Марама као инспирација за сву гардеробу

[Danijela]

Девојке у 19. веку тек су удајом почињале да носе мараме, подсећа Станислава Синђелић, креаторка колекције „Мираз”

(Фото модна агенција „Клик”)

Једноставно четвртасто платно које су користили људи још у праисторији од наслаганих социолошких, религијских, моралних и естетских димензија на мараму, кроз историју, били су инспирација дизајнерки Станислави Синђелић за колекцију „Мираз”, приказану на Модним вињетама Београдске недеље моде, агенције „Клик”.

Искоришћене за сукње, блејзере који су уместо ревера обогаћени наборима, повези на глави и слојевитост свих 10 модела део су мастер рада „Марама као елемент композиције одевне форме” на Одсеку за текстил и одевање Факултета за уметност и дизајн, ментора Соње Крстић.

– Истраживала сам много по Бачкој, јер сам Новосађанка, и дошла сам до податка да су у 19. веку девојке тек удајом почињале да носе мараме. Обичај је био да повез на младину главу стављала кума, другарица, па ми је отуда идеја била да колекцији не дам назив „Мараме”, што би на неки начин била банализација, већ да је насловим ширим појмом – појашњава дизајнерка која је претходну колекцију приказала пре непуне три године.

Јер, баш као што бежи од баналности у називима, у формама комада које креира строго води рачуна да не потпадне под утицај популистичких модних трендова.

– У свакој креацији остављам лични печат. То су романтичан стил, слојевите форме, акцентирање традиционалних мотива из наше богате историје, поигравање са текстуром и благост колорита.

Колекцију је радила од августа прошле године. Пажљиво је тражила материјале. Дорађивани су накнадним бојењем, штампањем цветних мотива које је сама цртала. Извлачила је нити у самом ткању да би постигла елемент храпавости.

– Све некако изгледа изгужвано, слојевито, а боје сам бирала замишљајући магловито јутро у равници – признаје уз осмех.

Да не би подлегла утицајима глобалних трендова када спрема колекцију избегава модне часописе, извештаје са ревија светских креатора.

– Понекад сам тужна што смо сви обучени исто. Иако сада мода дозвољава да кажемо да је све модерно. Нема више стега попут оних да жена мора да носи ташну и ципеле у истој боји. Све може да се споји па се баш зато и трудим да останем своја, са моделима који одступају од доминантних токова – прича Станислава Синђелић.

Последњих шест година наша саговорница ради као асистент на групи предмета из области дизајна на Техничком факултету „Михајло Пупин”. Истиче да и сама жели да се усавршава, али, нажалост, у Србији не постоји ниво изнад мастера за модне дизајнере. Покушавала је да упише докторске студије у Италији, али није прошла на тамошњим конкурсима. Питамо је чему учи студенте – будуће колеге дизајнере.

– Пре свега да буду своји и да оно што раде, раде искрено. Да науче практичан рад, кројење, вез, шивење; да не забораве да се инспиришу нашом културном баштином која је пребогата. И да савремена технологија омогућава да све што замислимо и остваримо у моделу.

 

А. Цветићанин

 

http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Marama-kao-inspiracija-za-svu-garderobu.sr.html

 

[JESSY]

bas sam dobila jednu divnu iz Dubaija....

[Снежана]

Ја сам ешарпоман

[JESSY]

[Снежана]

[Danijela]

Moj drugar šije i veze jako lepe i kvalitetne marame.

 

Čim nađem fotke, postaviću.