korišćenjem ovakve vrste savetovališta. Dakle, postoji jednostavno rešenje za nju koje se ne svodi samo na utehu i hranjenje njenog egoa.

[zejak]

  Цитат

  Цитат

Mislim da nema mjesta sujeti - ali kako god ti kažeš. Hvala što učestvuješ u ovoj temi.

Uh, uh, jake reči i jezički izrazi se ovde koriste  winter: sujeta, neslaganje, kritika, moguće neuvažavanje, moguće nepoštovanje, tenzija, moguća nespuštena lopta, itd. Ubi Vas prejaka reč.

Kako je ovo deo foruma pod nazivom "Psihologija", želim da napomenem da se korišćenjem gore pomenutih opasnih jezičkih konstrukcija stiče utisak da se jednostrano želi kreirati podela među članovima foruma na "žrtave"  winter kojima treba uteha i na "zlostavljače"  dada koje treba disciplinovati.

Samo da Vas podsetim, psihologija ne prepoznaje ljude isključivo samo kao "žrtve" psiho-emotivnog zlostavljanja, ali prepoznaje igru žrtve kao deo psiho-emotivnog zlostavljanja.

Veoma je opasno Mileva-o govoriti u nečije ime, bez moguće ranije konsultacije sa tom osobom direktno (u ovom slučaju sa читач-em i samnom). Nisam primetio u mojoj diskusiji sa читач-em ama baš ništa što ste ovde javno predočili, a što predstavlja za sada samo Vaše lično zapažanje, a ne njeno jer ona sve vreme ćuti dok ovo prerasta u našu diskusiju o njenoj i mojoj ličnosti. Pa čak i da imamo lična zapažanja svih članova foruma o diskusiji koja se vodila između mene i читач-a, to ne znači da će sva ona biti objektivna na osnovu sadržine mojih i читач-ih poruka u toj diskusiji. To su samo lična zapažanja realnosti, ali ne realnost sama za sebe (pogledajte film Rashomon).

Jasno sam Vam rekao (evo još jednom da ponovim) da Vaše zapažanje diskusije između mene i читач-a po mom mišljenju nema potporu u realnosti, a moju tvrdnju možete proveriti pažljivim čitanjem te diskusije. Naprotiv, diskusija je po meni bila veoma korisna njoj, jer sam joj iz dobre namere predložio šta po mom mišljenju je najbolje za nju da se oslobodi svojih životnih muka koji je verovatno i sada prate. Kognitivno savetovalište uz dodatno testiranje može da pomogne osobama u takvoj vrsti nevolje. Emotivna inteligencija nije fiksna kao IQ, pa se može popraviti korišćenjem ovakve vrste savetovališta. Dakle, postoji jednostavno rešenje za nju koje se ne svodi samo na utehu i hranjenje njenog egoa.

E sad druga je stvar ako Vi Mileva-o sve ovo gore napisano drugačije i na svoj način protumačite, čime će se moje dobre namere pretvoriti u loše  0110_hahaha.

[sekastarča]

dada

Мислим да си се убацио мало zejak

и да је боље да постове и речи користиш конструктивно онако пишући о Анксиозности  4lg1k751spamte-bilo

пиши нам ето шта ти мислиш да ли се анксиозност јавља више код мушкараца или жена!!!

Што год... само се држи теме!!!  winter

winter

[zejak]

  Цитат

0409_feel

Мислим да си се убацио мало zejak

и да је боље да постове и речи користиш конструктивно онако пишући о Анксиозности  4lg1k751spamte-bilo

пиши нам ето шта ти мислиш да ли се анксиозност јавља више код мушкараца или жена!!!

Што год... само се држи теме!!!  stadaradim

4chsmu1

[Danijela]

  Цитат

  Цитат

ne bi bilo loše da se na ovoj temi preskoče copy/paste tekstovi i klipovi, zlonamerni komentari i komentari onih koji nisu iskusili ovo teško stanje.

  Цитат

čitač, nije se odnosilo na tebe.

Да ли можете Danijela да прецизирате на кога се Ваша горе цитирана порука односила, с обзиром да моја порука није такве садржине коју сте навели ("zlonamerni komentari i komentari onih koji nisu iskusili ovo teško stanje") ?

  Цитат

http://en.wikipedia.org/wiki/Anxiety

Rear Window (Part 7/8)

Derviš i Smrt 10/12

http://en.wikipedia.org/wiki/Depression_%28mood%29

odnosila se na sve one koji dodju na ovako komleksnu temu i pocnu da prosipaju svoju pamet, copy/paste tekstove, lekove iz babine apoteke....

jel sad jasnije?