Rumunija, zemlja monaha

[JESSY]

Srpska javnost nije podrobnije upoznata sa stanjem u rumunskim manastirima. Koliki je broj monaha u njima, na primer, u poređenju sa srpskim manastirima? Ko je od svetih otaca posejeo seme asketskog monaškog života?

- Pitanje koje je u Rumuniji enigma jeste koliko zaista ima manastira i skitova. Kada su u Moldavskoj oblasti počeli brojati manastire, zaustavili su se kod stotog. Po zadnjim statističkim podacima, ta regija Moldavije je najsiromašnija u današnjoj Evropi. Uprkos tome, nešto što se ne može zaustaviti da cveta to je monaštvo i podizanje manastira i skitova. Da li je to uticaj ili blagodat (ja verujem da jeste) Svetog Pajsija Veličkovskog, koji je na toj zemlji posadio seme istinskog pravoslavnog Bogoživlja, unoseći među taj narod duh isihastičkog podviga sa Svete Gore Atonske? Znamo da je isihazam jedan od najvećih darova koje Bog može dati jednom monahu, a to je dar Isusove molitve. Nema sumnje da se pored blagoslova Svetog Pajsija Veličkovskog oseti i blagoslov Svete Petke Paraskeve i mnogih drugih, pa i Svetih moldavskih mitropolita Varlama i Dosofteja, koji su zaslužni što rumunski narod ima službu na svom govornom jeziku. Manastira u Rumuniji ima puno. Svaki čovek se raduje ukoliko u svojoj lozi ima monaha. A ja lično znam, pošto na našem Teološkom fakultetu u Jašiju studira mnogo monaha i monahinja, dešavalo se i dešava se da sva deca, a bude ih i po petoro, da svi odu u manastir. I posle toga, pred kraj svoga života, roditelji, videvši da su deca otplovila ka pravome pristaništu, tada i oni sami krenu monaškim putem. Za razliku od Srbije, gde roditelji nerado daju svoju decu u manastire, u Rumuniji se to čini sa blagoslovom. Naravno, sve porodično imanje, sve što jedan čovek može imati, još jedna velika radost je da čovek podigne manastir ili skit, ili, ako je porodica najskromnija, da podigne na putu malu kapelu, koja se na rumunskom zove Trojice. Verujte mi, govorim najiskrenije, da su me Gospod i Sveta Petka usmerili u zemlji monaha, u zemlju pravoslavnu, gde svakodnevno cveta tradicija pravoslavnog pravoživlja. Govoreći o hiljadu monaha u dva manastira, i o hiljadu monaha u celoj Srbiji, naravno da se ne može praviti nikakvo poređenje.
 

[JESSY]

Hiljadu monaha u samo dva manastira? Koji su to manastiri? Kažite nam nešto o njima.

- Manastiri Agapija i Varatek su svetinje sa petsto i šeststo monahinja; jednom rečju, to je monaško selo. U centru tih manastira jeste manastir sa svojim korpusom, to jest sa konakom, a u okruženju manastira su kuće u kojima monahinje žive po ustaljenom poretku. U svakome od manastira nalaze se tri crkve u kojima tri sveštenika ili sveštenomonaha služe po svojim čredama. Za svakoga ko dolazi u Rumuniju je veliko čudo videti kako se na jednom mestu moli persto ili šeststo duša. Još bih nešto važno želeo istaći. Pri manastiru Agapija postoji škola bogoslovije za žene, u prvom redu za monahinje, a u drugom redu za buduće popadije. U rumunskoj zemlji je nedopustivo da monahinja ili popadija bude teološki neobrazovana, i, po mom mišljenju, to je sasvim ispravno. Možda se mnogi neće složiti sa mnom da i žena supruga sveštenika, kao i monahinja, uz svoja svakodnevna poslušanija mora da bude i teološki obrazovana, jer su sveštenik i njegova supruga mala institucija, jedna crkva, gde se uzajamno moraju nadgrađivati i sarađivati. Mnoge od tih devojaka koje se spremaju u Bogosloviji su buduće monahinje, jer to je neka vrsta iskušeništva, a mnoge će postati popadije ili veroučiteljice.

