Руски свештеници о намери да се законодавно усвоји Дан оца

[JESSY]

ПОЛОЖАЈ МУШКАРЦА У ПОРОДИЦИ ЈЕ ОДРЕЂЕН САМИМ БОГОМ

У 2016. години планира се да се у Русији законодавно усвоји Дан оца као општеруски празник, изјавили су у Министарству рада и социјалне заштите. Према мишљењу представника ресора увођење оваквог празника ће побољшати улогу оца у породичном васпитању и формирању праве улоге оца, саопштила је новина «Известия». Увођење новог празника ће се разматрати на седници Јавне коморе за реализацију концепције државног програма развоја породичне политике, у којој ће учествовати заменик министра рада и социјалне заштите Алексеј Вовченко.

Предлози да се у Русију уведе празник Дан Оца су у најмањој мери почели још од 2008. године. Сада се у Русији на државном нивоу обележава само Дан мајке, озваничен указом председника РФ. При том је међу многим субјектима озваничен и Дан Оца као регионални празник. На пример, у Волвоградској, Курској, Липецкој и Уљановској области празник су почели да обележавају од 2005 године. У Санкт-Петербургу празник је први пут обележен 2011 године. У Москви је у част овог празника 2014 године био организован фестивал са називом « Папафест ».

Заиста отац се у Русији већ одавно схвата као « необавезни » члан породице. Репресије и рат су удариле пре свега на мушкарце, а томе можемо додати и лаке разводе, а жене, које рађају ван брака, су престале да осуђују: постало је чак веома нормално да се « рађа за себе ». Заједно са тим жалбе на слабост, лењост, пијанство и неодговорност руских мушкараца не смемо никако сматрати неоснованим, тако да је веома тешко схватити шта је ту узрок, а шта последица.

Члан комисије за социјалну политику и здравствену заштиту перербуршке Матичне службе Борис Вишневскиј је назвао предлог да се Дан Оца уведе као државни празник глупошћу и популизмом. Према његовим речима, уместо још једног празника породици је потребнија материјална помоћ. « То је глупост и грешка. Руски језик вам даје простор да измислите и Дан бабе, Дан деде, тетке и ујака. Ускоро ће број празника код нас бити истоветан са бројем дана у години. При томе, сматрам да Дан мајке код нас уопште није заживео и користи се само због пиара представника власти који нам говоре како да се бринемо о мајкама – изјавио је депутат « Росбалту». Можемо, на пример, да повећамо дечије додатке и за њих можемо било шта да купимо, или да не буде проблема при упису у дечије вртиће и школе. Сличних проблема има веома много ». Према мишљењу посланика са таквим иницијативама, као што је увођење Дана Оца потребно је да се боримо. Потребно их је исмејавати, објашњавајући колико су оне апсурдне.

Дан оца се први пут обележио 19 јуна 1910 године у САД, када је Американка Дод из државе Вашингтон хтела да искаже захвалност свом оцу Вилијему Смарту, а такође и свим брижним очевима САД-а који су учествовали у васпитању деце. Дан оца је постао национални празник у Америци 1966 година према указу председника Линдона Џонсона. За датум обележавања је изабрана трећа недеља јуна. Тога дана према традицији држава и грађани пружају подршку самохраним очевима који су се нашли у тешкој финансијској ситуацији.

Данас се Дан очева обележава у више од 50 држава у целом свету, у том смислу и у Америци, Великој Британији, Француској, Швајцарској, Немачкој. Празник нема свој тачни датум, свака држава га обележава различитог дана.  Тако, у Италији, Шпанији и Португалији се празнује 19 марта, на дан светог Јосифа. У Финској, Шведској и Естонији празник пада друге недеље новембра.

[JESSY]

« Да ли је потребан Русији Дан оца? Да ли се слажете са депутатом Вишневским? Да ли је могуће да у савременим условима превазиђемо већ устаљено убеђење у друштву да је отац « необавезан » члан породице? – са оваквим питањима се коресподент Regions.Ru обратио свештенослужитељима.

