Korisnicima psihijatrijskih usluga nedostaje ljubav a mi svedočimo Onoga Koji Ljubav Jeste

[Volim_Sina_Bozjeg]

 Znaci udruzenje "Dusa"je aktivno?

Ako nije vaskrsnuce.

 

U svakom slucaju dragan jugovic, kojeg neki znamo i kao Hristoslav (to mu je krsteno ime), ce mi dati neophodne informacije a ja cu posle toga otici u "padinjak", da potrazim od lekara ako je neko zainteresovan i jos ima snage, da ozivimo mrtvaka ako je kazem udruzenje zamrlo.

[Galija]

Opet ja, sa jos jednim linkom:  https://duhovnaterapija.wordpress.com/

 

Ako sam dosadila opomenite me men875847'0789

[Volim_Sina_Bozjeg]

Razgovor bi mogao da tece ovako.....

 

Da li mozete da mi kazete nesto o Isusu Hristu?

 

Odgovor> Plasim se da sam upoznao Hristosa Isusa i da vam ne mogu pricati o Njemu, jer ni u 4 knjige cak ni u sve knjige na svetu ne moze da stane ono sto Isus Hristos jeste.

 

Ovo mi je mozda bila neka vrsta dosetke, da vam priblizim koliko je ponekad tesko coveku koji je oboleo, da prica o svojoj bolesti razumljivo razgovetno i da vam je prikaze sto vernije.

 

Zao mi je sto ste pomislili da sam ostrascen. Nisam! Ja samo umem da napadnem stav koji je pogresan, ne samo pogresan jer ja tako osecam, nego je pogresan jer su se tako izjasnili i danasnja medicina i danasnji duhovnici.

 

Prastajte ako iko ikad pomisli da govorim o tome kakvi ste ljudi a ne o tome kakvi su vam stavovi.

 

Za mene su srecom svi ljudi isti a stavove cu i dalje ispravljati ako imam nedvosmislenih argumenata za to.

 

Prastajte.

[Ненад Р.]

Психијатриска болест , је болест као и свака друга болест код човека . Ти људи нису мање вредни и треба им помоћи.

Немојмо гледати на најтеже случајеве и на основу тога дамо општи ( негативан ) суд о њима.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Posle nekoliko tema, gde smo se dotakli ljudi koji su psihicki labilniji usled bolesti, koja moze svima da se desi, da li imate mozda neko pitanje za psihicki labilnijeg vaseg brata, to jest mene?

 

Onaj koji je pratio ove teme video je neku vrstu polarizacije u stavovima, jedni razumeju, oni su i oprezniji u donosenju zakljucaka, drugi se plase, pa navode raznorazne dogadjaje a treci otvoreno govore protiv slobode obolelih ljudi. 

 

Ja se pitam sada zasto? I razmisljam kako mogu da saznam zasto neko ima ovakav ili onakav stav, gde su mu izvori za svoj stav, koji su ga dogadjaji ubedili pa imaju takav ili onakav stav?

To bi bilo vrlo tesko saznati ali mozda nije i nemoguce.

 

Posto sad razmisljam..hmm.. mozda ih ova tematika zanima ali nemaju nikoga da pitaju, da procitaju, da im neko nesto posvedoci i tako barem malo priblizi ovu jednu zivotnu teskocu, jer slozicemo se ako je rec o bolesti ma kakva ona bila, onda je teskoca sama po sebi prisutna.

 

Posto ja spadam u psihicki labilne ljude, mozda hocete mene nesto da pitate? Culi ste od nekog, zanima vas, mozda hocete da me pitate i kako se sada osecam posle svih ovih tema napisanih mozda i mojim strpljivim delovanjem u ovom pravcu.

 

Zelite mozda da nekog psihicki labilnog pitate kako funkcionise njegova porodica, kako nalazi poslove i hrani dvoje dece, kako se oseca sada ovako slabasniji, dok je nekad mozzda bio sportista i suva pozitivna energija. Da li kad obolis, zadrzavas svoje drugove ili oni listom odlaze od tebe, da li se mozda plasis, da neko zbog svojeg neinformisanja sta je psihicki oboleo i sta su njegove muke, zaustavi tvoje dete na ulici i kaze mu da mu je otac jedan obican ludak koji treba da ode u bolnicu?

 

Sa nekim od ovih pitanja mogu da izadjem na kraj bez vase ili icije druge pomoci ali braco i sestre, za neka od ovih pitanja ni ja nemam resenje niti pravi odgovor dokle god postoji Stigmatizacija psiho labilnih obolelih ne svojom voljom ljudi.