Pored čuvenog rumunskog starca Kleope Ilije, koji su savremeni duhovnici po svojoj revnosti i podvižničkom životu poznati među rumunskim pravoslavnim narodom?

- U današnje vreme imamo arhimandrita Justina Prvua, koji je svojim trudom mnoge prigrlio; imamo oca Arsenija Papačoka, koji je i danas živ; imamo oca Pajsija Olarua, duhovnog oca starca Kleope; a ima mnogo i ostalih prepodobnika za koje narod još nije čuo, ali čijim molitvama se zaštita oseća. U Rumuniji postoji dosta monaha koji su dobili blagodat Isusove molitve, postoje mnogi kojima je Bog dao blagodat prozorljivosti, tako da će Bog čuvati i sačuvati tu svetu i blagoslovenu zemlju.

 

Izvor: http://iznadistokaizapada.blogspot.com/2012/03/blog-post_21.html

[JESSY]

RAZGOVOR SA MITROPOLITOM MOLDAVIJE I BUKOVINE TEOFANOM (SAVU)

 

Mitropolija Moldavije i Bukovine ima veoma veliki značaj za Rumunsku Pravoslavnu Crkvu.Da je to tako  svedoči činjenica da su prethodni Rumunski Patrijarh  Teoktist (+ 2007) i sadašnji Poglavar Rumunska Crkve, Patrijarh Danilo,  bili na čelu upravo ove Mitropolije. Ova Mitropolija je, u okviru Rumunske Crkve, po svoj prilici, najbogatija monaštvom.Ovde se nalaze i najznačajniji manastiri, izgrađeni u periodu od XV-XVI veka; ovde se podvizavao i prepodobni Pajsije Veličkovski. Pre tri godine na čelo ove  Mitropolije stao je  Mitropolit Teofan (Savu),  koga, pre svega, karakteriše neverovatan podatak   njegove biografije. Naime, od šestoro braće i sestra, troje su, kao i sam vladika, izabrali monaški put. O rumunskom monaštvu, o njegovom značaju za zemlju i društvo, razgovaramo sa Mitropolitom Moldavije i Bukovine Teofanom (Savu)

 

***

– Vladiko, koliko ima manastira u  Rumuniji i kakav je značaj monaškog života?

– Imamo 420 manastira. Tu su i manji skitovi,  u kojima se podvizava najviše sedam monaha. Tu su i veće monaške zajednice, gde ima od 300 -400 žitelja. U Rumuniji je trenutno oko 9.000 monaškog življa.

Monašto u Rumuniji, kao i svuda, daje mogućnost da se prođe jednim od ona dva puta, kojima čovek može da dostigne Carstvo Nebesko. Drugi put je blagočestivi život u svetu pobožnog hrišćanina.  Gospod je ljudima dao monaštvo da bi već u ovom svetu, u vidljivoj formi, mogli osetiti predukus Nebeskog života.

[JESSY]

Danas se u Rumunskim manastirima može da vidi veoma mnogo mladih, obrazovanih i, u principu onih, koji su već formirane ličnosti. Čime ih to privlači monaštvo?

– Ustvari, da bi se popunio broj monaha, koji je neophodan za misionarske potrebe, mnogo još monaštva nedostaje. U poslednje vreme  broj novih manastira se uvećao, a broj iskušenika, koji dolaze u manastire,  smanjio.

Šta mlade ljude privlači monaškom životu? Oni, koji biraju put monaškog života, prvenstveno slede unutrašnji priziv da u potpunosti posvete sebe Gospodu. Upravo je takav priziv i kod onih koji odlaze u manastir i u Rusiji, a i u drugim zemljama. To je  p r v o.