Протојереј Сергеј Рибаков, доцент катедре теологије Рјазањског државног универзитета, председник одељења религиозног образовања Рјазањске епархије, сматра да би увођење оваквог празника било веома корисно: то би у најмањој мери значило да обратимо пажњу на проблем. А како да се он обележава, да ли формално или не, је ствар сваког појединца.

„ Значење оца не треба просто наглашавати, већ говорити да је положај мушкарца у породици одређен самим Богом. И када жена преузима на себе функције и оца, и мајке, у суштини произилази преузимање власти која је сама по себи борба против Бога. Као доказ овога, жена, по правилу, користи своју блискост са дететом , а у суштини чини од детета идола и постаје служавка. Као резултат у породици имамо идола коме се клањају, имамо служавку која служи и имамо економски додатак-мушкарца. Таква породица је у принципу лабилна, у њој је сасвим нарушена хијерархија одређена Богом, у којој је мушкарац патријарх и глава породице, жена је његова помоћница, а деца су слуге за које родитељи одговарају и дата им је јасна заповест да поштују оца и мајку, то јест да слушају, цене и брину се за њих када деца одрасту. Тако да није само потребно уводити празник, већ треба објаснити и правилни поредак породице, треба васпитати на одређени начин да би дечак на примеру свога оца знао какав положај треба да потом заузме у породици. Као што и девојчице треба да узимају пример од мајке. И још треба схватити да удаљеност оца од породице на некакав одређени период или његова смрт не означава губитак васпитне функције, уколико портрет који виси на зиду и приче о оцу ипак имају огромно васпитно значење, дечак ће се васпитати захваљујући лику оца“- наставио је он.

„ Узгред, добар пример можемо да видимо код муслимана, код којих се чува патријахалност породице, због тога су и породице веома чврсте. Без обзира на дозвољену код њих полигамију. Тако да ми нећемо имати нормалну породицу све док не установимо патријахалност. Мушкарац је патријарх мале Цркве. Чим ми то урадимо, поново ће се родити и институт породице“- закључио је свештеник.

[JESSY]

Јереј Свјатослав Шевченко, клер катедралног сабора Благовести, је изјавио да очинство заиста треба популаризовати свим доступним средствима.

„ То је врло одговоран посао. Мислим да празнику неће бити потребна већа новчана улагања. Данас су телевизијски програми пренатрпани комерцијалним рекламама. Зашто не би приказивали социјалну рекламу у којој би се истицала улога оца? Целокупна породица су мама, тата, деца. Ја сам се сам васпитао у нецеловитој породици, моја мама је самохрана мајка. И ја сам на себи осетио шта значи-немати оца. Мушко васпитање је веома важно. Ја сам и имао среће, имао сам поред рођеног ујака. А многи дечаци су сасвим лишени мушког старатељства. Врло је важно да наше дечаке васпитају мушкарци. Само мушкарац може да зада задатке будућег војника, оца. Код детета се изграђује одређени модел понашања који он може да реализује у својој породици. Код многих мушкараца, синова самохраних мајки, то није могуће. Они просто не знају шта значи „ бити отац “. Мислим да одатле и потиче толики број развода. Због тога, без обзира шта је рекао депутат Вишневскиј, потребно је повећати ауторитет оца – у том смислу уз помоћ кинематографа, социјалне рекламе и таквог празника. Дан оца је потребно утврдити и не треба обраћати пажњу на различите популистичке изјаве “- нагласио је свештеник.

Јереј Андреј Михаљев, настојник Светог-Тројицког храма града Орла, руководилац епархијалног одељења за сарадњу цркава и друштва, руководилац комисије Орловске митрополије по питањима породице, је изјавио да у Русији наравно има много празника.