 

Ja sam spreman na svako pitanje da vam odgovorim.

[Galija]

Ja sam skeptik po pitanju lecenja psihicki labilnih osoba u klinikama,mislim da je apsurdno leciti lekovima necije misli i njihov tok,jer psihijatri naveliko pricaju da terapija lekovima pomaze da se misli "saberu".Pitanje je kako lekovi,cista hemija,"sabiraju","rasute" misli,koji je to mehanizam nije mi jasno? :.mislise.  @VSB zelim da te pitam koja su tvoja iskustva i sta ti mislis o terapiji lekovima?  

A sto se stigmatizacije tice, moje misljenje je da ne moze razumeti neko ko nije stigmatizovan i ko bar jednom u zivotu nije iskusio na svojoj "kozi",sta znaci rec "stigma"!

 

 

"Osobe koje imaju dijagnozu nekog psihijatrijskog poremećaja, žive i sa stigmom koju ona sa sobom nosi i što ponekad može da predstavlja teret veći i od samog psihičkog problema, tako da je neki istraživači nazivaju “tiha bolest”. Ona se može manifestovati na lako uočljive, direktne načine – neko vas može uvrediti ili se prema vama loše ophoditi; takođe, stigma se može manifestovati i na suptilnije načine. Ljudi često pretpostavljaju da je osoba koja ima psihijatrijski problem nepredvidiva, nestabilna ili agresivna te se u skladu sa tim i ophode prema njoj".

"Šta se čini u borbi protiv stigmatizacije osoba sa problemima mentalnog zdravlja?

Svetska psihijatrijska organizacija kreirala je i obezbedila sprovođenje anti-stigma programa širom sveta. Cilj ovih programa je podizanje svesti i znanja o različitim problemima mentalnog zdravlja, uz stalno podsticanje medija da o problemima mentalnog zdravlja izveštavaju na blaži i pozitivniji način, budući da je ustanovljeno da slika koju mediji stvaraju o psihijatrijskim poremećajima značajno utiče na društvene stavove."

[Volim_Sina_Bozjeg]

Odgovoricu vrlo brzo, sada nisam pri vremenu. U svemu se slazem samo cu nijansirati delove,koji se ne mogu bas razumeti bez licnog dodira, odnosno one delove koje nije neko licno preziveo.

[sanja84]

Ja sam spreman na svako pitanje da vam odgovorim.

 

Kako izlaziš na kraj sa roditeljstvom?

[Дијана.]

Брате ВСБ, питање за тебе са друге теме... (@@pedja257,Пеђа, копирала сам ти постове)

 

Pa ako si bio 13 godina u paklu i nemas nista da kazes o tome osim ono sto je usledilo posle mogu samo da zakljucim da si imao amneziju..ja bih se secao da sam bio u paklu...bio sam u nezamislivo mracnim stanjima duse koja su trajala godinama ali se ne usudjujem da ih nazovem paklom...i dalje traju ali mnogo blaze..sa povremenim skokovima ...

 

Hajde podeli vise. Ovo je ipak jedan od retkih foruma gde postoji briga za ljudske duse..

 

Reci sve sto moze da bude pomoc depresivnima. Pri tom , pozeljno je da budu istaknuta licna iskustva nasuprot mrtvih fraza..

 brate dragi ne bih ja bio na pravoslavnom forumu da mi je merodavna savremena psihijatrija za dusevno zdravlje

 

...zelim da te razumem. Zato sam i ovde.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kako izlaziš na kraj sa roditeljstvom?

Ovo mi je najdraze pitanje.

 

Ja sam poslednju otpusnu listu dobio, nekoliko dana pred rodjenje svog prvog deteta.

 

Mislim da je roditeljski instikt i borba za odrzanje porodice a zasto ne i zastitu svoje porodice u meni ucinilo cudo u borbi protiv bolesti.

 

Zaista mislim, da,   ljubav, smisao ali i prirodni instikti, mogu pomerati one gore i planine za koje je Hristos rekao, da ih verom svojom mozemo sklanjati.

 

Kod roditeljstva moram naglasiti da je i medju KPU (korisnici psihijatrijskih usluga), onih koji su odgovorni roditelji ali i onih koji to nisu, tu smo izjednaceni sa "normalnim" svetom.

