Форумска дијагноза - психопатологија свакодневног форумаша

[Zayron]

Заједничка дијагноза? Зависност од интернета.

 

Zavisnost je kad ne možeš bez nečeg, meni nestalo struje na čak 3-4 sata prije nekoliko dana a bez problema to prošlo. Nije bilo ni struje ni interneta, ja legao spavat (šta bi inače radit imao, napolju pljušti i grmi, radi toga struje i nestalo, grom udario u trafo i izbacio osigurače) a taman se probudio a ono strruja došla. Zavisnik si takodjer i kad ništa drugo ne stigneš osim onog na čemu si zavisan, ja stignem i oprat veš, skuvat, hodat po ljekarima i uredima, često znam i spavat za laptopem samo vi to ne primjetite, ženske sigurno još stignu i opeglat veš i oprat prozore, promjenit pelene djeci itd. To bismo onda mogli reći i za sve vozače da su zavisni na autima jer nikud nejdu bez njih, šta bi s njima imali radit kad su ih već kupili, držat ih u garaži a vozit se s njima samo par puta godišnje? Samo da ne bi ispali zavisni na autu? Ili oni koji stanuju na desetom spratu bi trebali samo ponekad, maximalno jednom sedmično, idealno jednom mjesečno koristiti lift da ne bi ispali zavisni na liftu, ko da nemaju noge da se popnu na taj deseti? Ili za zubare, što se kod njih previše hoda i zavisni smo na njima kad si to što boli možemo malo potrpit ili pozvat nekog da nam kliještima taj zub iščupa. Što radi svake sitnice trčat zubaru, to je teška zavisnost, kako su preživjeli ljudi prije kad je bilo samo 20-ak zubara u cijeloj državi?

[Тања1]

Све нешто мислим да људи који свакодневно учествују по интернет форумима имају неку заједничку дијагнозу. И сам сам више година скоро свакодневно "висио" на једном форуму на коме је зезање било најбоље на свету. Посматрајући те људе и посматрајући себе закључио сам да сви ми имамо неку заједничку ствар (или више њих) која чини да проводимо време у оваквим заједницама.

Шта ви мислите шта то фали форумашима ?

 

П.С. Има и анкета. Хвала.

 

Мало одржавам језик и идентитет (први пријатељи који говоре српски далеко су од мене око 250 км) лакше сам у контакт са матицом, када се удаљим са форума (интернета) заборавим језик,  ево почела сам да заборављам француски, највећи проблем је како очувати идентитет и веру, врло тешко је одвојити време и посветити се свему овом (српском образовању, традицији и вери), некад су решења били форуми, идеја је мало застарала...требају нам жива предавања, практично овде пишем дуже време, приметно је да сам понекад критична према матици и матица према мени, мада, волим је каква год да је, с времена на време се разочарам, али и изнова подигнем...Наравно, оно што је моја најзначајнија порука је да матица мало више памти и цени расејање!

 

[Н И Н Е]

Зајроне, први корак у одвикавању је признати да си зависник.

[Zero]

Moja forumska i vanforumska, fizička i metafizička dijagnoza bi bila - odsutnost. Kad bi me kao delića zajednice bilo više u zajednici, možda bi bilo govora da dam odgovor o tome šta nama kao zajednici fali...

 

 

 

опсесивна самопромоција, нарцисоидни поремећај личности , општа себичност, самоопседнутост , лажни осећај самопоуздања. 

 

Skidam kapu 8086.gif 

[Севастократор]

Мало одржавам језик и идентитет (први пријатељи који говоре српски далеко су од мене око 250 км) лакше сам у контакт са матицом, када се удаљим са форума (интернета) заборавим језик,  ево почела сам да заборављам француски, највећи проблем је како очувати идентитет и веру, врло тешко је одвојити време и посветити се свему овом (српском образовању, традицији и вери), некад су решења били форуми, идеја је мало застарала...требају нам жива предавања, практично овде пишем дуже време, приметно је да сам понекад критична према матици и матица према мени, мада, волим је каква год да је, с времена на време се разочарам, али и изнова подигнем...Наравно, оно што је моја најзначајнија порука је да матица мало више памти и цени расејање!

 

 

Богме сам ја мислио да си у сред матице. Сигурно ти недостаје и нека свађица некад, они стрејнџери се не знају ни посвађати.

[Тања1]

Богме сам ја мислио да си у сред матице. Сигурно ти недостаје и нека свађица некад, они стрејнџери се не знају ни посвађати.

 

Заиста ми "свађице" никад не недостају, мирна сам, као јагње, волим склад и хармонију на свим животним пољима. Недостаје ми наш хумор или духовитост.

 

 

 

[Севастократор]

Е баш тако, фина и суптилна.

[Џуманџи]

Асоцијални?

Pogodio. I, da, o mnogim stvarima ljudi nekako nece da pricaju u rl. Desavalo mi se ranije da imam osecaj da sam samo ja luda i falicna: svi su nekako super, sve je i svima je sve Ok, itd. A tek onda kad pomenes neki problem, pocnu da se stidljivo ljudi "javljaju" i ispricaju ti da i oni imaju isti/slican problem. I to me sada strasno nervira (toliko sam godina zivela u zabludi ). Na netu je lakse jer je ljude bas briga, pa se lakse otvaraju i opusteno mogu da budu taj "prvi" koji ce da progovori. Bar mi se cini.