Pad crkve

[drvce]

Da li postoji ovako nesto u pravoslavlju?

 

Odnosno da li se negde (neki prorok, sveti otac ...) govori o mogucnosti ili vremenu kada ce doci do pada pravoslavne crkve? U smislu da crkva izgubi blagodat i ne bude vise sveta. Pred Apokalipsu npr xD

 

U Svetom pismu se u tom kontektsu spominje sinagoga satanina ali to se odnosi na Jevreje...

 

Ili je pravoslavna crkva sveta sve do drugog dolaska Isusa Hrista jer sve vreme saziva Duh Sveti. Kao i pre 2000 godina tako i danas. Dakle u crkvi je Duh Sveti jednako prisutan od vremena apostola do dana danasnjeg i tako ce biti do kraja sveta i veka?

 

''А и ја теби кажем да си ти Петар, и на тој стени сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати“ (Мт 16,18)

 

"Јер где су два или три сабрана у Име моје, онде сам и Ја међу њима " (Мт. 18.19-20)

Ako tvoje pitanje preformulisemo u "kolicki je minimum Crkve", odgovor moze da bude uznemirujuci. Dakle, minimum je dva ili tri. Danas na Zemlji ima vise od 2 hriscanina, tako da ce bottlenceck biti prilicno neobicno iskustvo. To je manje i od broja admina na forumu.

[drvce]

А не умеју да разликују чоколаду од зуба... Брука...   

Ja ponekad, kad se alavo zaletim pojedem malo i od omota, pa sta sad?

[Tumaralo.]

 

 

Ал' није реч о томе. Реч је о... (Џорџу...) паду цркве као институције, ако сам добро разумео Пеђу. Лично мислим да се то одавно и чак више пута десило и дешава се. Ево једног сведочанства... које не говори о паду у правом смислу речи али свакако о раслабљености Цркве у данашњем времену.

 

Сваки хришћанин данас, сваки монах, је као усред пламена, као вавилонски младићи у пећи и само чудо Божије чува оне који траже спасење и вероватно само уз помоћ анђеоске заштите се верујући чува од тога да не буде претворен у прах у овом седмоструко распаљеном пламену. Овде се пре свега код сваког одвија своја усамљена борба, рвање с непријатељима – спољашњим и унутрашњим. Већ скоро нигде се не иде у бој у редовима, чврсто стојећи раме уз раме с извученим копљима и исуканим мачевима, него се свако «рве» у појединачном боју с саблазном који га окружује покушавајући да се ишчупа из чврстог загрљаја који га гуши. Већ се скоро сваки верник пробија – ко како уме – кроз бодљикаво шибље у беспућу, често и без стазе, нагађајући, често «за свој страх и ризик», кроз јаруге, ивицом провалије. А наставници? И наставници су исто тако углавном у суровом двобоју, са свих страна су оплетени суровим саблазнима, које се у душу увлаче као покварене змије, једва - једвице се бране од непрестане најезде зла. Наставници већ углавном само указују на заједнички смер пута и слабим, изнемоглим гласовима покушавају да одрже дух бодрости, да позову на наставак борбе, макар да упозоре на основне опасности. Даље - опет свако на себи самом спознаје сву поквареност духовног рата. 

 

E upravo na ovo mislim

[Tumaralo.]

Naravno, Metalika i Ronaldinjo su prolazni, a Bog je vecan

 

Samo da ne bude ovde zabune da je ovo neki hedonizam u smislu idite na Liturgiju da biste se osecajli lepo kao sto se osecate dok ste na koncertu i utakmici. Na utakmici se moze desiti tuca, znaci nema ljubavi.

 

Prosto, raj je kao svaka ljubavna veza, bila izmedju muskarca i zene, bilo izmedju porodice, izmedju prijatelja nebitno kakvi su. I isto to vazi za Boga. A lep osecaj dolazi onako sporedno, jer ne voli se drugi da bi se mi osecali lepo, nego se osecamo lepo jer volimo drugom. I drugi vole nas. Sve ostale price o raju i paklu su fantazije i plasenje ljudi da ako ne budu isli u crkvu, ako ne budu bili hriscani, zavrsice u kotlovima. 