 

Mene je roditeljstvo preporodilo, od dana kad sam pre skoro 5 godina dobio prvog sina, ja nikada vise nisam video krug bolnice ali sam sa druge strane rado dolazio na redovne razgovore, nazovimo ih kontrole kod mog psihijatra. 

Posle nepunih (5dana razlike) godinu dana, dobio sam i drugog sina.

 

Danas sam covek koji ima opaku bolest a funkcionisem samo od ljubavi, jer je terapija lekovima postala suvisna i nepotrebna. Hocu da kazem, da po misljenju mog lekara, nastavljamo lecenje bez medikamenata a ja sam se svo vreme plasio da nece nikada osvanuti dan gde ce lekar reci, da ne moram vise piti tablete ili dobijati inekcije.

 

Da se razumemo, ovo je put koji je gradjen 15 godina. Ja sam ranije bio sportista, posle toga je poceo rat u jugoslaviji, ja kao srbin iz slovenije, gde sam rodjen, zavrsio skolu, zaposlio se, jednom recju slovenac,odlazim na sluzenje vojnog roka u Beograd, gde me zatice rat i donosim odluku, da ostanem u srbiji. Posle casno odrzane zakletve koju sam kao vojnik dao svima vama (tako ja to osecam), ostajem u BGD i nastavljam zivot. Ja do 28 godine, ne da nisam bio psihicki labilan, nego sam bio neka vrsta nezaustavljive energije, tako da mozete misliti, kako mi je bilo kad sam se ne svojom voljom prizemljio i postao najomrazeniji clan nacije. Postao sam psihijatrijski slucaj.Od tog datuma je proslo 15 godina.

 

Ja volim svoju decu, ne samo zato sto su ciste duse i isti su kao sva deca sveta, nego zato sto su mi dali snage, da budem jos odgovorniji. Morao sam poceti i pored svoje bolesti, da razmisljam i o onoj ekonomskoj sigurnosti svoje porodice. Sagradio sam objekat u svom dvoristu, koji je okrenut prema ulici i napravio jednu malu komsijsku piljarnicu, koja ne samo da obezbedjuje osnovne potrebe moje porodice, nego sluzi kao primer mojoj deci, da u zivotu covek mora nesto i da radi kako bi mogli kupovati igracke i onaj suvi nasusni lebac.

 

Kod mene u kraju, su svi znali za moj problem i nije mi bilo lako. Svasta covek cuje iza ledja a pogotovo su mi bili rak rana oni koji se plase samo zato sto znaju za problem. Uh kako je tesko to gledati, ta lica uplasena i unezverena samo zato sto si im rekao dobar dan.  Da, KPU ume da kaze dobar dan iz ciste pristojnosti i vaspitanja kojeg je nasledio a ne zbog bolesti i nekih bolesnih namera .

 

OMG.

 

Uglavnom,posle razgovora sa mojom prvom komsinicom, koja je sva vreme bila tu i koja zna o meni i vise nego ja sam , dosli smo do toga, da smo analizirali malo ko je u kraju nesto pametno uradio za ovih desetak godina (kraj je nov, novogradnja) i dosli smo da toga, da sam ja rekao, kako je sada mnogo bolji moj odnos sa komsijama a ona me je zapecatila sa recima: Marko, pa ti si ovde postao licnost covece, tebe ljudi uvazavaju.

Mozete misliti moju srecu i radost, jer iako sam ja to negde i strpljivo gradio ali to covek ne moze videti dok mu to i drugi ne kazu i potvrde taj trud.

 

Ja sam izabrao taktiku, da objavim svoju psihicku labilnost i izgleda da nisam pogresio. Lekari to inace ne savetuju, mozda zato sto je uglavnom to tezi put. Ali ja mislim da bi tu mogli napraviti malo duze razmisljanje i promisljanje, pogotovo ako se svi zajednom borimo protiv stigmatizacije.

 

Sto se tice medikamenata, njih je najbolje kombinovati i sa nekom vrstom duhovnog uzrastanja. Pogledajmo covekovo postanje, covek je stvoren od zemlje(materije) i u tu materiju je udahnut Duh Zivota i tek tada covek postaje ziva dusa.

 

Pogledajte udruzenje dusa i pogledajte sve te divne ljude koji se bore protiv stigmatizacije i pomoci KPU ljudima. Njihova pomoc snazi duh KPU, dakle snazi i ono nematerijalno u coveku, tako medicina i funkcionise, takve su i lekarske terapije, nije terapija samo medikamentna, vec je tu ceo jedan ogroman i velik posao oko duha obolelog coveka.

