How do you know you exist?

[w.a.mozart]

  On 31. 5. 2015. at 15:41, ivona рече

а ко нам потврђује истинитост да постојимо? и када? 

 

Uvek i samo Jedini istiniti - na razne načine... može i na liturgiji, izmedju ostalog, na sabranju, na zajedničkoj kafi, na ekskurziji, dok menjaš pampers detetu.. i sve u tom stilu. Nema postojanja bez Hrista ali je malkice kanda nezgodno izraziti to normalnim jezikom

[w.a.mozart]

Budi ono što jesi (Izlazak, 3,14) )

[Срђан Шијакињић]

@@ivona,

 

Пребацио сам разговор у тему коју је скоро отворио Ћириличар, да овде не гушимо тему о постојању (мада ја лично немам ништа против офтопика)  

 

https://www.pouke.org/forum/topic/39269-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%83-%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%83/

[ivona]

  On 31. 5. 2015. at 21:36, Срђан Шијакињић рече

@@ivona,

 

Пребацио сам разговор у тему коју је скоро отворио Ћириличар, да овде не гушимо тему о постојању (мада ја лично немам ништа против офтопика)

 

https://www.pouke.org/forum/topic/39269-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%83-%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%83/

ti si Srđane  :0442_feel: Hvala!

[ivona]

  On 31. 5. 2015. at 19:27, Volim_Sina_Bozjeg рече

Mislim, da nisu. 

 

Barem mislim, da nisu ljudi tako stvoreni.

 

Negde razmišljajući, koja je čovekova suština, men se čini, da je čovek neponovljiva ličnost a da su ovakvi parametri, deo ploda poznanja dobra i zla, ((kojeg, čovek bez Božje pomoći nije u stanju nositi (bez da padne)), a ne sama ličnost čoveka. Čovekova ličnost može postojati bez greha, naravno samo i isključivo po Božjoj blagodati. A ako pogledamo stvaranje, čovek je po prirodi stvoren, da živi u zajednici sa Bogom.

 

Najgore od svega, jeste navika padanja.....

 

No ja to ne bi vezao, kako sam rekao, za čovekovu ličnost, no za plod, za kojeg čovek nije znao, da će mu naškoditi. Da potkrepim sa još jednim razmišljanjem, čovek posle svog prvog greha, kako nas uči Crkva, nije pokazao dovoljno dobre volje i prizna svoj greh...

 

 

 

Peđa ovde se ne govori o negaciji sopstve volje, ovde se jasno govori, da sopstvena slobodna volja ima smisla isključivo u zajednici gde nikad ne isključuje Drugog.

 

Ivona, dopada mi se sve što si napisala.

 

U principu, čovek mora da se vrati svojoj istinskoj prirodi a sada je već ohoho došlo vreme, za konsenzus šta je priroda čoveka i šta je pala priroda čoveka.

Sve se i ja slažem! Ali zar nije zanimljivo koliko još uvek nismo razdvojili puko postojanje od onog istinitog? Momenat kad to počne da se razdvaja, tad i počinje konsenzus...

[ivona]

  On 31. 5. 2015. at 20:14, w.a.mozart рече

Uvek i samo Jedini istiniti - na razne načine... može i na liturgiji, izmedju ostalog, na sabranju, na zajedničkoj kafi, na ekskurziji, dok menjaš pampers detetu.. i sve u tom stilu. Nema postojanja bez Hrista ali je malkice kanda nezgodno izraziti to normalnim jezikom

znači sve u svemu daje ti istinitost način na koji se On projavljuje, kao ljubav, jer da se ne lažemo da nema ljubavi te pampers umeju gadno da zamirišu

mislim da postojanja ima, ali ne istinitog, i zlo postoji, da se ne lažemo isto, ali kao odsustvo istine, ne kao posebno biće.