„ Али подсећати о улази оца сасвим није излишно, наглашавајући  мушкарце који не одбацују своју децу. Код нас има доста породица у којима жене саме васпитају децу. И наравно у непотпуној породици дете не добија такву пажњу, љубав и бригу, као у потпуној. Недостатак тога оно покушава да компензује на друштвеним мрежама, на улици...Тако да очеве који, без обзира на садашњи век са мноштвом саблазни, не одбацују своју децу, треба нагласити. Срећа је када се породица састоји из двоје супруга и њихове деце, о тој срећи треба да причамо. Многи су заборавили о намени мушкарца у породици. И мислим да већих трошкова из буџета за овај празник неће бити потребно - нагласио је он.

[JESSY]

Свештеник Антоније Скриников, главни редактор званичног сајта Ставропољске и Невиномиске епархије, предавач Ставропољске духовне семинарије, настојник храма подигнутог у част светог благоверног великог књаза Димитрија Донскох у Ставропољу сматра да се ништа лоше неће десити уколико се такав дан појави у календару.

„ Главно је да он не постане још један бесциљни нерадни дан. Слободан дан тога дана уопште није обавезан. А уколико тога дана у Русији буду приказивани добри филмови о улози оца у породици, чланци у новинама и тако даље, то би било предивно. Можда бисмо могли да сваке године прогласимо једну недељу недељом очева, да забранимо да се у то време продаје алкохол, да би неки очеви могли да више времена проведе са својом децом, а не са флашом пива “- рекао је отац Антоније.

Свештеник Андреј Постернак, директор Традиционалне гимназије, доктор историјских наука, је изјавио да улогу оца у породици не смемо да умањимо ну у каквом случају, а то да ли је потребно да се установи празник је сасвим друго питање.

„Несрећа је у томе што се савремена омладина неодговорно односи ка породици. У првом реду то се тиче младића који не осећају одговорност рађајући децу, остављајући супругу са дететом и предајући се лаганом и слободном животу. Они нису свесни обавеза и због тога имамо осећај као да је отац у породици необавезна фигура. Дете код нас остаје по правилу са мајком и због тога имамо много самохраних мајки. Очеви не учествују у васпитању деце, а у најбољем случају се брину како да зараде новац. Све се то одражава на следећа покољења. Одрастају инфантилна деца-потрошачи који не виде мушко васпитање, не осећају одговорност пред родитељима и друштвом. Разумљиво је што је отац стално на послу, децу мало виђа, али његов дуг је да васпитава по мери својих могућности. А празници се у наше време одређују са врха, да би друштво обратило пажњу на проблем, да на некакав начин помогне његовом решавању. И Дан Мајке је посвећен женама - бићу коме је свакако потребна подршка. Оцу таква подршка није потребна. Због тога бих ја пре свега обратио пажњу на породичне празнике, као што је Дан породице, љубави и верности. А нови празник ће вероватно бити уведен „само за штиклирање“ и врло брзо ће бити заборављен. Важнија је породици помоћ од државе - материјална, информациона, повезана са утврђивањем репутације многодетних породица “- нагласио је.

[JESSY]

Свештеник Игор Шумилов, настојник Васкресенске цркве Рузкога реона Московске области, је изјавио да је „ у таквим стварима важно не само питање „ шта“, већ и „како“ “.

„ Код нас чак и добра дела често организују тако да се добије профанација. Уколико се Дан Оца буде славио не само формално, већ и смишљено и талентовано, ако то не буде само још једно шетање и повод за „ очеве “ да још једном попију, ја сам за! Ситуација са породицом је у нашој земљи заиста тужна. Како се жалосно нашалио отац Димитрије Смирнов, код нас се већина деце васпитава у истополним породицама, од стране маме и баке. А у породици морају да буду и тата и мама! Разговарајући са школском децом, причајући о породици, ја сваки пут размишљам како да о нечему кажем мекше, јер половина деце која седе испред мене нема очеве. И то је као да ножем ударите у срце! Једна ученица ми је потом написала на друштвеној мрежи: “ Реците, оче, а како је имати оца? “. Али, зар су теоретска знања о очевима потребна нашој деци?! Морамо под хитно да мењамо ову ситуацију, ако не желимо да доживимо до родитеља №1 и №2. Са депутатом Вишневским се  не слажем: наравно да су мере о којима он говори потребне, али свакако не « уместо », већ заједно са Даном Оца и другим напорима за учвршћивање породице у нашој земљи »- изјавио је он.

