Кратке приче

[JESSY]

Иван Гаћина

 

СУДБИНА
Бог је створио овај свијет веома савршено. При-
рода је посве лијепа и тајанствена. Сунце, мјесец, звије-
зде, небо, облаци, планине, шуме, мора, оцеани, ријеке,
језера, биљке, животиње и на крају човјек који је врху-
нац Божјега стварања и вјеројатно највећа мистерија
овога свијета. Иако је Бог створио многа блага, од свега
тога постоји нешто много љепше и нематеријално што
се не може ријечима описати, а налази се између живо-
та и смрти. То је љубав. Постоји више врста љубави:
љубав према Богу, љубав према обитељи, љубав према
пријатељима, љубав према своме животноме партнеру.
На овоме свијету постоји нешто необјашњиво што људ-
ска бића не могу разумјети и докучити. То је судбина.
Љубав је често уско повезана са судбином. Многи се
питају је ли судбина предвидљива или непредвидљива
и је ли је могуће измијенити. Судбина мога живота је
замршена попут гордијскога чвора, а ријешит ће се
ускоро јер сам племените крви, ја сам принц романтик.
Увијек сам хтио све најбоље својим ближњима, пома-
гао сам колико сам могао помоћи, никоме нисам желио
зло, нисам желио никога повриједити, а затим ме је за-
десила судбина клета. Нисам ни сам свјестан како се то
све догодило и зашто. Одједном је у моме животу на-
стао каос, а губици су били непредвидљиви и тешки,
али надам се ипак надокнадљиви. Нисам био у могућ-
ности бирати свој живот нити сам на неке догађаје мо-
гао утјецати. Тренутно постојим као двојна личност, во-
дим двоструки живот, ходам на двије различите стазе.
Је ли то била моја судбина? Ако ми се ускоро укаже
прилика да могу бирати, одабрат ћу свој пут и своју
судбину једном заувијек. Осим ако све већ није одавно
записано у Божјој књизи живота и запечатирано печа-
том судбине.

[JESSY]

МОНОТОНИЈА

 

Некуда морам да одем. Одлучила сам да разби-
јем своју свакодневицу, своју монотонију. Свако јутро
ми је исто, сваки дан. Јутарња тоалета, лекови, кафа на
тераси, новине, кување ручка, прање посуђа, а то баш
не волим, дремка, па опет кафа, слагалица, дневник, чи-
тање... Има ли још шта? Е, доста. Хоћу неке промене.
Одох у Београд за викенд да осетим вреву и лепоту ве-
леграда.
Ево ме, после два дана, журим да што пре уђем у
аутобус. Враћам се и једва чекам да се сместим на неко
удобно седиште, да се одморим од вреве и лепоте веле-
града: зујања трамваја, брундања аутобуса, врелине
асвалта, јурења и гурања света по улицама, радњама, на
прелазима... свуда. Улазим у аутобус. Седиште баш
удобно, чист ваздух, без мириса нафте, пријатна музи-
кица, без дречања и урлања. Само да се добро сместим,
да коначно одахнем, одморим се. Опуштам се, главу на
наслон, мотор уједначено бруји, крећемо. Пријатно се
љуљушкам, уз тиху музику тонем у пријатан сан.

Онда одједном, ту, близу свог уха, чујем неку
другачију музику. О, па да, мобилни. Слушам, не могу
да не чујем, као и остали у аутобусу.
— 'Ало, ја сам, ко би други? У аутобусу сам...
да... ма договорићемo се кад стигнем... може сутра, до-
бро, добро чуо сам... 'ајд' здраво!
Добро је, није дуго трајало. Примирујем се, кад,
опет мобилни и нов глас:
— Да, кренули смо... Да, да, на време...Купила
сам, не брини... Јавићу се кад стигнем.
Почеше нове телефонске мелодије, нови гласо-
ви. Један разговор није завршен, почиње други, трећи.
Сад слушам дует, гласови се преплићу, па опет соло со-
пран, цвркуће некоме да једва чека да стигне и загрли
га. Онда забрунда бас баритон уз једно дугачко ха, ха,
ха... Слушамо сви како је синоћ у кафићу било супер,
супер на квадрат... Договарају се састанци, уговара про-
даја грађевинског материјала по повољним ценама...
Псовање, гроктање, цијукање, цвркутање... Раштимован
оркестар.
Желела сам да разбијем свакодневицу и моното-
нију. Ето, успела сам.
Сада желим да што пре стигнем својој кући, пи-
јем кафу на својој лепој тераси у тихом уобичајеном
друштву (опраћу шољице све певајући), да читам нови-
не, шетам по башти, слушам песму косова и сеница, да
уживам у бојама и мирисима својих ружа... Више од
свега желим своју свакодневицу, своју „монотонију“.