Ako se prosto nadovezujemo na svakodnevno iskustvo Boga, evo da ja podelim svoje. Trenuci kad su vratolomne situacije, biti ili ne biti, ja ili drugi i sl, i tada u tom tajfunu potrebe da se Ja potvrdim moja volja , tada sa onim promilom preživele svetlosti sa kojom smo stvoreni, dopuzim do neke crkve, jer gadna je to i isrpljujuća borba sa svojim Ja pa Ja, i tad sednem i zavapim i kažem neka bude Tvoja volja Bože...i onda nekim ''čudom'' nastane takav mir, stvari u nastavku poprime sasvim drugi tok, jer ih ja drugačije posmatram i doživljavam i jer nesumljiva milost osvetli taj trenutak u mom životu.

[Иван Ивковић]

  On 31. 5. 2015. at 19:09, ivona рече

хвала хвала ниси баш требао да претерујеш са оваквим комплиментима!!! 8086.gif

Извини ако јесам. Најпре сам се лично препознао у песми а ако су и остали ја им нисам за то крив. Шалу на страну, човек је жив ако има (!) здрав (?) однос са Д/другим. Верујем и трудим се да те односе остварим те не могу рећи да ли и колико у томе успевам и да ли уопште сходно томе постојим. Осим тога сам приметио да што више размишљам о нечему то више грешим у томе. Пратити интуицију за мене је шпанско село... Елем, ево мало прикладне музике.

 

[ivona]

  On 3. 6. 2015. at 9:19, Иван Ивковић рече

Извини ако јесам. Најпре сам се лично препознао у песми а ако су и остали ја им нисам за то крив. Шалу на страну, човек је жив ако има (!) здрав (?) однос са Д/другим. Верујем и трудим се да те односе остварим те не могу рећи да ли и колико у томе успевам и да ли уопште сходно томе постојим. Осим тога сам приметио да што више размишљам о нечему то више грешим у томе. Пратити интуицију за мене је шпанско село... Елем, ево мало прикладне музике.

ne znam za druge, ali kako da se ne prepoznam sa nazivom pesme budala?  :774236lrsdhmiw4r: mislim ono sevdah  , a ti Iv nemaš za šta da se pardoniraš,

a da razumeš intuiciju onda to ne bi bila više, jer ne počiva na racionalnim osnovama, mislim da kod nas pravoslavnih ona je više harizmatičnog tipa, više kao vodjstvo Sv.Duha nad razumom.

[w.a.mozart]

  On 1. 6. 2015. at 6:19, ivona рече

Sve se i ja slažem! Ali zar nije zanimljivo koliko još uvek nismo razdvojili puko postojanje od onog istinitog? Momenat kad to počne da se razdvaja, tad i počinje konsenzus...

 

Mene ovo progoni poslednjih godina. Onog trenutka kad shvatiš da je sve oko tebe ništa, shvataš da je istinsko postojanje samo u tebi samom, uz boga. Nažalost, teško je stalno živeti sa stavom da je ovaj svet smrt i da proždire sve tvarno

[Јанко]

  On 3. 6. 2015. at 22:33, w.a.mozart рече

Mene ovo progoni poslednjih godina. Onog trenutka kad shvatiš da je sve oko tebe ništa, shvataš da je istinsko postojanje samo u tebi samom, uz boga. Nažalost, teško je stalno živeti sa stavom da je ovaj svet smrt i da proždire sve tvarno

Ја имам супротан проблем. Свуда око себе видим и осећам живот, примећујем само оне који Бога траже, жедни су Њега, и муче се да уђу у познање Истине. Плашим се да ме то превише слаби, јер сусрет са смрћу чини човека будним, на опрезу... Чини ми се да сам, са неке стране, превише пута срео смрт па огуглао. Или сам толико пао да ми се и мало мање тамно чини као светло?

[w.a.mozart]

  On 4. 6. 2015. at 5:37, Јанко рече

Ја имам супротан проблем. Свуда око себе видим и осећам живот, примећујем само оне који Бога траже, жедни су Њега, и муче се да уђу у познање Истине. Плашим се да ме то превише слаби, јер сусрет са смрћу чини човека будним, на опрезу... Чини ми се да сам, са неке стране, превише пута срео смрт па огуглао. Или сам толико пао да ми се и мало мање тамно чини као светло?

 

Ko će sve to pomiriti, brate moj : )

 

  Цитат

 

I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu.