Јереј Јован Воробјев, клирик Николо-Кузњецког храма, предавач ПСТГУ, заменик директора васпитног посла Православне Свето-Петровске школе, је изјавио да је потребно не толико популаризовати улогу оца или мајке понаособ, колико улогу потпуне породице.

« Треба објашњавати да у непотпуној породици одрастају нездрава деца. На овај или онај начин они не могу да додатно добију родитељску љубав. И када се улога оца у породици своди само на формалност, породица је свакако на губитку. Тако да уколико дан очева успе да се обележи на прави начин, такав празник би био веома добар и правилан. А уколико он изазове бујицу неразумевања, исмејавања и српдње, онда га не треба празновати. Ипак је улога мајке свима јасна. Чешће су непотпуне породице код нас управо без оца. А отац, васпитавајући дете без мајке, је веома велика реткост. Тако да је потребно сугерисати управо мисао да поред мајке мора бити и отац. Можда би се Дан Породице боље популаризовао и требало би га обележавати шире » - закључио је свештеник.

[JESSY]

Протојереј Александар Куцов, настојник храма Преображења Господњег у Орску, ректор гимназије, је изјавио да са једне стране ауторитет оца, наравно, треба да се учврсти, потребно је чешће говорити колико је важна његова улога не само у очувању породице, већ и у васпитању синова да постану будући мушкарци- јаки, одлучујући заштитници Отаџбине.

„ Често у разрушеним браковима због одсуства оца деца немају праве мушке особине. Али, са друге стране, назив новог празника ја чак и слухом примам лоше. Мени се чини да би се нагласила улога мушкарца у свој својој пуноћи, више нам приличи Дан заштитника Отаџбине. При том имамо још и прекрасни празник – Дан православне породице. У њему врло добро наглашавају улогу оца у васпитању, духовном уздизању целе породице и деце појединачно. Постоји такође празник Светог великомученика Георгија Победоносца. Улога очева је наравно велика и веома је тешко можемо преценити. Ипак, чини ми се, да нам појединачни празник није потребан - рекао је свештеник.

Протојере Алексиј Новичков, директор православне гимназије протојереја, настојник храма Тихвинске иконе Божије Матери села Душоново Шелковског реона Московске области је изјавио да га је тај предлог зачудио.

„ Не желим да спорим: отац је одлучујућа, кључна фигура у породици. Али увођењем таквог дана мислим да нећемо решити проблем. Предложио бих да започнемо озбиљан разговор са друштвом, са влашћу,  уопште на тему породице. Ми се сада налазимо пред жалосном чињеницом да код нас и нема породице. А још су и постојеће породице обескрвљене, ослабљене. Чак су и породични људи често спремни да признају да је живот без породице лакши и лепши. А непородични у корист свог избора дају много доказа. И ето у чему је проблем. Како постојати у таквој ситуацији? Мени се чини да пре свега треба да вратимо породицу у живот нашег друштва. За то је потребно да подржимо породице, да дамо омладини знања, духовну храну, да на тај начин учврстимо природно за човека сазнање и одлучност да живи у породици. Да вратимо традицију коју смо свесно или несвесно рушили током скоро сто година, уништавајући породицу. А породица, наравно, подразумева и присуство и оца и мајке. Али, уколико говоримо о оцу одвојено, бојим се да то може довести до лажне представе да отац сам по себи има некакво значење. Он има значење у породици, то је кључна фигура у њеном животу. Породица се састоји од оца, мајке, деце, баба, деда, других рођака. А празник оца при одсуству таквог оца више је налик на говор на помену“-закључио је свештеник.

 

http://православнајапородица.срб/index.php?option=com_content&view=article&id=871:polozaj-muskarca-odredjen-je-samim-bogom&Itemid=435