[JESSY]

Володимир Криницки

 

БАЛКАНСКА ЉУБАВ
Била је предалеко. Једва сам је знао. Желео сам
да знам о њој више, али је била далеко.
Распитивао сам се код свих који су је познавали.
Неко је причао више, неко само неколико речи. Нешто
сам, ипак, сазнао.
Била је светла. Сунчана, лепа, нежна.
И забавна. Њене приче су биле смешне и мири-
сале као море, као зелена шума, као планина.
Била је пријазна. Замислио сам наш први саста-
нак, и осетио да је знам годинама. Желео сам да знам о
њој више, али је била далеко.
Била је невероватна. Гледао сам њене слике и
очекивао да ћу је видети.
Била је таjанствена. Тајанственост је узбуђивала
машту и инспирисала на акцију.
Говорила је други језик. Да бих је боље упознао,
морао сам да учим њен језик.
Заљубио сам се. Волео сам. Ову далеку балкан-
ску земљу.

[JESSY]

Ана Лађаревић

 

ЗАТЕЧЕНО СТАЊЕ
Да нестанем сад, у овом тренутку, шта би остало
иза мене?
Три неопране шоље од кафе, тањирић умазан
тортом, на пола попијена флаша воде и мало корнфлек-
са јер млеко већ неко време немам. Остао ми је и веш да
се суши. Не весели ме помисао да ће неко други да ми
пакује опране гаће. Уствари, можда ће само да их баце.
Ко ће да носи туђе гаће, све и да су у добром стању.
У дневној соби usb са нелегално скинутим сери-
јама, напола прочитана књига, изврнуте панталоне које
сам само скинула и бацила на под. Остао ми је и јастук
и изгужван прекривач на кревету јер сам ту лежала, у
тренутку кад сам нестала

[Снежана]

Tu sam

 

Na Savi, u zoru, u julu. U potkošulji, na čamcu, bos, čupav. Na mirnoj reci, dok se na površini ocrtavaju struje i oblaci.

Vozim se čamcem, nizvodno, idem na doručak kod Šeleta. Vidim početak mosta preko Ade Ciganlije. Veliki most. Vidim dimnjake toplane, Gazelu, Hram Svetog Save, Politiku, Beograđanku, vidim mesto gde je stan u kome živim u gradu. Sve je na svom mestu, sve vidim i sve znam, a nisam tamo.

Dok gledam Beograd, padaju mi na pamet razni Beograđani koje poznajem. Onda gledam kroz grad, i vidim jedno dvadeset tih prijatelja i poznanika, posmatram ih kako spavaju ili se bude, idu ovamo ili onamo, ljube dete pred odlazak na posao, dižu ruku da zaustave taksi, parkiraju se ili se penju uz neke stepenice. Seku im se putanje u mom pogledu, mimoilaze se ti ljudi, neko vreme se kreću u istom pravcu pa se razdvoje. Počinju svoj dan mirno i poslušno, kao i ja, kad sam tamo. Gledam ih i ne mislim ništa o tome, samo ih gledam, i nisam tamo.

Stižem i penjem se na Šeletov splav. Taj se budi pre mene, baš rano. Ne progovaramo. Nemamo trenutno šta da kažemo. On prži ribu u svinjskoj masti. U masti, osim ribe, plivaju listovi bosiljka, celi čenovi belog luka i široki kolutovi ljute paprike. U staklenom bokalu su breskve u crnom vinu, s ledom i listovima nane. Bajat hleb je u kesi, visi sa šipke.

Družina ptica pliva pored splava. Rade nogama, svojim prstima i kožicama između njih se odbacuju od vode, ostavljaju te male, tačno određene zapremine tečnosti iza sebe, i plivaju dalje, ka ishodištima svojih života. Gegaju se po mirnoj površini Save.

Tu sam, s pticama, Šeletom, breskvama, bajatim hlebom i reš pečenim štukama.

 

Ivan Tokin

 

 

 

http://inspirishime.com/wp-content/uploads/2015/07/11780357_10153070779278182_1089523959_o.jpg

 

[JESSY]

Надежда Лакета
 

О УМЕТНОСТИ

 

Уметност као свеукупност у човеку. Стална по-
треба разумевања свих и свега. Па појам материјалног у
овом случају је потпуно безвредно-ништавна чињени-
ца, те уметност насупрот томе упућује на јасну слику
свега животног, применом прихватања различитости, те
та шаролика степа, стрпљиво чека разумевање не-толе-
рантних инстинктивних душа. Мисија повезивања сада-
шњег тренутка, светлећег универзума, пулсирајућих не-
урона, отвара снажну послато-примљену поруку, тако
незграпну на самом почетку – одуховљену и значајну за
будућност и поколења...