 

Da nastavim, verujuci covek, takodje mora imati i pomoc svoje Crkvene Zejednice i to veliku, neprekidnu pomoc, jer oni zaista imaju "teska ramena" na Liturgiji ako neko razume sta hocu da kazem. Meni se je na Liturgijama lomilo telo, bile su mi duge i teske ali nikad nisam odustao, borio sam se i na "silu" ulazio u prostor, gde se ceka obecano Carstvo. Crkvena zajednica je takodje odgovorna za bracu i sestre koji su korisnici psihijatrijskih usluga, tu pomoc ne smemo prepustiti, samo umetnicima upravo sada je recimo u toku predstava u kojoj glume i KPU. Dakle ako vec trazimo da se svo drustvo angazuje kao pomoc psihicki labilnih ljudi, makar da prestane stigmatizacija (i to je skoro dovoljno), onda bi trebalo i nasa Crkvena Zajednica, takodje uloziti napore i voditi racuna o onima koje DUSA boli najvise. 

 

Mislim da mi je vreme malo da stanem ovde, jer sam hteo obuhvatiti sve vazno sto imam da kazem ali je to prosto nemoguce.

 

Dnevnik jednog F.20

[Иван ♪♫]

Da li patite od iscrpljenosti? Kako sve to utiče na telo i energiju?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da li patite od iscrpljenosti? Kako sve to utiče na telo i energiju?

Pa.... da to je bitno pitanje. Tako je, brzo se umaramo, odnosno brze od drugih, jos ako se projavi dodatna depresija, onda problem moze samo Bog da resi.

 

Razumevanje porodice i neka vrsta dodatne pomoci, odnosno vanredne pomoci porodice upucene obolelom mogu zaista premostiti taj problem. Ne moze se obolelom reci, ajde ustaj i ubaci se u 5 brzinu. Ovde ima i fizickog bola i potrebno je neko vreme za oporavak. Kazem jedna vanredna situacija i tu moraju da se prilagode svi ukucani i sira porodica, kao i prijatelji. Medjutim, nikako dozvoliti da oboleli iskoristi to i pravi malu,vecu,veliku,vulkanski krater, rupu na krevetu. Treba ga ukljucivati u kolektivne poslove oko kuce, tako je sve vreme pri ruci sto bi se reklo a to treba iskoristiti, da ga se bodri svaki cas, kao kad igra Crvena Zvezda u Bariju.

 

Dakle ima resenje, meni je recimo pomoglo,ono slepo monasko poslusanje, gde se monah ne pita zasto je dobio to i to poslusanje, vec ga prihvata kao blagoslov i trudi se da ga sto bolje zavrsi. Ja sam to preveo kasnije u mom zivotu, tako, sto kad primetim kako lenjost krece prema meni, odmah je zaustavljam, jos dok nije pokucala na moja vrata kutje i ustanem kako bi zavrsio ono sto sam ostavio "za kasnije".

 

Telo kao telo, navikne se telo i na medikamente, bolje ih covek podnosi, tako da je i to sto si pitao brat moj moguce pobediti. 

 

Ima neka knjigica o motivaciji, koja kaze: Nema izgovora.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Брате ВСБ, питање за тебе са друге теме... (@@pedja257,Пеђа, копирала сам ти постове)

Hvala Dani. Evo pokusacu Pedja, da pricam malo po malo ali ne mnogo o samoj bolesti sto bi ti hteo. To je prosto neopisivo i nemoguce objasniti u formi teksta kao teksta, vec cemo ovako polako objasnjavati kroz konkretne primere.

 

Ja u sustini teze obolenje od psihijatrijskog, ne sretoh.

 

Jer ako sada krenemo da pisemo sta nas sve muci u ovoj nasoj glavi i kako nam deluje telo u odredjenim situacijama mislice ljudi da nismo normalni )

[Иван ♪♫]

Hvala. Hvala i svevišnjem Bogu što ti dade da imaš porodicu. U tom smislu mi je mnogo drago i srećan sam zbog tebe

[Дијана.]

Dnevnik jednog F.20

Dnevnik jednog (nadvladanog) F20, koji pokazuje kolika je snaga i moć ljudskog bića koju nosi u sebi i opredmećuje u odnosu s drugim bićem, njegova potreba za smislom (Bogom), i njegova ranjivost, i potreba za prihvaćenošću, poštovanjem, ostvarenjem u zajednici (ili teološki:odnosom, Drugim)

Snažno. Upečatljivo. Divno. Dirljivo. Poučno.

HVALA