Маловерност - губим веру - како победити сумњу у Бога...

[Sanja Т.]

U međuvremenu sam video da ti se dopao isti ovaj tekst (uz male dorade) na blogu tako da ..eto, ipak mislim da je tvoja replika iskrena!?

Uzgred, nikako da provalim kako se edituje i popravlja tekst u ovim završenim replikama, kao recimo ova moja prethodna!? Hteo sam nešto da ispravim, dodam, preradim, sklonim ...ali ne nađoh gde se rade te korekcije i kako? Samo mi je jednom ponuđena opcija "edit" ili "uredi tekst" ali posle toga me nešto upozorava kako nemam pravo pristupa!? Baš bezveze, jel'da?

Pozdrav 

Да, те мале дораде...хмм...али нема везе, било како било   8086.gif

[LogosAgape]

hmm... pa npr. izbegavati predugačka objašnjenja...

možda samo manje mudrovati a više se moliti... 

[Nina 777]

Draga Sanja, ja sam isto osetila,oprotite sto se pridruzujem vasem dijalogu,ali prosto imam potrebu da kazem,da sam isto dozivela,I tvoja reakcija,i da te je na suze naveo tekst,I da ces morati vise puta da procitas…tako sam se prepoznala u tome,Bog je bio tako blizu u tom momentu,ne mogu da verujem da  je samo ta jedna recenica,JA SAM ONAJ KOJI JESAM(koju sam uostalom vise puta i cula i procitala) izazvala sada toliki potres u srcu,kao da sam u tom trenutku na tren ugledala Boga.Kako je vazno videti Boga kao sto jeste,imati ispravan pogled,cistu misao,pravu i silnu rec…Zaista sam dozivela to da mi postojimo a da je On Onaj koji jeste.Tako je ulilo sigunost ovo Bozije predstavljanje,objasnajvanje Sebe u nase postojanje(koliko mi to mozemo uopste pojmiti,ali eto daje nam Bog )  
Hvala vam Zeljko sto ste se potrudili da nam preneste svoje iskustvo i mudrost,a sada kada ste naveli kakve divne I svete ljude ste imali na svom zivotnom putu,I ne cudim se,slava Bogu za sve..Mnogo volim Danila Krstica,od njega sam slusala najlepse bogoslovlje,citala sam I knjigu koju mu je posvetila mati Makarija,njegova duhovna kcer.Mozda ne bi bilo lose da se otvori tema o njemu i da nam prenesete zivu rec iz vaseg zivota,druzenja sa vladikom.Hvala vam velika!

[Sanja Т.]

Хвала што се придружујеш дијалогу.

 

Слава Богу за све и хвала !

[Blaža Željko]

@@Сања Т.,

 

@@Natasa Malinovic,

 

Nema na čemu drage moje. Već sam naveo da je sve na slavu Gospoda i Njemu jedinome priliči hvala! O kad bi ste samo znale koliko meni trebaju vaše molitve ... zato jedino i samo, umesto zahvaljivanja, setite me se u svojim molitvama! Ili dajte i moje ime (naravno sa sve mojom familijom - Bog ih zna poimenično) negde na proskomidiji. Ništa preko toga.  8086.gif

[Nina 777]

@@Сања Т.,

 

@@Natasa Malinovic,

 

Nema na čemu drage moje. Već sam naveo da je sve na slavu Gospoda i Njemu jedinome priliči hvala! O kad bi ste samo znale koliko meni trebaju vaše molitve ... zato jedino i samo, umesto zahvaljivanja, setite me se u svojim molitvama! Ili dajte i moje ime (naravno sa sve mojom familijom - Bog ih zna poimenično) negde na proskomidiji. Ništa preko toga.  8086.gif

Naravno ! I vi pomenite...Slava Bogu nasem za sve!

[Ljubičasta]

Zanimljiva tema...

Kod mene nije slucaj nikad da prestanem vjerovati vec kad ohladni srce to bude onda kada "umislim" da me Gospod ne voli "dovoljno" da bi mi podario ono sto sam ja negdje zamislila da bi meni tada odgovaralo.To pripisujem svojoj duhovnoj nezrelosti.Mislim da bi u nasem pravoslavnom vokabularu trebalo da bude vise pozitivnih aspekata kojima se velica ljubav Hristova prema nama cak i onda kada nam u zivotu ne cvjetaju ruze u fizickom smislu,umjesto sto stalno kukamo i tako hulimo na Boga.Otac Tadej je mnogo govorio o tome...Ljudi prozive cijeli svoj vijek u pogresnim uvjerenjima,negativnim,truju se,smatrajuci sebe zrtvom i onda kazu da nema Boga,tj.da ne vjeruju u Istog.Kada neko ima pozitivan stav o zivotu,sebi i pozitivan odnos prema Bogu pod cim podrazumjevam da osjeca Njegovu ljubav uvijek,njegov zivot ce isto tako biti pozitivan.Mozda taj covjek nece imati sve sto zeli ali ce imati ono sto mu treba da bude ispunjen i srecan.Ne znam za vas,ali ja u svojoj okolini primjecujem dosta apatije zbog nekih svakodnevnih a opet dugorocno gledano trivijalnih stvari.Mnogo smo brate nezahvalni.A nezahvalni smo jer nismo svjesni sebe, svog zivota...Treba neko da nas ustine da se probudimo...kao recimo kad su bile ove poplave pa se probudio duh i vjera u ljudima.