[JESSY]

Марио Ловрековић
 

ДНО

 

Што сам више тежио ка дну, то ме дно брже су-
стизало. Опростио сам се од смисла, од живота у бајко-
витим овојницама, ружичастим сањаријама. Усвојио
сам помакнуће живота према натраг, одлучио сам завр-
шити напетост живљења, сирово, како и приличи ономе
који на смрт гледа као на благослов. Начина ми није не-
достајало, нисам ташт, нити посебан, стога нисам тро-
шио вријеме на припрему властитог краја. Само сам че-
као на прво што наиђе. Да ме убије.
И чекао сам, задрт и сталожен, сигуран у успјех
– могуће први у животу – односно смрт. Затворио сам
се у шкрињу од леденог праха, у хладно ткиво које је
преостало у мени, суткињу коју на крају нећу пољубити
у уста. Тресао сам се, осјећао сам њезин додир, мада ме
на погрешан начин дотицала. Хтио сам да ме до краја
охлади, међутим она је остала на чудној температури
преживљавања. Рањавала је моје живуће трупло, без
потребе, а само га је требала уништити. Докрајчити. Без
суза, без питања, само сјести на његов душник и угуши-
ти га.
Суткиња је пала, хладноћа се изгубила, опет сам
се пронашао на раскрижју. Назадовао сам у одлуци, пао
сам обратно од дна и нисам наишао на ништа што би ме
смјестило у предивне свјетове обећане ми тврде земље.
Пожељех црве, пожељех распадање, пожељех гротеск-
ног себе и да се сам себи смијем, и да ме и даље не ра-
зумију... пожељех да ме нема...
Што сам више тежио ка дну, то ме дно више
прематало, суровим завојима разочарања. Нисам се до-
вољно дуго гушио у тврдој скоревини од крви, нисам
довољно добро упознао болест коју режу ножеви из
глава сирових можданих покрова заражених. Заостао
сам на тој огавној полеђини живота, смакнут од тмине,
од дивоте коју нисам оснажио окусити. Мањкало ми је
храбрости, стога ћу и даље патити кроз живот, од дна
одбијен, какав и заслужујем бити.
Или док се коначно не убијем сам.

[JESSY]

Тамара Луцић Динић
 

ПРИЈАТЕЉ

 

Неоптерећен небом и сузама већ савладан гра-
дом над којим лебди ходао је чудним улицама срећнији
неко икада. Да ли због кише или магле, да ли због мене
или тескобе кајања, никада се није освртао. Био ми је
пријатељ. Контролне табле на мозгу су свакако тог дана
биле преоптерећене софтверским грешкама и кратким
спојевима па су лако куповале време.
Пролазио је поред мене, поред мојих успомена,
поред мојих слика ..моје тежње ...а био ми је баш добар
пријатељ.
Нисмо разговарали дуго а онда данима говорили
речи једно другом тако неразумне на тако чудним јези-
цима да је свако извукао по нешто небитно из контек-
ста, превео на свој језик ...наравно погрешно, и отишао
својим путем. Уствари и није ми био баш толико добар
пријатељ.
Понекад су нам се сретале мисли пошто смо очи
увек држали затворене ...и нешто су шапутале једна
другој. Нешто су се договарале, умишљале да могу да
се договоре ...али су отргнуте од нас самих брзо али
болно умирале негде иза његових леђа. Никада се није
освртао и није ми био баш пријатељ. Био ми је више
друг.
Једном смо се обратили неким мудрим људима
за помоћ, али њихове мудре речи су значиле нелагоду,
смех и срамоту па смо побегли ...ја на једну а он на дру-
гу страну. Друг, можда не ...био ми је некако изгледа
само познаник.

Отровала сам се тако једног дана бесом и оду-
стала, али нисам се одмакла, остала сам на ивици да се
променим. Ето гледам га сада како хода улицом срећ-
нији него икада ...не познајем тог момка уопште....

[Снежана]

Voz ne staje u Fordhamu

Putnik je u Njujorku seo u voz i rekao kondukteru da hitno mora sići u Fordhamu. “Ovaj voz ne staje subotom u Fordhamu”, objasnio mu je kondukter. “Ali, može ovako: kada usporimo prilikom prolaska kroz stanicu u Fordhamu, otvoriću vam vrata i vi iskočite. Ali pazite, morate trčati i dalje pored voza neko vreme, inače ćete pasti na nos!”

U Fordhamu, putnik je iskočio i trčao pored voza. U tom trenutku ga je spazio drugi kondukter, otvorio vrata i povukao ga u voz, pre nego što je voz počeo da ubrzava. “Stvarno imate sreće!”, uzviknuo je drugi kondukter. “Ovaj voz ne staje subotom u Fordhamu.” ***

“Ljudi koji se trude da po svaku cenu poboljšaju stvari, često pokazuju veliku sposobnost da ih pogoršaju. Na kraju krajeva, rešenje problema i nije u akciji niti u neaktivnosti, već u razumevanju, jer tamo gde postoji istinsko razumevanje, tamo problema i nema.” – Antoni de Melo".

[JESSY]

Љиљана Милосављевић

 

О ЖИВОТУ

 

Размишљам, шта је живот... исцури, некако, не-
приметно. Релативан је његов садржај. Осим основних,
подразумеваних ставки, има он толико нијанси, да ни-
смо у стању ни да их побројимо. Кажемо, зачас оти-
шао... јуримо, као мачка сопствени реп, све у круг. Про-
макну и лепоте о које се саплићемо.