 D r u g o   je  -  naše predanje starčestva. Mi imamo mnogo izuzetnih podvižnika, čije reči i životni put privlače u monaštvo one, koji su ih čuli i videli. I   t r e ć e -  u Rumuniji postoji vekovno predanje prisustva monaštva u duhovnim, kulturnim i vaspitnim sferama života društva. U razvoj rumunskog društava manastiri su dali veliki doprinos. Zato je sasvim prirodno, da u zemlji, gde živi 20 miliona pravoslavnih ljudi,  ima nekoliko hiljada ljudi, koji su izabrali monaški put, gde bi ceo svoj život u potpunosti posvetili Bogu.

[JESSY]

– Kakvu ulogu igraju manastiri u današnjoj Rumuniji?

– Ne mislim da se ta uloga mnogo razlikuje od one, koju su manastiri  uvek imali. Monaštvo – to je predukus Carstva Nebeskog u ovom životu. Monaštvo unekoliko predstavlja oličenje nebeskog života.

Za to vreme, manastir jeste mesto, gde se sa svih strana slivaju pravoslavni vernici. Ovde se oni, na nekoliko sati ili na nekoliko dana, sabiraju jednim umom i jednom dušom, a zatim, ispunjeni manastirskom svetlošću i molitvom, vraćaju u svet, u svoje porodice, da bi osnaženi na životnom putu, lakše nosili svoj krst.

Neki manastiri imaju posebne funkcije: izdaju knjige, održavaju duhovne škole i drže duhovnu nastavu za mlade monahe i monahinje, zatim u ovoj ili onoj formi vrše i socijalnu službu. Ali, takvih manastira je malo, jer, osnovno, što ljudi od manastira očekuju jeste molitvena pomoć, živi primer života u Hristu i propoved Reči Božije.

Upravo zbog toga, ukupan rad Crkve po socijalnim, kulturnim i obrazovnim programima, po pravilu, vode sveštenici pri Eparhijskoj upravi.

– Da li se monaštvo odaziva na socijalne probleme savremenog života?

– Ne smatramo da monasi i monahinje treba direktno da učestvuju u rešavanju tih problema? Oni su dužni da se mole za ceo svet, a u okviru toga i za ljude, koji imaju takve probleme. Stav i poziciju Rumunske Crkve što se tiče tih problema,  iznose jerarsi i bogoslovske škole.

Naravno, ima manastira koji se odazivaju na takve pozive i nešto preduzimaju. To njihovo učešće pomaže Crkvi u odbrani od tih negativnih socijalnih pojava, jer, kada crkvena jerarhija ne iskaže svoj odnos prema nekakvom izazovu, pojavljuju se problemi.

Ima i monaha koji se, na primer, bave zatvorenicima, njihovom duhovnom hranom, zatim radom sa vojskom. Ali, to su posebni slučajevi. Uglavnom se takva delatnost vrši preko parohija ili specijalnih crkvenih struktura.
 

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5096

[emilija]

ovo nisam znala..divno!

[JESSY]

ovo nisam znala..divno!

даааааа.......баш сам се запитала зашто тако мало знамо о њима....зашто се о томе више не говори...? :.mislise.

[emilija]

mislim da generalno imamo potcenjivacki stav prema Rumunima:(

[emilija]

Ovde u horu ruske crkve pevam s dve Moldavke (prvo sam mislila da su po logici sve braca Rusi, kad ono- Moldavija, Ukrajina, naravo Rusija ali najvise u crkvi -pravoslavnih Poljaka:)

 

A Moldavke - predivne, skromne, duhovno daleko ispred recimo - mene i bas sam se obradovala tekstu i procitanom, dobro si rekla, skoro nista o njima ne znamo a blagoslovena zemlja s takvom duhovnoscu....

[JESSY]

Румуни месечно заврше до десет православних цркава У БУКУРЕШТУ ГРАДЕ НАЈВИШУ ЦРКВУ НА ЈУГОИСТОКУ ЕВРОПЕ ПОСВЕЋЕНУ „СПАСУ РУМУНСКОГ НАРОДА“

Црква у Букурешту 

        РУМУНИЈА доживљава бум изградње цркава, при чему се месечно заврши до десет нових богомоља, док огромна катедрална црква у Букурешту полако добија обрисе.

        Међутим, неки Румуни се буне због трошкова у једној од најсиромашнијих држава Европе а посебно зато што је у питању новац из државне касе.

        Након револуције 1989, православна црква је почела да доживљава процват у Румунији.

        Готово 90 одсто становништва су православци а након пада Чаушескуа, црква је искористила супериорну позицију у земљи, градећи нове верске објекте, отприлике три недељно.

        Букурештанска црква у градњи биће посвећена спасу румунског народа и треба да буде највиши верски објекат у у југоисточној Европи.Чак ће надвисити и свог првог суседа – огромну Палату народа Николае Чаушескуа.

        Румунија, која је 2009. добила пакет помоћи ММФ-а и једна од најсиромашнијих чланица ЕУ, даје милионе евра Православној цркви сваке године.

        И пораст броја цркава у Румунији и блиски однос свештенства са политичарима једним делом се може објаснити казненим мерама Чаушескуовог режима када су десетине цркава уништене а многи православни лидери сарађивали са комунистима да би преживели.

        Колаборација између црквених лидера и комуниста је помогла да се одржи „јаки осећај сарадње између цркве и државе који видимо данас, при чему држава финансира многе верске активности,“ каже Ливиу Андрееску, који се бави односима цркве и државе.

        Румунски министар за верска питања, Виктор Опаски, признаје да постоји блиска сарадња између цркве и политичара током изборних кампања и да то „није добро“.

        Међутим, додао је да постоје познати историјски проблеми. „Комунисти су узимали од цркве и она је изгубила сву своју имовину. Сада држава настоји да то надокнади, враћајући мали део онога што је узето“.

 

http://fakti.org/orthodox-point/rumuni-mesecno-zavrse-do-deset-pravoslavnih-crkava

[JESSY]

СА ПОКЛОНИЧКОГ ПУТОВАЊА ИЗ ПРАВОСЛАВНЕ РУМУНИЈЕ

 

Икона и риза Св.Петке, црква у Букурешту

 

Драга браћо и сестре, пред вама је сведочење о светињама Румуније из угла једног мирјанина. Жеља ми је да вам приближим светиње Румуније и подстакнем вас да одете и поклоните се духовној сили у суседној држави. Пишем лични утисак и по сећању, зато ми праштајте што ће неке светиње бити више описане, неке мање. Свакако све које смо посетили заслужују највећу пажњу и поштовање. Српски народ је највише везан за град Јаши и Саборну цркву у којој се чувају мошти Свете преподобне мајке Параскеве.

 

 

 

Путовање је организовано са благословом епископа Будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, у току Часног поста Лета Господњег 2013. Сабрало се нас тридесетак из Црне Горе, Републике Српске и Србије. У саборном духу пуни разумевања једни за друге, међусобно смо се помагали, подучавали, размењивали духовна искуства и поклањали моштима великих светитеља, чудотворним иконама и молитвено им се обраћали.

Од срца, најискреније и са молитвеном љубављу захваљујем брату Миодрагу Маричићу који је организовао ово путовање и брату Арсенију Бугарском који је био преводилац и водич кроз Румунију. Захваљујући њиховој несебичности у преношењу знања о свим овим светињама, као и тонском запису монаха из манастира Сихастрије и Прислопа, пишем a сву наду полажем у Господа да ће написано бити на духовну корист вас читалаца. Запамћено од водича сам незнатно употпунила садржајима које сам пронашла на интернету и књигама, а ради бољег разумевања. За фотографије благодарим брату Јандрији Чоловић.

У Румунији 87% становника је православне вере. Сви су крштени, а који су у браку венчани су у Цркви. Румуни су срасли са православном вером. То се осећа у свим светињама које смо посетили. Многобројно је монаштво, око 8500 становника је замонашено. Има манастира који броје по неколико стотина монаха или монахиња. Највећи мушки манастир је Сихастрија са 150 монаха, а женски још бројнији су Агапија и Варатек. То су, заправо, монашка села, јер живе у више кућа (идиоритмијски живот). У манастирима често има по две, три цркве. Цркве су, као нове, са очуваним фасадама, окречене, чисте, простране, свакодневно се служи Литургија, и јасно је да у њима Дух Свети дише по цео дан и ноћ. Народ је молитвен и посвећен Богу и зато не чуди што у свакој цркви имају чудотворне иконе, најчешће, Мајке Божије које су опточене сребром и златом. Румуни су мање, у односу на друге народе комунистичких земаља, пострадали у току и након Другог светског рата, јер је била јака мисија Цркве између два рата. Монахиње су мисионариле међу румунским женама и то се одразило на будућу духовност румунског народа, нарочито на породицу, која је сачувана здрава и стабилна. Оно чему су учене румунске жене било је да не абортирају и како да сачувају православну веру и пренесу на своју децу. То васпитање се одразило и на бројност женског а и мушког монаштва до дана данашњег.

А сада да вас проведем кроз светиње које смо посетили, уз понеку интересантну причу везану за светиње или светитеље. Да не правим приоритет по јачини мог утиска и доживљаја писаћу оним редом како смо их посећивали.

[JESSY]

Манастир Тисмана - женски

Манастир је основао преподобни Никодим Тисмански (Грчић), Србин који је био оснивач исихастичко-синаитског монаштва у Румунији, чиме је извршио духовни препород Румуна. Зато га Румуни поштују као светитеља, и прослављају као свог просветитеља. Он је основао и манастире Вратну, Буково и Манастирицу.

У манастирској цркви се чувају следеће светиње: гроб преподобног Никодима Тисманског, његов прст и крст, део моштију Св. Игњатија Богоносца и Св. Јована Златоуста.

Како је манастир подигнут? Пресвета Богородица се јавила преподобном Никодиму рекавши му да направи манастир, велику лавру, у част Њеног Успења. Такође је то исто виђење имао и од Св. Антонија. Дошао је у Србију, подигао манастире Вратну и Манастирицу и вратио се у Румунију прешавши Дунав, код Текије, на својој раси. И у Румунији подиже још два манастира. У виђењу му је речено да манастир подигне на каскадама, а ни један од подигнутих није био на каскадама. Ишао је и тражио место које одговара опису из виђења. Са собом је водио једног дечачића (потоњег ђакона Антонија), који би када се умори и огладни стајао на ноге преподобног Никодима, овај би га благосиљао и дечаку је престајао и умор и глад. Заједно су препознали место са каскадама на којем је подигнут Манастир Тисмана. Св. кнез Лазар је помогао преподобном Никодиму да подигне манастире Тисману и Водицу.

Преподобни Никодим је био велики молитвеник и чудотворац. Многа су се исцељења и чуда дешавала на његове молитве, још за његовог земног живота. Ево неких:

- Чувши за чудотворства преподобног Никодима цар Сигисмунд је доводио своју ћерку, која је била болесна, у манастирску цркву где су се молили, али се није јављао Никодиму. Како је преподобни Никодим био прозорљив, знао је да су долазили, молио се за ту девојчицу и она се исцелила. Након тога, у сусрету са царем, рекао му је да зна шта се десило, а царево је како ће се одужити манастиру. Цар је дао материјалну помоћ, према својим могућностима, које нису биле мале. Зато се међу царском свитом јавља завист према преподобном Никодиму, плашећи се да ће њихов цар прећи у православље. Смишљали су разне злобе и правили провокације преподобном Никодиму. Једном су испекли прасе, ставили га у тепсију и поклопили. Знали су да преподобни Никодим не једе месо, па су цару рекли да је унутра пастрмка и нека он позове Никодима на вечеру. Св. Никодим се одазвао позиву, по благодатима које су му дате знао је да је у тепсији прасе, али је ћутао. Цар позове да вечера започне и да преподобни Никодим благослови вечеру. Он благослови и каже: „Нека буде, царе, по твојој речи, пастрмка!“ Када су подигли поклопац унутра је заиста била пастрмка!!!

- Кушање преподобног Никодима ишло је дотле да су његову веру проверавали у ватри. Дакле, наложили су ватру и рекли Никодиму, ако толико верује у „свог Бога“ нека уђе у ватру. Он је обукао одежду, узео у руке Јеванђеље и крст, окадио пламен, ватру и ушао заједно са ђаконом Антонијем. Обојица су из пламена изашли неповређени!

Након свега тога цар Сигисмунд је постао Матеј, крстио се и примио православну веру.

Мошти Св. Никодима су од његовог упокојења, наредних 7 година, биле у манастиру. Слутила је опасност да ће Турци узети те мошти и спалити их. Тадашњи игуман манастира је сакрио негде мошти, оставио је само један прст за целивање. Како су се игумани мењали, један другом на самртном часу су преносили где се мошти налазе. Након пуно година, манастир постаје женски, последњи игуман се упокојио, а да није пренео где се мошти налазе. Када буде воља Божија, сигурно ће се те мошти пројави

[JESSY]

Манастир Хурез - женски

Прво ктиторско дело Св. мученика Константина Бранковеануа. Чува делове моштију више светитеља.

Како је пострадао овај свети мученик са својом децом? Константин Бранковеану је имао 7 кћери и 4 сина. Био је врло богат човек и у материјалном смислу. Турци су га звали принц злата. Као турски вазал владао је Влашком. Прогањали су га због његове вере, подизао је манастире и цркве и бавио се просветитељством. И због разних друштвено - политичких околности Турци су га ухапсили са синовима и зетом, који је радио код таста. Уцењивали су га тако што су му рекли да ће сачувати животе синова и његов, ако се одрекну православља и прихвате ислам. Он није прихватао уцену. За казну, у присуству многобројних званица које су Турци позвали да би показали своју моћ, одсекли су главу једном сину. Затим су опет исто питање поставили уз обећање да ће сачувати остале. Наравно на сваку од тако нечасних понуда Константин је одустајао и остајао без још једног сина. Најмлађи син, Матеј, имао је само 11 година, пришао је оцу и молио га да прихвати услове Турчина јер он тако мали више није могао да издржи сва страдања. Отац му је рекао: „Сине за који тренутак овоземаљског живота нећемо пропустити вечни живот“. Дечак је схватио очеву поуку ставио главу на пањ и рекао: „Сеците!“ Тако су пострадали 15. августа 1714.

Манастир Хурез се налази у области која није богата и није позната по винима као други крајеви Румуније, мада и овде свако домаћинство које има неки чокот прави вино, које је слабијег квалитета. У стара времена настао је обичај, а и потреба, да манастир сакупи нешто плодова у јесен да би могли преживети зиму. Тако су кретале манастирске кочије са неколико монахиња од куће до куће и мештани су давали шта је ко имао, разно воће, поврће и свако ко је имао вина сипао би у заједничко буре. Монахиње су причале, да су увек највише волеле да попију вино из тог заједничког бурета. У том вину се осећала љубав оних који су прилагали. Када је дошло време да манастир може да преживи зиму без те помоћи, монахиње су престале да одлазе. Али мештани преко својих свештеника и дан-данас инсистирају на томе да монахиње долазе и сакупљају плодове, јер желе да и на тај начин имају везу са црквом и манастиром.

[JESSY]

Манастир Бистрица – женски

У манастиру се чувају мошти Св. Григорија Декаполита. Живопис цркве је урадио познати румунски сликар Георге Татареску. У близини манастира постоји пећина у којој су два скита и извор са исцелитељском водом. У једном од скитова чува се чудотворна икона Богомајке, а такође су се ту скривале мошти преподобног Григорија у време недаћа.

Св. Григорије Декаполит је живео у IX веку. Десило се, да су Турци похарали манастир и однели мошти Св. Григорија. Њих су руминске власти откупили од Турака 1497. године и од тада су у Манастиру Бистрица. Откупљене су на интересантан начин. Турчин је рекао да ће предати мошти Св. Григорија Румунима, уз услов да их измере на тасу и колика буде тежина моштију толико да они дају злата. Тако је и било. Ставили су мошти на тас, кад’... оне су биле толико лагане да је то била мрвица злата у односу на тежину коју су Турци очекивали. Турчин је рекао: „Види, види, како хришћанин помаже хришћанима!“ и испунио обећање.