 

Ne idem sa bilo kim na pivo

[Tumaralo.]

Ako tvoje pitanje preformulisemo u "kolicki je minimum Crkve", odgovor moze da bude uznemirujuci. Dakle, minimum je dva ili tri. Danas na Zemlji ima vise od 2 hriscanina, tako da ce bottlenceck biti prilicno neobicno iskustvo. To je manje i od broja admina na forumu.

 

Sto bi ga tako preformulisao? Kvantitet je najmanje bitan.

 

Samo kazem da Crkvu smatram duhovnom zajednicom koja nije lokalizovana u prostoru. Njoj pripadaju i ljudi koji i ne znaju da joj pripadaju. A ima i onih koji misle da joj pripadaju a ne pripadaju. Mi ne znamo, Bog zna.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Sto bi ga tako preformulisao? Kvantitet je najmanje bitan.

 

Samo kazem da Crkvu smatram duhovnom zajednicom koja nije lokalizovana u prostoru. Njoj pripadaju i ljudi koji i ne znaju da joj pripadaju. A ima i onih koji misle da joj pripadaju a ne pripadaju. Mi ne znamo, Bog zna.

Duh diše gde hoće.

[Crveni Baron]

.

 

.'' Али за оног ко је већ чуо за Јеванђеље и ко је православан, ван Литургије другог пута за спасење нема.

A sta znaci ono " ispovedam jedno krstenje za oprostenje grehova". To je dakle netacno? Mislim Simvol Vere sadrzi neistinu?

[Фидер]

A sta znaci ono " ispovedam jedno krstenje za oprostenje grehova". To je dakle netacno? Mislim Simvol Vere sadrzi neistinu?

Не разумем твоје питање? Тј какве везе има са овим што сам ја написао, ако можеш да преформулишеш.

[Crveni Baron]

Не разумем твоје питање? Тј какве везе има са овим што сам ја написао, ако можеш да преформулишеш.

Pa kazes da van liturgije za Pravoslavne nema drugog puta za spasenje a u Simvolu Vere ja ispovedam " jedno krstenje za oprostenje grehova" pa sam zbunjen malo ... Je li dovoljno krstenje ili nije? Ako nije zasto u Simvolu Vere imamo neistinu?

[Фидер]

Pa kazes da van liturgije za Pravoslavne nema drugog puta za spasenje a u Simvolu Vere ja ispovedam " jedno krstenje za oprostenje grehova" pa sam zbunjen malo ... Je li dovoljno krstenje ili nije? Ako nije zasto u Simvolu Vere imamo neistinu?

 

И даље ми није најјасније какве везе има део СВ ''једно крштење за опроштење грехова'' са мојом тезом да православнима ван Литургије другог пута нема, али пробаћу да одговорим онолико колико разумем питање.

Крштење представља улаз у Цркву Христову, одричеш се старог, грешног човека и ''облачиш се у Христа''. Крстиш се само једном ''јер је један Господ, једна вера, једно крштење'' (Еф 4,5), и самим ступањем у Цркву Христову почињеш Литургијски живот, који између свих светих тајни садржи и ону највећу која је примање самог Христа у себе. 

А из твог питања разумео сам да је по теби крштење довољно за спасење? Како може бити довољно? Значи после крштења можеш да радиш шта хоћеш? Онда су тотално небитна добра дела, покајање, исповедање, причешћивање...?

 

едит:

ево шта каже вл.Николај о томе:

Не дајте се обманути, христоносци, ако вам неки јеретик каже, да је крштење једина благодатна тајна, и да других нема. Не дајте се заварати тиме, што се у нашем Вјерују само крштење спомиње, а друге тајне остају без спомена. Свети Оци цариградски, који споменуше свето крштење, држаху и остале свете тајне. Поред крштења држаху они, свето и правилно, и миропомазање и покајање, и причешће, и јелеосвећење, и брак, и свештенство. Све ове тајне засведочене су крепко Светим Писмом и Светим Предањем. Но Свети Оци, састављајући кратки Символ Вере, споменуше само крштење зато што је то основна и уводна тајна у Цркви Божјој. (а ја бих додао, да је она уводна ка највећој којој приступаш непрестано преиспитујући себе и трудећи се да водиш врлински живот у Христу)

[Crveni Baron]

Значи после крштења можеш да радиш шта хоћеш? Онда тотално небитна добра дела, покајање, исповедање, причешћивање?

Pokajanje, ispovedanje, pricescivanje ... A gde je liturgija kako kazes neophodna za dpas u ovom tvom spisku?

[Фидер]

Чекај, јел ти сад тролујеш или? Ако тролујеш, реци ми лепо да не трошим време безвезе...

Где је Литургија на списку??? Шта је централни део црквеног живота? Где и када примаш највећу свету тајну?

[Gresni rab Boziji]

Crkva su ljudi,svi jednaki pred Bogom,kad i poslednji sveti covek padne ...propasce svet...ko mehur od sapunice...U poslednjih godinu dana sam imala priliku da na poslu blisko saradjujem sa crkvenim ljudima koji poste sve postove,idu u crkvu,pricescuju se...iskreno,nikad nisam bila u surovijem okruzenju.

Vode borbu sa iskusenjima ...

[drvce]

Sto bi ga tako preformulisao? Kvantitet je najmanje bitan.

 

Samo kazem da Crkvu smatram duhovnom zajednicom koja nije lokalizovana u prostoru. Njoj pripadaju i ljudi koji i ne znaju da joj pripadaju. A ima i onih koji misle da joj pripadaju a ne pripadaju. Mi ne znamo, Bog zna.

Kazu od drvceta ne vidi sumu. O kakvoj sumi (kvalitet) govoris kad je cini jedno drvce (kvantitet)? Tvoje pitanje sam nasao na forumu, ne u nekom metafizickom relmu, tako da brojno stanje nije zanemarljiva kategorija. Dajder neki primer uticajne svecke religije od jednog clana. Jednoclane religije obicno tog jednog clana dozivljavaju kao mitskog, osnivaca, cudesnog... i obicno se ne zadrzavaju na tom broju. Poslednjie clanove ili nema ko da velica i da ih se seca (ne u nekom metafizickom relmu), ili su hvaljeni u nekoj perspektivnijoj religiji kojoj su se priklonili.

 

Samo kazem da Crkvu smatram duhovnom zajednicom koja nije lokalizovana u prostoru.

Vazan deo je poprilicno lokalizovan.

[Дијана.]

Mislim da u onom suštinskom, 'ontološkom' smislu Crkva neće (pro)pasti do Strašnog suda

Etički aspekt je zanimljivo pitanje, da li Crkvu potkopavaju slabosti i sablazni koji od crkvenih ljudi dolaze, naročito klira.. suviše olako se filozofira o tome kako Crkva čudesno prevazilazi trulež svojih članova, a zaboravlja na odgovornost svih nas.

Mislim da ovo na šta ukazuje Fibl  jeste svojevrstan 'pad crkve'.i ja naročito teško doživljavam ovo: formalno zajedništvo i duboka zatvrenost sa-učesnika crkvenih službi koje ništa ne vezuje do otudjenost u velikom gradu i malograđanština i licemjerje u manjoj sredini. . kad so obljutavi i nije nizašta nego da se prospe i izgazi.. i to je naravno šire od samog pohađanja crkve i tiče se ukupnog našeg života.. što milost i ljubav nekad ne možemo da nađemo tamo gdje je očekujemo.. od crkvenih lica, monaha, crkvene sabraće.. svjedok sam kako to plus sablazni tjera nejake (većinu) od vjere/crkve. Jednostavno, koliko naša izvanredna vjera često ostane ljuska, forma, persona, u ljudima pothrani iluziju 'izabranosti' (obmana zmije) umjesto da preporodi i oblagorodi njihovo srce i prožme cijelo biće. Umjesto hranjiv i životvoran, plod postaje gorak i otrovan.. sve to se može razumjeti u okviru duhovne borbe, koju treba i spoznati i razumjeti i iskusiti..

Mozda je ovo za novu temu, ali bas me zanima - je li se nesto broji u zajednicu ako samo dolazimo u isti hram a u sustini nemamo neku zajednicu, da se stvarno druzimo, volimo, postujemo itd. Meni to nije nikakva zajednica, npr. kakvo je stanje u mojoj parohijii.