[Снежана]

JEVANDJELJE PO MARKU

Stvar se dogodila na stočarskom imanju LaColorada, u južnijem delu okruga Junin, u poslednjim danima marta
1928. Nosilac radnje bio je student medicine, Baltasar Espinosa. Za sada ga možemo odrediti kao jednog od tolikih buenosaireskih momaka, bez drugih obeležja dostojnih spomena osim govorničke sposobnosti koja mu je zasluženo omogućila više od jedne nagrade u engleskoj školi u Ramosu Mejiji i osim gotovo neograničene dobrote. Nije voleo prepirke; više mu se sviđalo da sagovornik bude u pravu, nego on sam. Premda su ga zanimale igre na sreću, bio je loš igrač, jer mu je bilo neprijatno pobeđivati. Njegova je otvorena inteligencija bila nemarna; da bi diplomirao s trideset i tri godine nedostajalo mu je da da još jedan ispit iz predmeta koji ga je najviše privlačio.
Njegov otac, koji je bio slobodni mislilac, kao sva gospoda njegovog doba, podučio ga je doktrini Herberta Spencera, ali njegova je majka, pre nekog puta u Montevideo, tražila od njega da svake noći moli Očenaš i da se prekrsti. Sve godine nikad nije prekršio to obećanje. Nije mu nedostajalo odvažnosti; jednog jutra izmenio je, s više ravnodušnosti nego besa, dva ili tri šakačka udarca sa grupom kolega koji su ga želeli prisiliti da učestvuje u univerzitetskom štrajku. Zbog popustljivosti bio je pretrpan sumnjivim mišljenjima ili navikama: domovina mu je bila manje važna od opasnosti da u stranom svetu poveruju da rabimo perje; obožavao je Francusku, ali podcenjivao

Francuze; omalovažavao je Amerikance, ali odobravao činjenicu da u Buenos Airesu postoje neboderi; verovao je da su nizijski gaučosi bolji jahači nego oni planinski ili brdski. Kad mu je njegov bratanac Danijel predložio da letuje u La Coloradi, odmah je odgovorio potvrdno, ne zbog toga što bi mu se sviđalo na selu nego zbog prirodne uslužnosti i zbog toga što nije tražio valjane razloge da kaže ne.
Središte imanja bilo je veliko i pomalo zapušteno; zgrade u kojima je živeo poslovođa imenom Gutre nalazile su se vrlo blizu. Gutreovih je bilo troje: otac, sin, koji je bio posebno neotesan, i neka devojka neodređenog očinstva. Bili
su visoki, snažni, koščati, s vlasima koje su vukle na crveno i s poindijančenim licima. Gotovo nisu govorili. Poslovođina žena bila je već godinama mrtva.

Espinoza je na imanju učio stvari za koje nije znao ni da postoje. Na primer, da ne treba galopirati kad se čovek
približava kućama i da niko ne jaše konja osim da bi obavio neki zadatak. S vremenom je razlikovao ptice po kliktanju. Nakon samo nekoliko dana Danijel je morao otići u glavni grad da bi zaključio neki posao sa stokom. Posao će mu uzeti najviše nedelju dana. Espinosa, koji je već bio pomalo sit bonnes fortunes svoga bratanca i njegova neumorna zanimanja za krojačke varijacije, radije je ostao na imanju sa svojim priručnicima.
Vrućina je toliko pritiskala da ni noć nije donosila olakšanje. U zoru ga je probudila grmljavina. Vetar je derao lišće kasuarina. Espinosa je čuo prve kapi i zahvalio Bogu. Odjednom je stigao hladan vazduh. Uveče je Salado prelio korito. Sledećega je dana Baltasar Espinosa, gledajući s galerije poplavljena polja, razmišljao da metafora koja upoređuje pampu s morem nije, barem toga jutra, u potpunosti pogrešna, premda je Hudson zapisao da nam se more čini većim, jer ga gledamo s brodske palube, a ne s konja ili naše visine. Kiša nije prestajala;
Gutreovi su, pomognuti ili ometani seljacima, spasili dobar deo blaga, premda je bilo mnogo utopljene stoke. Postojala su četiri puta da se stigne na La Coloradu: sve ih je prekrila voda. Trećeg dana vode su ugrozile poslovođinu kuću; Espinosa im je dao sobu u dnu, uz nadstrešnicu za oruđe. Premeštanje ih je zbližilo; jeli su zajedno u velikoj trepezariji. Razgovarati se pokazalo teškim; Gutreovi su znali toliko stvari o seoskom životu, ali ih nisu znali objasniti. Jedne večeri Espinosa ih je pitao čuvaju li ljudi kakvo sećanje na indijanske prepade, kad se glavni štab nalazio u Juninu. Odgovorili su mu potvrdno, ali bi isto tako bili odgovorili i na pitanje o smaknuću
Karla Prvog. Espinosa se prisetio da je njegov otac imao obočaj reći da su gotovo sve trajnije dogodovštine koje se dogode na selu slabo upamćeni događaji ili s maglovitim konceptom dnevnika. Gaučosi često ne znaju ne samo godinu u kojoj su rođeni nego ni ime onoga koji ih je začeo. U celoj kući nije bilo drugih knjiga osim serije časopisa La Chacra,veterinarski priručnik, luksuzni primerak izdavača Tabare, Istorija Shorthorna u Argentini, nekoliko erotskih ili policijskih priča i roman koji se nedavno pojavio: Don Segundo Sombra.