Велике су исцелитељске моћи Св. Григорија Декаполита. Григорије је и за време живота био чудотворац. А са пресељењем код Господа добио је велику благодат. Ево, једне илустрације, нешто што је учинио за сав румунски народ. 1763. године у Букурешту је завладала куга. Много је народа страдало, помрло. Једног дана су мошти Св. Григорија донете у Букурешт, служен је молебан и друге службе и одмах након тога болест је напрасно почела да стагнира и потпуно се искоренила.

Он је заиста светитељ који је примио дар исцељења и душевних и телесних немоћи, поготову епилепсије и нечистих духова, тако да је и уље из кандила изнад његових мошти, исцељујуће уље.

Црква, где су мошти Св. Григорија је отворена по цео дан и ноћ и у току ноћи се служе богослужења, а ходочасници могу прићи кивоту и поклонити се.

 Манастир Куртеа де Арђеш – мушки

Манастир је седиште Арђешке епископије у коме се чувају мошти Св. мученице Филофтеје. У пронаосу цркве налазе се гробови и румунске краљевске породице.

Филофтеја је пострадала као дете од свог оца и маћехе, била је врло милостива према сиромашнима и једном приликом када је носила храну свом оцу у место где је радио, наишла је на сиромашну децу и поделила им храну. Видевши то, отац ју је гађао са неким металним предметом, смртно је повредио. Она се убрзо упокојила.

Сматра се заштитницом деце и великом молитвеницом пред Престолом Божијим за децу. Сваке недеље и празника река људи долази и при том доноси и личне ствари своје деце, брашно, уље да се освештају на моштима Свете мученице Филофтеје.

[JESSY]

Црква Златари у Букурешту

У цркви се чува чудотворна икона Богомајке и рука Св. великомученика Кипријана, заштитника од враџбина.

Кипријан је био врло познат маг, бавио се магијама док није доживео преображај. Када се крстио и постао хришћанин страдао је за веру и поред мученице Јустине велики је заштитник од магије.

 

Црква Св. Ђорђа у Букурешту

У овој цркви се чува шака Св. Николаја Мирликијског Чудотворца, гроб у коме се налазе мошти Св. великомученика Константина Бранковенауа, чудотворна икона и риза Св. Петке.

 

Саборна патријаршијска црква у Букурешту

Посвећена Св. равноапостолном цару Константину и Св. царици Јелени, чији се делови моштију чувају у овој цркви. Чува мошти преподобног Димитрија Басарабовског, Св. Нектарија Егинског Чудотворца.

 

Манастир Њамц – мушки

У овом манастиру се чувају две чудотворне иконе Богомајке, гроб преподобног Пајсија Величковског и мошти светитеља непознатог имена, које су се 1986. године саме откриле, подигнувши бетон на стази испод којег су се налазиле. Крај кивота непознатог светитеља чува се глава Св. Симеона Дивногорца. Једна од те две чудотворне иконе Богомајке, копија је наше Тројеручице. Икону је са Свете Горе донео преподобни Пајсије Величковски, који је био старешина манастира у време када је преподобни Јован (Јаков) Хозевит примио монашки постриг. У цркви Богословије у оквиру манастира чува се прст Св. Јована Хозевита, као и одређени предмети који су му припадали.

 

Друга икона Мајке Божије је литијска. Са друге стране је изображење лика Св. великомученика Георгија. Икона има силу да се сама одиже од земље и креће. Испод ње се провлачи и узима благослов.

Посетили смо и костурницу при овом манастиру, у којој су земни остаци и лобање упокојених монаха. На основу боје лобање се процењује стање душе упокојеног. Чија је лобања тамнија за тог упокојеног се појачавају молитве у следећем периоду.