Dakle,moje misljenje je da kada promijenimo uvjerenja tada ce se mijenjati i nas osjecaj vjere.Mislimo pozitivno i blagodarimo Bogu za zivot i On ce nam darovati jos vise vere i entuzijazma u duhovnom smislu.

[Nina 777]

Zanimljiva tema...

Kod mene nije slucaj nikad da prestanem vjerovati vec kad ohladni srce to bude onda kada "umislim" da me Gospod ne voli "dovoljno" da bi mi podario ono sto sam ja negdje zamislila da bi meni tada odgovaralo.To pripisujem svojoj duhovnoj nezrelosti.Mislim da bi u nasem pravoslavnom vokabularu trebalo da bude vise pozitivnih aspekata kojima se velica ljubav Hristova prema nama cak i onda kada nam u zivotu ne cvjetaju ruze u fizickom smislu,umjesto sto stalno kukamo i tako hulimo na Boga.Otac Tadej je mnogo govorio o tome...Ljudi prozive cijeli svoj vijek u pogresnim uvjerenjima,negativnim,truju se,smatrajuci sebe zrtvom i onda kazu da nema Boga,tj.da ne vjeruju u Istog.Kada neko ima pozitivan stav o zivotu,sebi i pozitivan odnos prema Bogu pod cim podrazumjevam da osjeca Njegovu ljubav uvijek,njegov zivot ce isto tako biti pozitivan.Mozda taj covjek nece imati sve sto zeli ali ce imati ono sto mu treba da bude ispunjen i srecan.Ne znam za vas,ali ja u svojoj okolini primjecujem dosta apatije zbog nekih svakodnevnih a opet dugorocno gledano trivijalnih stvari.Mnogo smo brate nezahvalni.A nezahvalni smo jer nismo svjesni sebe, svog zivota...Treba neko da nas ustine da se probudimo...kao recimo kad su bile ove poplave pa se probudio duh i vjera u ljudima.

Dakle,moje misljenje je da kada promijenimo uvjerenja tada ce se mijenjati i nas osjecaj vjere.Mislimo pozitivno i blagodarimo Bogu za zivot i On ce nam darovati jos vise vere i entuzijazma u duhovnom smislu.

to je ono,sto vise cinite dela Bozija,osecajuci blagodarnost zbog svega,to cete se vise utvrdjivati u veri..ima smisla

[Arsenija]

Kako i zasto ljudi prestaju da veruju u Boga ?

Covek koji veruje nikad ne moze da prestane da veruje u Boga. To je nemoguce.

Ljudi obicno veruju u Nesto,a to Nesto je nesto sto ni oni sami nisu u stanju da objasne.Karma.Mnogi govore o karmi.To je neki nepisani zakon po kome svakog coveka stize kazna ili nagrada za svoja dela ili nedela,tako sam ja shvatila ono sto mnogi danas zovu karmom.

Postoje brojni razlozi,onoliko ih je koliko i ljudi .>Nisu me naucili kad sam bio mali.Bog postoji,ali pogledaj samo sta se radi... Ne budi glup/a.Ima Boga ,ali zar je moguce verovati im.Nema sanse,jer je to protivno zdravom razumu. I zato sto Bog nece gledati na formu,gledace u nasa srca ja i necu da poginjem glavu,jer On  koji sve vidi nece nikog ostaviti bez plate .

Ja cu proslaviti Boga svog i dostojanstveno cu poneti svoj krst,bez roptanja,ali necu nositi masku.

To su razlozi.

[Nina 777]

Evo intresantan tekst o veri I sumnji,negde sam ga ko zna kad prekopirala,ali na zalost nisam zabelezila izvor,I ne znam odakle je niti ko ga je pisao,ali je odlican:

 

Вера или аутосугестија?
-Еклисиолошко православље нема placebo ефекат на човека јер се оно не заснива на психолошкој аутосугестији да Бог постоји већ јер сама благодат Светога Духа конституише Цркву и Својим деловањем на Сабрање сведочи Тријадолошко постојање.
Могао бих рећи да Бог не постоји али када опитујем благодат у својој личности – која за Сина сведочи да Он Јесте објективна Реалност – онда не умем рећи да Он не постоји, јер не знам по којим критеријумима бих рекао супротно. Јер имам потврду у свом савесном искуству психо-физичког бића које “региструје” промене које нису од овога света. Свакако, опасност психозе, пијетизма, идеализма, и других утопија лако могу да потуре страни ентитет који се нуди као идеолошки садржај небеског укуса у зубима.

-Када ум бива прогутан Богом, разум то не може испитати.Тамо где иде ум, разум не може прићи.Разум не разуме ум.Ум пребива у Богу али разум то не може (до краја) формулисати чак и када би опитовао од “мрвица које падају са стола” ума на којем обедује Господ.Ум искуствује али разум не зна шта искуствује. Ум доживљава али разум нема дефиницију онога што објективизује као предмет посматрања (созерцања). 
Тиме што је Сам Бог Логос, открива се да је Он Сам изнад појмова и категорија…
-Постоји верска несигурност која не долази од сумње у веру него од сумње у себе. Као кад пацијент на путу ка прегледима не сумња у доктора него у своју издржљивост, па све анализира и испитује, уместо да се опусти за вештог доктора као што би верујући требао да се препусти Господу. Како ће благодат доћи до изражаја ако се она стално избегава сваким њеним проучавањем? Јер чуда се не догађају научницима већ верујућима који не сумњају у спретност Божијег Промисла.

[.............]

Већина православних хришћана је у неким околностима живота осетила кризу своје вере у Бога. Узроци су различити, али испољавање  кризе је махом слично. Креће се од чамотиње, туге, страха, па све до љутње према Богу и, некада, и до негирања присуства и постојања Бога.

 

Може ли криза вере да буде и на спасење? Може ли управо у тим великим и граничним ломовима душе човек  управо да оснажи своју веру и продуби однос са Богом? Да ли и прича о кушању Христа у пустињи доноси сличну слику: Он је одолео кризи вери, али и као Човек - није одолео да се сусретне са искушењима. Прича о Јони приказује младића љутог на Бога и Његове одлуке, али Господ  га упркос томе веома уважава и усмерава ка истини, до које и стиже после дугог пута. Прича о Јову је прича великог дела човечанства: он плаче пред Господом јер Га је наизглед оставио и пита се за смисао свему томе. Да не помињемо Христа који понавља пророчке речи: "Боже мој, зашто си ме оставио?" - да ли нам Он овим управо нешто поручује?

 

Шта мислите који су разлози за слабљење вере данас код православних хришћана?

 

Да ли сте ви имали своје кризе вере и како сте их превазишли?

 

 

 

Поставили смо питања, ред је да нађемо одговоре. Пишите о кризи вере.

[verum est in beer]

Криза вере је недовољна вера.

Слушао сам једном проф. Јеротића који је рекао да се дешава мушкој деци да дођу у кризу вере у тинејџерској доби, зато што су од малена учена да се Бог ословљава са Отац, а у тинејџерској доби долази до сукоба са оцем, па самим тим и са Богом.

А ово ако неко пређе нпр из православне у католичку и обрнуто, ту не видим ништа спорно, није се одрекао Христа, већ се одрекао неких практичних ствари које су му сметале и ту је видео препреку.

А ако неко пређе у ислам, хиндуизам или било коју другу веру, ода он није "упознао" Христа, није га погодила луда љубав Божија и онда лута, а луталица је пуно на овоме свету.

[Снежана]

Криза вере је недовољна вера.

Па можда и није недовољно вере, можда је само тражење!?

[verum est in beer]

Па можда и није недовољно вере, можда је само тражење!?

Па и тражење не можемо назвати вером. Када нађемо, онда можемо рећи. Е сада, да ли смо нашли Истину или нисмо, ту је проблем.

[Зосима]

Није ми баш јасна и дефинисана тема, да ли се то односи на кризу већ верујућих литургијских људи,или уопштено криза вере и слаб одзив људи...

 

Искрено,мене више занима ово прво што сам навео,како ми превазилазимо кризе и колико је то што је верно ваљано и може ли се са нама "осолити свет"

Лично мислим да ствари нису баш толико лоше,како их многи представљају, моја екипа из Цркве је још увек на окупу,заиста ретко ко је баталио ту причу,и махом све су то добри и квалитетни људи.

 

И само бих још додао, стадо никад неће бити велико,то је и Христос говорио,али је битно да то мало буде верно...

 

п.с. данас нешто чух да нема ништа о скраћењу постова на будућем свеправославном сабору...