Da bi na neki način ispunio neizbežno sedenje za stolom nakon jela, Espinosa je pročitao nekoliko poglavlja Gutreovima, koji su bili nepismeni. Na nesreću, poslovođa je bio odviše priprost da bi ga mogla zanimati tuđa sudbina. Rekao je da je ono bio lagan posao, da su uvek vodili tegleću marvu sa svime što je nužno i, da
kojim slučajem nije bio prostačina, nikad ne bi bio stigao do Gomezove lagune, do Bragada i do Nunezovih polja u Chacabuku.

U kuhinji se nalazila gitara; pre događaja o kojima pričam nadničari bi posedali u krug; neko bi je štimovao i
nikad ne bi stigao zasvirati. To se zvalo gitarijada.

Espinosa, koji je pustio da mu raste brada, znao je zastati pred ogledalom da pogleda svoje promenjeno lice i smešio se misleći da bi u Buenos Airesu dosađivao momcima pričom o poplavi Salada. Začudo, nedostajala su mu mesta na koja nikada nije išao i neće ići: ugao ulice Cabrera na kojem se nalazi poštanski sandučić, cementni lavovi u vreži ulice Jujuy, na nekoliko blokova od trga Once, dućan sa spratom od pločica pečene gline za koji nije znao gde se tačno nalazi. Što se tiče njegove braće i njegovog oca, već će preko Danijela saznati da se nalazi izolovan — reč je, etimološki, bila ispravna — poplavom. Pretražujući kuću okruženu vodom sa svih

strana naišao je na Bibliju na engleskom. Na poslednjim sustranicama Guthriejevi — to im je bilo pravo ime — ostavili zapisanu svoju istoriju. Bili su rodom iz Invernessa, stigli su na

ovaj kontinent početkom devetnaestog veka,nesumnjivo kao nadničari, i izmešali se s Indijancima. Hronika je završavala oko hiljadu osam stotina sedamdeset i neke; više nisu znali pisati. Nakon nekoliko naraštaja zaboravili su engleski; kastilijanski im je, kad ih je Espinosa upoznao, zadavao muke. Bili su nevernici, ali u njihovoj su
krvi trajali tvrdi kalvinski fanatizam i pampska praznovjerja. 

Espinosa im je govorio o svom nalazu i jedva da su ga slušali. Prelistavao je knjigu i njegovi prsti su je otvorili na početku Jevanđelja po Marku. Da bi uvežbavao prevođenje i možda da bi video razumeju li nešto, odlučio im je
pročitati taj tekst nakon večere. Iznenadilo ga je da su ga slušali s pažnjom i posle sa ćutljivim zanimanjem. Možda su mu zlatna slova na korici davala veći autoritet. To nose u krvi, razmišljao je. Takođe mu se javila misao da su ljudi, u svim vremenima, uvek ponavljali dve priče: onu izgubljenoga broda koji po sredozemnim morima traži voljeno ostrvo, i onu jednoga Boga koji se daje razapeti na Golgoti. Sećao se predmeta govorničke veštine u Ramosu Mejiji i ustajao da bi propovedao parabole. 

Gutreovi su žurno gutali pečeno meso i sardine da ne bi otezali s Jevanđeljem. Janje koje je devojka mazila i ukrašavala plavom vrpcom ozledilo se o ogradu od bodljikave žice. Da bi zaustavili krvarenje, želeli su omotati paučinu; Espinosa ga je izlečio s nekoliko tableta. Zahvalnost koju je izazvalo to ozdravljenje nije ga prestajala začuđavati.

U početku nije imao poverenja u Gutreove i bio je u jednu od svojih knjiga sakrio dvesta četrdeset pezosa koje je imao uza se sada, u odsutnosti vlasnika, on je zauzeo njegovo mesto i davao bojažljive zapovesti, koje su se smesta izvršavale. Gutreovi su ga sledili prostorijama i hodnikom kao da tumaraju izgubljeni. Dok bi čitao, zapazio bi da kupe mrvice koje bi on ostavio na stolu.

Jedne večeri iznenadio ih je dok su govorili o njemu s poštovanjem i s malo reči. Završivši Jevanđelje po Marku, želeo je pročitati neko drugo od tri preostala; otac ga je zamolio da ponovi ono koje je već pročitao, da bi ga dobro razumeli. Espinosa je osetio da su poput dece, kojoj se više sviđa ponavljanje nego promena ili novost.