[ivona]

  On 3. 6. 2015. at 22:33, w.a.mozart рече

Mene ovo progoni poslednjih godina. Onog trenutka kad shvatiš da je sve oko tebe ništa, shvataš da je istinsko postojanje samo u tebi samom, uz boga. Nažalost, teško je stalno živeti sa stavom da je ovaj svet smrt i da proždire sve tvarno

offtopic:

ma jel to Muzzy? daaaaaaaj ne mogu da verujem, pa ja nisam mogla da dočekam epizode, najviše mogu da zahvalim mojoj ljubavi prema engleskom upravo ovom serijalu!

 

da smrt kao zadnja reč...ali da ti kažem i tu je bitan način kako dodješ do tog poznanja. Ja sam imala negde slično iskustvo kao Janko i iz toga se iznedrila takva hiperosetljivost na bilo kakvu mrvicu života koja zaista pulsira u svemu, a ono što je neverovatno je ta ljudska plastičnost svesti ili podsvesti da, opet Njegovom milošću, upravo tim impulsom života opet nastavi da diše, i praktično zaboravlja takvu neminovnost kojoj teče. Tek sada posle toliko godina svo to iskustvo života ili bolje rečeno smrti voljenih ljudi mogu da formulišem ili da se prepoznam u tim univerzalnim istinama, da zaista samo postojane voljenih bića je iznad toga da li su ona bila dobra ili loša u odnosu na to da nastave da postoje. Tada zaista shvatiš koliko jeste tragičan život i krhkost ljudskog osmeha i nade i snova na koje do kraja ne polaže pravo, osim vere ili bolje rečeno očekivanja.E tu se pravi velika razlika. Oni koji se nadaju i oni koji očekuju. Kad očekuješ to vaskrsenje tvorevine, tada zaista znaš da je Hristovo vaskrsenje tvoja istina postojanja. 

[ivona]

  On 4. 6. 2015. at 5:37, Јанко рече

Ја имам супротан проблем. Свуда око себе видим и осећам живот, примећујем само оне који Бога траже, жедни су Њега, и муче се да уђу у познање Истине. Плашим се да ме то превише слаби, јер сусрет са смрћу чини човека будним, на опрезу... Чини ми се да сам, са неке стране, превише пута срео смрт па огуглао. Или сам толико пао да ми се и мало мање тамно чини као светло?

 

Da znaš ima tu istine, ali zavisi kako tu smrt posmatraš i šta očekuješ posle nje. Strah od smrti je centralan strah ljudske ličnosti i verovao ili ne već je jako delotvorna i u dečijoj psihi u ranom uzrastu recimo od 4 g, kada počinju na jedan intuitivan više način da shvataju da mogu da ostanu bez svojih roditelja ili još za par godina kada ako to poverenje i sugurnost prema životu ne nadvlada počinju da se iskazuje kroz druge iracionalne strahove, kao strah od insekata, pa od mraka i slično...Dakle upravo putem bogopoznanja ili života u Hristu, biće prihvata smrt kao neminovnost koja je pobedjena u kraju vremena. Kada nam ovaj život više postane strah od toga da li smo više ili bliže Hristu, a ne smrti, onda je ona zaista ukinuta, jer ovo prvo stvar večnosti tj istina bića, a smrt istina stvorenog. Samo večno postojanje opet nema smisla, ako mu punoću ne da upravo ovakva ljubav koja je biće i pozvala u postojanje.

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 3. 6. 2015. at 9:56, ivona рече

ne znam za druge, ali kako da se ne prepoznam sa nazivom pesme budala?  :774236lrsdhmiw4r: mislim ono sevdah  , a ti Iv nemaš za šta da se pardoniraš,

a da razumeš intuiciju onda to ne bi bila više, jer ne počiva na racionalnim osnovama, mislim da kod nas pravoslavnih ona je više harizmatičnog tipa, više kao vodjstvo Sv.Duha nad razumom.

ај овим да смањим на будалице

[ivona]

  On 4. 6. 2015. at 9:04, Volim_Sina_Bozjeg рече

ај овим да смањим на будалице

neverovatno obzirno od tebe, nažalost jedan deminutiv ne ukida budalastost bića mog, avaj! :jelenk11: