Порука зле комшинице болесном момку: Неће те ни сам Бог спасити а камоли православна Црква!

[коЖељ њацИ]

 

 

ГДЕ ЋЕ НАМ ДУША? Победио болести, али не може против злог комшилука!

Небојша Живановић има 28 година. Живи у Суботици. Наизглед сасвим обичан младић. Ипак, оно по чему се разликује од других је чињеница да Небојша има атрофију мозга, епилепсију и астму, али то, веровали или не, није његов највећи проблем!

 

Небојша Живановић има 28 година. Живи у Суботици. Наизглед сасвим обичан младић. Ипак, оно по чему се разликује од других је чињеница да Небојша има атрофију мозга, епилепсију и астму, али то, веровали или не, није његов највећи проблем!

Упркос лошим прогнозама лекара он је успео да се избори за испуњен живот, али губи битку пред насиљем горопадне комшинице.

Небојша је одрасла особа са душом детета. Сви у његовом окружењу знају колико је безазлен и простодушан, а омиљен је и због своје отворености и дружељубивости. Али, увек постоји изузетак.

– Комшиница с приземља Ц. В. која живи изнад нас, до те мере нам трује живот да не можемо  да опстанемо нити знамо коме више да се обратимо – прича Светлана, која је, управо из тог разлога, одлучила да преко Информера.рс потражи помоћ.

Она тврди да им мрзовољна пензионерка са спрата свакодневницу чини неподношљивом.

– Без икаквог разлога, комшиница нам баца камење кроз прозор, по целу ноћ лупа штапом у цеви, пушта воду све док подрум у коме живимо не буде поплављен и прети да ће нас избацити на улицу. При сваком сусрету ме вређа најпогрднијим речима, а Небојшу покушава да удари штапом када год пролази поред ње. Руга му се што је болестан, наговара појединце да га претуку, претећи при томе да га „неће спасти ни сам Бог, а камоли православна црква – прича Светлана.

Каже да сви у згради, укључујући и председницу кућног савета и двоје полицајаца који ту станују, знају за то, али да су сви беспомоћни да их заштите од, ничим изазване, мржње.

– Више пут сам пријављивала шта нам ради и комуналној полицији која је надлежна за очување јавног реда и мира, а и Центру за социјални рад, али нико нам није помогао. Они је опомену, а чим оду она нас поново нападне. Због те тортуре, безброј пута сам завршила у Хитној помоћи јер сам срчани болесник и астматичар. Небојши је још горе. Након сваког атака, он се разболи. Више не сме да остане сам у стану, а ни да изађе јер се плаши комшинице. Како тако да живимо – пита очајна Светлана.

Једино што тражи је помоћ институција државе, да би се тортура коју трпе окончала.

– Ми никога не узнемиравамо па тражим да и нама исто то буде омогућено. Мој Небојша јесте другачији, али због тога ни за кога не представља опасност. Напротив, он је тај који је угрожен људском злобом. Зар није доста што је болестан и сиромашан – пита Светлана Живковић.

Иако ће заувек ће бити особа са посебним потребама, његов живот је превазишао суморне прогнозе лекара. Не само да хода већ и игра у фолклору, глуми  и пева.  Песмом „Ми смо другачији“, са пријатељима из специјалне Школе „Жарко Зрењанин“ из Суботице, представљао је Србију на Евровозији за особе са посебним потребама у Португалији.

Лепо црта, иако никада није научио ни да чита ни да пише, све песме зна напамет. Ведар је, дечје отворен и добродушан, увек са осмехом на лицу и пријатељским поздравом на уснама.

– И када ми је најтеже, уместо да позовем Хитну помоћ, одем у цркву Светог вазнесења господњег у Суботици. Када целивам иконе, изрекнем молитву и помогнем на богослужењу у цркви како су ми поверили свештеници, одмах ми буде боље. Тај храм божји моја је кућа спаса. Волим све људе, молим се за њихову срећу и здравље. Увек мислим позитивно. То је моја водиља кроз живот – објашњава Небојша са осмехом.

Иконе испуњавају и његов скромни дом, мрачну собицу у подрумским просторијама зграде на Београдском путу број 71 у Суботици коју су им на бесплатно коришћење уступили сви станари зграде, а уредила и за становање опремила Српска православна општина суботичка.

Небојшина мајка Светлана објашњава да је одавно остала без посла јер је болест њеног сина захтевала да стално буде уз њега.

– Живимо од накнаде за туђу негу и помоћ од 25.000 динара и од онога што зарадим  продајом за тезгом на пијаци „Зеленац“. Од тога плаћамо храну и рачуне – прича Светлана.

Чим се показало да је Небојша болестан, остала је без мужа и постала самохрана мајка. Она је Небојшин једини ослонац у животу, али и он њен.

– Ништа ми није тешко. Помажем мами у кући: спремам стан, перем судове, идем на пијацу и у продавницу. Мој највећи задатак је да развеселим маму када је забринута због тешкоћа које нам намеће живот. Њен осмех је мени највећа награда за труд – каже поносно Небојша.

А КОМШИНИЦА ЋУТИ

Настојање Информера да у разговору са Ц. В. сазна разлоге њене нетрпељивости према Небојши и Светлани Живановић, упркос више покушаја, остало је неуспешно. Нисмо успели да је контактирамо ни телефоном, а без одговра смо остали и кад смо је посетили.

 

Извор: Информер

[коЖељ њацИ]

Нецу иначе знају људи из Цркве у Суботици и потврђују да је ова прича тачна.

[Heruvim]

Pa ajde da svi mi pomognemo svako pomalo....

[коЖељ њацИ]

Само да добијем жиро рачун, требао бих до сутра да сазнам

[Hana]

Ko zna sta nije u redu sa tom zenom osim sto definitivno nije crkvena. Stari ljudi obicno postanu strasno netrpeljivi u poznim godinama, pogotovo ako nemaju vere i ako ostanu bez bracnog druga. Moja baba se tako ponasa prema svima u kuci od kako se deda upokojio. Prosto nije ziva ako ti nesto ne dobaci. Svakom zna slabu tacku pa po njoj udara. Pokusali smo sa njom i lepim i ruznim i nista ne pomaze. Ne znam sta je lek za tu boljku, ali znam da je jako tesko podneti.

[Hana]

Ne ide to tako. Onda baba pozove miliciju i napravi citav haos i na kraju ce Nebojsa da bude kriv i jos ce morati da odgovara. Takav nam je zakon u drzavi. Ko zlostavlja bliznje verbalno ili sitnim kapricima, ma koliko to bilo strasno, ne mozes za to da ga prijavis nikom. A ako taj isti dobije po nosu zbog svog zlog jezika, onda on i te kako sme da se zali, da tuzi i da trazi svoje. To mora nekako drugacije da se resi, malo mudrije:"Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi."

[florenntina]

Fotografija mi je fascinantna. Lice koje zrači bistrinom, čist osmeh...baš odaje utisak dobrote. Izmamila je osmeh...

 

Jos uvek smatras da je kaznjavanje nasilja (kao kad smo pricali na onoj temi o lopovluku) nehumano??? Lepo ti ja kazem, jedini nacin da se stvori sistem u kome ce ljudima biti prijatno i lepo za zivot jeste apsolutno sankcionisanje nasilja bilo koje vrste, sve drugo su "salonske" price...

 

Dakle, baki, komsinici sa prizemlja, uz duzno postovanje prema njenim godinama i eventualnim psihickim problemima, prvo opomena, prekrsajna prijava i novcana kazna a posle ako nastavi -zatvor. I sve se sredi brzo i lako, bez puno filozofije. Niko, ali apsolutno niko, ni Nikola Grbic ni Nebojsa Zivanovic nisu duzni da trpe nikakvo nasilje. To je osnovna duznost drzave-da obezbedi zastitu svim gradjanima i njihovoj imovini. Bez toga nema napretka ni prosperitta.

[ВИЛМА]

Bakica je možda na početku demencije, a mođžda je već psihijatrijski bolesnik, ne mora odmah da bude da je zla i bezbožna.

[Zayron]

– Комшиница с приземља Ц. В. која живи изнад нас, до те мере нам трује живот да не можемо  да опстанемо нити знамо коме више да се обратимо – прича Светлана, која је, управо из тог разлога, одлучила да преко Информера.рс потражи помоћ.

 

‚U KUĆI MOGA OCA IMA MNOGO STANOVA...‘  (Ivan 14:2; Luka 15:11-32)

Oni su već u nebu a ta baba, nedaj Bože nikom šta nju čeka ako nije dementna već satanistka i vještica!

[florenntina]

Bakica je možda na početku demencije, a mođžda je već psihijatrijski bolesnik, ne mora odmah da bude da je zla i bezbožna.

 

Nije nase da sudimo da li je dementna ili zla. Ono sto je vazno jeste da se takvo ponasanje sankcionise kako bi se zastitili ljudi od nasilja. Prosto je.

[florenntina]

Не, ако се сећаш на тој теми ја нисам говорио о санкционисању већ о шанси за поправни. Говорио сам о погрешности система који одсеца и шкартира преступнике заувек, систему који онога  ко погреши жигоше без шансе за поправни, без шансе да се исправи, и који му не помаже да се усправи ако је пао. 

А овим што кажеш "систем у којем ће људима бити пријатно и лепо за живот" само настављаш да потврђујеш оно што сам ја говорио. Као да они што су погрешили нису људи и чим преступе одузима им се свако право и шанса да се поправе. Извини, али то је са моје тачке гледишта прикривени "фашизам" и на граници лицемерја ако не и само лицемерје, јер је тај преступник управо продукт таквог система и окружења кога чинимо сви ми.

Дакле, о овој жени нико не брине, нико не води рачуна, што каже Пуфна жена је вероватно и болесна и како таква малтретира друге. Систем о њој не води рачуна, али зато систем узима топуз у шаке да таквог појединца шкартира. Нешто ту не штима како ваља. Ту се систем поставља изнад човека, одваја се од човека као екстерни ентитет са својим принципима којима на неки начин присиљава појединца. 

Али добро, ја спадам у ону групу људи која између система и човека увек бира човека, тако да се ту разилазимо у мишљењу.

 

Naravno da ima mogucnosti za popravni. Neka lepo za pocetak plati kaznu ili odlezi u zatvoru ako nastavi sa takvim agresivnim ponasanje a kada se nauci da kontrolise svoj bes ili sta vec, neka se vrati da zivi i ne remeti mir drugim susedima svojom agresivnoscu. Sasvim prosto i korektno, a ne da se problem dize do astronomskih visina i na kraju se opet nista ne resi... 

[Ненад Р.]

Не могу да разумем како једна зла особа може да неког матретира , а да јој нико не скрене пажњу и заштити те људе.

[Manolis]

комшиница нам баца камење кроз прозор, по целу ноћ лупа штапом у цеви, пушта воду све док подрум у коме живимо не буде поплављен и прети да ће нас избацити на улицу. При сваком сусрету ме вређа најпогрднијим речима, а Небојшу покушава да удари штапом када год пролази поред ње. Руга му се што је болестан, наговара појединце да га претуку, претећи при томе да га „неће спасти ни сам Бог, а камоли православна црква

 

Sotona nikad ne spava. 

[Снежана]

Nije nase da sudimo da li je dementna ili zla. Ono sto je vazno jeste da se takvo ponasanje sankcionise kako bi se zastitili ljudi od nasilja. Prosto je.

Па и није баш тако просто...како мислиш да се санкционише особа која је очигледно болесна?

[florenntina]

Па и није баш тако просто...како мислиш да се санкционише особа која је очигледно болесна?

 

Prosto je. Ako je bezobrazna, smirice se posle novcane kazne i prekrsajne prijave. Ako je bolesna, za to postoje lekari ili ne daj Boze dusevna bolnica. U svakom slucaju, ne sme se dozvoliti da bilo ko trpi nasilje nad sobom i svojom imovinom. To je temelj svake pravne drzave, da obezbedi sigurnost gradjanima i njihovoj imovini. Isto tako bih razmisljala da je u pitanju suprotan slucaj, da npr. ovaj bolesni mladic maltretira svoju stariju susetku.

 

To je uvek sto bi rekli "igra sa nultim ishodom" gde postoje dve opcije ili da zastitis nasilnika ili zrtvu. Ako zastitis nasilnika, bilo direktno ili necinjenjem (ne sankcionises agresivno ponasanje) sto je ocigledno ovde slucaj,  jasno je da automatski cinis stetu zrtvi. I ne treba zaboraviti da i necinjenje moze da bude u nekim situacijama predmet prekrsajne ili cak krivicne odgovornosti, narocito kad je u pitanju rad organa kojima bi to trebao da bude posao...