Jedne noći sanjao je Potop, što ne treba čuditi; probudio se od čekićanja kao da se gradi arka I pomislio

da su to možda gromovi. Uistinu, kiša se bila smirila, ali se ponovno pogoršala. Bilo je jako hladno. Rekli su mu da je oluja razbila krov nadstrešnice i da će mu ga pokazati kad urede grede. Više nije bio stranac i svi su se odnosili prema njemu s pažnjom i samo što ga nisu mazili. Nikome od njih nije se sviđala kafa, ali za njega se uvek našla šolja ,s obiljem šećera.

Oluja se dogodila u utorak. U četvrtak noću probudilo ga je meko kucanje na vratima koja je, zbog sumnje, uvek

zaključavao. Ustao je i otvorio ih: bila je devojka. U mraku je nije video, ali je po koracima zapazio da je bosa i posle, u krevetu, da je s dna kuće stigla gola. Nije ga zagrlila, nije izustila ni jednu jedinu reč; ispružila se uz njega i podrhtavala. Bilo je prvi put da je upoznala muškarca. Kad je otišla, nije mu dala poljubac; Espinosa je pomislio da čak ne zna ni kako se zove.

Podstaknut nekim unutrašnjim razlogom koji nije pokušavao proveriti, zakleo se da u Buenos Airesu o tome neće reći nikome ništa.

Sledeći dan započeo je kao prethodni, osim što je otac razgovarao s Espinosom i pitao ga je li Hristos pustio da ga
ubiju da bi spasao sve ljude. Espinosa, koji je bio slobodni mislilac,
ali se smatrao dužnim da opravda ono što im je čitao, odgovorio mu je:

— Da. Da sve spasi od pakla.

Onda mu je Gutre rekao:

— Šta je pakao?

— Mesto pod zemljom gde će duše goreti i goreti.

— I spasili su se takođe oni koji su mu zabili klinove? 

— Da — odgovorio je Espinosa, čija je teologija bila nesigurna. Bojao se da će poslovođa tražiti da položi račun za ono što se dogodilo noću s njegovom kćeri.

Nakon jela zamolili su ga da ponovno pročita posednja poglavlja. Espinosa je odspavao dugačku sijestu, lagani

san prekidan upornim čekićanjem i neodređenim predosećajima. 

Predveče je ustao i izašao na hodnik. Rekao je kao da glasno razmišlja:

— Voda se spustila. Treba još malo.

— Treba još malo — ponovio je Gutre, kao jeka.

Sve troje sledilo ga je. Klečeći na kamenom podu tražili su njegov blagoslov. Posle su ga proklinjali, pljuvali na njega i odgurali ga prema dnu. Devojka je plakala. Espinosa je shvatio što ga čeka s druge strane vrata. Kad su ih otvorili, video je nebeski svod. Kliknula je neka ptica; pomislio je: češljugar. Nadstrešnica
je bila bez krova; rastavili su grede da bi napravili Krst.

 

Horhe Luis Borhes

[JESSY]

Немања Пантелић

 

БОРБА

 

Моја борба почиње овде и данас. Ветрењача не-
ма, али морам се борити. Достојни противници нису ка-
рактеристика овог времена. Треба наћи противника у
себи. Ја сам најтежи противник. Верујем у себе и при-
премам се за напад. Када будем спреман, напашћу, не
желим да борба буде непоштена. Ако не будем спре-
ман, остаће питање да ли бих победио да сам био спре-
ман.
Отворено стајем, гледам се у очи и изазивам на
двобој. Борба ће бити до смрти. Задајем ударац, браним
се, затим поново и овог пута погађам. Ударац је смрто-
носан. Падам са сузама у очима, видевши себе како
плачем над собом. Жао ми је што умирем, али то је био
једини начин да преживим.
Крила ветрењаче полако су се окретала. Она су
вечна. Само ми, идеалисти, изнова узалуд умиремо са
надом да ћемо се поново родити из пепела.

[Снежана]

 NE BI NAM BILO LOŠE

 

Vidim tipa kako ćopa uz Preradovićevu, jedne zime, po ledu.

Nosi zdravstvenu knjižicu i u njoj neki papir.

Ćopa tačno putem kojim se, kad se skrene u četvrtu ulicu desno, stigne do nekog Doma zdravlja.

Ja sam u kolima, i stanem, i pitam da l’ ide u Dom zdravlja.

Ide.

Kažem mu da uđe u kola da ga odbacim.

Kad već idem tuda.

A mislim se, vozio bih ga i da ne idem.

On uđe, ja ga odbacim, ispriča mi da ga boli noga, ali da je to sve od leđa i da to ne može da objasni doktorima, a oni mu leče nogu, a on zna da su leđa.

Mene boli, ne boli njih, pa mi ne veruju – kaže mi.

I kaže mi – Hvala, i izađe.

A ja tih dana nikako da stignem do keve da vidim šta joj je sa

šporetom, da vidim da l’ se samo neka žica otkačila ili da zovemo

majstora.

I jedno 25 minuta pošto sam ostavio ovog sa leđima, zove me keva.

Kaže – Zamisli, srela sam komšiju iz zgrade, pričali smo svašta, ja mu rekla za šporet, on došao i popravio mi.

I ja tu zaključim – Kad ne možeš da stigneš do keve da vidiš šta joj

je sa šporetom, pomozi nekom drugom, nekom na koga naletiš, a taj šporet će već da sredi neko treći, neko ko ne može da stigne nešto četvrto. Čini mi se, kad bi se ta priča malo zaletela, ne bi nam bilo loše, mislim svima nama što živimo na ovoj planeti.

Ali ja hoću da vam kažem za trećeg u ovoj priči, tog što je popravio kevi šporet.

Taj žvi na istoj vertikali kao moja keva, ima jedno obično ime, ima

ćerku od trinaest i sina od sedam godina, i ženu sastavljenu od

osmeha.

To nije žena za koju bi klinci rekli da je lepotica.

Moraš malo da proživiš, da naučiš šta je lepota, i onda odmah primetiš

– Ovo je prava lepotica.

Eto, takva je to žena, lepa žena.

A on, ume da popravi šporet, ume da popravi auto, ume rukama skoro sve, a ume i da broji na japanskom, čuo sam ga.

Zna još neke japanske fore, neke koje se tiču bavljenja svojim telom i duhom, i njihovim usklađivanjem sa Kosmosom

Njih četvoro često viđam u kraju, u svim kombinacijama, svako sa

svakim, ili svi zajedno, ili u trojkama.

I uvek osećam blagost, mir, dobrotu i ljubav, kad god ih sretnem.

A još pre, kad ih nisam poznavao, kad sam prolazio preko njihovog sprata, uvek sam osećao neki prijatan miris.

Nije osveživač, nije omekšivač, nije dezodorans ni parfem, nisu šamponi.

Kao da je neka kombinacija svega toga, miriše na sveže, miriše prijatno.

Nije da vam ja sad pričam neku priču, nego stvarno ceo sprat miriše.

Uvek.

Kad sam ih upoznao i kad sam prvi put bio kod njih, shvatio sam da je to iz njihovog stana.

Nisam ih pitao šta miriše, jer sam odmah razumeo šta miriše.

Mirišu blagost, mir, dobrota i ljubav…

Ivan Tokin

 

 

https://stokinblog.files.wordpress.com/2015/08/marius-borgeaud.jpg

[JESSY]

Lari Tompson – tragedija jedne mladosti

Kad sam malopre pomenuo, dragi gledaoci, da sam osedeo u detinjstvu, moram vam još samo to ispričati, jer predstava može da počne svakog minuta, pa posle neće biti ni prilike, ni vremena… Imao sam 7-8 godina, i bio je onaj rat, onaj Veliki Svetski Rat, za koji sam iskreno i duboko verovao da je to poslednji rat u mome životu. Međutim, nažalost, na moju i vašu veliku žalost… Dobro. Nije reč o tome… Osedeo sam, ovako sam sed, od moje 7-8 godine. A bio sam crn ko pokisao gavran. Do 7-8 godine, zvali su me Gara, a onda, preko noći, preko jedne strašne noći, pobeleo sam kao sneg, i od tada me zovu Beli, što je nekako i prirodno kad me čovek sad pogleda, s obzirom na moje godine, ali kad sam imao 7-8 godina, svi su se pitali: „Kako ovako malo dete, kako dečak od 7-8 godina može da ima belu kosu kao starac od ne znam koliko?“… Svi su se to pitali, gledajući me tužno, i niko nije znao istinu koju ću ja vama sad ispričati. Jedne noći, bila je, čini mi se, jesen 1943. godine… ili proleće, nije sad to najvažnije, znam samo da je padala sitna kiša i da se javljalo prvo svitanje, već se razdanjivalo, reče meni moj stric Pavle, koji je bio komandant Savskog bataljona pri Vrhovnom štabu, reče mi, dajući mi neku ceduljicu: „Idi, Garo – još uvek sam bio crn – idi Garo, izađi iz sela pokraj Perinog Klozeta, pa se uz potok popni do Babinog Kuka, a onda skreni i pređi preko Jovanovog Dupeta, pa krijući se, pregazi Simin Piš“… Izvinjavam se, dragi gledaoci, ali su to stvarno imena oko moga sela. Malo su neobična, krivicom naših predaka, jer kad su vlasti za vreme Marije Terezije pravile topografske karte, onda su došli beležnici i pitali naše seljake: „Kako se zove onaj vrh?“ Babin Kuk, rekli su im gurkajući se. „A onaj mali potok?“ Simin Piš. „Simin Piš?“ Jeste. „Dobro!“ I tako, naši su ih seljaci zavitlavali do mile volje, sve dok im jednog dana nisu stigle geografske karte sa imenima koja su oni sami dali. Bunili su se ljudi posle, vikali i galamili, kakva su to prostačka i uvredljiva imena?! Treba ceo svet da nam se smeje! Učitelj je pisao protestna pisma u Beč, ali je bilo sve uzalud, jer su im odgovorili kratko i jasno: „Vi ste nam dali ta imena!“ Šalili smo se. „Šalite se i drugi put; mi ne znamo za šalu“… I tako, do dana današnjeg, ostadoše u geografskim kartama ružna imena za sva vremena… Ima naroda koji ne znaju da se šale – sve ozbiljno shvataju – a mi to nikako da naučimo… Međutim, nisam hteo to da vam ispričam. Izvinjavam se na digresiji… Hteo sam samo da vam objasnim zašto su tako ružna imena naših lepih polja, brda, šuma i potoka… „Idi Garo, čuvaj ovu ceduljicu ko tvoje lepe, plave oči u glavi, i predaj je drugu Budi Vejavici, nek je prosledi Vrhovnom štabu. Ako te, slučajno, Nemci uhvate, progutaj je taman se udavio“… „Oću, striko, oću“. „Evo ti i kocka šećera, ali nemoj da je pojedeš; samo je gledaj, pa kad osetiš da ti je slatko, napij se vode. Tako će ti godinama trajati“… „Dobro, striko, samo ću je gledati i piti vodu“. Bio sam dobro dete, slušao sam starije, a naročito strica Pavla… Uzeo sam ceduljicu i kocku šećera, poljubio stricu ruku i krenuo iz sela. Prvo sam išao polako, a onda sam potrčao uz Babin Kuk i izbio na Tasino Kurje Oko. I dok sam trčao, sav oznojen i zadihan, pokraj mene je projurio komšija Toma Mećava na konju, u strašnom galopu, doviknuvši mi: „Nemoj tamo, Garo! Nemoj tamo, tamo su Nemci! Vrati se do Gluve Stene i idi prema Milijinim Katunima! Kad dođeš kod Milije, reci mu da te veže ispod ovna, pa neka potera stado do reke, na vodu! Na reci uzmi čamac Duje Ribara i spusti se do vodenice! Predaj poruku vodeničaru Milanu, a ti se vrati istim putem i beži kući da te zlikovci ne uhvate! Jesi li zapamtio šta sam ti rekao! Ne mogu da ti ponavljam, vidiš da sam u strašnom galopu!“… Nisam ništa uspeo da mu odgovorim, jer je komšija proleteo pokraj mene… Preslišavajući se kuda da idem, zamislio sam se i već posle desetak kilometara naleteo na Nemce. Ščepali su me takvom brzinom, da nisam uspeo da progutam ceduljicu. Izvadili su mi papirić iz usta, pročitali ga i povikali: „Klajne švajne! Nosiš pismo na Tita, umesto da ideš u škola, da završiš automehaničarski zanat i da posle rata radiš kod nas u Folsfagen! Bez obzira što si tako mala… koliko imati godina?“ 7-8, rekao sam. „7-8 godina a već sarađivati sa banditi! Bez obzira što imati 7-8 godina sad ćemo te streljati da se opametiš, i da nikad više ne praviš ovakve švajnarije!“… Dok su me postavljali uz jedan crni zid, ja sam posedeo. Video sam kako belim u bari pokraj nogu. I onda su me streljali… A nekoliko dana kasnije, naišao je neki čovek, vidar, i oživeo me. Kako me je oživeo, to mi do danas nije jasno…

Dušan Kovačević

[JESSY]

Tri kratke pricice

Prozori

Na jednoj zgradi na istom spratu bila dva prozora. Gledala su na istu stranu ulice i u isto vreme ih je budilo sunce i zapljuskivala kiša. Starili su zajedno, jedan pored drugog. I nicega više medu njima nije bilo.

Minut

Stigla mi je kafa. Vrela. Jutro se lenjo vuklo po praznoj stanicnoj kafani. A onda je u kafanu ušla devojka i sela okrenuvši mi leda. Samo sam video njenu nežnu belu nadlanicu kako viri iz predugackog rukava vunenog džempera. Gledao sam je satima i cela mi je mladost prošla pred ocima, od ljubakanja iza škole i prvih cigareta, do pokušaja samoubistva u simbolicnoj i kobnoj 27-oj. A onda je ona ustala i otišla i odnela svoju ruku. Srknuo sam kafu i izgoreo se. Još je bila vrela.

Topola

Rasla je jedna topola na kraju dvorišta u kome smo se igrali kao mali. Ja sam se krila iza topole i niko me nikada nije pronašao. A nisu me ni tražili. Onda je topola posecena i tu je izgradena neka ružna zgrada. A mene i dalje nisu pronašli.

Slobodanka – Boba Vukosavic